Diskretna ili integrisana grafička karta?

Glavna podela se vrši na integrisane i diskretne. Integrisana je ona koja se nalazi na matičnoj ploči kao deo čipseta ili, što je verovatnije kod modernih komponenti, kao deo samog procesora. Većina Intelovih procesora poseduje i iGP (integrated Graphics Processor) kao svoj sastavni deo. Kod AMD-a situacija je nešto drugačija, pa je iGP rezervisan za APU koji predstavlja “sve u jedan” rešenje za razliku od čistokrvnih procesora iz FX i Athlon serije.

Integrisan GPU je u načelu slabiji od diskretnih grafičkih karti iako postoje određeni izuzeci kada je AMD u pitanju, ali ćemo o tome malo kasnije. Ovi GPU-ovi, posebno u Intelovoj ponudi, praktično predstavljaju besplatan način da dođete do konfiguracije spremne za rad iako niste uložili novac u diskretnu grafičku kartu. IGP se oslanja na sistemsku memoriju i često jako zavisi od frekvencije na kojoj RAM radi. Od njega pozajmljuje određeni kapacitet koji može dinamički da se menja, nekad od strane korisnika, a u nekim slučajevima od strane sistema. Najnovija tehnološka rešenja čak dozvoljavaju da IGP poseduje pun pristup celokupnoj memoriji što ubrzava komunikaciju između CPU-a i integrisanog GPU-a.

Kod Intelovih procesora, performanse iGP-a su dovoljno dobre za svakodnevne aktivnosti, pa i za nekoliko godina starije nezahtevne igre. Ipak, za bilo koji iole aktuelniji naslov Intelove integrisane grafičke karte su nedovoljne. Office, multimedija, Facebook igre i sl. će raditi kako se i očekuje, ali čak i najsnažniji procesori neće biti dovoljni za partiju Crysisa, pa makar i originalne verzije iz 2008. godine.

Kod AMD-a integrisani GPU-i su drugačiji, jer je APU koncipiran tako da predstavlja jeftinu ulaznicu u Radeon svet. Njihov iGP se zasniva na arhitekturi koju poseduju najnovije diskretne grafičke karte. Sistem rada je vrlo sličan kao i kod Intela, ali su sami integrisani grafički procesori znatno kompleksniji i snažniji. Kao takvi nude solidne performanse i u većim rezolucijama uz punu podršku za najnoviju verziju tehnologija kao što su DirectX, Shader Model i OpenGL. Tu je i podrška za najnoviji AMD API po imenu Mantle koji kod kompatibilnih igara nudi bolje performanse u odnosu na Microsoftov DirectX. Kod integrisanih Radeona je zavisnost od brzine sistemskog RAM-a najizraženija, jer im svaki dodatni MHz, odnosno GB/s znači. APU i njegovi IGP-i su često brži od najjeftinijih diskretnih rešenja, pa zbog toga predstavljaju odličan izbor kod budžetski nastrojenih konfiguracija.

Diskretne grafičke karte su one koje imaju sopstvene resurse i komunikaciju sa ostatkom PC-a vrše putem PCI-Express interfejsa. One poseduju namenski GPU i lokalnu memoriju, kao i svoju naponsku jedinicu, rashladni sistem i ostale potrebne komponente. U principu pružaju bolje performanse u odnosu na integrisana rešenja, osim u slučaju najjeftinijih modela gde je svakako potrebno proveriti kako stoje stvari.

Dakle, prilikom kupovine kada dođe momenat za donošenje odluke, glavno pitanje koje treba da postavite sebi jeste “Šta je meni potrebno?”. Ukoliko je to prvenstveno niska cena, a PC pritom ne koristite za igranje bilo koja integrisana grafika svakako zadovoljava vaše potrebe. Sa druge strane, ukoliko je cena imperativ, ali imate nekakve gejming ambicije dobro proverite kako se rangira neki od APU-ova u odnosu na diskretni GeForce ili Radeon iz najniže klase. Postoje sasvim realne šanse da je sličan ili čak brži u igrama, te da ostavite na ovaj način prostor za nadogradnju kada dođete do većeg budžeta. Na kraju, za sve prave igrače ostaju diskretni modeli. Naravno, u zavisnosti od toga koliko ste spremni da uložite, toliko ćete brzu grafičku kartu dobiti.