Ekstremne DDR memorije - uporedni test

Miloš Stamenković Ekstremne DDR memorije – uporedni testOverkloking svih mogućih komponenti vremenom je postao
jedan od najpopularnijih ekstremnih sportova među korisnicima računara. Tako
sada postoji mnogo rekreativaca
koji se bave ovim sportom i koji su zadovoljni onim što može da se postigne
sa široko dostupnom i pristupačnom opremom. Naravno, postoje i oni fanatici
koji žele samo maksimum kako bi zadovoljili sebe, ili kako bii mogli da se
takmiče sa sportistima iz drugih, prvenstveno zapadnih država. Za maksimalni
overclock
kod
Intel procesora što kvalitetnija memorija je apsolutno obavezna, dok kod AMD
Athlon XP procesora nije baš obavezna, ali je jako preporučljiva. Veliki postignuti
overklok procesora ne znači ništa ako i memorija ne rada na limitima svojih
mogućnosti. Memorijska manija i trka za što boljim modulima počela još u vreme
BX čipseta, koji je sa tada novom 100MHz magistralom otvorio velike overkloking
mogućnosti,
istovremeno
zahtevajući potporu u novim PC100 modulima. Sledeći veliki korak je omogućila
VIA sa svojim KT133A čipsetom koji je mogao da dostigne dosta veće radne taktova
magistrale od standardnih 133MHz. U to vreme su se kod nas po prvi put mogli
nabaviti kvalitetni Kingmax i Crucial PC133 moduli koji su bili u stanju da
pri
najoštrijim
setovanjima rade na 155MHz. Naravno, mogli su se naći i mnogo pristupačniji
NCP moduli koju su radili skoro isto kao i pomenuti Crucial, ali je ovakvih
primeraka bilo malo pa su se morali pažljivo birati, što je mogućnost koja ipak
nije
dostupna najvećem broju korisnika računara. Naredni korak u razvitku memorije
predstavljao je prelazak na DDR memoriju sa VIA KT266 čipsetom. Kako je u to
vreme jedino VIA podržala novi standard,
ova kompanija je u velikoj meri zaslužna za proboj DDR memorije na tržištu.
Iako KT266 nije doneo očekivane performanse, to je učinio KT266A donevši značajniji
rast performansi i opravdavaju svrsishodnost DDR tehnologije. Naravno, AMD je
sa svojim procesorima maksimalno iskoristio gotovo ekskluzivna prava na DDR
memoriju, praveći sve veće probleme Pentium 4 procesorima. Iako naslednici KT266A čipseta nisu donosili neke veće tehnološke pomake, KT333
i KT400 su uspeli da omoguće rad na daleko višim brzinama magistrale od one
koju je AMD zvanično podržavao. Dugo insistiranje na 133FSB-u je definitivno
usporio razvoj brže DDR memorije, a nije povoljno uticao ni na napredak performansi
samih AMD procesora. Tako je sticajem okolnosti nastala situacija za velikom
potražnjom kvalitetne i brze memorije od strane overkloking zajednice. KT333
čipset je na pojedinim modelima ploča, kao npr. Abit KX7-333 bio u stanju da
radi na brzinama magistrale većim od 200MHz, dok je u to vreme JEDEC zvanično
odobrio PC2700 DDR333 standard. Tako je u ovo vreme postojala potreba za bržom
memorijom, jer je sam JEDEC “gušio” dalji
napredak. Situaciju koja je nastala počeli su da koriste neki proizvođači memorije,
kao na primer Gail ili OCZ. Ove kompanije su tehnikom probranih primeraka čipova i montiranjem
paivnih hladnjaka na iste, uspeli da ponude overkloking “zaluđenicima” memoriju
koja je bila u stanju da izvuče maksimum iz tada aktuelnih ploča i čipsetova.
Tako
su
nastale memorije sa nestandardnim oznakama, kao na primer PC3000 i slično… Tek nakon izvesnog vremena, JEDEC je ozvaničio DDR400 (PC3200) standard što
je počelo da pomera stvari u pravom smeru. Izlazak nVidia-e sa nForce2 čipsetom

koji je na određenim modelima ploča u stanju da bez problema ostvari takt od
preko 200MHz, doveo je do ponovnog rasta interesovanja za kvalitetnim memorijskim

modulima. No, ovoga puta su proizvođači memorije bili u mogućnosti da odgovore
ovim zahtevima, pa se tržišna ponuda memorijskih modula raznih karakteristika

konstantno povećavala. Naravno, cena high-end modela su bile visoke, ali opšti
trend pada cena DDR memorije nije mimoišao ni dotične modele, pa se tako sada

oni mogu naći po mnogo pristupačnijim cenama. Veliku ulogu u većoj zastupljenosti
na tržištu i dosta manjoj ceni DDR400 memorije u poslednje vreme ima i sam
Intel,
čiji su najnoviji čipsetovi i865 i i875 doneli potpunu podršku DDR400 memoriji.

Corsair Kada govorimo o kompaniji Corsair, sam pomen njenog imena odmah asocira na
memorijske module vrhunskog kvaliteta. Ovakva reputacija je pošteno zaslužena
za gotovo deceniju koliko se Corsair memorija nalazi na svetskom tržištu. Oktobra
prošle godine Corsair je proširio svoju čuvenu XMS (eXtreme Memory Speed) seriju
memorija sa PC3500 (DDR433) modelom, da bi u već mesec dana nakon toga ubrzo
ove memorije smanjujući ukupan latancy sa 8-4-4-2 na 7-3-3-2. U januaru 2003.
godine Corsair je predstavio LL (low latancy) seriju XMS memorija sa PC2700LL
i PC3200LL modelima, a nakon toga usledili su i “specijalno upareni” Twinix
moduli
namenjeni
Dual
Chanell platformama. Kako je naše lično uverenje da Twinix moduli ne pružaju
nikakav
rast performansi u odnosu na dva obična XMS modula, nismo ni testirali Twinix
modele već samo klasične PC3200LL i PC3500 module.

Corsair XMS
PC3200LL

Corsair XMS
PC3500

Row Active Delay (RAS)

6

7

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

2

3

Row Prechage Delay (RP)

2

3

CAS Latency

2

2

Command Rate

1T

1T

Kingston
Kompanija Kingston je na tržištu memorija prisutna još od 1987. godine kada
su John Tu i David Sun osnovali ovu firmu, i to na bazi svog istraživanja o
proizvodnji SIMM (Single In-line Memory Module) memorijski modula. Od tada
ova
kompanija je sve više rasla, tako da danas Kingston predstavlja najvećeg nezavisnog
proizvođača memorija za PC računare. Dug vremenski period Kingston je forsirao

brand pod nazivom ValueRAM koji je predstavljao njhovo viđenje visoko kvalitetne
memorije po pristupačnoj ceni. ValueRAM moduli su na tržištu prisutni sve
do
danas, ali i ako su u pitanju neosporno kvalitetni moduli, nisu pogodni za
ozbiljniji overkloking i ostvarivanje većih brzina magistrale. Osetivši veliku
želju tržišta
za što bržom memorijom, Kingston se odlučio da udovolji zahtevima korisnika
i od 5. marta 2003. godine predstavio kompletnu liniju high performanse low
latancy
memorijskih modula. Serija obuhvata modele od 256 i 512MB, po PC2700, PC3000,
PC3200 i PC3500 specifikacijama. Mi smo na našem testu imali prilike da testiramo PC2700, PC300 i PC3500
module.

Hyper X PC2700

Hyper X PC3000

Hyper X PC3500

Row Active Delay (RAS)

5

6

7

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

2

2

3

Row Prechage Delay (RP)

2

2

3

CAS Latency

2

2

2

Command Rate

1T

1T

1T

TwinMos
Iako TwinMos nije stara kompanija, od momenta osnivanja 1998. ova firma se
posvetila kreiranju veoma kvalitetnih memorijskih rešenja, pa je stoga za kratko
vreme postojanja stekla dobru reputaciju. Kuriozitet jeste da je TwinMos DDR333

PC2700 memorija prva dobila zvanični Intelov sertifikat. DDR400 i DDR433 predstavljaju
najnovije serije TwinMos memorija namenjenim korisnicima koji žele maksimalno

da iskoriste potencijale svojih matičnih ploča, a imalo smo prilike da isprobamo
oba ova modela. Od nedavno je i ova firma dobila svog zvaničnog distributera
na domaćem tržištu i biće zanimljivo videti šta ćemo biti u prilici da vidimo
u budućnosti…

TwinMos PC3200

TwinMos PC3700

Row Active Delay (RAS)

6

7

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

2

3

Row Prechage Delay (RP)

2

3

CAS Latency

2

2

Command Rate

1T

1T

CPU

AMD Athlon XP 1700+

Matična ploča

EPoX 8RDA+ (VDD mod)

Hard disk

Maxtor DiamondMax+9 60GB

Grafička karta

GeForce4 Ti4400

Operativni sistem

Windows XP Pro SP1

Drajveri

nForce2 2.03 & Detonator 43.45

Pre nego što otkrijemo maksimalne domete testiranih memorija, da pogledamo
koliko razlike u tajminzima i same brzine magistrale utiču na memorijski transfer
i ukupne performanse.

Kao što možemo videti, sintetički testovi memorijskog protoka pokazuju minimalni
dobitak u performansama koji gotovo da nije ni vredan pomena.

Ipak, realniji test kao što je Quake3 pokazuje daleko opipljivije razlike,
dokazujući da svi ti tajmnizi ipak imaju nekog smisla i konačnog udela na ukupne
performanse računara.

Tabela koja se nalazi ispod prikazuje razlike u brzini memorijskog transfera
na različitim brzinama magistrale, koje se izmerene popularnim programom SiSoft
Sandra 2003.

Prikazani rezultati imaj zadatak da vam pomognu pri odlučivanju u investiciju
u skuplje memorijske module, odnosno matične ploče sposobne za visoke taktove
sistemske magistrale

Utisci… Corsair XMS memorije već duže vreme predstavljaju ”predmet obožavanja” svih
overklokera koju žele da ostvare najbolje moguće rezultate. Cena ovih modula
je oduvek bila prilično visoka, ali se zauzvrat dobijao zaista odličan proizvod.
Tako se od trenutno najbržeg modula u Corsair ponudi mnogo očekuje, pa smo
sa
testiranjem PC3500 modela krenuli od 220MHz na najoštrijim 5-2-2 CAS2 tajminzima.
Kompletno stabilan rad nije ostvaren, pa smo morali da vratimo “tajminge” iz
specifikacije,
što je donelo 100 % stabilan rad na 220MHz. Podizanje brzine na 225MHz nije
narušilo stabilnost sistema, pa smo krenuli na test pri brzini od 230MHz. Stabilnost
u ovom režimu
rada nije bila potpuna, i da bi je ostvarili morali smo tajminge spustiti
na 9-4-4 CAS 2.5 vrednosti. Dalje se jednostavno nije moglo, jer je limit memorijskih
čipova dostignut, a i sama matična ploča je radila blizu maksimuma svojih
mogućnosti. XMS PC3200LL modul predstavlja Corsair-ove modele namenjene za rad na nešto
agresivnijim tajminzima. No, kako se radi o PC3200 specifikaciji može se naslutiti
da razlike između XMS PC3200LL i XMS PC3500 modela nema. Najbolji dokaz ove
tvrdnje je identično ponašanje oba modula, tako da se po ovom pitanju nema šta
dodatno reći.

Testiranje sva tri Kingston Hyper X modula koje smo imali na testu, još jednom
su pokazali da je proizvođačima mnogo lakše da isti modul markiraju na različite

načine i tako zadovolje potražnju sa sporijim modulima. Prvo smo isprobali
najskuplji PC3500 modul, i došli do rezultata koji su gotovo isti kao i oni
ostvareni sa
Corsair XMS PC3500. Na 216MHz rad sa 5-2-2 CAS2 tajminzima je bio moguć bez
ikakvih nagoveštaja nestabilnosti, a isto je važilo i za takt od 220MHz. No,
već
na 225MHz morali smo malo da ”olabavimo” setovanja i postavimo ih na deklarisane
vrednosti kako bi dobili stabilan rad. Brzina od 230MHz je usledila kao sledeći

korak, gde su opet počeli da se pojavljuju znaci nestabilnosti. Spuštanje vrednosti
na 8-4-4-2.5 rešilo je probleme, ali sa takvim setovanjima se već dovodi pitanje
dobitka
performansi u odnosu na brža setovanja na 225MHz. Probali smo da pređemo brzinu
od 230MHz, ali nikakve intervencije i usporavanje tajminga nisu mogle da obezbede

ni izbliza stabilan rad, tako da smo došli do limita Kingston HyperX PC3500 modula.
Nakon PC3500 modela, krenuli smo u isprobavanje PC3000 i PC2700 modula. Oba
ova modula se se pokazala gotovo identično kao i najskuplji PC3500, uz minimalno

slabiju overkloking marginu. Naime, sa ovim modulima nismo uspeli da ostvarimo
maksimalno stabilan rad na 230MHz, dok su se na svim ostalim manjim brzinama
pokazali
u PC3500 svetlu.

TwinMos moduli koje smo testirali se u nekim elementima dosta razlikuju od
konkurentskih modela. Hladnjaka preko memorijskih čipova nema, a deklarisani
tajminzi su sporiji od onih na Corsair i Kingston HyperX modelima. Ove činjenice

same impliciraju zaključak da su testirani TwinMos modeli nešto manje raspoloženi
za ultra velike brzine, ali su i pored toga veoma upotrebljivi. PC3200 model

nam se nešto manje dopao, jer smo sa njim uspeli da ostvarimo samo 215MHz sa
7-3-3 CAS2.5 tajminizima. Na bržim setovanjim, ovaj modul nije bio raspoložen

za saradnju ni na manjim brzinama magistrale, pa čak ni na 200MHz. TwinMos
PC3700 ostvaruje dosta bolje rezultate, pa smo na 7-3-3 CAS2 tajminizima uspeli
da
ostvarimo takt od 215MHz, a sa CAS-om 2.5 225MHz. Ipak, da bi ovaj modul ostvario
svoju deklarisanu brzinu od 233MHz, tajmnizi moraju biti stavljeni na By SPD

vrednosti koje su nešto niže od prethodno navedenih.

Kada se sve sabere i oduzme, najbolje rešenje bi trebao da predstavlja Kingston
HyperX PC2700 model, jer smo sa njim dobili praktično PC3500 performanse po
značajno povoljnijoj
ceni. No, onaj ko želi da ide na sigurnu kartu, moraće da odreši kesu za skuplje
Corsair ili HyperX PC3500 module. TwinMos PC3700 model iako radi sa nešto sporijim
tajminzima,
nudi dobre performanse i time predstavlja veoma razumno rešenje za sve one
koji žele da ostvare velike brzine magistrale bez ulaganja velike količine
novca.
Naravno, finalni izbor ostaje na overklokerima kojima su po prvi put kod nas
omogućene ”slatke muke” po pitanju izbora kvalitetnih i brzih memorijskih
modula. Kontakt: Corsair & TwinMos, Sinteh www.sinteh.com Kignston HyperX, Pakom www.pakom.co.yu