Benchmark Redakcija
Branko Maksimović Ako se vratimo na početak prošle godine, videćemo da mnogi od nas nisu ni slutili da će kanadski proizvođač ATI Multimedia Technologies kreirati tehnološki najsavršeniji čip, koji je pritom dobro podržan od strane proizvođača zabavnog softvera i koji će, u nekom narednom periodu dobiti čak i veoma dobre drajvere. I Neverne Tome su konačno shvatile da je ATI vrlo sposoban da preuzme tron i ponudi najbržu IT mainstream 3D akceleratorsku karticu, po sasvim razumnoj ceni. Ne samo to, Radeon 9700 Pro je postala najbrža i prva Direct X 9 kompatibilna video kartica, a oduševila su i tehnološka rešenja vezana za samu izradu, proces proizvodnje i činjenica da je gotovo duplo više tranzistora koje je u to vreme imala konkurencija (sa nV25 GPU-om), spremno da radi na skoro 400 MHz bez potrebe za nekim megalomanskim hlađenjem. Odmah je bilo jasno da će sve pohvale otići na stranu ATI-jevih inženjera, a tada nismo ni videli sve što su spremili. Naime, R300 se koristi kao pogon za jevtinije modele, sa manjom količinom (manje brze) memorije, i eventualno uz isključena 4 programabilna, full floating point pipeline-a (u zavisnosti da li se radi o Radeonu 9700, 9500 Pro ili 9500). ATI je tako ponudio kartice u svim cenovnim razredima, počev od 60 američkih dolara (Radeon 9000, 9100, 9000 Pro, 9500, 9500 Pro itd.). Modeli bazirani na DX9 R300 grafičkom jezgru, izrađuju se u dve, eventualno tri fabrike, sa visokom kontrolom kvaliteta, tako da se kvalitet powered by ATI modela približio, ako ne i izjednačio sa “originalom”. Na svu sreću, ATI je naučio koliko je dobar glas lako ukaljati, pa su se kiksevi sa lošim serijama Radeon 7500 i 9000, manje poznatih proizvođača, sveli na najmanji mogući minimum. Isto tako, ako danas kupujete 3D akcelerator, i odlučujete se za ATI-ja, verovatno ćete ciljati na Radeon 9500 ili neki jači model, pa ćete o kvalitetu manje razmišljati. ATI je ponovo onaj stari, kartice su kvalitetne, samo je boja štampe ovoga puta – crvena.
Da je crveno lakiran PCB i dalje u modi, pokazuju i Gainward i Microstar, strateški partneri kompanije nVidia. Kao što znamo, njihove grafičke kartice bazirane su isključivo na video procesorima koji nose GeForce etikete. U trenucima kada se željno isčekuje bučni monstrum, odnosno, pogađate, GeForce FX 5800 Ultra, ime kompanije Microstar se vrlo često pominje. U činjenicu da se nV30 bazirane kartice izrađuju u pogonima ovog proizvođača, nema mnogo sumnji, mada se sve češće pominje nV35, koji bi trebalo da bude dostojniji konkurent najjačem ATI Radeon-u, odnosno dovoljno jak da se izbori i sa R350 baziranim modelima, koji su, takođe najavljeni za rano proleće. Priču o ovim čipovima, ostavićemo za neki od narednih prikaza, jer nas trenutno zanimaju veterani, popularni R300, a nešto više, nV28 koji je gotovo istovetan još starijem, dobro poznatom grafičkom procesoru nV25. Pošto je dobro poznato da su GeForce 4 Ti kartice (tu mislimo na 4200, 4400, 4600) bazirane na istom video akceleratoru, bilo je logično da i novi čip bude iskorišten kao pogon za “nove” modele. Tako je Ti4200, u AGP3.0 (8x) varijanti postao Ti4200-8x, čije su radne frekvencije 250/500 MHz (odnosno 512, na koliko su radili svi do sada testirani modeli), Ti4400 je “preimenovan” u Ti4800SE (275/550 MHz), dok je najjači model Ti4600, postao Ti4800, uz zadržane taktove od 300/650 MHz. Uz ovu informaciju, koja vam je verovatno bila poznata, ponovićemo i još jednu, a to je da od AGP 8x standarda nema gotovo nikakve koristi, barem kada je u pitanju dobitak u performansama. A šta nas je, kada je napredak AGP standarda u pitanju, drugo i moglo da zanima? Cene ovih kartica nisu preterano povoljne, ali nisu više ni nedostižno visoke, pa će za mnoge izbor biti neka od Ti4200 8x kartica, dok će overklokeri biti raspoloženi da Ti4800SE dovedu na nivo Ti4800 modela, ili malo više od toga. Cene ovih prvih, kreću se u rangu od 155 do 210, Ti4800SE staju od 230 do 285 evra, a najskuplji modeli još uvek nisu prisutni u većim količinama. Pošto smo neke od GeForce 4 Ti4200 8x kartica već prikazali, ostaje da vidimo kako su se na testu snašle kartice iz zlatne sredine Titanium ponude.
Microstar
Kartice prikazujemo redosledom u kome su došle do nas i bile testirane, pa je tako potrebno pomenuti da je Microstar stigao dve nedelje pre Leadteka i Gainwarda, što mnogo govori o agilnosti i spremnosti proizvodnih procesa, bliskosti saradnje sa matičnom kompanijom i još nekim sitnicama. Ustvari, implementirati Ti4800SE i nije bilo teško, jer je layout veoma poznat. Ali, da krenemo redom.
Pakovanje u kome je kartica stigla, veoma je lepo i deluje tako da je odmah jasno da krije nešto posebno. Microstar pakovanja su, kada su u pitanju kartice koje do nas regularno stižu, najbogatija i, kada to već pominjemo, najlepša. Svakako, to nije nešto što će mnogo uticati na konačni sud o samoj kartici, ali nije na odmet da se pomene. Pored lepe spoljašnjosti, kutija je i poprilično masivna, a to nije iznenađenje ako znamo da MSI nudi veliku količinu softvera, uz poznate programe za playback DVD-a, capture i obradu video materijala, tweakovanje 3D-a i overklokovanje (Microstarov softver), podešavanje boja na monitoru i tako dalje. Uz to, tu je i dobar broj igara, od kojih bi smo izdvojili odlični Morrowind, RPG avanturu koja je ponela nagradu igre godine u kategoriji, u većini renomiranih časopisa i gaming sajtova. Ono što je još zanimljivo, igra koristi napredne Direct X 8 funkcije i važi za jednu od najzahtevnijih i najlepših i nakon skoro godinu dana od pojavljivanja.
Pošto je u pitanju ViVo kartica, tu je i poznati 4-in-1 jack, koji je bolje rešenje od gomile kratkih kablova, a tu su i adapter sa DVI-I standarda za D-Sub, kao i S-Video kabal, koji je mogao biti i malo duži. Odlično uputstvo za instalaciju i softverski vodič je nešto na šta mnogi proizvođači zaboravljaju, a nekima od nas bi možda dobro došao. Microstar je i u ovom pogledu, kompletan.
Kao što smo i očekivali, kartica je izrađena na crvenom PCB-u uz visok nivo završne obrade. Kvalitetne komponente, kao i pravi bakarni profil u ulozi hladnjaka, neke su od karakteristika ove kartice. Da je izrađena po nV25-Ultra layoutu, govore mnogi detalji. Pre svega, dimenzije same kartice, odnosno dužina, su istovetni. Raspored komponenti zaduženih za kvalitetno napajanje i peglanje napona, zatim prigušnice i na kraju zaštićeni RGB filter u tri nivoa, dalje idu u prilog.
Za DVI izlaz, zadužen je poznati Silicon Image procesor, a ViVo kontroliše veteran – Philips SAA7108AE. Ugrađena memorija je Samsung od 3.6ns, serija 214, u BGA pakovanju, naravno. Pošto je sa obe strane dodatno hlađena, verujemo da će moći dobro da se ubrza iznad 550MHz, na koliko standardno radi. GPU je hlađen na isti način kao i u slučaju Ti4200-8x modela. Rebra na hladnjaku su delimično iznad samog grafičkog jezgra, a ventilator je malo pomeren, tako da se toplota lakše odvodi sa mesta na kome se najviše i stvara.
Ukratko, Microstar GeForce 4 Ti4800SE nije razočarao. Štaviše, i na prvi pogled izgleda dobro, a ni kasnije nije podbacio. Svakako, tu je još i ocena o kvalitetu slike i overclockingu, koju ćemo dati kasnije. I da ne zaboravimo, još jedan plus ove kartice, jeste Dual Bios i Live Update!, za koje već verujemo da znate šta predstavljaju.
Leadtek
Poznati dalekoistocni proizvodac grafickih kartica i maticnih ploca, vec odavno
nije podbacio niti sa jednim proizvodom, pogotovo kada se radi o višim klasama.
Za njih su karakteristicni masivni hladnjaci na karticama, kojima su se isticali
i kada su drugi proizvodaci stavljali stidljiva minimalisticka generic hladenja.
Ako kupujete Leadtek, znate da cete moci vašu karticu dobro da overklokujete,
a isto tako, da cete biti sigurni i u kvalitet slike u višim rezolucijama. U
poslednje vreme, konkurencija se zaoštrila, pa kako nije iznenadenje videti
Microstar karticu koja je bolji overkloker od Leadteka, tako nije nemoguce da
Abit ili Prolink ponude istovetnu ili bolju 2D sliku. Sve je više stvar u subjektivnom
posmatranju, kada je slika u pitanju, odnosno odredenom primerku, tj. seriji
memorijskih modula i reviziji grafickog procesora koji su ugradeni, kada se
govori o overklokovanju. Ali da i ugradeno hladenje igra ogromnu ulogu, ubedili
su nas najviše prethodni Leadtekovi GeForce 3 i 4 Titanium modeli. Tako je i
ovoga puta.
Leadtek A280TD MyViVo, stiže u takode masivnoj ali nešto manje dopadljivoj
kutiji. I njihov paket je veoma bogat, a pored veoma dobrih igara, tu su i kablovi
za video in i video out, kompozitni i s-video, kao i simpatican razdelni kabal
obložen poluprovidnom plavom plastikom. Uputstva, DVI-I adapter i ostatak opreme
je takode prisutan, ali najviše, zapravo, impresionira sama kartica.
I dok ostali prave 100% po referentnoj shemi, dotle se Leadtek pobrinuo da
sve bude na još višem nivou. Korišteni su elektrolitni kondenzatori nešto višeg
kapaciteta, ali samo kada se radi o tri veca. Ostatak ovih komponenti je standardnog
tipa, iz Sanyo pogona. Kartica je jako masivna, pre svega zbog zaista ogromnog
aluminijumskog hladnjaka koji karticu drži “u sendvicu”, pa je tako hladenje
obezbedeno i za memorijske module sa druge strane kartice.
Pedantna izrada i osmoslojna štampa, pokazuju da Leadtek ne pravi kompromise,
a ugradena je Samsung BGA memorija, od 3.6ns. Ramdac filteri su zašticeni, kao
i na svakoj Titanium Ultra kartici, a video cip je poznati Philips sa Video
ulazom. Na sam mega-kuler, ugradena su dva relativno tiha ventilatora, koji
ne stvaraju više buke od Microstarovog i Gainwardovog modela. Pored toga, prašina
se nece skupljati u samim profilima, odakle ju je teško eliminisati, pre svega
zbog ugradene mrežice iznad samih ventilatora.
Leadtek je još jednom dokazao da ume i može da napravi i isporuci veoma kvalitetne
video kartice, a da zadrži konkurentnu cenu. To je vrlo bitna cinjenica, obzirom
na to da je A280TD, uz sve što pruža, kao i njegovi predhodnici, impresivna
graficka kartica.
Leadtek
Poznati dalekoistočni proizvođač grafičkih kartica i matičnih ploča, već odavno nije podbacio niti sa jednim proizvodom, pogotovo kada se radi o višim klasama. Za njih su karakteristični masivni hladnjaci na karticama, kojima su se isticali i kada su drugi proizvođači stavljali stidljiva minimalistička generic hlađenja. Ako kupujete Leadtek, znate da ćete moći vašu karticu dobro da overklokujete, a isto tako, da ćete biti sigurni i u kvalitet slike u višim rezolucijama. U poslednje vreme, konkurencija se zaoštrila, pa kako nije iznenađenje videti Microstar karticu koja je bolji overkloker od Leadteka, tako nije nemoguće da Abit ili Prolink ponude istovetnu ili bolju 2D sliku. Sve je više stvar u subjektivnom posmatranju, kada je slika u pitanju, odnosno određenom primerku, tj. seriji memorijskih modula i reviziji grafičkog procesora koji su ugrađeni, kada se govori o overklokovanju. Ali da i ugrađeno hlađenje igra ogromnu ulogu, ubedili su nas najviše prethodni Leadtekovi GeForce 3 i 4 Titanium modeli. Tako je i ovoga puta.
Leadtek A280TD MyViVo, stiže u takođe masivnoj ali nešto manje dopadljivoj kutiji. I njihov paket je veoma bogat, a pored veoma dobrih igara, tu su i kablovi za video in i video out, kompozitni i s-video, kao i simpatičan razdelni kabal obložen poluprovidnom plavom plastikom. Uputstva, DVI-I adapter i ostatak opreme je takođe prisutan, ali najviše, zapravo, impresionira sama kartica.
I dok ostali prave 100% po referentnoj shemi, dotle se Leadtek pobrinuo da sve bude na još višem nivou. Korišteni su elektrolitni kondenzatori nešto višeg kapaciteta, ali samo kada se radi o tri veća. Ostatak ovih komponenti je standardnog tipa, iz Sanyo pogona. Kartica je jako masivna, pre svega zbog zaista ogromnog aluminijumskog hladnjaka koji karticu drži “u sendviču”, pa je tako hlađenje obezbeđeno i za memorijske module sa druge strane kartice.
Pedantna izrada i osmoslojna štampa, pokazuju da Leadtek ne pravi kompromise, a ugrađena je Samsung BGA memorija, od 3.6ns. Ramdac filteri su zaštićeni, kao i na svakoj Titanium Ultra kartici, a video čip je poznati Philips sa Video ulazom. Na sam mega-kuler, ugrađena su dva relativno tiha ventilatora, koji ne stvaraju više buke od Microstarovog i Gainwardovog modela. Pored toga, prašina se neće skupljati u samim profilima, odakle ju je teško eliminisati, pre svega zbog ugrađene mrežice iznad samih ventilatora.
Leadtek je još jednom dokazao da ume i može da napravi i isporuči veoma kvalitetne video kartice, a da zadrži konkurentnu cenu. To je vrlo bitna činjenica, obzirom na to da je A280TD, uz sve što pruža, kao i njegovi predhodnici, impresivna grafička kartica.
Gainward
Tajvanski Gainward, prethodno ujedinjen sa kompanijom CardEx(pert), proslavio se upravo inovacijama, dobrim cenama i visokim kvalitetom i overklokabilnošću. Međutim, danas su njihove golden sample kartice dosta siromašnije kada je bogatstvo paketa u pitanju. Ako se setimo da su GeForce 3 Titanium bile šampioni kada je overkloking u pitanju, kao i da su prve GeForce 4 kartice stizale sa fire wire add on karticom, ovo što sada vidimo, deluje previše spartanski. Dakle, u paketu se našao samo DVI konvertor i razdelnik za ViVo konektor. Izostao je dodatni softver, igre, kao i potpuniji user manual.
Zapravo, ni sama kartica se ničim posebno ne ističe, osim kvalitetom. Da je Gainward hteo da uštedi, vidi se već po tome što je korištena extended Ti4200 (8x) referentna shema, koja je malo izmenjena. Znači, u pitanju je šestoslojna štampa, i manje dimenzije od dve prethodno opisane kartice. Kuler na grafičkom čipu je generički, koji je nVidia preporučila za GeForce 4 Titanium kartice i koji nije toliko loš.
Ugrađena memorija nije poznati Samsung BGA, već Hynix, sa vremenom pristupa od 3.6ns, takođe u BGA formatu. Prisutan je i konektor za add on karticu (fire wire), a DVI-I izlaz kontroliše Thine-ov čip, koji smo viđali na još nekim Ti4200 karticama. Naravno, za ViVo je zadužen SAA7108AE, a sa druge strane štampe se nalazi drugi deo 64MB memorije, raspoređen u četiri modula.
RGB filter je minimalistički, klasičan za jevtinije kartice, ali je upotrebljen Leadtekov trik, pa su preskočeni prvi i drugi nivo. Ustvari, komponente koje ih čine su fizički izostale, a kakav je kvalitet slike, videli smo kasnije.
Ukratko, moglo bi se reći da je Gainward isporučio sasvim klasičnu karticu, hteo da uštedi, proda jednu generaciju na staru slavu, i možda se preusmeri na nove projekte. Videćemo o čemu se radi, kada stignu kartice bazirane na nV30, nV31 i ostalim derivatima.
Kvalitet slike
Posle instalacije svake od ovih kartica u sveže instaliran sistem, podigli smo i za monitor podesili sliku u rezolucijama 1024 x 768, 1280 x 960, 1280 x 1024 i 1600 x 1200. Test monitor, Samsung 959NF, koji spada u birane primerke (čitaj: veoma oštra slika i gotovo savršena geometrija), nije namenjen za rad u višim grafičkim modovima, pa je nezahvalno pričati o kvalitetu slike u modovima višim od 1600 x 1200. U najmanjoj od ovih rezolucija, 1024 x 768 pri 100 Hz, slika je na svim karticama bila zaista sjajna, ali se već u višoj videla razlika između Microstara i Leadteka, u odnosu na Gainward koji je imao malo manje izražene boje i nešto manji kontrast. U 1600 x 1200, po nama je bio najbolji Microstar, mada je možda reč o subjektivnom utisku, jer je i Leadtek bio zaista odličan. Gainward je takođe ponudio visoku oštrinu, ali samo standardnu za jednu GeForce 4 Titanium karticu.
Test Setup Kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
AMD Athlon XP 2100+
MHz (166*10.5)
Matična ploča
Abit KX7-333 (CPU Decode:
Ultra, AGP 4x, Fastwrites, Ultra performance setting) VIA 4in1 drivers
v4.39 – powered by Chieftec Dragon 300W
Memorija
512MB PC2700 Samsung
@ 166 MHz (CAS 2, 2-5-2, 1T, 4 Way, Turbo…)
Hard Disk
IBM DeskStar DTLA 120GXP
“Death Star” 60 GB
Video Karte
MSI G4Ti4800SE 128 MB DDR – Detonatori 41.09 Leadtek A280TD MyViVo GeForce 4 Ti4800SE – 128 MB DDR – Detonatori 41.09 Gainward Ultra/750-8X XP Golden Sample – 128 MB DDR – Detonatori 41.09 ATi Radeon 9500Pro – Connect3D 128 MB – Catalyst 3
Monitor
Samsung SyncMaster
959NF
Cooling
Thermaltake TT7+
DVD uređaj
Pioneer 116 DVD-ROM
CDRW uređaj
Teac CD-W540E 1.0F
Operativni sistem
Windows XP Service
Pack 1 Direct X 9 final
Igre/Bench programi
Quake 3 Arena v1.17 Unreal Tournament 2003 v2136 Lucas Arts Star Wars Jedi Knight Episode II MadOnion.com 3DMark 2001 Second Edition (build 330) Nova Logic Comanche 4 Benchmark Demo PowerVR’s VillageMark 1.1 MarkSpecORG ViewSPEC Perf 7.0
Quake III Arena
Quake 3 Arena je stari, poznati OpenGL benchmark kod koga važi pravilo viši fillrate – viši framerate. Verzija sa kojom testiramo je standardna 1.17 sa x86 optimizovanim dll-ovima, a podešavanja su data u tabeli:
Max Quality Setting: Teksture na najvišem nivou Geometrija na najvišem nivou Primenjeni: r_subdivisions 1 i r_lodError 0 High Quality Sky Ejecting Bras uključen
Sync Every frame uključen Lightmap lights Force Player Models isključen Dynamic Lights uključen Marks On Walls uključen Sound Quality low
Kao što možete videti, Radeon 9500 Pro je nadmašio konkurente za dlaku, i to od
rezolucije 1024 x 768. Ipak, kao i uvek, koristimo kvalitetniji mod, kada je S3TC
(koji se ogleda u kvalitetnijim teksturama neba u samoj igri) isključen. Po defaultu
za nVidia kartice, S3TC je uključen, u samim drajverima, pa su i performanse nešto
više, kao što se vidi u narednoj tabeli, kada je GeForce 4 Ti4800SE tek malo brži
od Radeona 9500 Pro. Isto tako, Catalyst drajveri su podešeni na treći nivo kvaliteta
(od ponuđena 4) kada je OpenGL u pitanju, za razliku od Direct 3D-a, što govori
da su u ATI-ju svesni da performanse pod OpenGL-om još nisu na nivou na kome bi
trebalo da budu.
Jedi Knight II
Jedi Knight II je izrađen oko modifikovanog Quake III Team Arena engine-a. Na mapi na kojoj se pušta test demo, može se primetiti solidan broj svetlosnih efekata, stencil buffer senki, relativno velike teksture i veliki broj poligona. Naša podešavanja su poznata – testirali smo sa apsolutnim maksimumom zahtevnosti. Teksture i geometrija su na najvišem nivou, kao i prikazivanje svetlosnih efekata i senki dok je Anisotropic filtering bio isključen u regularnom toku testiranja, a kvalitet zvuka smanjen. Testiranje kroz Jedi Knight II je jednostavno: pokrenite multiplayer deo, a zatim podesite grafičke opcije. U konzoli je potrebno otkucati:
Devmap ffa_bespin (enter) timedemo 1 (enter) demo jk2ffa (enter)
Sve tri kartice pokazuju gotovo identične performanse, a razlike mogu biti i najverovatnije
jesu puka slučajnost, jer se mere u promilima. Svakako, zanimljivo je i da je
Radeon 9500 “tu negde”, sa rezultatima, što je dobro jer je u pitanju
OpenGL, ali i očekivano, jer i kartice rade na sličnim frekvencijama.
Spec ViewPerf 7.0
SpecOPS-ov OpenGL test koji pred video kartu postavlja nešto drugačije zadatke nego što to čine poznate igre. Ovaj skup OpenGL programa testira specijalne funkcije neke 3D kartice, koje se koriste u profesionalnim i poluprofesionalnim 3D aplikacijama tipa CAD i 3D Modeling. Kvalitet drajvera i implementacije ovih funkcija, dolaze do izražaja. Mi smo koristili poslednju aktuelnu verziju, koja se sastoji od šest celina. Kao što već znate, u pitanju je karakterističan i relevantan test.
Radeon 9500 Pro je podbacio jedino u kategoriji drv-08, što je iznenađenje
jer se koriste instrukcije iz Direct X-a. Očigledno je da je ATI odvojio Radeon
seriju kartica od profesionalne FireGL serije (X1 i sl.). Unreal Tournament 2003 v2166 OpenGL
Unreal Tournament 2003 koristi moderniji engine koji se oslanja na neke od vertex shader funkcija. Ovaj engine nove generacije karakteriše visok nivo detalja, velike teksture, multiteksturisanje, napredna vrsta efekata, veliki broj poligona po sceni i veoma kompleksna i verna fizika. Standardno je napisan za Microsoftov API, mada je u UT2003.ini konfiguracijskom fajlu moguća promena na OpenGL, koji daje gotovo identičan prikaz, uz više performanse i nedostatak stancil buffer senki, dok se particle efekti odrađuju uz pomoć CPU-a. Takođe, drugačiji, OpenGL codepath u samom engine-u, usmeren je ka shading rasterizer T&L engine-u, tako da se u ovom API-ju, prikaz na recimo GF4Ti i GF2 karticama kvalitativno gotovo i ne razlikuje. Kao i uvek, naša setovanja su na apsolutnom maksimumu, tj. koristili smo MaxQuality.ini iz Benchmark foldera same igre (koji je potrebno promeniti u UT2003.ini.
Ti4800SE kartice, sve tri, nadmašuju ATI Radeon 9500 Pro, što je dokaz da su
drajveri u OpenGL kategoriji dosta bolji, a možda i da je sam OpenGL codepath
igre napisan sa nVidia karticama/drajverima na umu. S obzirom da će igre na
ovom engine-u (prva od njih sam Unreal 2), koristiti Direct3D, bitnije je videti
performanse pod ovim API-jem.
Unreal Tournament 2003 v2166 Direct 3D
Direct3D je native API za Unreal 2 engine, pa smo testirali i kroz njega. Ovoga puta particle sistem odrađuje pixel shader, a iako sve radi dosta sporije, to je zbog toga što je prikaz dosta precizniji. Inače, nove zakrpe za igru, dolaze redovno, pa se i performanse u DirectX verziji bliže ovim u OpenGL-u. Naravno, testirali smo na maksimumu detalja, a kvalitet zvuka je na minimumu.
Iznenadila je prednost ATI-jeve kartice u Direct 3D modu, i to pozitivno, a
onda pomalo začudilo to što je u Botmatch kategoriji, kada je poly count presudan,
nVidia preuzela vođstvo. Isto tako je bilo i kod drugih kolega koje su testirale
kartice sa Catalyst 3.0 drajverima.
FutureMark 3DMark 2001 SE 330
Nema potrebe predstavljati najpoznatiji Direct X 8.1 benchmarking program. Mi smo, kao i uvek, testirali na default podešavanjima, a ovoga puta, instaliran je Direct X 9, i novi oficijelni drajveri za nVidia kartice.
Moramo pohvaliti odlične performanse u Pixel Shader i Advanced Pixel Shader testovima,
zatim u fillrate (pogotovo multitexturing) testu, i vertex shader testu, u kome
se primećuje znatna prednost u odnosu na nVidia modele. Čak je začudilo da razlika
u odnosu na Ti4800SE nije još veća, barem kada su naši utisci koje smo stekli
gledanjem samog testiranja u pitanju.
Comanche 4
Nova Logic-ov Comanche 4, je još jedan u nizu D3D testova, ali dovoljno karakterističan da zasluži mesto koje trenutno uživa na test sajtovima. Novi Comanche koristi Direct3D 8.1. ali radi i sa starijim karticama, koje su Direct X 7 kompatibilne. Pri testiranju, smo koristili apsolutni maksimum za geometriju, teksture, kolicinu efekata i granicu vidljivosti. Zvuk je bio iskljucen u samom programu, a rezultati zaokruživani na dva decimalna broja.
Poznato je da je engine koji koristi Comanche 4 više naklonjen nVidia karticama,
što smo prvi put primetili testirajući Radeon 9700 Pro, koji je samo u ovom
testu bio sporiji od Ti4600 modela. Sa Catalyst 3.0 drajverima, situacija je
nešto bolja, ali je nVidia ipak odnela pobedu. Codecreatures Benchmark
Najlepši i najzahtevniji test na našem “meniju”, svakako je CodeCreatures Benchmark. Baziran je na jednom od najkompleksnijih engine-a, barem kada je vizuelna strana u pitanju, pošto ga još nijedna igra ne koristi, pa fiziku nismo u mogućnosti da procenimo. Program koristi Shadere verzije 1.3 (Direct X 8.0), i odlično ukazuje na to kako se kartica snalazi sa teksturama veoma visoke rezolucije i velikom količinom poligona. Vizuelna atraktivnost i fotorealističnost su na visokom nivou, ali pod uslovom da kartica izvuče potrebnih 24 fps, što se dešava samo na brzim sistemima (sa dobrim grafičkim karticama (nV28, Radeon 9700). Default test se izvršava u tri rezolucije: 1024×768, 1280×1024 i 1600×1200. Moguće je kreirati batch u kome je se biraju sopstveni grafički modovi, od rezolucija 640*480 do najvišeg grafickog moda koji kartica podržava.
CodeCreatures je najviše iznenadio, i to neprijatno, kada je ATI Radeon kartica
u pitanju. Za niske performanse, kriva je 128-bitna memorijska magistrala, koja
ne može do kraja da zaposli svih 8 pipeline-ova, iako su oni prisutni i rade
(up & running – što bi rekli Englezi).
PowerVR VillageMark
VillageMark je poznat kao Occlusion Detection benchmark i klasičan Direct X 7 program. U njemu će imati prednost kartice koje dobro rade sa multiteksturama (Kyro, Radeon), jer se koriste tri teksturna sloja, kao i one koje imaju dobar visibility podsistem (Kyro, GeForce 4 Ti, Radeon 9700).
nVidia je odnela pobedu zahvaljujući odličnom LMA II sistemu, ali i doteranijim
drajverima. Noviji Catalyst drajveri će verovatno bolje iskoristiti teoretski
dobro rešen Hyper Z III sistem, a dotle…
Anisotropic
Pošto već dobro znamo šta je, zašta služi i kako radi anisotropic, pogledaćemo
i analizirati tabelu. Odmah treba reći da ATI Radeon 9500 Pro (i ostale R300
bazirane kartice), na defaultu ima nešto lošiji kvalitet filtera viših mipmap
nivoa. Stoga, ako igrate sa isključenim Aniso filterom, verovatno je za vas
bolje rešenje neka Titanium kartica. Ipak, čim se uključi i dvostruki anisotropic
filter, Radeon R300 je na svom terenu, i vizuelno i po performansama. nVidia-in
2x, 4x i 8x anisotropic može da se poredi jedino sa istim tap nivoima iz ATI-jeve
Performance anisotropic serije. Međutim, mi smo ovde namerno testirali sa Quality
2x i 8x filterom, iako u Catalyst drajverima postoji i 16x (128tap) filter.
Kvalitet ATI anisotropica je superioran u odnosu na nVidia-in, što je totalna
suprotnost u odnosu na prethodne serije (Radeon 7×00, 8500, 9000), a pri tome
je, kao što vidite i brži. Antialiasing
Kada je Antialiasing u pitanju, stvari su malo drugačije, ali se može reći
da je i ATI popravio kvalitet svog SMOOTHVISION smartsamplinga (multisampling).
Ipak, nVidia-in 6xS je superioran, pa se može reći da je za klasu bolji od ATI-jevog
6x, ali su dvostruki i četvorostruki, u oba slučaja približno isti. Anisotropic + Antialiasing
Nema potrebe da ovu tabelu komentarišemo, ako ste zavisni od kvaliteta slike,
ciljaćete na nove ATI Radeon kartice.
Overclocking
Microstar kartica poseduje bakarne hladnjake, ali su nešto manje masivni, pa nismo očekivali preterano visoke rezultate kada je overklokovanje u pitanju. Core je, sa početnih 275 MHz, radio stabilno i na 320, dok su na 325 bile primetne sitne tačkice, karakteristične za nestabilan rad jezgra. Memorija na test primerku je bila odlična, pa smo postigli čak 675 MHz uz povremeno, ali zaista retko prikazivanje anomalije, i to samo u pojedinim igrama. Uz bolje hlađenje kućišta, i ovaj problem bi nestao. Ubrzanje je više nego primetno, kao što možete videti u tabeli.
Leadtek je bio nešto raspoloženiji za jezgro, pa je išao i do 325 MHz, dok je na 330 MHz jednom blokirao. Pomalo čudno je i da je memorija radila na “samo” 655 MHz, što je za 105 (odnosno 52,5) efektivnih MHz više, ali manje od Microstara, koji ima daleko manje masivno hlađenje. To pokazuje koliko su bitni neki drugi faktori, kao npr. serija memorije koja je ugrađena, primerak kartice, matična ploča koja se koristi, provetrenost kućišta i dr.
Gainward, sa početnih 275 MHz za jezgro, postiže takođe 325 MHz, dok je i na 330 radio, ali manje stabilno. Ovo možda pokazuje da su sva tri GPU-a verovatno iz sličnih, bliskih serija, proizvedeni u istih par nedelja, mada je to samo pretpostavka. Memorija nije dodatno hlađena, i čak nije često korištena, Samsung-ova, već Hynix BGA, takođe od 3.6ns. Ipak, ni ona nije razočarala, a radila je stabilno na 635 MHz, što je sasvim u redu, jer se dosta zagrevala, pa je moguće da bi uz dodatno hlađenje mogla i više. Naravno, uvek se za nekoliko evra može dokupiti i Thermaltake-ov kit za dodatno hlađenje memorije, ako vam je stalo do par procenata ubrzanja.
Zaključak
Ovoga puta, nagrada neće biti, i to iz barem dva veća razloga. GeForce 4 Titanium 4800SE nije nova generacija, niti su kartice bazirane na njima donele nešto novo u odnosu na Ti4400. Radne frekvencije su ostale iste, a same kartice predstavljaju varijacije na temu, uz pokoju kozmetičku i praktičnu novinu. Drugi razlog je taj što nismo pregledali ostatak ponude, koji tek treba da pristigne, niti ćemo se preterano truditi da ih prikažemo toliko detaljno. U vreme kada se nVidia premišlja oko najjačeg modela iz GeForce FX serije, i dok ATI grabi svaki dragoceni procenat tržišta, teško je opravdati kupovinu GeForce 4 Ti kartica u onoj meri u kojoj smo to nekada mogli. Igrači sve više cene anisotropno filtriranje i antialiasing, kako se već ne pojavljuju igre koje su toliko zahtevne da bi svi odmah razmišljali o najjačim Radeon 9700 Pro karticama, i željno iščekivali Radeon 9900 (Pro) ili “tog” FX 5800 Ultra. Upravo zato, ako imate neku od kartica iz prethodne generacije, na vama je da li ćete se odlučiti za nVidia-u ili ATI. Ali i u tom slučaju, ne preterujte, jer nema potrebe. Ti4800 ili Radeon 9500 Pro su sve što vam je potrebno, makar u sledećih godinu dana, dok ne izađe već predugo očekivani Doom III, a zatim i njegovi eksploatatori. Na strani Radeon 9500 Pro kartice su više performanse u zahtevnim modovima rada (Anisotropic i Antialiasing), pa čak i cena. Ali ako za ovo ne marite preterano, možete se odlučiti za neku od tri predstavljene kartice, za koje upućujemo sve pohvale. Na strani ATI kartica i dalje nisu drajveri, jer se u polu profi upotrebi i dalje iskazuje bagovitost drajvera. Stabilnost sistema je za nijansu manja, i to moramo reći – nažalost, jer su Catalyst 3 zaista veoma dobri drajveri, ali kome je poznat rad sistema do najsitnijih detalja sa nVidia drajverima, taj će prepoznati da je “nešto drugačije” sa ATI-jem u mašini. Pohvalo je to što sve igre sada rade bez problema, a neke i bolje nego na nVidia karticama. Takođe, zahvaljujući High Dynamic Range sistemu, gamma u igrama je daleko bolja, a to će svaki igrač znati da poštuje. Može se reći da se u ovom trenutku, skupilo dovoljno razloga da neko ko je uvek koristio nVidia karticu, pređe na ATI Radeon. Pa ipak, to ne znači da GeForce 4 Titanium serija nema aduta za kupovinu. Ako bi baš morali da izaberemo neku od kartica, to bi ipak bila kartica Microstar, pre svega što ima najbolji odnos cene sa jedne i kvaliteta, bundle-a i nivoa lakoće korištenja (user friendly – u kontekstu LiveUpdate!-a). I dalje je odluka na vama, a uzimajući svaki aspekt priče u obzir, možemo reći – ukusi se razlikuju.
Microstar karticu na test ustupila firma Pakom
Computers, Niš; Leadtek karticu na test ustupila firma Cores,
Beograd; Gainward karticu na test ustupila firma PC
Centar, Beograd;
