GeForce FX 5900 / Ultra roundup

Branko Maksimović GeForce FX 5900 / Ultra roundup Uvod Statistika kaže da je GeForce je i dalje najpopularnija familija mainstream
i performance grafičkih akceleratora, ali i da joj tu titulu vrlo brzo mogu preuzeti
ATI-jevi Radeoni. Posle mnogobrojnih sumnji u valjanost arhitekture novih video
čipova (serije nV3x, prevashodno), neke stvari su razjašnjene, a neke su ostale
u magli. Akcenat je bačen na ispravnost samih drajvera, odnosno način na koji
oni komuniciraju sa API-jem, a kasnije i aplikacijom. Priča o kompajlerima i diferencijaciji
između ATI-jeve i nVidia-ine arhitekture procesora, može da se pojednostavi i
objasni da svako razume. Za početak, potrebno je izneti dve osnovne demistifikacije.
Predpostavimo i uzmimo za apsolutnu istinu da arhitektura nV3x GPU-ova zaista
nije loša, niti lošija od ATI-jeve, gledano sa realnog aspekta inženjera koji
radi u jednoj od ove dve kompanije. Druga zabluda, vezana je za mišljenje o tome
da nVidia jednostavno nije optimizovala dizajn GPU-a sa Direct X 9 API-jem na
umu. Potrebno je povratiti veru u napredak drajvera – istina je da je u velikom
broju upravljačkih programa nVidia ubacila optimizacije koje smanjivanjem kvaliteta
prikaza donose veći broj frejmova po sekundi u nekom programu, međutim, analize
poslednjih nekoliko izdanja Detonatora (52.xx, na primer), pokazuju da je napredak
zaista izvršen na polju optimizacije koda u pravom smislu tih reči. Dakle, kvalitet
prikaza je ostao isti ili je čak poboljšan, dok su performanse povećane od 2 do
35%! Upravo o ovome su u nVidii pričali kada je optimizacija drajvera u pitanju
– šteta je što su pre toga narušili ugled frazi optimizacija (drajvera), a samo
je bilo potrebno malo više vremena, da bi se kod ispeglao da na pravi način iskoristi
relativno mladu CineFX (2.0) arhitekturu. Vratimo se na deo teksta u kome smo
rekli da je arhitektura GeForce FX i Radeon 9xxx kartica različita. Obe kartice
izvršavaju funkcije koje im šalje DirectX ili OpenGL kompajler preko svojih drajvera.
Default DirectX 9 HLSL kompajler se, iz određenih razloga, brže izvršava na ATI
karticama, i tako je već jedan duži vremenski period. Do pojave devete generacije
DirectX-a, igre su bile optimizovane više za interni programski jezik koji razume
neki nVxx ili Rxxx GPU (opet, naravno, preko drajvera); drugim rečima, igre su
manje bile krojene po nacrtu DirectX-a, jer je bilo relativno jednostavno izvršiti
optimizaciju direktno i za ATI i za nVidia kartice (tj. naći neki kompromis).
Odličan primer je Direct X 8.1 igra – Microsoft Flight Simulator 2003. Napisana
da 100% isprati kodekse ovog API-ja, kao takva, primetno bolje radi na Radeonu
9000 Pro, negoli na GeForce FX 5600 Ultra kartici, koja ima daleko viši fillrate
i memorijski propusni opseg. Ipak, sa ovom igrom je retko ko i merio performanse
i pravio uporedne prikaze, ali je upravo ona pravi pokazatelj, da je ATI i ranije
bio naklonjeniji Microsoftovom API-ju, negoli nVidia. Ovo nas samo navodi na zaključak
da nVidiini problemi nisu nastali pojavom DirectX 9 igara. Sa povećanjem kompleksnosti
i pojavom složenih shadera, programerima je postalo lakše da direktno ispoštuju
sve što Direct X 9 nudi i podrazumeva, u nadi da će performanse biti jednako dobre
na karticama dva glavna dizajnera video akceleratora. Međutim, sa ranijim verzijama
Detonatora, to nikako nije bio slučaj. Ako programeri dozvole da se igra izvršava
i sa nV Cg kompajlerom (uz obavezni DX9 HLSL), a uz napomenu da je tada potrebno
više vremena u procesu kreiranja iste, stvari će postati malo bolji po nVidiu.
Iako je Direct X 9 potpuno zasenio OpenGL kada je zabavni softver u pitanju (jedan
od retkih novih OpenGL naslova je Doom III, naravno), treba znati da je pod 3DLabs-ovim
API-jem moguće izvršavati Pixel Shader programe – preciznije: da se grafičke funkcije
u igrama izvršavaju pomoću Shader programa.

nV36 i nV38 su ponuđeni pre svega da se još malo iskoristi CineFX arhitektura,
pre nego što dođe trenutak u kome će za nVidiu biti najvažnije da nastupi sa nV40
na pravi način, i da ga isto tako i “publika” prihvati. Najave o delimičnom povlačenju
kompanije nVidia sa tržišta 3D akceleratora mnogima je izgledalo realno – tu je
opet smena generacija, novi 3dfx pada u zaborav, a pojavljuje se novo ime (već
smo svi čuli za Volari procesore i grafičke akceleratore, koji će za nekoliko
dana biti pušteni u prodaju). Mislimo, ipak, da “kralj nije mrtav” i da su najave
i glasine koje će uslediti, bile više plasirane da bi se stvorio grandiozniji
efekat iznenađenja, kada nV40 bude prevazišao očekivanja. Tu je i “pilula za uspavljivanje
konkurencije”, mada je tako nešto manje verovatno; u svakom trenutku, glavni ljudi
u ATI-ju znaju šta se dešava i koji su planovi nVidie (i obratno), makar kada
je korak koji će napraviti u najbližoj budućnosti u pitanju.

Detonatori serije 52.xx su doneli dosta poboljšanja, a FX5900 kartica ima na našem
tržištu i njihova cena je znatno niža od konkuretnog Radeona 9800 Pro. Nemojte
misliti da će Half Life ili Doom izgledati bitno bolje na najbržim ATI karticama.
To ne bi dozvolili ni Valve ni iD Softvare – velika je baza korisnika nVidia kartica.
Pored toga, još jednom napominjemo da su napori Detonator tima sprovedeni u delo,
efekat poboljšanja je vidljiv. Zato smo, odlučili da vam predstavimo neke nove
GeForce FX 5900 i 5900 Ultra kartice i uporedimo ih sa nekim “starim”, pa ovaj
test shvatite više kao pronalaženje najboljeg među najbržim nVidia karticama.
Čim budemo u mogućnosti, uvrstićemo novi AquaMark 3 benchmark, a kasnije i Half
Life i Doom III.

NV35 GPU – nV30 sa pedigreom Ponovimo, sada, sve sitnice vezane za arhitekturu nV35 GPU-a. Naravno, za neke
informacije cete morati da pogledate neke od nasih starijih
testova (Radeon 9700 Pro, Radeon 9800 Pro, GeForce FX 5900). nV35 je dorađena verzija prethodnika, što se može videti i u tabeli. U samo jezgro
je dodato nekih 10 miliona tranzistora, koji su potrošeni na veće keš i queue
memorije i eventualno “peglanje” arhitekture da bi se čip manje zagrevao. Memorijska
magistrala nije više 128-bitna, tu je sada novi memorijski kontroler ukupne širine
od 256-bita, dok je memorija koja se koristi standardni DDR, mada mnogo brži od
svega što smo do sada videli. Najzanimljivije od svega je što se dva predviđena
modela, FX5900 i FX5900 Ultra razlikuju u radnim frekvencijama, i to vrlo malo,
pa je izvesno da će non Ultra model biti veoma zanimljiv, ako bude jeftiniji od
FX5900Ultra kartica onoliko koliko je FX5800 bio jeftiniji od FX5800Ultra. Iako
je FX5900 predviđen da radi na 400MHz za jezgro i 800MHz za memoriju, dva modela
koja smo do sada imali na testu, Microstar i ASUS, a koji se vode kao GeForceFX
5900 i imaju odgovarajuće cene, rade na 400/850MHz, što znači da je frekvencija
memorije već postavljena na FX5900 Ultra setovanja. O ovoj temi ćemo pričati prilikom
prikaza samih kartica, a sada pogledajmo tabelu:

Bench-House

NVIDIA GeForceFX 5800

NVIDIA GeForceFX 5800 Ultra

NVIDIA GeForce FX 5900

NVIDIA GeForceFX 5900 Ultra

Proces Proizvodnje

NV30 0.13 Micron

NV30 0.13 Micron

NV35 0.13 Micron

NV35 0.13 Micron

Broj tranzistora

125 Miliona

125 Miliona

~135 Miliona

~135 Miliona

Memorijska Magistrala

128-bit
DDR II

128-bit
DDR II

256-bit
DDR

256-bit
DDR

Memorijski Propusni Opseg

12.2 GB/s

15.2 GB/s

25.9 GB/s

27.2 GB/s

AGP Standard

AGP 3.0
4x/8x

AGP 3.0
4x/8x

AGP 3.0
4x/8x

AGP 3.0
4x/8x

Podržane memorijske konfiguracije

128/256MB

128/256MB

128MB/256MB

128/256MB

Radni takt jezgra

400 MHz

500 MHz

400 MHz

450 MHz

Radni takt memorije

400 MHz
(800 DDR)

500 MHz
(1000 DDR)

400 MHz
(800 DDR) *

425 MHz
(850 DDR)

Tip memorije

BGA 2.x
ns DDR II

BGA 2.0
ns (1.x ns?) DDR II

BGA 2.x
ns DDR

BGA 2.x
ns DDR

Broj Pipeline-a

4* (8)

4* (8)

4* (8)

4* (8)

Broj teksturnih jedinica po pipeline-u

2* (1)

2* (1)

2* (1)

2* (1)

Vertex Shader jedinice

3

3

3

3

Podržana verzija Vertex Shader-a

2.0+

2.0+

2.0+

2.0+

Podržana verzija Pixel Shader-a

2.0+

2.0+

2.0+

2.0+

Verzija Direct X API-ja

9.0+

9.0+

9.0+

9.0+

Hardverski tip FSAA

Ordered
Grid MultiSampling / SuperSampling

Ordered
Grid MultiSampling / SuperSampling

Ordered
Grid MultiSampling / SuperSampling

Ordered
Grid MultiSampling / SuperSampling

Tehnike optimizacije

LMA III
/ HSR / Z-buffer/Frame buffer compression/Color Compression

LMA III
/ HSR / Z-buffer/Frame buffer compression/Color Compression

LMA III+
/ HSR / Z-buffer/Frame buffer compression, UltraShadow/Color Compression

LMA III+
/ HSR / Z-buffer/Frame buffer compression, UltraShadow/Color Compression

Integrisani RAMDAC / DVD engine/ TV out
encoder

2 x 400
MHz / HW MPEG IDCT, MC, DeInterlacing / nV30 internal encoder (Third party
encoder supported)

2 x 400
MHz / HW MPEG IDCT, MC, DeInterlacing / nV30 internal encoder (Third party
encoder supported)

Integrated
2 x 400 MHz / HW MPEG IDCT, MC, DeInterlacing / nV35 internal (Third party
encoder supported)

2 x 400
MHz / HW MPEG IDCT, MC, DeInterlacing / nV35 internal encoder (Third party
encoder supported)

Interna RGBA paleta

40-bitna
(10-bita po boji)

40-bitna
(10-bita po boji)

40-bitna
(10-bita po boji)

40-bitna
(10-bita po boji)

Može se odmah primetiti da je nV35 za nV30 ono što je nV25 bio za nV20, odnosno
da se radi o blagoj evoluciji tehnologije, i da zapravo nema velikih koraka unapred.
Iz tog razloga, nV35 je predstavljen kao deo FX5x00 familije, te je ovoga puta
nVidia igrala fer igru i nije preterano pompezno najavljivala novu high end karticu,
niti joj davala neku od FX6x00 oznaka. Svima je, svakako, jasno da je nV35 “samo”
ono što je nV30 trebalo da bude. Kao i nV30, i novi GPU ima programabilnu arhitekturu koju je teško razvrstati
na određen broj pipeline-a, odnosno jedinica za teksturni menadžment (za više
informacija pogledajte test GeForce FX 5800 kartice). Ono što je zanimljivo, jeste
da ovo zaista nije nikakva marketinška fraza, te su saznanje da je nV30 zapravo
4×2, a ne 8×1 GPU i negativne kritike upućene kompaniji bile preuranjene. Ipak,
arhitektura nije još toliko usavršena, pa se nV30 ponašao kao 8×1 GPU samo kada
se rade kalkulacije frejma koji je već učitan u rendering jedinice, odnosno kada
se obrađuju informacije poslate iz Z/stancil buffera. Teksturisanje odnosno Pixel
Shading, odrađuju se “dvostruko sporije”, jer se u tom momentu GPU opet ponaša
kao 4×2. Prema nekim informacijama, kod GeForce FX5600, odnosno nV31 video čipa
(ali ne i nV34), nVidia je uspela da reši problem, tako da se ovaj mikroprocesor
ponaša kao 4×1 GPU u situacijama kada je to korisnije (singletexturing), odnosno
kao 2×2 GPU kada se rade scene sa multiteksturisanjem. Ipak, nV35 nema ovu mogućnost,
pa se ponaša isto kao i nV30, odnosno koristi 8×1 konfiguraciju (pipelinea i TMU-ova)
samo kada radi kalkulacije iz Z-buffer-a i Stancil Buffer-a. S obzirom na to da
su ove brze memorije dosta povećane kod novog GPU-a, to možda i ne mora da bude
mana, a tu će negde, ako bude adekvatne softverske podrške, na scenu stupiti i
UltraShadow tehnologija. Iako nV35 Ultra radi na manjoj frekvenciji od nV30 Ultra kartica, memorijski bandwidth
je povećan za oko 70 procenata, što je prvi pokazatelj da će performanse novog
modela biti veće uprkos nižem radnom taktu jezgra i memorije. Novi memorijski
kontroler je i ovoga puta crossbar tipa (za više informacija o ovom tipu memorijskog
kontrolera pogledajte naše prve GeForce 3 i GeForce 4 prikaze). Svaka od tehnologija
optimizacije memorijskog propusnog opsega, odnosno kompresije Z-buffer podataka,
Fast Z Clear, Color Compression i sistemi koji spadaju pod Intellisample High
Resolution Compression Technology su sada i do 50% efikasniji. Ovo je sasvim logično,
pošto nadogradnja i fino poliranje postojećeg čipa može da se vrši i nakon njegove
proizvodnje (svaki mikroprocesor se, naravno, projektuje u softveru), pa se tako
neka nova rešenja i poboljšanja primenjuju u narednim generacijama mikroprocesora. CineFX 2.0 i UltraShadow Bez obzira na to što je nVidia najviše potencirala Shader sposobnosti svog novog
GPU-a, mogućnost rada sa veoma dugačkim Shader programima, realtime efekte poput
onih u holivudskim filmovima i sl., poređenje sa ATI R300 baziranim karticama
u Pixel Shader testovima je pokazalo da je nV30 sporiji i do tri puta od konkurenta,
bez obzira i na to što radi na višim radnim učestanostima. Upravo zbog toga je
dosta toga poboljšano kod nove CineFX generacije kartica, a broj tehnologija koje
imaju posebna imena, ponovo je porastao. One za koje već znamo, dobile su veći
broj verzije iza naziva i tvrdnju da su dodatno poboljšane ili optimizovane. Tehnologija
UltraShadow podrazumeva optimizaciju rada sa dinamičkim stancil buffer senkama,
koje će u narednoj generaciji igara oduzimati poprilično mnogo GPU vremena za
kalkulaciju.

Ova tehnologija ne radi “sama”, odnosno mora biti podržana u kodu same softverske
mašine koja pokreće određenu igru. Programer tako može odrediti z-vrednost, odnosno
daljinu od virtuelne kamere, posle koje se kalkulacije sa senkama neće izvršavati.
Kao što vidite na slici, prividna udaljenost Z vrednosti nije konstantna po celoj
Y (vertikalnoj) osi, pa cela tehnologija može da ima smisla, jer svakako smanjuje
opterećenje na sam GPU bez ikakvih vidljivih kompromisa. Takođe, programer može
da odredi i nekoliko nivoa Z vrednosti, pa se, recimo posle prvog kalkulacije
sa senkama mogu odrađivati manje kompleksno. To može da bude korisno kod igara
koje imaju pravo dinamičko osvetljenje, i čije senke nemaju jednostavne, oštre
ivice, već objekti, u odnosu na to da li su osvetljeni sa spot i/ili ambijentalnim
osvetljenjem, mogu praviti senke sa mekim ivicama i različitim intenzitetom. Dakle,
sumirano, UltraShadow je još jedna od tehnika optimizacije, ovoga puta uvrštena
direktno u rendering sistem, dok je CineFX 2.0, odnosno izvršavanje Pixel Shader
programa (pre svega mislimo na PS 2.0, na koje će se programeri posebno usresrediti
u predstojećem periodu) duplo efikasniji od onog kod prethodnog nVidia high end
GPU-a. Takođe, nova Detonator 40 generacija drajvera donela je poboljšanja anizotropnog
filtriranja, koje je sada dostiglo kvalitet koje nude R300 i R350 bazirane grafičke
kartice, što smo potvrdili i u praksi.

Da se podsetimo… Novi grafički procesor iz najviše klase, sadrži između 130 i 135 miliona tranzistora,
proizveden je takođe u TSMC-ovim pogonima (nV40 će biti proizveden u IBM-ovim),
ali se ne zagreva ni blizu onoga što smo mogli da primetimo kod nV30 baziranih
kartica. Tako je i FlowFX ovoga puta izostao, a referentna nVidia nV35 Ultra kartica
ima hlađenje istovetno kao i ono na Microstar-ovom GeForce FX-u 5800 (i ASUS V9900
koji mu je identičan). Gainward, Leadtek, ASUS pa i Microstar, imaju dosta drugačija
rešenja za hlađenje – većina ne zahteva dodatni PCI slot, najbliži AGP-u, niti
su bučnija od prosečnog Radeona 9800 Pro ili Titaniuma 4800, recimo. Ovoga puta,
izbor za 256-bitnu memorijsku magistralu i odgovarajući kontroler, u sprezi sa
brzom DDR memorijom je bio logičan, u toj meri da je nejasno zašto je nVidia ikada
eksperimentisala sa DDRII memorijom, a zadržavala memorijski kontroler sličan
onom na karticama iz prethodne generacije. Sasvim je moguće da bi projektovanje
256-bitnog kontrolera, koji sada radi sa novim tehnikama koje su deo Intellisample
HCT “engine”-a, oduzelo ili isuviše vremena, ili prostora na die-u, pa se od toga
odustalo i napravljen je jedan kompromis. Samo time što je memorijski propusni
opseg povećan za 70% (ili za 100%, ako na nekoj boljoj FX 5900 kartici memoriju
overklokujete na 1000MHz (DDR)), trebalo bi da dovoljno podigne performanse u
zahtevnim modovima. Ostaje pitanje koliko je toga zapravo novog u Intellisample
skupu tehnika, jer je nVidia poznata po tome što neke od tehnologija koje su bile
prisutne i u prethodnoj generaciji, predstavi ili imenuje tek sa predstavljanjem
sledeće generacije (setimo se samo DOT 3 Product Bump Mapping-a koji je bio prisutan
kod GeForce 256 akceleratora, a predstavljen je i podržan kroz drajvere tek kada
su izašli GeForce 2 GTS modeli).

Kao i kod nV30 grafičkog procesora, Vertex Shader programe koje je nV35 sposoban
da izvrši prevazilaze verziju 2.0. To znači da će moći da sarađuje i sa programima
koji imaju 65536 instrukcija, za razliku od Radeona 9800 Pro koji maksimalno “čita”
1024 instrukcije. Kontrola dinamičkih i loop-ovanih instrukcija, grananje i upotreba
sub-rutina spadaju u novosti (R300 radi samo sa statičkim), kao i izmena i izvršavanje
nelinearnih programa. Varijable ubačene u naredni shader program mogu da odrede
vreme i način tranzicije i izmene samog programa i to tokom njegovog izvršavanja.
Ovo znači da nije potrebno imati više shader programa za svaki zadatak, već jedan
veći koji se može granati po potrebi ili imati podprogram, odnosno sub-rutinu
koja će ga pozvati da bi mogao da izmeni tok izvršavanja na neku od postojećih
grana. Kako većina kratkih shader programa ima dosta delova koji se poklapaju,
jasno je da je jedan već učitani program sa granama efikasniji, odnosno da će
se sve izvršavati brže, uz više mogućnosti. Shader unutar nV35 GPU-a je, dakle,
mnogo fleksibilniji. Ostatak tehnologija je isti kao i kod prethodne generacije,
ali nije na odmet pomenuti ponovo neke od njih koje spadaju u novije. Pored crossbar memorijskog kontrolera, čije su nam karakteristike poznate, u okviru
LightSpeed Memory Architecture sistema, sada su i još neki alati koji bi trebalo
da podignu ukupne performanse na viši nivo. Alati za kompresiju Z-buffer-a, kolor
kompresija, filtering tekstura i antialiasing su zajedno nazvani Intellisample
tehnologija, koja je sada dobila i sufiks HCT. Color compression koji je za nV35
donekle unapređen, konceptualno je smešten između memorije i rendering sistema.
Svaki podatak kompresuje u odnosu od 4:1, bez vidljivog gubitka na kvalitetu (što
se može podesiti u drajverima). NVidia tvrdi da je color compression najbolje
iskorišten u situacijama kada je aktiviran njihov ordered grid multisampling antialiasing. Ostali sistemi za kompresije su preuzeti iz prethodne generacije i u odnosu na
nV30 ne donose nikakve novitete ni poboljšanja. Z-Occlusion Culling kao dominantan deo tehnologija za kompresiju podataka,
pomoću informacije iz Z-Buffer-a, kalkuliše koje će površine i delovi površina
biti vidljivi prilikom prikaza na ekranu. Površine koje stoje iza drugih objekata
naravno neće biti procesirane, pa tako neće biti potrebno da se za njih namenjene
teksture uopšte salju i opterećuju memorijsku magistralu. Fast Z Clear i dalje obavlja posao tako što frame-buffer, pre svakog
novog frejma, postavi u početno stanje i to za daleko manje vremena od onog koje
bi bilo potrebno za klasičnog pražnjenje. Takođe, postoji i sistem koji obavlja
fast color clear, ali je on manje bitan od Fast Z Clear sistema. Lossless Z Compression je tehnika koja se brine da se podaci koji se
šalju i čuvaju u Z-buffer-u kompresuju u odnosu 4:1, bez gubitaka. Memory Auto Pre-Charge je naziv za rešenje koje kao rezultat rada smanjuje
vreme čekanja rendering sistema na memoriju koje nekada može biti i do 10 ciklusa.
Pre-Charging se vrši u delovima memorije koji se u datom trenutku ne koriste i
za koje je algoritmom utvrđeno da će se ubrzo koristiti. Tako se na poseban način
ovaj deo memorije priprema za bržu reakciju kada procesor to zatraži (skraćenje
čekanja na 2-3 ciklusa). Quad Cache je naziv za četiri cache sistema Vertex Cache , Primitive
Cache, Pixel Cache i Dual Texture Cache o kojima smo detaljnije pisali u review-u
video akceleratora GeForce 4 Ti4600 i Ti4400. Kao što možete videti, nV35 nije doneo ni blizu onoliko kvalitativnih i evolucionih
pomaka u odnosu na nV30, koliko je ovaj doneo u odnosu na nV25 video akcelerator.
Shading kalkulacije su intenzivnije, tu je UltraShadow kao jedina prava novost,
dok je sve ostalo samo “naduvavanje mišića” i “facelifting” FX-a 5800. Philips Video procesor Pošto najveći broj novih GeForce FX kartica poseduje Philips SAA7108AE ili 7114H,
daćemo opštu specifikaciju ovih video enkoder/dekoder čipova: Video dekoder

Six analog inputs, internal analog source selectors, e.g. 6 x CVBS
or (2 x Y/C and 2 x CVBS) or (1 x Y/C and 4 x CVBS) Two analog preprocessing channels in differential CMOS style for best
S/N performance Fully programmable static gain or Automatic Gain Control (AGC) for the
selected CVBS or Y/C channel Switchable white peak control Two built-in analog anti-aliasing filters Two 9-bit video CMOS Analog-to-Digital Converters (ADCs), digitized
CVBS or Y/C signals are available on the Image Port Data (IPD) port
under I²C-bus control On-chip clock generator Line-locked system clock frequencies Digital PLL for horizontal sync processing and clock generation, horizontal
and vertical sync detection Requires only one crystal (either 24.576 MHz or 32.11 MHz) for all standards
Automatic detection of 50 and 60 Hz field frequency, and automatic switching
between PAL and NTSC standards Luminance and chrominance signal processing for PAL BGHI, PAL N, combination
PAL N, PAL M, NTSC M, NTSC-Japan, NTSC N, NTSC 4.43 and SECAM User programmable luminance peaking or aperture correction Cross-colour reduction for NTSC by chrominance comb filtering PAL delay line for correcting PAL phase errors Brightness Contrast Saturation (BCS) and hue control on-chip Two multi functional real-time output pins controlled by the I²C-bus
Multi-standard VBI data slicer decoding World Standard Teletext (WST),
North-American Broadcast Text System (NABTS), Closed Caption (CC), Wide
Screen Signalling (WSS), Video Programming System (VPS), Vertical Interval
Time Code (VITC) variants (EBU/SMPTE) etc. Standard ITU 656 Y-CB -CR 4 :2 :2format (8-bit) on IPD Enhanced ITU 656 output format on IPD output bus containing: active video raw CVBS data for INTERCAST applications (27 MHz data rate) decoded VBI data Detection of copy protected input signals according to the Macrovisiontm(1)
standard. Can be used to prevent unauthorized recording of pay-TV or
video tape signals. 1.2 Video scaler Both up and downscaling Conversion to square pixel format NTSC to 288 lines (video phone) Phase accuracy better than 1/64 pixel or line, horizontally or vertically
Independent scaling definitions for odd and even fields Anti-alias filter for horizontal scaling Provides output as: scaled active video raw CVBS data for INTERCAST, WAVE-PHORE, POPCON applications or general
VBI data decoding (27 MHz or sample rate converted) Local video output for Y-CB -CR 4 : 2 : 2 format (VMI, VIP, ZV).

Video encoder

Digital PAL/NTSC encoder with integrated high quality scaler and
anti-flicker filter for TV output from a PC Supports Intel® Digital Video Out (DVO) low voltage interfacing to graphics
controller 27 MHz crystal-stable subcarrier generation Maximum graphics pixel clock 85 MHz at double edged clocking, synthesized
on-chip or from external source Programmable assignment of clock edge to bytes (in double edged mode)
Synthesizable pixel clock (PIXCLK) with minimized output jitter, can
be used as reference clock for the VGC, as well PIXCLK output and bi-phase PIXCLK input (VGC clock loop-through possible)
Hot-plug detection through dedicated interrupt pin Supported VGA resolutions for PAL or NTSC legacy video output up to
1280 x 1024 graphics data at 60 or 50 Hz frame rate Supported VGA resolutions for HDTV output up to 1920 x 1080 interlaced
graphics data at 60 or 50 Hz frame rate Three Digital-to-Analog Converters (DACs) for CVBS (BLUE, CB ), VBS
(GREEN, CVBS) and C (RED, CR )at 27 MHz sample rate (signals in parenthesis
are optionally selected), all at 10-bit resolution Non-interlaced CB -Y-CR or RGB input at maximum 4 :4 :4 sampling Downscaling and upscaling from 50 to 400pct Optional interlaced CB-Y-CR input of Digital Versatile Disk (DVD) signals
Optional non-interlaced RGB output to drive second VGA monitor (bypass
mode, maximum 85 MHz) 3 x 256 bytes RGB Look-Up Table (LUT) Support for hardware cursor HDTV up to 1920 x 1080 interlaced and 1280 x 720 progressive, including
3-level sync pulses Programmable border colour of underscan area Programmable 5 line anti-flicker filter On-chip 27 MHz crystal oscillator (3rd-harmonic or fundamental 27 MHz
crystal) Fast I²C-bus control port (400 kHz) Encoder can be master or slave Adjustable output levels for the DACs Programmable horizontal and vertical input synchronization phase Programmable horizontal sync output phase Internal Colour Bar Generator (CBG) Optional support of various Vertical Blanking Interval (VBI) data insertion
Macrovision Pay-per-View copy protection system rev. 7.01, rev. 6.1
and rev. 1.03 (525p) as option; this applies to SAA7108AE only. The
device is protected by USA patent numbers 4631603, 4577216 and 4819098
and other intellectual property rights. Use of the Macrovision anti-copy
process in the device is licensed for non-commercial home use only.
Reverse engineering or disassembly is prohibited. Please contact your
nearest Philips Semiconductors sales office for more information.

Common features

5 V tolerant digital I/O ports I²C-bus controlled (full read-back ability by an external controller,
bit rate up to 400 kbits/s) Versatile power-save modes Boundary scan test circuit complies with the “IEEE Std. 1149.b1-1994”
(separate ID codes for decoder and encoder) Monolithic CMOS 3.3 V device BGA156 package Moisture Sensitive Level (MSL): e3.

Abit Siluro (GeForce) FX5900 (OTES)

Abit je kompanija koja je uvek pronalazila kupce među overklokerima i ljubiteljima
brzine – u takozvanoj ”performance enthusiast” grupi korisnika, koja se, nažalost
smanjuje iz dana u dan (gledajući procentualno, u odnosu na ukupan broj korisnika
računara). Matične ploče drugih proizvođača, koje su dosta jeftinije, ali i sa
mnogo manjim brojem opcija za podešavanje (čitaj: overklokovanje), prodaju se
u količinama koje su više desetina puta veće, pa je moguće da će i Abit uskoro
preispitati svoju poslovnu politiku. “Power User” polako izumire, sve više postaje
bitan bundle, boja PCB-a i svetlećih dioda, veličina pakovanja… Verujemo, ipak,
da će za svoje stare, tradicionalne kupce, Abit i dalje proizvoditi MAX seriju
ploča, dok će modeli iz njihove standardne ponude ličiti na one koje nude ASUS,
Microstar, Gigabyte. Isto tako je izvesna i pojava njihovih “low end” varijanti
matičnih ploča (kakve su ASUS X Series, npr.). Da stvari ne stoje baš najsjajnije,
pokazuje i najnoviji GeForce FX 5900, koji je verovatno prvi top model iz ove
kompanije koji se može svrstati u čist prosek.

U velikoj kutiji se našlo uputstvo, dodatni kabal za napajanje (rounded), lepi
providni S-Video i kompozitni kabal, kao i adapter za njih i DVI to D-Sub konvertor.
Samo dva dodatna diska, dovoljan su dokaz da je Abit ili želeo da smanji cenu
ukupnog paketa, ili da nekom atraktivnom igrom nije hteo da poveća cenu ionako
skupog proizvoda. Moguće je da se licenca za neku kvalitetniju igru nije isplatila
s obzirom na manji ukupan broj prodatih Abit kartica (ove klase). Priloženi su
drajveri, foto album, nVidiin softver EarthViewer (koji će vam možda biti zanimljiv!),
Windows Blinds i DVD Plejer, koji je, ruku na srce, veoma dobar. Samo pakovanje,
spolja, deluje veoma efektno – korištene su vatrene i ledene nijanse, a sama kartica
na slici izgleda fantastično.

Siluro FX5900, kako glasi pun naziv ove kartice (jednostavno, za razliku od ostalih
proizvođača), je video akcelerator koji će zauzeti dodatni PCI slot, a najverovatnije
i još jedan, susedni. Krivac za to je novi Siluro sistem hlađenja, koji ovoga
puta ne pravi previše buke. Prvi pogled na karticu, većinu je čak razočarao. Gomila klimave plastike i profil
u ulozi hladnjaka izrađen od sumnjive legure aluminijuma. Iako se topao vazduh
izvodi napolje, ostaje nejasno zbog čega odvod nije izliven iz jednog dela, već
je kao nekakva harmonika, koja deluje nekvalitetno i loše obrađeno. Metalni profil
je masivan i dovoljan da bi ohladio memoriju i jezgro, a primetna je i solidna
količina termalne paste koja je nadoknadila slabije ispoliranu dodirnu površinu
na dodirnim mestima sa telima koja se greju.

Abit je koristio referentan dizajn, jer je nVidia dala malo slobode i apelovala
na proizvođače da se drže dizajna koji su dali 3DLabs i Microstar (jedna informacija
nagoveštava da su i Leadtek-ovi stručnjaci imali udela u ovom poslu). Plavo lakirani
PCB u 10 slojeva i dodatni konektor za napajanje, obavezni su za jednu nV35 baziranu
karticu. Izrada ploče je pedantna, tu zamerki nikako nema. Lep detalj su četiri
plave diode koje osvetljavaju ceo rashladni sistem i čine da kartica ipak lepo
izgleda kada ima manje svetla. Ako je gledamo van računara, ipak, neki detalji
umeju da deluju zaista jeftino. Na visokoprofilnom hladnjaku, nalepljen je i logo
familije Siluro.

128 MB video memorije, raspoređeno je oko jezgra sa osnovne strane štampe u već
poznatom Matrox Parhelia “stilu”. Sa druge strane štampe ima mesta za još 128
MB memorije, ali je ova količina rezervisana za GeForce FX 5900 Ultra modele.
Ugrađena je, svakako, BGA memorija koju je proizvela kompanija Hynix, a njeno
vreme latencije iznosi 2.2ns ili 909, u DDR megahertzima.

Abit Siluro je ponudio izvanredno kvalitetnu 2D sliku i radio je apsolutno stabilno,
pogotovo kada smo instalirali novije drajvere (koji su poboljšali i performanse,
ali sa kojima, nažalost, nismo testirali). Ventilator ne proizvodi buku veću od
prosečne Radeon 9800 Pro kartice, ali nam se nije preterano dopala robusnost hladnjaka.

Albatron GeForce FX 5900PV

Jedan od vrlo cenjenih proizvođača na zapadnom tržištu, kompanija Albatron, ponudila
je drugačiji FX5900 video akcelerator. U vreme kada i manje poznati proizvođači
umeju da iznenade vrhunskim proizvodom (u kategoriji kvaliteta izrade, overklokinga,
dodatnih mogućnosti, cene i sl.), Albatron je morao da se istakne nečim novim.
Zapravo, njihova kartica je izuzetna i svakako bi se i bez toga izdvojila, ali
su neka rešenja ipak vredna posebnog pomena.

Albatron nV35 kartica koju smo testirali bila je pravi sample – sva oprema je
bila tu, dodatni diskovi i uputstva, ali bez kutije. Tu su CyberLinkov PowerDVD
i PowerDirector, CD sa demoima novijih igara i kompletna igra Duke Nukem Manhattan
Project. Jedan kraći kabl, DVI adapter i 4 in 1 ViVo razdelnik, kakve smo prvi
put viđali kod Microstar kartica, takođe su u paketu. U retail pakovanju, Albatron
uz ovu karticu inače isporučuje i solidan ranac, što je zaista lep gest, mada
je i to način za reklamiranje, zar ne?

Prvi pogled na karticu ukazaće na činjenicu da je PCB lak iste
plave nijanse kao i kod Abit-ove kartice. Da li su u pitanju isti proizvodni
pogoni i čiji su, nismo uspeli da saznamo, ali predpostavljamo da se radi o
nekom vidu saradnje. Konektori za video izlaze su raspoređeni u standardnom
redosledu – D-Sub, S-Video i DVI. Silicon Image čip je zadužen za digitalni
signal, a tu je i poznati VIVO enkoder (SAA 7108AE).

Takt generator je na svom uobičajenom mestu, dok su levo od velikog kulera standardne
komponente za napajanje i filtraciju napona/signala. Albatron je rotirao molex
konektor za 90 stepeni, od kartice, tako da se kabl za dodatno napajanje lakše
demontira. Ugrađena memorija je pokrivena hladnjakom, ali se radi o osam 32-bitnih
Hynix BGA čipova ukupnog kapaciteta od 128 MB. Zajedno, na magistrali širine 256-bita,
rade na frekvenciji od 425 MHz (850 DDR), dok GPU radi na propisanoj frekvenciji
koju je predložila nVidia – 400 MHz.

Kuler se sastoji od bakarnog hladnjaka veoma zanimljivog oblika, na koji su montirana
čak tri ventilatora. Lepa, reljefna površina otkriva samo oblik lopatica ventilatora,
koji usmeravaju vazduh prema dole i ka unutrašnjosti profila. Od tri ventilatora,
samo dva su aktivna, dok je treći tu kao rezerva. Kada se mašina inicijalizuje,
sva tri ventilatora se zavrte, a pošto sistem utvrdi da dva primarna rade, treći
se isključuje. Jaka LE dioda (ili diode) svetle plavo-ljubičastom svetlošću i
čine karticu još atraktivnijom.

Ako se ponovo vratimo na masku koja prekriva kuler, možemo dodati i to da njen
oblik podseća na pticu (kako se na Engleskom kaže Albatros?). Ova kartica neće
zauzeti susedni PCI slot, ali nije preporučljivo instalirati ništa blizu nje,
da bi vazduh lakše dopreo do ventilatora hlađenja.

I Albatron kartica je funkcionisala besprekorno, pa nismo imali nikave zamerke.
Zapravo, mišljenja smo da su dva ugrađena ventilatora dosta tiha i da kartica
radi izuzetno stabilno. Svakako, to je i neophodno, s obzirom na to da je gornja
granica radnih frekvencija do koje ovu karticu možete ubrzati daleko od početnih
vrednosti.

ASUS V9950 Kada je predstavljen nV35, referentna kartica poslata najvećim IT sajtovima,
izgledala je malo robusno, predugačko i imala je hlađenje identično onom na
nV30 non ultra karticama. Ipak, kada smo videli najavljene modele iz Leadteka,
Gainwarda, ASUS-a, pa i Microstara, bili smo zadovoljni i znali smo da se nV35
ipak dosta manje zagreva u radu. To znači da je u TSMC-u, 0.13 mikronski proces
izrade dovoljno sazreo, ali i da će nV35 čipovi biti manje skupi. Još jedna
lepa stvar je što je dizajn ploče dosta pedantniji, koristi se manje zahtevna
i jeftinija DDR I memorija, a retail proizvođači mogu da modifikuju desetoslojni
PCB layout bez ikakvih većih problema, što sa nV30 nije nikako bio slučaj.

V9950 je ASUS-ov GeForce FX5900 (non Ultra), koji radi na frekvenciji od 400MHz
za jezgro i 850 DDR na koliko radi memorija. Kao što smo i prethodni put pomenuli,
setovanje za FX5900, prema nVidia predlogu je 400/800MHz, dok je za FX5900 Ultra
– 450/850MHz. Razlika, tako ovoga puta nije velika između Ultra i obične verzije,
pogotovo što su ove druge sa dodatno ubrzanom memorijom, pa verujemo da će,
s obzirom na cene, biti dosta popularne, i odlični konkurenti za nešto skupljeg
Radeona 9800Pro.

U velikoj kutiji, i ovoga puta se nalazi odličan bundle. Softver obuhvata ASUS-ove
Video Editore, Security (nove verzije programa koje smo nekada predstavljali
u okviru njihovih Deluxe paketa), DVD i utility programe. Igre koje se dobijaju
su zaista dobre, pa su tu i GunMetal, Black Hawk Down, Battle Engine, kao i
Splinter Cell, Colin McRae 3, Toca Racer, BREED i još neki demoi novih igara.
Uputstvo je takođe odlično, a iz njega se može ponešto naučiti čak i o arhitekturi
nV35 GPU-a. Još samo da se ljudi odavde nauče da čitaju priručnike. 🙂

Kabal i konvertor je isuviše pominjati, pa ćemo preći odmah na samu karticu.
Ona je nešto duža od Ti4600 modela, ali je dosta elegantno napravljena. Karakteristično
za ASUS je i pedatna izrada i dobar finiš, zatim pažnja koja je poklonjena svakom
detalju. Zato je shema malo i izmenjena, u osnovi je korištena osnovna, koju
su osmislili nVidia i Microstar. DVI, S-Video i D-Sub su na istim mestima kao i kod MSI GeForce FX5900 kartice,
a isto važi i za filter RAMDAC signala. ASUS je koristio nešto kvalitetnije
elektrolitske kondenzatore, a hlađenje je osmišljeno posebno za ovaj model.
Jedino čudi što je boja štampane ploče zelena, jer je u kombinaciji sa bakarnim
kulerima, ASUS uvek nudio crn PCB. Upravo hladnjak na memoriji i GPU-u je ono
što nas je gotovo fasciniralo.

Napravljen je od legure sa ekstremno visokim procentom bakra, koja se može
meriti još samo sa onom od koje su pravljeni Thermalright kuleri iz SLK serije.
To važi samo za listiće i površinu koja naleže na memoriju i jezgro, dok je
poklopac odozgo napravljen od nešto drugačije Cu legure. Veoma interesantna
stvar vezana za sam hladnjak je i da se unutar njega nalazi poseban heat-pipe,
kakav se recimo nalazi i u sklopu Zalmanovih hlađenja za grafičke kartice, koji
se posebno dokupljuju. Svi znamo kako funkcioniše, a samo njegovo prisustvo
uliva dodatno poverenje.

Hladan vazduh obezbeđuju dva veoma tiha kulera, profilisana da teraju vazduh
sa strana (a ne ka dole), i koji rade na nešto više od 3000 rpm i tako proizvode
oko 30 do 31 dBA buke. Kada se mašina startuje, na par sekundi se ubrzaju do
6000 rpm, mada i dalje ostaje nejasno zbog čega (ovo je slučaj i sa svim nV30
modelima). Kao što znamo, nV35 non Ultra kartice nemaju posebno odvojene radne
frekvencije za 2D i 3D režim, pa je on uvek po defaultu 400/850 MHz.

Ugrađena memorija je Ball Grid Array tipa, nejasno je ko je njen proizvođač,
jer hlađenje nismo uspeli da odstranimo. Levo od kulera smešten je ostatak rezistora,
kondenzatora i regulatora napona, a na poleđini su ove komponente manjih dimenzija.
V9950 je veoma prijatno iznenadio, pre svega što neće oduzeti mnogo prostora
u kućištu (tu pre svega mislimo na dodatni slot, ali i na prostor prema sistemskom
CPU-u), ali i zbog mirnog i elegantno rešenog hlađenja.

Kvalitet slike i utisci I ovoga puta, kartica je proradila bez ikakvih problema, a kvalitetu 2D prikaza
ne možemo uputiti nikakve zamerke. Kao što smo ranije pomenuli, oštrina slike
je visoka te se može reći da su dostignute granice standardnog analognog monitora
(SyncMaster 959NF) i u najvišim rezolucijama. Ne verujemo ni da bi Matrox Parhelia
pružio bolji prikaz, a sledeći korak ka oštrini je – digitalan monitor i digitalan
video izlaz. Još jednom vredi pomenuti da svaka GeForce FX5900 kartica ima hardverski
monitoring temperature i napona, uvršten u same drajvere, kao i opciju da se
clock jezgra i memorije spusti ako se približi cifri od 140 stepeni, koliko
je postavljeno kao default. Ipak, V9950 je maksimalno dostizao nekih 80 stepeni,
i to tokom najintenzivnijih testova, pa usporavanja frekvencija nije bilo.

Kvalitet TV izlaza je na visokom nivou, čini se da nije bolji od onog na nV17
karticama, ali nama je to dovoljno. Prikaz ionako ne može biti oštriji na klasičnim
TV aparatima, a aparati po HDTV standardu koji će biti masovno prisutni tek
kroz pet ili sedam godina, nude klasičan D-Sub ili DVI konektor kao jedan od
ulaza. Jasno je da će tada većina grafičkih kartica najverovatnije imati Tripple
Head, odnosno mogućnost rada sa tri displeja istovremeno.

V9950 Ultra

nV35 je interna oznaka za GeForce FX 5900 GPU, naslednika manje uspešnog modela
FX5800. Kao i ranije, najviša klasa kartica dolazi u dve varijante: FX5900 sa
128MB video RAM-a i Ultra, koja je realizovana sa 128 ili 256MB memorije. Regularni
GeForce FX5900 bi trebalo da ima frekvencije podešene na 400/800MHz, ali je većina
kartica koje smo videli imala memoriju setovanu na 850MHz. GeForce FX5900 Ultra
bi trebalo da ima frekvencije od 450/850MHz, pa je razlika između top i malo jeftinijeg
modela ovoga puta dosta manja. Da bi sve bilo interesantnije kod FX5900 Ultra
kartica postoji dobar deo odstupanja, pa se retail modeli koje smo testirali neretko
i razlikuju. Nekoliko proizvođača, kao što je recimo eVGA, ponudio je Ultra model
sa default frekvencijom od 500/900MHz, dok je Gainward-ova Ultra (XP/1200 Golden
Sample) podešena da radi na 400/850MHz za Safe Mod, što se može povećati kroz
ExperTool softver na 440/900MHz. Naravno, ovde se radi o frekvencijama kartica
u 3D modu, jer se one spuštaju na 300/850MHz kada računar radi u standardnom 2D
programu. ASUS je sa V9950 Ultra išao na sigurnu varijantu, pa je sve po specifikaciji:
kartica ima 256MB VRAM-a koji radi na 850MHz i jezgro fabrički podešeno na 450MHz. Elegantno i tiho hlađenje

PCB štampa na kojoj se nalazi sva elektronika koja čini FX 5900 Ultra, sastavljena
je iz deset slojeva, a njenu proizvodnju kontroliše sama nVidia. Novi dizajn je
dosta usavršen u odnosu na prve, sample GeForce FX 5900 Ultra modele, a tu ne
mislimo samo na kraći i pedantnije izrađenu ploču, već i na drugačija hlađenja
za koja se odlučuje većina retail proizvođača. nVidia je prvenstveno htela da
bude sigurna da će nV35 i brza memorija biti dobro ohlađeni pa je za FX5900 preuzet
rashladni sistem sa daleko vrelijeg FX5800 Non Ultra modela. Da za tako nešto
i nema potrebe, pokazuje prvenstveno ASUS koji je predstavio soluciju za hlađenje
elegantnije i od samog Microstar-a. Možda i prvi proizvođač koji je ponudio sistem
koji spada u takozvano Single Slot Cooling rešenje.

Pre svega, na prvi pogled bi se reklo da veliki metalni profil, izrađen od legure
sa ogromnim procentom bakra, pokriva celo područje na kome se nalaze nV35GL čip
i memorija koja ga okružuje (u Matrox Parhelia stilu). Ovaj kuler je sličan onom
na ASUS V9950 modelu sa 128MB memorije. Metal je izuzetno dobro ispoliran na dodirnim
mestima sa GPU-om i memorijskim čipovima, pa će i to pomoći da kartica ostane
hladnija i tokom višesatnog igranja. Sa druge strane štampe, gde je smeštena druga
polovina od ukupnih 256MB memorije, nalazi se metalni profil izrađen od iste legure.
On pomaže da se toplota odvede i sa BGA vezanih čipova, i sa dela PCB-a koji je
direktno ispod nV35 GPU-a.

Kao što vidite na slikama, dizajn kulera na V9950 Ultra, isti je kao i onaj na
V9950 modelu. Ventilatori su profilisani tako da se vazduh usmeri od centra njihove
rotacije (a ne prema dole, što je dobro rešenje), izrađeni od plastike slične
nijanse kao i PCB, pa je i sama kartica vizuelno prijatna na oko. Brzina okretanja
je oko 3000 rpm, tako da kartica ne pravi mnogo veću buku negoli neki Radeon 9800
Pro. Još tri gotovo jednako tihe kartice sa FX5900 GPU-ovima su i Microstar, Albatron
i Gainward, dok samo dve od njih imaju manje-više slična single slot rešenja za
hlađenje.

Lak zanimljive nijanse plave je upotrebljen za finiširanje PCB-a, pa kartica ima
izgled koji deluje sveže ali i retro, zbog dizajna kulera. Sam PCB je prema nekim
informacijama izrađen baš u ASUS-u. Standardno, ponuđeni su D-Sub, S-Video i DVI
konektori, a na štampi se mogu primetiti SI čip zadužen za DVI (druga generacija,
Sil164C koja ima mogućnost prikazivanja rezolucije do 1600 x 1200 na TFT monitoru),
zatim dva para visokokapacitetnih elektrolitskih kondenzatora i još neka sitnija
elektronika. Mesto na kome se obično nalazi Philips-ov Video enkoder je prazno,
pa tako Video Out prepušten za to namenjenom internom podprocesoru (unutar nV35
jezgra – prim. ured.).

Ispod već opisanog hlađenja nalaze se Hynix memorijski čipovi vezani već standardnim
mini Ball Grid-om. Njihovo vreme latencije je 2.2ns, na šta ukazuje oznaka Hynix-22,
što znači da bi trebalo bez problema da rade na frekvencijama do 908MHz, ako je
temperatura u granicama normale. Desno od kulera, nalazi se deo PCB-a na kome
su gusto raspoređeni kondenzatori, MOSFET-i, rezistori, kao i konektor za eksterno
napajanje (standardni 12V IDE konektor).

Drugom stranom, kao što smo rekli, dominira dodatni bakarni profil solidne mase.
Pored njega, na štampi se nalazi dodatna količina neophodne elektronike, koju
čine uglavnom niskoprofilni kondenzatori i nekoliko mikroprocesora mahom zaduženih
za kontrolu kozistentnosti signala. Revizija V9950 Ultra kartice koju smo imali
na testu nosi oznaku A02.

V9950 Ultra paket Paket u kome stiže V9950 Ultra je, može se reći, poprilično kompletan, iako smo
videli i bogatije. Pored već standardnih Video kablova, DVI>D-Sub konvertora,
adaptera za video kablove i kabla za eksterno napajanje, tu je i solidan “bundle”.
ASUS DVD, koji koristi WinDVD engine (po nama, bolje rešenje od PowerDVD-a), tu
je i CD sa demoima novijih igara (Splinter Cell, Warcraft III, Big Mutha Truckers,
BREED, Colin McRae 3 i TOCA Race Driver), kao i posebne full verzije igara Gun
Metal (solidan arkadni “shooter”), Black Hawk Down (odličan NovaLogic-ov FPS sa
tematikom iz istoimenog holivudskog hita), i Battle Engine Aquila (po našem mišljenju
prosečna arkada). ASUS-ova nova GameFace tehnologija, zamišljena je kao novi feature u online igranju.
Ona omogućava da vidite i čujete protivnika sa kojim igrate, naravno, pod uslovom
da imate i web kameru. Da je sve u eksperimentalnoj fazi, potvrđuje činjenica
da nigde nismo uspeli da nađemo opis da je neko uspeo da se sa ovim na pravi način
poigra.

Utisci o kartici Kartica je veoma tiha za jedan GeForce FX5900 Ultra, čak i u 3D režimu (nismo
primetili da je bučniji tokom igranja 3D igara). Kvalitet prikaza je na zavidno
visokom nivou, pa tu nemamo nikakvih zamerki – možemo jedino reći da razlika u
odnosu na ostale nV35 kartice, koje smo redom menjali, nema. Sada i za nVidia
kartice važi ono što je odavno poznato kod ATI Radeona (built by ATI) – slika
je fenomenalna za kojeg god proizvođača se odlučite. Oštrina je visoka i u 1600
x 1200, a verujemo da mnogi korisnici, koji sada ciljaju neku karticu iz ovog
ranga, već koriste TFT monitor.

Pošto se hlađenje kod V9950 Ultra sastoji iz manje masivnog hladnjaka i sporijih
ventilatora, treba napomenuti da je kartica tokom rada veoma topla, primetno toplija
od V9950 modela. Ovo je i bilo očekivano, jer se sa druge strane nalazi dodatnih
šest memorijskih čipova koji stvaraju toplotu, dok su i radne frekvencije povećane.
Ipak, tokom rada, temperatura nije dostigla kritičnu, da bi došlo do automatskog
obaranja radnih frekvencija od strane Detonator drajvera. Tokom dela testiranja,
kada je kartica bila ubrzana, temperatura je bila neprijatno visoka (preko 60
stepeni Celzijusa), ali nije narušila stabilnost dokle god su podešene prethodno
utvrđene stabilne frekvencije.

Gainward FX PowerPack Ultra/1200

Gainward spada u već proslavljene, veoma renomirane kompanije za čije proizvode
važi da su vrlo dobri, u najmanju ruku. Ako ste bili vlasnik neke njihove kartice,
ili vam je poznat njihov proizvodni program, onda znate da “Golden Sample” označava
seriju kartica koji mogu dosta da se ubrzaju u odnosu na prosek konkurencije.
Njihov sada redizajnirani i ulepšani ExpertTool sofver, dobio je mnogo novih
funkcija, ali je prepoznatljiva i dalje tu. Ona nudi dva moda rada, pa tako
Gainward FX PowerPack Ultra/1200 može da radi u sporijem, takozvanom “Safe”
modu koji karticu podešava na 400 / 850 MHz, dok je “Extreme” mod definisan
sa 440MHz za grafički čip i 900MHz za memoriju. Kako ovo nije GeForce FX 5900
Ultra, Extreeme mod ponovo predstavlja overkloking sa blagoslovom samog Gainwarda.
Očito je ovo njihov način da se izdvoje iz mora sličnih i to na najkorisniji
mogući način. Jasno je da čak i manje iskusni korisnici koji ne znaju ili ne
smeju da overklokuju, znaju da je “ekstremni” mod brži od “sigurnog”, ako im
ikada zatreba još koji procenat snage iz video podsistema.

U pakovanju, uz karticu se dobijaju samo dva kraća crvena kabla (S-Video i kompozitni),
uputstvo, neophodan CD i InterVideo WinCinema softver. DVI adapter je prisutan,
ali nam je nedostajala poneka igra, korisni utility, uopšte, bogatiji bundle. PowerPack Ultra kartica zapravo nije FX 5900 Ultra, jer nVidia zvanično navodi
da bi Ultra modeli morali da imaju 256 MB memorije. I cena Gainwardovog modela
ukazuje na to, pa iako se ovaj sufiks provukao na samoj nalepnici na kutiji, jasno
je da je ovo još jedan od trikova da se kupci privuku. Ništa zato, Gainward to
radi već nekoliko godina unazad.

Izrađen na PCB-u krvavo crvene boje, Gainward je karakterističan po veoma niskoprofilnom
kuleru. Ono što smo mi prvo primetili, jeste manja masa ove kartice, pa smo se
zabrinuli da aluminijumski hladnjak neće biti dovoljan, ili u najboljem slučaju
– da neće obezbediti dovoljno hlađenje u uslovima ubrzanja i iznad Extreme moda.

Gainward se takođe odlučio za Hynix memoriju od 2.2ns, što je dokaz za kvalitet
ove memorije. Takođe, pokazalo se da se Hynix memorijski čipovi od 2.2ns dosta
manje zagrevaju od odgovarajućih Samsung-ovih, ali se, isto tako, Samsung-ovi
nešto bolje overklokuju (na čuvenom Microstarovom modelu se nalaze upravo Samsung
čipovi).

Kuler je vizuelno obogaćen maskom u Harley Davidson stliu i sa logoom kompanije.
Da kartica lepo izgleda u mračnom kućištu, brinu se dve plave diode koje osvetljavaju
ventilatore. Pomenuti ventilatori su klasičnog oblika i ne prave mnogo buke.
Ugrađen je Philips-ov Video Enkoder, čije su nam specifikacije vrlo dobro poznate,
a sama kartica je izrađena 100% po receptu nVidije & strateških partnera.

I ova kartica je radila besprekorno, pa je možda isuviše pominjati da će vas
dočekati oštra slika i dobar kolorit. Stabilnost u radu se podrazumeva i u modu
koji nije “Safe”, ali neka gornja granica nije daleko od njega, što ćemo kasnije
i videti.

Leadtek A350 TDH MyViVo / A350 TDH Ultra 256 MB MyViVo

Kompanija koja takođe podpada u red “drugačijih” jeste dalekoistočni proizvođač
Leadtek. Njihove solucije za hlađenje su uvek bile drugačije, pa ako cilj nije
uvek bio da sve bude 100% praktično, onda se kartica barem izgledom istakla. Naravno,
kvalitet izrade je uvek bio veoma visok, a u poslednjih nekoliko generacijskih
iteracija istakao se i solidan bundle, kao i veoma lep, jednostavan i kvalitetan
MyViVo softver (sistem).

U velikoj i poslovno dizajniranom naličiju kutije, dobija se nekoliko igara
(GunMetal, Big Mutha Truckers), fantastični MyViVo softver, DVD Movie Factory
2 i Video Studio SE DVD. Tu je kvalitetan S-Video kabl, DVI konvertor i poseban,
providni, plavi kabl sa razdelnikom da bi se ViVo pravilno iskoristio. Svako ko je držao A350 u ruci, shvatiće da je ova kartica nešto nesvakidašnje.
Zeleni PCB se gotovo i ne vidi od kuler. A kuler… Pa, recimo da je ova reč
preslaba za sistem hlađenja koji je integrisan na, ili bolje rečeno OKO Leadtekove
nV35 kartice.

Hlađenje koje smo prvi put videli upravo na WinFast A350 TDH myViVo modelu, primenjeno
je i na Ultra modelu, a najavljen je i sličan nV36 i nV38 model. Ovaj one-slot
solution sistem prevazilazi sve što smo do sada videli. Kao što na slici možete
videti (a preporučujemo da je uvećate), PCB i sve na njemu je bukvalno spakovan
u jedan ogroman hladnjak sa dva ventilatora. Ventilatori, zaštićen kvalitetnom
mrežicom od čestica prašine (koja će se, verujemo, ipak skupiti unutra, i šta
onda? – prim. ured.) rade na velikom broju obrtaja i prave više buke od ostalih
GeForce FX 5900 kartica sa testa.

Strujanje kroz izuzetno rebrastu unutrašnjost je intenzivno, jer jedan ventilator
uvlači a drugi izbacuje vazduh. Ovaj sistem je zaslužan za viši nivo buke, ali
je ona i dalje daleko od turbine na nesrećnim GeForce FX5800 karticama. Karticu
nismo uspeli da otvorimo, ali smo saznali da je ugrađeno 128 MB memorije, poreklom
sa Tajvana (Samsung), BGA formata, sa vremenom pristupa od 2.2ns. Video enkoder
je takođe popularni Philips 7108AE. WinFast A350 radi na 450 / 850 MHz, a i pri
ubrzanju do krajnjih stabilnih granica, površina metalnog tela se nije mnogo zagrejala.

Pošto i A350 TDH Ultra izgleda identično, koristi istu BGA memoriju (sa druge
strane štampe se nalazi dodatnih 128 MB), o njoj nemamo ništa novo da kažemo,
pa važi sve već rečeno za non Ultra model. Ipak, više memorije malo dogreva ovaj
svojevrsni “sendvič”, pa je na dodir, posle dosta sati testiranja, Leadtekova
Ultra bila ipak toplija, ali ne vruća. Obe kartice su, očekujete, izuzetno stabilne
i daju perfektan 2D prikaz; oštrina je visoka i u 1600 x 1200, a probali smo i
TFT monitor u 1600 x 1200 i sa analognim i sa digitalnim izlazom i nismo mogli
da primetimo razliku u oštrini, što dovoljno govori o kvalitetu RGB filtera, koji
je odavno postao zaštitni znak ove kompanije.

Microstar GeForce FX5900

U velikom pakovanju, koje je napravljeno da može da se nosi kao kofer, spakovana
je Microstar GeForce FX5900 kartica. U njemu se nalazi i veliki broj igara,
koje MSI sada već standardno daje u ovakvim situacijama. Tu je i detaljno
uputstvo, DVI adapter, S-Video kabal i kabal za dodatno napajanje.

Ako posmatramo karticu iz profila, primetićemo da je u pitanju
jedan vrlo neobičan video adapter. Sa obe strane štampe se nalazi aktivno
hlađenje. Jedno, veće, sa osnovne, koje pokriva i memoriju i koje je podržano
većim ventilatorem i drugo, na poleđini, koje hladi jezgro nV35 GPU-a. Ovaj
drugi ventilator je istovetan kao i onaj na GeForce FX5200 MSI karticama (TDR128)
– koji se nalazi u “čuvenom” TopTech II Cooling sistemu.

Kartica je izrađena na PCB-u sa crvenim lakom, što nas raduje,
jer su FX5800 kartice bile zastrašujuće zelene i glomazne. MSI FX5900 nije
preglomazan, ali nije ni mala kartica. Dužina PCB-a za dva do tri milimetra
prevazilazi dužinu ploče za GeForce 4 Ti4600 kartice, ali je dosta kraći od
prvih probnih modela koji su stizali iz nVidie.

Standardno, od konektora su tu DVI, S-Video i D-Sub. Digitalni
izlaz kontroliše nova verzija Silicon Image DAC procesora, dok je S-Video
vezan na jedan od izlaza iz samog GPU-a, pošto ga kontroliše interni TV enkoder.
Konektor za CRT monitore je rešen preko 3-way RGB filtera, koji je drugačiji
od onog za koji smo mislili da postaje standardan (kao kod FX 5600 i FX 5200
kartica). Tu su opet tri nivoa filtracije, a ako je slika oštra, mi nemamo
nikakvih komentara na primenjeno rešenje.

Samo četiri elektrolita se nalaze na levoj strani kartice, a
središnim delom dominira veliki i neobično dizajniran kuler koji prekriva
GPU i memorijske module. Napravljen je od legure koju najvećim delom čini
bakar. Memorijski moduli su BGA tipa, proizveo ih je Samsung, a vreme pristupa
je oko 2ns. Svi su raspoređeni sa osnovne strane štampe i to bukvalno oko
samog GPU-a, u parovima od po dva (četiri para). Ovakav raspored (kružni)
viđen je još kod Matrox Parhelia 512 kartice, i obezbeđuje čistiji signal
od memorije do GPU-a.

Desno od jezgra, nalazi se još jedan broj elektrolita i ostalih
komponenti, kao i četvoropinski konektor za dodatno napajanje od 12v. Sve
u svemu, možemo reći da je Microstar opet napravio vrhunsku karticu, pedantno
izrađenu i najstrože testiranu u laboratoriji.

Kvalitet slike i utisci

Kvalitetu 2D prikaza se nema šta prigovoriti. Slika je oštra
i dostignuti su limiti standardnog Samsung SyncMaster 959NF monitora i u najvišim
rezolucijama. Ono što raduje, a vezano je za svaku Microstar karticu, jeste
dual bios i LiveUpdate! sistem. Kako novijeg biosa zvanično nije bilo, probali
smo jedan neoficijelni, kojim smo dobili i nešto bolje rezultate, što samo
pokazuje da ima još malo mesta da se performanse poboljšaju i na ovaj način.
Naravno, dati rezultati su sa oficijelnom verzijom bios-a. Kartica u radu
nije bešumna, a tokom paljenja računara ili resetovanja, kuleri se na trenutak
čuju malo više, pa se onda vraćaju na normalu. Svaka GeForce FX5900 kartica
ima i monitoring temperature, uvršten u same drajvere, kao i opciju da se
clock jezgra i memorije spusti ako se približi cifri od 140 stepeni (default).
S obzirom na to da je i tokom intenzivnog testiranja, temperatura bila niža
od 70 stepeni, Termal Throttling se nije nijednom desio, čak ni tokom overkloking
sesije.

MSI GeForce FX 5900 Ultra 256 MB

Microstar je GeForce FX 5900 Ultra model spakovao u isti kofer kao i non Ultra
model. Čak 11 CD-ova, spakovano je u torbicu tako da ih lako možete nositi, ali
i iskoristiti za neke svoje CD-ove, recimo :). MSI Media Center II, postao je
standard na MSI MEGAPC barebone sistemima, pa ako želite da vam PC izgleda kao
malo moćniji muzički stub sa DVD sistemom, slobodno ga instalirajte. Šalu na stranu,
ovaj sistem može biti od koristi ako imate daljinski koji će ga na pravi način
iskoristiti.

Ghost Recon i Morrowind obavezno odigrajte, ako to već niste (ali se čuvajte
jer je za obe igre potrebno mnogo vremena, zarazne su i imaju gomilu expansion
pack-ova). Tu su i demoi još nekoliko dobrih igara, a od softvera ćete naći
svašta – od DVD plejera i video editing aplikacija, do raznih manjih utility
programa sa sve serijskim brojevima. Umalo da zaboravimo, MSI je ponudio i lep
note blokčić. Sjajno, zar ne?

TwinFlow sistem Microstar nabraja u svoj “unique weaponry” – ovaj sistem čini
MSI nV35 karticu najtišom na testu. TwinFlow, koji je zamenio TopTech II, sastoji
se od jednog velikog bakarnog hladnjaka sa ventilatorom, koji pokriva grafički
čip i memoriju, Drugi, manji, identičan kao onaj na novim Microstar GeForce FX
5200 Ultra karticama, hladi PCB ispod grafičkog jezgra sa druge strane štampe.

Ugrađena Hynix memorija je, kao i kod ostalih modela, u BGA formatu sa vremenom
latencije od 2.2ns, a radne frekvencije su 450 MHz za jezgro, dok memorija radi
na 900 MHz. Iako se hlađenje sastoji od dva ventilatora, buke skoro da nema.
U 2D režimu, osnovni ventilator se rotira ~ 2640 puta u minutu, a dodatni 3370.
Šum koji se tada stvara je 23.5 dBA. U 3D režimu, Fan br. 1 se ubrzava na 3050
rpm, a Fan br. 2 na 4460, dok se buka uvećava na samo 25.9 dBA. U ekstremnom
modu, kada se kartica najviše zagreje, a koji se nama nije “desio” ventilatori
se ubrzavaju do 3250 / 5040 rpm, i tada buka iznosi 28 decibela. Mi smo ovih
28 decibela čuli jedino kada se mašina inicijalizuje, na svega par sekundi.

Microstar takođe ima Video In opciju, koju obezbeđuje više puta pominjani enkoder
čip. Osim dodatnih 128 MB video memorije na drugoj strani kartice, koja je takođe
hlađena bakarnim profilom, VTDR256 se ne razlikuje mnogo od Non Ultra modela.
Možemo napomenuti i da je Microstar, svestan činjenice da ovu karticu na neke
ploče nije moguće ugraditi zbog kulera na poleđini, na samoj nalepnici dao objašnjenje
i kako se isti može ukloniti. Pošto BIOS kartice postaje svestan ovog nedostatka,
primarni kuler se blago ubrzava. Bez obzira na to, mi nismo primetili razliku
ni u temperaturi, niti da je buka time povećana. I na kraju, svakako da nismo
imali zamerke kada je kvalitet prikaza ili stabilnost rada u pitanju. U pitanju
je kartica sa vrhunskim renomeom, koji je opravdala 101%.

Test Setup Kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

AMD Athlon XP 2300 MHz (fsb. 200MHz)

Matična ploča

Abit NF7-S v2.0 – powered by Chieftec Dragon 400W

Memorija

2x 256MB PC3200 Corsair
XMS LowLatency @ 6-2-2-2.0

Hard Disk

IBM DeskStar DTLA 120GXP
“Death Star” 60 GB

Video Karte

Abit Siluro GeForce
FX 5900 (OTES) 128 MB DDR – Detonator 44.03
Albatron Gigi GeForce FX 5900 PV 128 MB DDR – Detonator
44.03 ASUS V9950 GeForce FX 5900 128 MB DDR – Detonator 44.03 ASUS V9950 Ultra GeForce FX 5900 Ultra 256 MB DDR – Detonator 44.03 Gainward FX PowerPackUltra/1200 – GeForce FX5900 128 MB DDR – Detonator
44.03 Leadtek Winfast A350 TDH MyViVo – GeForce FX5900 128 MB DDR – Detonator
44.03 Leadtek Winfast A350 Ultra TDH MyViVo – GeForce FX5900 Ultra 256 MB DDR
– Detonator 44.03 MSI GeForce FX 5900 128 MB DDR – Detonator 44.03 MSI GeForce FX 5900 Ultra 256 MB DDR – Detonator 44.03 Gigabyte ATi Radeon 9800Pro – 128 MB DDR- Catalyst 3.4

Monitor

Samsung SyncMaster
959NF

Cooling

Thermaltake TT7+

DVD uređaj

Pioneer 116 DVD-ROM

CDRW uređaj

Sony CDRW Drive CRX220E1

Operativni sistem

Windows XP Service
Pack 1 Direct X 9 final

Igre/Bench programi

Quake 3 Arena v1.17 Unreal Tournament 2003 v2166 FutureMark 3DMark 03 Professional FutureMark 3DMark 2001 Second Edition (build 330) Nova Logic Comanche 4 Benchmark Demo CodeCreatures Benchmark Demo SpecORG ViewSPEC Perf 7.0

nVidia GeForce FX5900 kartice smo testirali kao i sve ostale – sa Quality setovanjima.
Gainward FX PowerPackUltra/1200 je testiran na Extreme podešavanjima – 440 / 900
MHz.

DirectX 8 performanse – UT2003 Odlični UT2k3, patch v.2166, u Direct3D izdanju. Testirali smo, kao što znate,
uz maksimalan nivo detalja. Kao i tokom testiranja kroz OpenGL, mape koje smo
koristili su flyby suntemple i botmatch suntemple, koja spada u jednu od najzahtevnijih.

ATI je, u saradnji sa odavno odlicnim Catalyst drajverima na svom terenu kada
je u pitanju Direct3D i igra koja intenzivno koristi shadere. Tako je Radeon 9800
Pro uglavnom prošao kao pobednik u ovom testu, i to bez obzira na manji ukupni
memorijski bandwidth, odnosno niže radne frekvencije. U najvišoj rezoluciji, ipak,
ni pametni algoritmi Hyper Z III+ sistema nisu pomogli – sirova snaga čini svoje,
pa je najbrži GeForce preuzeo vođstvo. Direct X 8 – Comanche 4 Nova Logic-ov Comanche 4, je još jedan u nizu D3D testova, ali dovoljno karakterističan
da zasluži mesto koje trenutno uživa na test sajtovima. Novi Comanche koristi
Direct3D 8.1. ali radi i sa starijim karticama. Pri testiranju, smo koristili
apsolutni maksimum za geometriju, teksture, količinu efekata i granicu vidljivosti.
Zvuk je bio isključen u samom programu, a rezultati zaokruživani na dva decimalna
broja.

Kartice su uglavnom izjednačene u ovom testu, a to znači da ćemo isti verovatno
eliminisati čim se pojavi nešto korisnije. Generalno, ipak se može primetiti da
nVidia kartice rade za nijansu bolje u ovom testu. Situacija se nije mnogo promenila
ni u slučaju Catalyst 3.8 i Detonator 52.xx drajvera, verujte nam na reč. Direct X 8 – CodeCreatures Benchmark Verovatno jedan od najlepših i najzahtevnijih testova koje koristimo jeste CodeCreatures
Benchmark. Baziran je na jednom od verovatno najkompleksnijih engine-a na koji
smo videli. Program koristi Shadere verzije 1.3 (Direct X 8.1), i odlično ukazuje
na to kako se kartica snalazi sa teksturama veoma visoke rezolucije i velikom
količinom poligona. Vizuelna atraktivnost i fotorealisticnost su na visokom nivou,
ali pod uslovom da kartica izvuče potrebnih 24 fps. Default test se izvršava u
tri rezolucije: 1024×768, 1280×1024 i 1600×1200. Moguće je kreirati batch u kome
je ćete izabrati sopstvene modove od rezolucija 640*480 do najvišeg grafičkog
moda koji kartica podržava.

Kao što se da primetiti, najbrža nVidia kartica ipak odnosi pobedu, ali se lako
da primetiti da Radeon 9800 Pro bolje koristi svoje resurse, odnosno da ima bolje
performanse po kloku (radi na znatno nižim frekvencijama od nVidia konkurencije). Direct X 8 – FutureMark 3DMark 2001 SE Starija i po mnogima pouzdanija verzija 3DMark benchmark-a, i dalje nalazi mesto
na našem test poligonu. Rezultati su za nijansu (nekoliko promila) niži od kako
smo instalirali DirectX9.0b, ali u duhu zaštite od raznih virusa i worm-ova, bili
smo spremni i na ovakve gubitke.

I ovoga puta, rezultati su vrlo ujednaceni… Direct X 9 – FutureMark 3D Mark 03 Kako je o 3Dmark 03 programu već dosta pisano i pričano, mi ćemo se uzdržati od
komentara i dodati da smo testirali po defaultu, koristeći sada dostupni build
320. Pitanje je da li ce se pametne optimizacije nastaviti i kada je sve popularniji
AquaMark 3 u pitanju…

S obzirom na to da su u pitanju drajveri koje patch 330 sprečava da “varaju”,
jasno je da i GeForce FX 5900 kao kartica sa definitivno sporijim izvršavanjem
Pixel i Vertex Shadera 1.3 i viših, daje sasvim dobre rezultate. Da li ce stvari
mnogo da se promene izlaskom Direct X 9.1 verzije API-ja (ako isti uopšte ugleda
svetlost dana), ostaje da se vidi…

OpenGL performanse – UT2003 Unreal Tournament 2003 koristi moderniji engine koji za rendering terena koristi
Pixel Shadere verzije 1.4 ili 1.1 (u slučaju nVidia kartica). Ovaj engine nove
generacije karakteriše visok nivo detalja, velike teksture, multiteksturisanje,
napredna vrsta particle efekata, veliki broj poligona po sceni i veoma kompleksna
i verna fizika. Standardno je napisan za Microsoftov API, mada je u UT2003.ini
konfiguracijskom fajlu moguća promena na OpenGL, koji daje gotovo istovetan prikaz,
uz više performanse i nedostatak stancil buffer senki, dok su particle efekti
realizovani uz pomoć sistemskog procesora. Naša setovanja su na apsolutnom maksimumu,
tj. koristili smo MaxQuality.ini iz Benchmark foldera same igre (koji je potrebno
promeniti u UT2003.ini).

Da, OpenGL i dalje na strani Detonatora i GeForce (FX) kartica. Šteta što je ovaj
API potpuno zapostavljen i od strane programera koji pišu drajvere i od strane
programera koji kreiraju igre. Da li će se stvari, i koliko promeniti izlaskom
igre Doom, takođe ostaje da se vidi… OpenGL – Quake III Arena Kao što znamo, Q3 Arena je stari dobri OpenGL benchmark kod koga važi pravilo
više megahertza – viši framerate. Verzija sa kojom testiramo je standardna 1.17
sa x86 optimizovanim dll-ovima.

Max Quality Setting: Teksture na najvišem nivou Geometrija na najvišem nivou Primenjeni: r_subdivisions 1 i r_lodError 0 High Quality Sky Ejecting Bras uključen
Sync Every frame isključen Lightmap lights Force Player Models isključen Dynamic Lights uključen Marks On Walls uključen Sound Quality low

Quake III može da oseti i izmeri svaki dodatni megahertz. Pogledajte kako su rezultati
nVidia kartica odredjeni radnim frekvencijama kartica (osim u slucaju ATI Radeona
9800 Pro, koji bi trebalo da je sporiji, ali nije :)). Upravo zato smo ovaj program
koristili, opet, u našoj overclock sekciji. OpenGL – SpecViewPERF 7.0 SpecOPS-ov OpenGL test koji pred video kartu postavlja nešto drugačije zadatke
nego što to čine poznate igre. Ovaj skup OpenGL programa testira specijalne funkcije
neke 3D kartice, koje se koriste u profesionalnim i poluprofesionalnim 3D aplikacijama
tipa CAD i 3D Modeling. Mi smo koristili smo poslednju aktuelnu verziju (7.0)
koji se sastoji od šest celina. Kao što već znate, u pitanju je karakterističan
i relevantan test. Za više informacija o svakom delu ovog programaskog test paketa,
možete pogledati sajt proizvođača, ili neke od naših prethodnih testova.

U većini testova, nVidia ima veliku prednost u odnosu na ATI karticu. Ugs-01 test
radi intenzivne vertex kalkulacije, dok dx-07 poziva neke Direct X instrukcije,
pa odlične performanse u ovim segmentima, daju R300 kartici ogromnu prednost.
Bez obzira na to GeForce FX kartice su ostavile bolji utisak u ovom relevantnom
benchmarku.

Overclocking performanse Da se ne bi pisali dugačke, bespotrebne redove o overklokovanju ovih
kartica, dali smo dve uporedne tabele. Generalno, kartice su htele da rade i na
višim frekvencijama, ali smo uzeli one koje obezbeđuju potpunu stabilnost i zanemarljiv
broj grešaka (artifacts) u 3D režimu.

Abit nas je prijatno iznenadio, core je bio među najoverklokabilnijim od svih
kartica na testu, dok je memorija takođe radila na natprosečno visokim frekvencijama. Albatron ima veoma spore kulere, pa nije iznenađujuće što jezgro nije htelo da
radi preko 460 MHz bez eventualnog blokiranja. Memorija je radila na respektabilnih
960 MHz, posle čega stabilnost nije bila ugrožena, ali se povećala količina grešaka
i nerviranja zbog istih. ASUS je prosečan overkloker i vrlo varljiva kartica, jer nam se u početku učinilo
da će kartica raditi na 500 / 1000 MHz, posle čega smo ustanovili da 490 i 480
nisu stabilne frekvencije. I konačno, “rezultat” vidite u tabeli…Ultra model se
više zagrevao, zbog veće količine memorije, pa kartica sveukupno bila manje raspoložena
za dalje ubrzanje.

Gainward je izuzetno dobar overkloker, pogotovo ako uzmemo u obzir da je to možda
najjeftinija kartica sa testa, da je njeno hlađenje tiho i zauzima jedan slot…
Međutim, ovo je samo primerak koji smo mi testirali. To nikako ne znači da će
i vaš, eventualno, biti takav. Leadtek se overklokovao malo iznad proseka, ali smo, iskreno očekivali i više,
makar da bi nešto viša buka bila opravdana. Ultra model takođe nije posebno iznenadio. Microstar GeForce FX 5900 je posebna priča. Najverovatnije je da je primerak sa
testa izabran ili kvalitetnije napravljen od onih koje se sada prodaju, upravo
zato što su nam neki naši čitaoci javili da njihovi primerci ne mogu toliko da
se overklokuju, ali da su i dalje sposobni da mu se veoma približe. Već naredni,
Ultra model, koji smo nešto kasnije testirali, pokazao je da smo mi ipak imali
“zlatan primerak”.

Zbogom Detonatori Nezvanično, možemo reći da novi 52.xx drajveri donose poboljšanje performansi
u Direct X 9 i Direct X 8.1 naslovima – neki od njih su popularne igre Unreal
Tournament 2003 gde je povećanje performansi u proseku od 5 do 7 procenata ili
do 13% u zahtevnim modovima. Microsoftova igra Halo za PC, u zahtevnim modovima
je brža i do 58%, u proseku oko 22% !!! Poboljšane su performanse i u 3Dmark03
aplikaciji, a da je reč o pravoj optimizaciji, pokazuje jednako povećanje performansi
i u početnoj i u patch-ovanoj verziji ovog benchmark programa. AquaMark performanse
su povećane za čitavih 35%, u proseku oko 18%, dok su primećena drastična poboljšanja
i u Flight Simulatoru, Tomb Raider Angel Of Darkness, Colin McRae 3 i mnogim
drugim zahtevnim naslovima. Novi drajveri donose i nView 3.0 sistem za prikaz
na dva displeja, daleko konforniji interfejs i novo ime – ForceWare! Da, dobro
ste pročitali – Detonator, naziv koji datira iz vremena TNT kartica (kada je
i bio logičan), zamenjen je novim. Da li će sledeća generacija kartica (tu mislimo
na pravu novu generaciju – nV4x i novije) imati nositi novi naziv ? Zaključak Abit Siluro je veoma dobra kartica, koja na prvi
pogled ume da razočara, ali kada shvatite da nije bučna koliko bi to mogli da
naslutite, kao i da je njena cena vrlo umerena u odnosu na neke druge modele,
shvatićete da je u pitanju model vredan pažnje. Ako ste ljubitelj ove kompanije,
podržite je time što ćete se odlučiti za još jednog Silura. Albatron je takođe bio prijatno iznenađenje. Atraktivan
je i na prvi i na drugi pogled, i dalje je egzotičan na našem tržištu. Mana
mu može biti za nijansu viša cena od one koju smo očekivali, ali ona svakako
neće biti prepreka za korisnike koji su već odlučili da pazare karticu iz ovog
cenovnog ranga. ASUS GeForce FX 5900 je izuzetno kvalitena kartica
i dokaz zbog čega je danas kompanija ASUS cenjena u ovolikoj meri. Model Ultra
ne donosi mnogo više, a cena je svakako veća. Svakako, jedva čekamo da vidimo
nove ASUS ATI Radeon kartice! Gainward PowerPack FX Ultra/1200 je najpovoljnija
kartica sa testa i vrlo se dobro overklokuje. Tiha je, pouzdana i ima sve što
vam je potrebno ako ste ljubitelj nVidia kartica. Pod crtom, kada se sve kalkulacije
privedu kraju, ostaje nam samo da dodelimo Editor’s Choice ovoj kartici. Pošto
su nV35 kartice veoma slične i ni jedna nas nije (mnogo) razočarala, ova EC
nagrada bi mogla da ima i Best Buy značenje, ali je ono donekle neprimereno
za ovu kartice ovog cenovnog razreda. Leadtek WinFast kartice će pronaći svoj put do
kupca, u to smo uvereni. Najveći ljubitelji će pazariti i model sa 256 MB, bez
obzira na visoku cenu. Microstar kartice su ponele najveći broj nagrada
na našem sajtu, ali smo ovoga puta odlučili da uzmemo u obzir i faktor cene, bez
obzira na to što se cene procentualno ne razlikuju mnogo. Utisak donekle kvari
i situacija sa dodatnim kulerom, zbog koga se kartica teško montira u dosta popularnih
ploča. Iako ste mislili da ćete ovaj kuler lako skinuti, varate se, to i nije
jednostavno. Ali, svi znamo da su u pitanju vrhunske kartice, što ste već mogli
da pročitate u posebnom tekstu o njima.

Abit karticu na test ustupila firma Bel Computers, Beograd. Albatron i Microstar kartice na test ustupila firma Pakom Computers, Niš. ASUS karticu smo na test dobili od kompanije ASUSTek, Taipei, Taiwan. Gainward karticu na test ustupila firma PC Centar, Beograd. Leadtek karticu na test ustupila firma Cores, Beograd.