Očigledno je da danas gejming hardver vuče industriju napred, a mnoge kompanije su preselile svoj fokus upravo na hardver namenjen igračima. Kompanije kao što su Cooler Master i Kingston su sada gotovo kompletan akcenat preselile u svoje Storm i HyperX proizvode. Slično se dešava na polju matičnih ploča, gde je Gigabyte još jedan u nizu koji puno nade ulaže u svoje gejming matične ploče.
G1.Sniper Z97 sada pripada G1 Gaming liniji proizvoda, a reč je o matičnoj ploči koja se prema rečima proizvođača fokusira na kvalitetne komponente i performanse u različitim aspektima, a uz to i izgleda veoma atraktivno.
Sadržaj kutije nije preterano veliki, ali ima nekoliko dodataka koji se ne sreću preterano često. Tu su nalepnice koje služe za označavanje kablova, kako biste znali na prvi pogled koji je za šta namenjen. Takođe, vredi primetiti i vezicu za kablove koja se oslanja na “čičak traku”. Ostatak propratne opreme je uobičajen i podrazumeva obimnu dokumentaciju i disk sa drajverima.
Kao što smo i očekivali, gejming proizvod mora da ima crveno-crnu kolornu šemu, verovatno se to sada i podrazumeva. Asus, Gigabyte, MSI, ASRock… Gotovo da je nemoguće pobeći od ove kombinacije boja, ako želite da kupite matičnu ploču iz neke “gejmerske” linije.
Štampana ploča je lakirana crnom bojom, a crveni detalji su hladnjaci za naponsku jedinicu i čipset. Konektori su crni i eventualno sivi, a monotoniju razbija audio sekcija koja poseduje zelene kondenzatore.
Naponska jedinica ovog modela filtrira napon prema procesoru u 8 faza. Zapravo, reč je o 6+2 konfiguraciji gde je šest faza rezervisano za CPU i dve za integrisani GPU. Kao ploča koja upošljava Intelov Z97 čipset, ploča se zasniva na LGA1150 podnožju što znači da poseduje poršku za Intelove procesore bazirane na Haswell, ali i na nadolazećoj Devil’s Canyon arhitekturi.
Naponska jedinica je relativno tipična za ovu klasu matičnih ploča, posebno to što su upotrebljene klasične oklopljene zavojnice sa feritnim jezgrom. Ono gde se G1.Sniper izdiže iz proseka su oklopljeni crni 10K kondenzatori, jer većina proizvođača u klasi do 150 evra odlučuje na 5K kondenzatore. Razlika je u deklarisanom broju radnih sati pri punom opterećenju, što sugeriše veću pouzdanost posebno pri overkloku i sl. Odmah do CPU soketa se nalazi priključak sa četiri pina za kuler procesora.
Gigabyte se nije priklonio novom trendu da se dva ovakva konektora nađu korisniku jedan do drugog, što može da posluži u odreženim situacijama. Kada malo bolje pogledamo, ova ploča nema CPU_FAN_2 ili CPU_OPT konektor, već još tri sistemska i to je to.
Desno od CPU soketa se nalaze četiri DIMM slota sa zvaničnom podrškom za DDR3 module brzine do 3000 MHz. Kako bi se lakše pravilno ubacivali memorijski moduli, slotovi su upareni crnom i sivom bojom.
Nedaleko od DIMM slotova je lociran taster za paljenje. a dopada nam se njegov dizajn. Do njega je smešten, uvek korisni, POST ekran koji će vam ukazati na potencijalne probleme sa konfiguracijom. Tu sui dva prekidača od kojih jedan ima funkciju promene aktuelnog BIOS-a, pošto G1.Sniper Z97 poseduje Dual-Bios tehnologiju. Drugi je reset prekidač plave boje, tako da neće biti dileme koji je potrebno pritisnuti.
Gigabyte je opremio svoju ploču sa dosta opcija za proširenje, tako da su PCI slotovi stavka o kojoj korisnik ne treba da brine. Dva PCI-Express slota imaju pune dimenzije, a reč je o 3.0 standardu. Ovi slotovi rade u x16/x1 režimu kada je ubačena jedna grafička karta. Ukoliko ubacite drugu, tada će konfiguracija biti x8/x8. To je dovoljno kako za SLI, tako i za CrossFireX. Pored ova dva, tu su i tri PCIe x1 slota, kao i dva stara PCI-a. Potonji će dobro doći onima koji žele da koriste nešto od starijeg hardvera.
Sekcija ove matične ploče koja je zadužena za komunikaciju sa SSD, HDD i optičkim uređajima je prošla kroz redukciju kako bi se smanjila konačna cena, a da se pritom neki drugi aspekti G1.Sniper Z97 ploče ne ugroze. Dakle, ova ploča se oslanja samo na Intelov kontroler što znači da raspolaže sa ukupno šest SATA 6 Gbps konektora. Mnogi će se složiti da je ovo više nego dovoljno, a samo oni zahtevniji će žaliti za većim brojem SATA priključaka, M.2 ili SATA Express konekcijom. Ipak, verujemo da će većina pripadnika ciljne grupe malo mariti.
Zadnji panel izgleda odlično. Nema nikakvih nepotrebnih konekcija, a one koje prenose audio i video signal su pozlaćeni. Tu su kombinovani PS/2, HDMI, DispayPort, LAN, S/PDIF i koaksijalni uz tri USB 2.0 i četiri USB 3.0. Realno gledano, Gigabyte nije ostavio mesta za kritiku na ovom polju.
Gigabyte je praktično započeo trend implementacije kvalitetnog audio podsistema koji omogućava korisniku da menja Op-Amp-e. Kako je reč o nešto skupljoj ploči, ovaj model ne koristi uobičajeni Realtek ALC1150 već Sound Core 3D. Kako je zaštićen EMI oklopom, ne znamo tačno o kom modelu se radi, a Gigabyte navodi da je reč o četvorojezgarnom audio procesoru iz Creative-a koji ima podršku za SBX Pro Studioi CrystalVoice setove tehnologija.
Oko Creative audio čipa se nalaze zeleni kondenzatori za koje Gigabyte tvrdi da su pažljivo odabrani Nichicon kondenzatori namenjeni za audio uređaje. Pred toga, tu je i mogućnost upotrebe pojačala za slušalice, a treba naglasiti i da su kanali razdvojeni po slojevima u samoj štampanoj ploči kako ne bi došlo do neželjene interferencije signala.
Na kraju, tu je i BurrBrown OPA2134PA OP-AMP koji karakteriše nešto snažniji bas i malo pojačan srednji segment. Možete po želji da ih menjate sami kako biste došli do idealnog zvuka. Imajte u vidu da ugrađeni OP-AMP pripada prilično kvalitetnim modelima, tako da za većinu koji ne znaju tačno šta im se dopada nemaju razloga da menjaju bilo šta. Ukoliko baš želite da probate nešto drugo, naš predlog su OPA2228 i AD8620.
Umesto Intelovog kontrolera, Gigabyte je tražio rešenje koje je više “gejmerski” orijentisano. Odabran je odlični Realtekov gigabitni Killer LAN oznake E2201 koji poseduje korisne softverske opcije za redukciju LAG-a i sa još nekoliko korisnih opcija.
Na kraju, treba primetiti i dva UEFI BIOS čipa zalemljena na direktno na PCB-a. Gigabyte je odabrao Macronix 64B čipove, što je u njihov čest izbor.Novi Gigabyte-ov UEFI BIOS, odnosno njegov interfejs je izuzetno intuitivan i jednostavan. Malo je reći da kompanija pravi bitan napredak na ovom polju. Prvo se nailazi na jednotavniju varijantu koja nudi samo osnovne opcije, ali prelaskom na “HD” mod dobijate pristup punim mogućnostima ploče. U ovom pojednostavljenom modu će se početnici odlično snaći, jer su omogućene opcije kao što su podešvanje sistemskog vremena, boot sekvenca i još svega nekoliko opcija.
U HD režimu se otključava detaljno praćenje statusa ploče i njenih elemenata kao što su naponi, frekvencije, temperature, brzine na kojima rade ventilatori u datom trenutku i još dosta toga. U svakom slučaju, bokovi ekrana su izuzetno informativni. U centralnom delu se nalaze opcije vezane pre svega za overklok, a broj opcija je tek nešto malo manji od onoga što nudi SOC model namenjen overklokerima.
Iako ploča raspolaže ogromnim brojem stavki koje mogu da se menjaju od kojih bi se običnom korisniku zavrtelo u glavi, Gigabyte i dalje ne nudi mogućnost automatskog overkloka direktno iz BIOS-a već se to obavlja putem Easy Tune aplikacije koja se dobija na diksku sa drajverima. Što se ručnog overkloka tiče, pored velikog broja opcija koje treba pohvaliti isto važi i za organizaciju koja je podeljena po karticama i koja je vrlo jasno i precizno raspoređena. Rezultat je veoma intuitivan interfejs sa kojim ćete se retko pogubiti ukoliko imate prethodno iskustvo. Ukoliko vam se viđe dopada stari dizajn biosa tu je i “Classic” mod koji se aktivira putem F2 tastera i koji će vas suštinski vratiti nekoliko godina unazad kada su biosi bili daleko manje vizuelno intenzivni.
Na kraju, tu su i opcije vezane za fleš novog biosa, snimanje profila, a prisutan je čak i kalendar.
Ukoliko vam se više dopadao stari dizajn Gigabyte-ovog biosa ili se jednostavno bolje snalazite u konvencionalnom interfejsu
, uvek možete da se vratitie na “Classic mode” putem F2 komande na tastaturi. Ipak, moramo da primetimo da u ovom modu kursor miša ima izražen lag, tako da nam je bilo znatno lakše da u ovom modu koristimo isključivo tastaturu.
Auto OC i performanse
Za one koji vole da menjaju frekvencije, napone i sl. iz okruženja operativnog sistema dobijaju Easy Tune aplikaciju koja prilično dobro prenosi opcije koje možete da nađete i u samom biosu. Za razliku na SOC model, nedostaje 3D Power sekcija i iako nije baš sve iz biosa preneseno dovoljno je da izvučete veliki potencijal iz svog procesora. Ujedno, ovde dobijamo i Auto Tuning opciju koja predstavlja mehanizam za pronalaženje maksimalnih stabilnih taktova umesto korisnika. Naravno, ovo je rešenje za one koji zaista ne žele da se upuštaju u ovaj sport ni u najmanjoj meri.
Ukoliko ste pročitali naš test o Z97X-SOC modelu koji je fantastična overklokerska platforma, znaćete da je automatska overklok opcija preterala sa taktom i naponom i učinila sistem nestabilan. Ovog puta se nije ponovila ista priča, ali smo imali problem druge vrste. Naime, nakon što je prošlo 45 minuta, ploča nije želela da poveća takt procesora i zadržala se na testu stabilnosti. Ponovili smo proceduru nakon restarta sistema, ali je ostajao u rekurzivnom testiranju stabilnosti na 3.2 GHz. Razlog nismo uspeli da utvrdimo, pa je problem ili do našeg procesora ili do činjenice da Gigabyte treba još da radi na poliranju svog mehanizma za automatski overklok.
Na kraju smo utvrdili da je predefinisani profil koji povećava frekvenciju našeg testnog Core i5 4670K na 4.2 GHz optimalan izbor i sve je radilo bez ikakvih poteškoća. Jedan klik na
Ovakva podešavanja su već imala smisla, ali nažalost po Gigabyte ovo zaista sugeriše da auto-tuning ne radi svoj posao onako kako bi trebalo. Pritom, nije reč o nekom od novih procesora za koje bi bilo opravdanja, već o veoma dugo prisutnom Core i5 4670K. Jedan klik na “Medium” opciju u okviru Easy Tune aplikacije i sve je bilo gotovo. Napon je bio sasvim razumnih 1.275 V pri ovom taktu, dok je memorija radila na fabričkih 1866 MHz.
[modul]test=253[/modul][modul]test=254[/modul]
Gigabyte G1.Sniper Z97
G1.Sniper serija je već poduže sa nama, a pripadnici ove serije generalno mogu da se svrstaju u budžetske modele namenjene entuzijastima. Možda ne zvuči kao spojiva kombinacija, ali u današnje vreme svi proizvođači pokušavaju da urade upravo to. Da li je Gigabyte sa uspehom realizovao tu ideju?