Benchmark Redakcija
Gigabyte i-RAMIdeja o brzom hard disku koji će u tek par sekundi biti u stanju da učita operativni sistem stara je koliko i personalni računari uopšte. Svaki iole ozbiljniji korisnik računara je u bar u jednom momentu razmišljao o ideji ubrzanja rada sistemskih hard diskova. Na žalost, jedina moguća rešenja su i dalje svode na grandioznu investiciju u SCSI Ultra320 kontroler i par diskova sa brzinom rotacije od 15 000 obrtaja u minuti, prirodno sve to u RAID0 režimu rada. Umerena varijanta bi bila dva Raptor Serial ATA diska, takođe povezana u RAID0 niz. Iako obe navedene kombinacije stvarno dosta brzo rade (pri čitanju podataka, dok je prilikom upisa sve to nešto sporije), to nije ni blizu definiciji ideala koji smo na početku pomenuli i pored veoma visoke cene koje navedeni (naročito prvi) sistemi zahtevaju. Tako se može reći da je krajnje vreme bilo da se na tržištu pojavi uređaj, koji će bez obzira na cenu, biti u stanju da ponudi dobar deo mogućnosti o kojima se toliko dugo mašta, te da se sa njim približimo na bar dva koraka od sna.
Kompanija Gigabyte je po ovom pitanju odlučila da uzme stvar u svoje ruke i javnosti predstavi prvi „Solid State Storage“ uređaj koji će vrlo brzo moći da nađe na tržištu u slobodnoj prodaji. Opis „Solid State Storage“ uređaja se može definisati kao koji uređaj koji omogućava skladištenje i brz pristup podacima bez ikakvih pokretnih delova. Konkretno, ovo znači da je Gigabyte i-RAM uređaj koji koristi standardnu DDR memoriju i od nje pravi hard disk zbirnog kapaciteta svih modula povezanim na njega, a dotični disk se sa matičnom pločom povezuje preko Serial ATA kontrolera. Ovo konkretno znači da se i-RAM u sistemu prijavljuje kao i svaki drugi Serial ATA hard disk, što otvara mogućnost da se na i-RAM instalira operativni sistem. E sad, svakom sa malo mašte je jasno kakve sve mogućnosti to otvara, a mi smo upravo i ispitali te mogućnosti u praksi.
Pošto je sasvim logično da i-RAM uređaj predstavlja nešto mnogo više od prostog RAM diska, da bi sve to funkcionisalo kako treba bilo je potrebno rešiti problem „stalnosti“ podataka u memoriji, jer svi dobro znamo koliko malo treba da podaci „nestanu u akciji“. Iako je reč o PCI karti, i-RAM preko PCI slota „vuče“ samo napajanje koje se koristi i za funkciju punjenja baterija, tako da ukoliko je računar samo ugašen, napon od 3V i dalje postoji na ploči, tako da se ova baterija koristi za očuvanje stanja u memoriji i-RAM-a. Pri ovoj drugoj varijanti, može se reći da je bezbednost podataka koju drži i-RAM na visokom nivou, jer je ovaj napon od 3V koji dovoljan da se održi stanje memorije bukvalno neograničeno vreme, odnosno dokle god je naponski kabl priključen na napajanje. Ukoliko i-RAM totalno ostane bez napajanja, ono što održava stabilnost podataka u i-RAM-u je litijum-jonska 1600mA baterija. Kako po specifikaciji i-RAM u jednom satu zahteva 100mA, što dovodi do računice od maksimalnih 16 sati koliko je moguće da baterija čuva sadržinu memorije. Naravno, u praksi se pokazalo da je to vreme ipak nešto manje, a ukoliko se baterija potpuno isprazni potrebno je pet sati rada računara za njeno maksimalno punjenje.
Veza sa sistemom se ostvaruje direktno preko Serial ATA kontrolera, odnosno preko specijalnog kontrolerskog čipa koji se nalazi na i-RAM kartici. U pitanju je Xilinx Spartan XC3S1000 DSP čip koji je moguće programirati za različite funkcije, a kod i-RAM uređaja ima ulogu memorijskog kontrolera. Drugi bitan čip je JMicron JM20330 koji predstavlja Serial ATA bridge kontroler i zadužen je za komunikaciju sa kontrolerom na matičnoj ploči. Pomenuti memorijski kontroler podržava rad memorije na 83.7 MHz (DDR166 režim), što je za ove potrebe sasvim dovoljno, jer je pri ovoj brzini moguć transfer od oko 1200 MB/s. Ovde sam Serial ATA predstavlja usko grlo, jer je njegova maksimalna teoretska propusna moć 150 MB/s, dakle osam puta manja.
Zbog činjenice da radi na mnogo manjem radnom taktu od standardnih DDR400 modula, i-RAM je kompatibilan sa svim modulima koji se mogu naći na tržištu i podržava sve moguće kombinacije. Isprobali smo nekoliko kombinacija memorija različitih kapaciteta i proizvođača i nismo naišli na apsolutno nikakve probleme pri bilo kojoj konfiguraciji memorije u i-RAM-u. Dakle, svi kapaciteti, sve brzine, svi tajminzi, sve pasuje. Zbog samih ograničenja DDR1 modula koji su trenutno dostupni na tržištu, maksimalni kapacitet memorije koji se može dobiti preko i-RAM uređaja je 4 GB.
Rezultati testova
Nivo performansi koje nude i-RAM poredili smo sa dva Western Digital hard diska kapaciteta 250 GB koji su bili vezani u RAID0 niz preko nForce4 čipseta. Odmah na početku priče o performansama, možemo raspršiti neke iluzije. Ukoliko ste mislili da ovaj uređaj omogućava trenutno podizanje operativnog sistema, i trenutni upis i čitanje podataka, od toga jednostavno nema ništa. Naravno, nije problem i-RAM uređaja, već kompletne strukture matičnih ploča i operativnih sistema. No, iako ne donosi „brzinu svetlosti“, i-RAM nudi performanse koje smo do sada mogli samo da sanjamo, što je činjenice koju vrlo lako možete proveriti preko priloženih tabela.
Kao što možete videti, maksimalni izmereni transfer je 132 MB/s, što je ujedno i prosečni i minimalni transfer. Logično, ovde kriva transfera ne postoji, već je u pitanju konstanta brzina transfera. Ovo konkretno znači se podaci i čitaju i pišu konstantnom brzinom od 132 MB/s, što ni jedan sistem hard diskova ne može da pruži.
Kriva transfera
i-RAM
RAID0 2x SATA
Poseban detalj je Random Access Time koji je kod i-RAM uređaja bukvalno 0ms, dok je WD diskova u RAID 0 nizu iznosi celih 13.1 ms. Prednost pomenute RAID kombinacije koje se ostvaruje prilikom Burst čitanja je posledica direktnog čitanja podataka samo iz keš memorije hard diska, što se u realnosti dešava u minimalnom broju slučajeva. Kako se u RAID 0 modu podaci u ovom slučaju čitaju iz keša kod oba diska, jasno gde nastaju veće performanse, ali kako ova kategorija rezultata ima ubedljivo najmanju „težinu“ na realne performanse. Zahvaljujući činjenici da RAID režimi rada zahtevaju dodatno procesiranje, očekivano je i veće zauzeće procesora.
Sintetički benchmark programi poput PCMark 2005 testa daju ogromnu prednost i-RAM uređaju, jer njihov test metodologija ume na pravi način da upotrebi sve benefite koje i-RAM nudi. Brzina podizanja Windows XP operativnog sistema ipak nije toliko brža kao što ovi rezultati govore, ali se je izmereno empirijskom metodom definitivno duplo veća. Sa druge strane, SiSoft Sandra 2005 SP3 prirodno daje prednost i-RAM uređaju, ali je ona ipak znatno manja u odnosu na rezultate koje pružaju ostali test programi. Ovaj test se više oslanja na merenje brzine većih fajlova, gde se i u našem testu kopiranja pokazalo da RAID 0 ostvaruje primetno manji zaostatak. Opet, kod test kopiranja malih fajlova i-RAM nudi gotovo četiri puta veće performanse, što je u skladu sa većim testova.
Rezime
U poređenju sa RAID0 nizom od dva 7200 RPM diska, jasno je da i-RAM nudi dosta bolje performanse, koje su od dva do pet puta veće u odnosu na konvencionalna rešenja. Naravno, sve zavisi od scenarija. Ovde nije pitanju samo puka brzina transfera, već i brzina pristupu podacima od neverovatnih 0.1 ms stvara utisak u radu koji je teško opisati rečima, tako da se nadamo da cifre iznete u priloženim tabelama mogu da dočaraju koliki skok performansi i-RAM stvarno donosi. Iako se na 4 GB može smestiti Windows XP sistem, najveća mana i-RAM sistema je upravo ovo ograničenje u kapacitetu. Jednostavno, sem seta osnovnih sitnijih programa, za više nema prostora. No, i sa ovim limitom, i-RAM u ulozi primarnog boot diska obezbeđuje zadivljujuće performanse. Verzija i-RAM sa DDR2 memorijom bi povećala maksimalni kapacitet na 8 GB, što je već veličina sa kojom se može mnogo ozbiljnije raditi. E sad, vrhunac ekstravagance bi bio povezivanje ovakva dva i-RAM uređaja u RAID 0 niz preko Serial ATA 2 kontrolera koji omogućava maksimalni transfer po disku od 300 MB/s. Ovakva kombinacija omogućila bi kapacitet od celih 16 GB, što je već veličina particije na koju se može smestiti sav softver koji vam je potreban, čime bi ukupan doživljaj performansi bio mnogo veći. Za finalnu ilustraciju potencijala i-RAM uređaja može poslužiti i podatak da Serial ATA 2, pri maksimalnoj teorijskoj brizni transfera od 600 MB/s u RAID 0 režimu predstavlja brzinu koja je tek 50 procenata od propusne moći koju nudi aktuelni i-RAM uređaj.
Gigabyte i-RAM – Benchmark Innovative Technology
Uređaj na test ustupio Gigabyte.
