Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković Na test smo dobili ploču oznake Z77MX-D3H. U pitanju je najpristupačniji model Gigabyte-a baziran na Z77 čipsetu, dok svi ostali niži modeli zasnovani na slabijim varijantama čipsetova Serije 7. Ovo je MicroATX model koji možemo uporediti sa konkurentskim modelom, koji je istina baziran na H77 varijanti, ali se opet mogu izvući korisna poređenja. Pošto i dalje nemamo Ivy Bridge procesor na raspolaganju sa testiranje, test ove ploče smo obavili sa standardnim Sandy Bridge procesorom. Da podsetimo, H77 i Z77 čipsetovi i na njima bazirane matične ploče, koriste već poznati LGA1155 soket, što znači da su svi LGA1155 procesori kompatibilni sa novim matičnim pločama. Pored toga, i novi Ivy Bridge procesori bi trebalo da rade sa većinom Z68, pa i P67 ploča, što je i svojevrsni novitet. Odavno Intel nije predstavio novu generaciju procesora, a da pri tome nije neophodno promeniti matičnu ploču.
Ivy Bridge generacija procesora donosi 22nm prozvodni proces, ali ovoga puta uz nešto veće korekcije po pitanju arhitekture, prvenstveno kada je u pitanju GPU jedinica. Performanse integrisane grafike su za Intel i dalje slaba tačka, pa se očigledno sa Ivy Bridge čipom želi dodatno smanjiti jaz između onoga što nudi konkurencija po pitanju integrisane grafike i sopstvene ponude. Iako bi sve ove promene mogle da nagoveste i neke veće korekcije po pitanju čipsetova, situacija po ovom pitanju je sasvim predvidiva.
Intel Z77 čipset „Sedmu“ seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.
Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „native“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.
Istina, i sada procesor još uvek nije dostupan, ali kada bude, imaćemo sva tri dela PCI Express 3.0 slagalice, jer je AMD početkom godine predstavio adekvatnu grafičku kartu. Ipak, u realnosti se teško može očekivati neki značajniji napredak po pitanju performansi. Stvar može biti eventualno drugačija samo kod multi GPU primena, kada se u sistemu nalazi dve ili više grafičkih karti.
Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. Kod čipsetova je takva situacija, pa da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča, odnosno konkretnog modela na testu.
Promenu vizeulnog identita, odnosno izgleda same ambalaže, koju smo videli sa X79 serijom matičnih ploča, Gigabyte sada nastavlja i sa ostalim modelim namenjenim nižim segmetima tržišta. Klasičan dizajn, bela kutija i naglašene funkcije obavljaju posao, više od toga i nije potrebno, naročito kada je ova kategorija ploča u pitanju.
Ono što je ipak potrebno se odnosi na „peglanje“ određenih propusta koji su bili evidentni na X79 generaciji modela. U stvari, sam hardverski deo nije bio problem, Gigabyte je tu uvek bio dosta jak, već je gro tih problema nastajao kao posledica promene BIOS sistema. Ranije je Gigabyte uvek koristi klasični „plavi“ Award BIOS, ali se definitivno okasnilo sa tranzicijom na modernija grafička BIOS rešenja. Ostali proizvođači su još početkom prošle godine prezentovali prve grafičke „windows“ BIOS-e (samim tim su imali više vremena da isprave eventualne propuste), dok je Gigabyte na to čekao tek do pred kraj godine.
Gigabyte Z77MX-D3H
soket
LGA1155
čipset
Z77
mem. Slotova
4
PCI Express slotova
2x 16 , 1×4, x1
PCI Express 3.0
da
SATA 6 Gb/s
2
USB 3.0
2+2
Tako je Gigabyte svoje rešenje grafičkog „3D BIOS-a“ implementirao na X79 pločama, koje su po definiciji LGA2011 soketa sam vrh desktop PC ponude. U ovoj situaciji, nedovoljno usavšren BIOS nikako nije lako oprostiva stvar, naročito na top modelima gde svaki problem prilično štrči. Naravno, dotične X79 ploče su mogle da se koriste, ali kada u radnji imate izbor konkurentskih modela koji nude više ili bolje, onda se argumentacija za kupovinu veoma lako dezintegriše. Upravo zbog dotičnih BIOS problema sa prethodnom serijom, prvi fokus kod Z77MX-D3H ploče smo bacili upravo na BIOS.
I rezultat…, definitvno se radilo na peglanju, BIOS sada funkcioše baš kako se i očekuje. Sve ponuđene opcije rade kako treba, što znači da ih korisnik u praksi može i iskoristiti. Sama Z77MX-D3H definitivno poseduje manje opcija od nekog jačeg modela, i to se odmah vidi kada iz uvodnog „3D BIOS“ inrefejsa preselite u „advaneced“ mod i prođete kroz M.I.T sekciju. Naravno, opcija za overkloking ima u normalnom obimu, što znači podešavanja napona procesora i memorije, množioci, tajminzi i još par osnovnih detalja. Logično, sa obzirom na cenovni rang Z77MX-D3H ploče, nekih naprednih opcija nema, mada i korisniku koji gleda u pravcu ovog modela realno i nisu previše neophodne.
Tokom rada smo ipak uspeli da primetimo dve mane koje se odnose na BIOS. Prva je da opcije automatskog overklokinga ne daju uvek adekvatne rezultate, a druga se odnosi na činjenicu da nakon što u Windows-u zadate restart komandu, Z77MX-D3H ploča će se ugasiti, ali se i neće upaliti. Tada je potrebno ponovo upaliti ploču, što i nije baš naročito glamurozna akcija. Ipak, pored sređivanja stvari, BIOS na Z77MX-D3H ima jednu veoma veliku pozitivnu karakteristiku, a to se odnosi na brzinu inicijalizacije. Već duže vreme, većini ploča treba prilična količina vremena da posle restarta „daju sliku“, pa je tako veoma lepo videti ploču kao što je Z77MX-D3H, gde se BIOS i sistem inicijaliziju za bukvalno dve sekunde, nakon čega kreće podizanje operativnog sistema.
Kada smo obradili BIOS deo priče, možemo pažnju usmeriti na PCB i raspored komponenti. U principu, i nema mnogo toga ekstravagantnog da se vidi, jer je Gigabyte išao na čist i ekonomičan dizajn. Z77MX-D3H pripada „Ultra Durable 4 Classic“ kategoriji Gigabyte modela. Dakle, Z77MX-D3H poseduje „All solid“ kondenzaotore, ali ne i dupli sloj bakra u PCB-u. Sam PCB je sada proizveden sa „Glass Fabric“ sistemom koji jednostavno smanjuje prostor za skupljanje vlage, koja posle može veoma loše da deluje po “zdravlje” ploče.
U principu, ovo će prevashodno biti značajna stavka za korisnike koji koriste računar u ekstremno vlažnim klimatskim uslovima. Korisnija je stvar povećane nivoa zašitite od statičnog elektriciteta, pa bi Z77MX-D3H trebala da imaju bolju zaštitu od ljudi koji “pod prstima” nose dosta naelektrisanja. Kada je naponska jedinica u pitanju, Gigabyte je primenio klasično MicroATX rešenje, pa tu nema ništa specijalno da se kaže. Ono što je malo zanimljivije se odnosi na pasivni hladnjak preko MOSFET-a, koji je potpuno identičan po dimenzijama, dizajnu i boji u odnosu na što smo videli kod Asus H77 ploče.
Zahvaljujući „single chip“ Z77 dizajnu, i MicroATX prostor se može komotno organizovati, što vidimo i na Z77MX-D3H. Oko procesorskog soketa ima sasvim dovoljno prostora i za veće kulere, a pored toga Z77MX-D3H poseduje i četiri memorijska slota. Što se PCI Express slotova tiče, tu su tri grafička od kojij je samo prvi x16, drugi je x8 i na kraju treći je x4.
Pored njih, tu je i jedan PCI Express x1 slot, ali se on može koristiti samo ukoliko nema grafičke karte u primarnom PCI Express slotu. Ovo je ujedno i jedina mana „layout-a“ Z77MX-D3H, jer je bilo prostora da se određene komponente pomere malo severnije, kako bi i dotični PCI Express x1 slot ostao konstantno upotrebljiv. Z77MX-D3H ne poseduje nikakve dodatne tastere, funkcije i slično, što je donekle i za očekivati kada je ova klasa ploča u pitanju.
I/O panel je takođe klasičan, sa setom video izlaza: DSUB, DVI i HDMI, pa korisnik uvek ima maksimaln izbor kada je pitanju povezivanje integrisane grafičke karte. Z77MX-D3H podržava i Virtu funkcije, pa se dve grafičke karte mogu povezati sa ciljem ostvarivanja bržeg rada, ili što je mnogo bitnije, QuickSync opcije Sandy Bridge i Ivy Bridge procesora se mogu bez problema koristiti. Pored video, tu je i standardni set audio izlaza, uz četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta. USB 3.0 funkcionalnost se može proširiti sa još dva preko dodatnog bracketa, mada ništa ne bi ni smetalo da se već na ploči nalaze još dva USB 3.0 priključka. Naravno, tu je i jedan Atheros gigabitni LAN kontroler, i to je generalno to. Možemo na kraju pomenuti da Z77MX-D3H poseduje standardan set SATA priključaka, dva u 6 GB/s specifikaciji i četiri SerialATA II porta.
Imajući u vidu malo problematična iskustva sa prethodnom serijom Gigabyte matičinih ploča, veoma nas je interesovalo kakva će situacija biti kada se pređe na Z77. Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je gro problema rešen (bar kod ovih „low-end“ modela), i da je ostalo samo još par detalja pa da BIOS glatko prolazi „tehnički pregled“. Pre početka samog testiranja, od Gigabyte-a smo dobili noviju verziju BIOS-a, ali čisto radni znatiželje o promenama, prvo smo Z77MX-D3H isprobali sa F5, pa posle i sa novom F6 verzijom BIOS-a. Generalno, pri prelasku se može primetiti malo veći komfor pri podešavanju memorija, odnosno veća raspoloženost Z77MX-D3H ploče za malo agresivnije tajminge.
Kada je overkloking u pitanju, bez „K“ otključanog procesora se i ovde ne može dalako stići. BCLK limit je i ovde 103 MHz, što na kraju rezultuje skromnim rezultatima. Što se tiče performansi, Z77MX-D3H u varijanti „direktno iz kutije“ ima slabije performanse u odnosu na konkurentske Z77 modele, ali to je samo zbog toga što Z77MX-D3H ne koristi maksimalno mogućnost promene množica u radu koji dozvolja „turbo“, već su svi taktovi na nivou specifikacije. Ostale ploče „vole“ da same automatski overklokuju sistem, pa se zbog toga mogu primetiti odstupanja u rezultatima. Ipak, kada se na Z77MX-D3H „turbo“ CPU opcije podese na isti nivo, performanse su veoma približne pa tu ova ploča negde malo zaostaje, a u nekim situacijam je i malo brža.
Uglavnom, Z77MX-D3H definitivno radi kako se to i očekuje. Ono što je takođe za očekivati je i povoljna cena, pa bi Z77MX-D3H u maloprodaji trebalo da košta oko 100 evra, što je korektna cena za tek novi čipset i generaciju ploča. Ipak, glavna prepreka za kupovinu, makar bila i mentalne prirode, i ovde leži u činjenci da Ivy Bridge procesora još nema na tržištu, a i kada ih bude, radiće na starijim pločama. Ovo znači da se Z77MX-D3H, baš kao i druge matične ploče, u ovom trenutku može preporučiti upravo ako ovog momenta sklapate nov računar, a pri tome nemate vrlo visokih aspiracija po pitanju dodatnih mogućnosti i overklokinga. Tim rečeno, konkretna matična ploča svoj posao obavlja sasvim solidno i Gigabyte ima čime da se podiči u MicroATX sektoru. Prednosti: – Cena – Brza inicijalizacija sistema – Kompaktan layout Nedostaci: – Manjak naprednih overkloking opcija – Još dva USB 3.0 porta bi koristila – Skromnija naponska jedinica
