Gigabyte Z87X-UD3H

Zoran Petrović
Kao i kod prethodne generacije “X” nakon oznake čipseta, u ovom slučaju “Z87” govori da se radi o naprednom modelu kojem će se obradovati kako overklokeri, tako i oni koji žele da izvuku maksimum iz hardvera koji im je na raspolaganju. Iako od predstavljanja nove generacije procesora i čipsetova nije pošlo ni punih petnaest dana Gigabyte u svojoj ponudi već ima neverovatnih dvadeset i pet modela namenjenih LGA1150 soketu! Od toga čak petnaest opremljenih Z87 čipsetom i po pet sa H87, odnosno B85, slabijim verzijama kontrolerske logike. Pre nego što se “bacimo” na GA-Z87X-UD3H, podsetićemo se malo šta sve sa sobom novi Z87 čipset.

Intel Z87 Express
Sa novom generacijom procesora Intel je predstavio i novi čipset. Opet, nomenklatura se kreće po ustaljenoj praksi, pa imamo čipsetove koji počinju sa 8. Najjači je Z87 Express, a tu su i slabije verzije (H87, Q85, B85…) koje ćemo videti uskoro. Ukratko, Z87 Express ne donosi previše novina sa svoje strane. Prva i najbitnija stvar je izmenjeni soket. Za razliku od LGA 1155, Intel se vratio korenima i predstavljanju novog soketa za svaku generaciju, pa sada novi soket ima oznaku LGA 1150, i broji 1150 iglica. Intel sigurno ima logično objašnjenje zbog čega je ovo potrebno, i zbog čega je soket morao da bude promenjen, ali smo sigurni da je presudila činjenica nekompatibilnosti sa prethodnom generacijom čime se novi korisnici primoravaju da kupuju nove ploče u paketu sa novim procesorima.

Tu je isti broj USB portova podržan kroz čipset kao i kod prethodne generacije (14), a sada ima dva USB 3.0 porta više, čime dolazimo do maksimalnih šest USB 3.0 portova koje čipset može da obezbedi. Za razliku od prethodne generacije gde su samo USB 3.0 kontroleri bili kontrolisani od strane xHCI, ovaj interfejs je sada zadužen za sve USB portove. Za razliku od dosadašnjih OHCI, UHCI i EHCI arhitektura koje su kontrolisale USB 2.0 i starije portove xHCI ima veliki broj prednosti. Nova arhitektura omogućava efikasnije operacije, minimizacija pristupu memoriji kada je port u “idle” stanju, eliminišu se upis u registre, a minimizuje čitanje pri normalnim transferima podataka…

Broj SATA portova je ostao isti (maksimalno šest), ali je za razliku od dosadašnja dva SATA 6 Gb/s porta sada moguće da svih šest budu po bržem standardu. Takođe, za razliku od serije 7 gde je u B i Q čipsetovima postojala nativna podrška za PCI slotove, toga više kod serije 8 nema. Ne sumnjamo da će dodatnim kontrolerima moći da se obezbedi i po koji PCI slot, ali je Intel jednom za svagda rešio da “ubije” ovaj prastari interfejs. Takođe, kontrole digitalnog interfejsa je pomerena u sam CPU, što nije bio slučaj kod serije 7.

CPU je i dalje zadužen za PCI Express konekcije, pa ćemo podsetiti da je na taj način obezbeđeno 16 PCI Express 3.0 linija u verziji (x16 ili x8/x8 ili x8/x4/x4). CPU, kao što smo napomenuli kontroliše i tri nezavisna displeja, a tu su i dva kanala ka DDR3 memoriji sa nativnom podrškom za DDR3 1600 MHz. Očekivano, unapređeni memorijski kontroler će bez ikakvih problema podržavati i 2133 MHz, a iz Intela kažu da ni barijera od 3 GHz nije nedostižna sa Haswell procesorima… još samo da neko pronađe odgovarajuću memoriju.

Komunikacija procesora sa čipsetom se, kao i dosad obavlja preko FDI i DMI 2.0 interfejsa. Čipset daje dodatnih osam PCI Express 2.0 linija, do 14 USB portova, od toga maksimalno šest USB 3.0. Čipset daje i šest SATA postova, koji svi mogu podržati SATA 6 Gb/s i biti u SATA ili eSATA izvedbi. Tu su i Intel HD Audio, kao i Gigabitni LAN te tehnologije poput Intel Rapid Storage sa RAID podrškom, Intel Smart Connect i Intel Rapid Start.
Uz sve pomenuto postignuta je i dodatna efikasnost na polju potrošnje, pa novi čipsetovi troše osetno manje, što bi posebno trebalo da se odrazi na autonomiju kod mobilnih verzija.
 Ne treba da budete preveliki poznavalac hardvera da vam na prvi pogled bude jasno da se radi o jednom veoma ozbiljnom modelu. Prepoznatljiv crni lak koji prektiva štampanu ploču išaran je belim vodovima i crnim i sivim elementima. Sa dva velika, odvojena kulera prekrivena je naponska sekcija procesora koja broji celih osam faza, dok su dve rezervisane za RAM. Kako ploča poseduje Ultra Durable 5 sertifikat sve komponente na njoj su vrhunskog kvaliteta i prošle su rigirizne testove koji omogućavaju rad na najvišem nivou dugi niz godina. Ovde pre svega mislimo na elemente naponske jedinice koje su najviše izložene opterećenju i koje uglavnom najbrže degadiraju.

Četiri slota primaju maksimalno 32 GB memorije, a podržane su brzine rada do 3000 MHz što će i najzahtevnije korisnike ostaviti bez daha. Za proširenje Gigabyte je spremio tri PCI Express slota pune veličine, od kojih su dva PCI Express 3.0 i rade u x16, odnosno x8 modu, dok treći slot, druge generacije radi u x4 modu. Tu su i dodatna tri PCI Express x1 slota, kao i jedan PCI, za nešto starije uređaje. Podržane su SLI/Crossfire multi GPU tehnologije sa dve grafike, a interesantno je da, kao i kod modela koje smo dosad testirali, nema Virtu podrške.

Integrisana grafika dobila je sva četiri konektora – VGA, DVI, HDMI i Display Port, pa ukoliko koristite Intel grafičko rešenje nećete imati problema, bilo koji monitor da koristite. Za audio deo se pobrinuo Realtek osmokanalni čip ALC898, a na ploči ćete, pored analognih, naći i optički S/PDIF izlaz. Očekivano, mrežni kontroler je Intelov, a radi se o gigabitnoj verziji koja besprekorno radi.

Iako Z87 obezbeđuje čak šest SATA 6 Gb/s konektora Gigabyte inženjeri su pridodali jedan Marvel 88SE9172 kontroler koji daje dodatna dva SATA 6 Gb/s porta. Pored internih konekcija, ovaj čip opslužuje i dva eSATA 6 Gb/s porta na zadnjem panelu koji dele svoj protok sa internim konektorima, pa se morate odlučiti koje ćete koristiti, jer nije moguće da više od dva rade istovremeno.

Jedna od velikih nelogičnosti koju smo primetili, a koja nam je kasnije zadavala muke je vezana za USB portove. Iako zahvaljujući dva Renesas uPD720210 kontrolera i čipsetu imamo ukupno deset USB 3.0 portova (šest nazad i četiri preko headera) Gigabyte inženjeri su mislili da nema potrebe da na zadnjem panelu obezbede USB 2.0 port. Ovo može da bude veliki problem ukoliko ne posedujete PS/2 periferije, jer Windows 7 u bazi nema potrebne USB 3.0 drajvere kako bi vam periferije proradile u OS-u. Rešenje je ili nabavka PS/2 periferija ili povezivanje USB 2.0 portova na kućištu preko bracketa, što je dodatno maltretiranje koje niko ne želi kada donese matičnu ploču kući i krene da instalira sistem.

Sve je u redu dok se ne podigne sistem i ne inicijalizuje se USB 3.0 kao SuperSpeed. Ako nas pitate, ovo je veliki propust koji Gigabyte nije smeo sebi da dopusti, posebno sa jedno ovako kvalitetnom matičnom pločom. Kada ili bolje rečeno ako prevaziđete problem sa USB 3.0 i periferijama obradovaće vas broj dostupnih portova, bilo preko zadnjeg panela, bilo preko internih konektora.
 Tik pored DIMM slotova Gigbyte je odvojio “OC kutak”, sekciju namenjenu overklokerima. Ovde ćete pronaći fizičke Power i Reset tastere, BIOS prekidač, merne tačke na koje možete zalemiti instrumente, numerički displej i gomilu korisnih dodataka koji su dobrodošli prilikom “bitke za megaherce”. Za dodatno hlađenje brine se čak šest strateški raspoređenih konektora za ventilatore, pa ćete zbog broja i rasporeda teško biti u prilici da se požalite na ovaj aspekt.


Sam BIOS je doživeo dodatne izmene, pa ćete pored klasičnog UEFI moći da birate i novi, napredni mod, koji podržava rad sa nekoliko rezolucija, pa ćete ukoliko posedujete FullHD ekran vrlo verovatno odlučiti na novi izgled. Pored vizuelnih, tu je i veliki broj praktičnih i funkcionalnih unapređenja koja su nam se prilično svidela.


Postoji mogućnost pravljenja svojih prečica, menija i podmenija, a broj opcija koje su na raspolaganju je stvarno ogroman i teško da će iko ikada moći da kuka zbog čega nije pronašao neko od podešavanja koje mu je bitno. Sa naše strane, prilično dobar UEFI je dodatno sređen i mi smo bili prijatno iznenađeni sa novim okruženjem, pa su utisci više nego pozitivni. Jednostavno konačno možemo da kažemo da su proizvođači na pravi način krenuli da koriste prednosti koje UEFI nosi sa sobom.

Paralelno sa BIOS-em Gigabyte isporučuje i App Centar i EasyTune aplikaciju koji omogućavaju vrlo jednostavnu manipulaciju vitalnim parametrima sistema: od nadgledanja rada komponenata, preko podešavanje ventilatora do naprednog overkloka sa manuelnim podešavanjem frekvencija i napona. Naravno, kao što ste dosad već i navikli mi smo koristili internu aplikaciju kako bismo ispitali koliko je efikasan automatski OC algoritam. Nakon nekoliko minuta aplikacija je pronašla stabilnu frekvenciju za CPU od 4,4 GHz, bez pomeranja interne magistrale, koja je ostala na 100 MHz dok je množilac podignut na 44. Uz to i GPU je doživeo Boost na 1600 MHz, pa treba obratiti pažnju i na GPU performanse.


Ono što nas je iznenadilo je što memorija nije ni “taknuta” u procesu, čak je ploča oborila takt na 1066 MHz, tj. kao da je OC RAM-a izostavljen iz priče. Za potrebe testa, RAM je manuelno vraćen na 1866 MHz i cl9 podešavanja. Napomenućemo da smo za potrebe testa koristili najjači Core i5 procesor Haswell generacije 4670K sa nominalnom frekvencijom od 3,4 GHz. Takođe napominjemo da je 4,4 GHz, koliko je prijavila ploča nakon OC-a dinamička frekvencija, te da je takt procesora varirao tokom rada. Ovo je karakteristično za Haswell matične ploče i procesore, jer je evidentno da je Intel rešio da je Turbo u stvari OC koji nam je potreban, pa čak iako smatramo da nam treba više OC treba da tražimo u granicama Turbo frekvencija.


Ručnim podešavanjem i sa nešto višim naponom nego što Intel smatra preporučljivim uspeli smo da dobijemo stabilnih 4,68 GHz za CPU što smatramo pristojnim rezultatom.


 
 Parametri na kojima su dobijeni rezultati: CPU: 4.4 GHz, RAM: 1866 MHz, GPU: 1600 MHz
[modul]test=354[/modul] 
 
 [modul]test=355[/modul]  S obzirom na pristupačnu cenu, koja bi trebala da gravitira oko vrednosti od 160 € Gigabyte GA-Z87X-UD3H predstavlja jednu vrlo zanimljivu ploču. Sa punim ATX formatom dolazi veliki broj portova, kontrolera i dodatnih opcija, a kvalitetna naponsak jedinica i krcati BIOS garantuju odlične OC performanse, posebno ako se odlučite za neki od “K” procesora.

Ono što je nas posebno obradovalo je trend da cene matičnih ploča visokog kvaliteta sa novom generacijom Intel procesora osetno padaju. Posle ASUS Gryphon Z87 modela i Gigabyte Z87-UD3H prati novi trend od kojeg će kupci imati najviše koristi. Sa dosta opreme, punim ATX formatom, vrhunskim performansama i pristupačnom cenom, ovu ploču definitivno ne sme da zaobiđe naša preporuka.

Za:
– Cena – Pristojan nivo opreme – Dobar OC potencijal – Veliki broj USB 3.0 portova
Protiv:
– Nepostojanje USB 2.0 portova na zadnjem panelu