Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Grafičke karte: Pre pet godina i danas
U fizičkom smislu grafičke kartice izgledaju prilično slično onome što smo imali prilike da vidimo pre pet godina. Klasičan PCB sa kulerom preko njega, dok je veličina obično srazmerna cenovnom rangu same grafičke kartice. Neke stvari su se ipak promenile, kao što su na primer video izlazi. Popularni DVI je i dalje okosnica video izlaza gotovo svake grafičke kartice i dan danas. Sa druge strane, HDMI i DisplayPort su nešto što tada niste mogli da vidite sve do pojave Radeon HD2900XT modela koji je HDMI priključak dobijao samo preko konvertora.
S-Video, sa druge strane, danas praktično nećete ni videti ni na jednom aktuelnom modelu, dok je tada bio prisutan na većini grafičkih kartica. Naravno, ovo je bilo uobičajeno zbog klasičnih katodnih televizora koji su još uvek bili u masovnoj upotrebi, pa se upravo S-Video izlaz koristio za prikaz slike na SD televizorima. Sve u svemu, kada biste pogledali karticu iz 2005.-2006. godine, sudeći samo po njenom izgledu ne biste mogli da zaključite da je zapravo u pitanju vrlo zastarela tehnologija. Prave promene su se desile “ispod haube”.
U novembru 2006. godine se desio veliki korak za grafičke kartice uopšte, a radi se naravno o prelasku na Unified Shader Model koji je stigao zajedno sa DirectX 10 specifikacijama. Koliko se vas seća kako su šejderi bili podeljeni pre toga? Naravno govorimo o piksel i vertex šejderima koji su bili u glavna stavka kada se govorilo o snazi jednog grafičkog procesora. Da se podsetimo, G71 koje se nalazio u GeForce 7800GTX i 7800GT je posedovao maksimalno 24 piksel i 8 verteks jedinica, što je ukupno 32 šejdera.
Činjenica je da se još i pre uvođenja DirectX-a 10 mogao koristiti Unified Shader Model, međutim tada jednostavno nije bilo potrebe za njim, jer se preciznost piksel i vertex pipeline-a nije sustigla. Naime, do ShaderModel 2.0 standarda, za “full precision” vertex jedinica vam je bila potrebna 32bitni FP, a za piksel jedinice svega 24bit FP. Uz sve to tadašnji DirectX 9 API nije imao podršku koja bi omogućila da piksel orijentisani zadaci budu izvršavani u verteks šejder hardveru.
Sve do DirectX 10 i odgovarajućeg hardvera scenom su suvereno vladali modeli kao što su Radeon X1900XT, X1950XT i X1950XTX, proizvodi ATI-ja koji još uvek nije bio pod vlasništvom kompanije AMD. U ovim karticama se nalazio R580 grafički procesor koji je poslužio kao podloga za današnje Radeon-e HD serije. Karakterisao ga je odnos 3:1 za piksel-raster pipeline-ove, pa su najjači modeli imali “čak” 48 piksel i 8 verteks šejdera. ATI je uvek bio sklon inovacijama, pa je na Radeon X1950XTX po prvi put implementirana GDDR4 memorija, koja doduše nikada nije postala popularna. Sve do pete serije Radeon-a HD, najsigurniji izbor za proizvođače su bili GDDR3 čipovi.
Može se i reći da je memorijska magistrala na grafičkoj kartici igrala nešto bitniju ulogu nego danas, zbog toga što se donekle taj nedostatak ovih dana može rešiti upotrebom GDDR5 čipova koji efektivno dupliraju memorijski protok.Takođe, kod 2900XT-a, zanimljiv detalj je i 256bitna memorijska magistrala “prstenastog tipa” sa internim bandwidith-om od 512bita. Ove kartice su na neki način bile i vesnici završetka jedne ere, jer se ubrzo nakon njih iz konkurentskog tabora pojavio prvi DirectX 10 kompatibilni hardver – GeForce 8800GTX.
Po prvi put smo imali prilike da vidimo Stream procesore i Unified Shader Architecture na delu. G80 sa svojih 128 Stream procesora koji su mogli, u zavisnosti od potrebe, da rade kao piksel ili verteks šejderi su učinili veliku prekretnicu u istoriji grafičkih procesora. Skok u performansama je bio ogroman čak i u DirectX 9 naslovima. Ipak, za DirectX 10 u svom punom sjaju smo morali da sačekamo malo više vremena.
Tako da se može reći da tek od novembra 2006. godine, grafičke kartice i njihove specifikacije izgledaju kao što je to danas. Od tada je zbog promenjene arhitekture GPU-a, Stream procesor osnovna njegova jedinica. Uz to, neke stvari su se takođe promenile, a to je recimo, šta je za tadašnje pojmove veliki potrošač kada govorimo o grafičkoj karti.
Tadašnji modeli GeForce 8800GTX i Radeon HD2900XT su smatrani velikim potrošačima i izrađen u 90nm i 80nm litografiji oni su to zaista i bili u neku ruku, ali su današnji standardi daleko veći. Naime, GeForce 8800GTX je imao maksimalnu potrošnju od 176W, dok je današnji najjači model sa jednim GPU-om iz NVIDIA-e deklarisan na 245W. I pored činjenice da je smanjen proces izrade sa 90nm na 40nm i da su u odnosu na performanse novi modeli efikasniji, činjenica je da ujedno više i troše i da je nekadašnji high-end po tome na koliko je vati deklarisan, daleko bliži današnjoj srednjoj klasi.
Slična situacija je i sa AMD-om odnosno ATI-jem, koji je sa ne baš najsjajnijim Radeon-om HD2900XT imao potrošnju od 215W koja je tada smatrana suludo velikom. Sa druge strane, činjenica da Radeon HD6970 troši čak 250W se čini sasvim uobičajenom i razumnom. Uz sve to, novi modeli od AMD-a i NVIDIA-e imaju veliki broj elemenata koji se “trude” da potrošnju zadrže u željenim okvirima, jer su ti čipovi kako se pokazalo spremni da “povuku” i do 300W bez ikakvih problema.
Drajveri su takođe dobili fejslifting i iako na prvi pogled izgledaju dosta drugačije u svojoj osnovi, tu se jako malo menjalo. Catalyst i ForceWare drajverski paketi danas izgledaju lepše i doteranije, ali su po svojoj funkcionalnosti vrlo slični. Čak se dešavalo da se pri prelasku sa starog na novi interfejs mnogo korisnika žalilo da im je više odgovarao stari dizajn. Ipak, sada se većina nas verovatno ne može setiti kako je to nekad izgledalo.
Ovim ćemo završiti naše kratko podsećanje, na to šta je bilo pre nekih pet godina i dok se spremamo za novu generaciju iz GPU-ova koji će kao i svi do sada biti “revolucionarni”. Nekada smo se igrali na CRT monitorima i bili zadovoljni performansama koje grafičke kartice daju na monitorima rezolucije 1280×1024 ili tek nešto višoj od ove. Danas smo daleko zahtevniji, zbog jeftinih monitora sa FullHD rezolucijom, zbog koje nekad nismo zadovoljni rezultatima koje daju fantastični modeli srednje klase.
