Intel Core 2 Duo E4300

Delimir Tasić

Intel Core 2 Duo E4300 (Allendale)

Autor teksta se ne seća da je neka nova procesorska arhitektura donela toliki brzinski napredak u poslednjih par godina (pa i više) kao što je to bio slučaj sa Core 2 Duo procesorima. Izuzetno uspešna AMD K8 jezgra, koja su u vreme svoje promocije, predstavljala zaista proizvod bez konkurencije, odjednom su bačena u low-end i mid-range segment u koje ih je ekspresno istisnuo famozni Core 2. Ako bismo pokušali da sumiramo poslednjih petnaestak godina na tržištu mikroprocesora, autoru teksta napamet padaju svega tri proizvoda. To su proizvodi koji su po mnogo čemu bili drugačiji od konkurencije i koji su doneli nešto zaista novo. Prvi je, svakako, Intel Pentium procesor koji je pored, za to vreme, izuzetno napredne arhitekture uveo i specifične setove instrukcija (kroz promociju Pentium MMX čipa) kao pokušaj da se polako raskrsti sa ”klasičnim” i387 operacijama FPU jedinice. Da je taj put kojim je Intel krenuo pre više od deset godina bio sasvim ispravan pokazuje i Core 2 arhitektura koja je mnogo profitirala od poboljšanja efikasnosti izvršenja upravo takvih specifičnih setova instrukcija. Sledeći proizvod koji bismo svrstali u ”hall of fame” svakako je Athlon 64. Pored toga što je propisno ostavio iza sebe konkurente, K8-ica je bila pionir po mnogo čemu.

Pre svega, AMD je uspeo da progura ideju 64-bitnog operativnog sistema u desktop okruženju. Da li je ta ideja zaživela, može da se polemiše, ali je neosporno da je nakon AMD-a i sam Intel nevoljno morao da prihvati realnost i implementira 64-bitne instrukcije. Pored, AMD64 instrukcijskog seta, Athlon 64 doneo je i integrisani memorijski kontroler koji je u radu sa memorijom i dan-danas neprikosnoven. Naime, kada su memorijske performanse u pitanju, K8 procesori sa podrškom za DDR2 memoriju i dalje imaju lidersku poziciju. Nakon sedam godina Intel se nekako izvukao iz ”NetBurst bespuća”. Arhitektura koja bi se zamalo mogla označiti kao najveći promašaj u istoriji mikroprocesora polako, ali sigurno odlazi u penziju. Svi nedostaci koji su se ispoljili kada je u pitanju NetBurst koštali su dosta Intel. Nije mala stvar urušiti ceo brend i steći imidz kompanije koja de facto pravi lošije procesore od konkurencije što se nije moglo osporiti u vreme Pentium 4 čipova i njihovog poređenja sa Athlon 64 procesorima. Rezultat svega toga je činjenica da je Intel morao da se odrekne Pentium brenda u čiji je marketing uloženo tako puno, ali i da drastično koriguje politiku cena. Upravo nemogućnost da svoje proizvode prodaje uz premiju pokazatelj su da je Intel izgubio brand awareness koji je imao u prošlosti. Priča, ”Intel je Intel” je odavno zaboravljena i nažalost ostala je sam priča, ali pre nego što je ”mast otišla u propast” Intel je uspeo da predstavi Core 2 arhitekturu koju bismo ujedno označili kao treći proizvod koji je na nas ostavio najbolji utisak još iz vremena prvog Pentium-a.

Core 2 arhitektura stigla nam je u vidu procesora koji su ciljali na high-end i mid-range segmente i zaista korisnici koji kupuju proizvode iz ove klase, uglavnom entuzijasti, po pravilu najlakše prihvataju novitete, jer su bolje informisani od ostalih kategorija korisnika i po pravilu imaju više znanja od njih. Logika je prosta, takvi korisnici će vrlo efikasno poboljšati pozicije novog proizvoda, jer imaju veliki uticaj na manje informisane kupce. Fascinantno je ipak da je Intel-ova marketinška mašinerija tako efikasno uspela da od Pentium brenda stvori zaboravljenu priču i relativno brzo ustoliči Core brend kao nešto ”bez čega nismo mogli da živimo”. Ipak, sada kada svi znaju da je Core 2 ”glavna fora” treba ga, logično, prodavati u što većim količinama. Skupi procesori se neće prodavati, jer teorija cenovne elastičnosti je neumoljiva. Baš zato, kao i uvek do sada, korisnici koji žele nove tehnologije, ali ne žele da ih one koštaju previše, naučili su da budu strpljivi. Ni ovog puta oni nisu iznevereni, jer je Intel odlučio da oduzme malo ekskluzivnosti Core 2 seriji procesora (namerno koristimo termin Core 2, a ne uobičajeno Core 2 Duo, jer postoje još i Core 2 Extreme i Core 2 Quad procesori, prim.aut.) i predstavi potpuno novu Core 2 Duo E4000 seriju procesora. Dosadašnji Core 2 Duo procesori iz E6000 serije proizvodili su se inicijalno sa 4 MB L2 keš i oni imaju površinu jezgra od 143 mm2, a broje oko 291 milion tranzistora. Sa druge strane, AMD Athlon 64 X2 sa 2x 512k L2 keša ima 154 miliona tranzistora i površinu jezgra od 183 mm2. To znači, da su usled upotrebe 90nm proizvodnog procesa, AMD-ovi procesori i pored toga što imaju manji broj tranzistora, skuplji za proizvodnju. Nakon što je ovladao yieldom Conroe jezgra, Intel je osposobio svoje proizvodne kapacitete za proizvodnju ”pravih” Core 2 jezgara sa 2 MB L2 keš memorije.

Naime, do sada su svi Core 2 procesori bili bazirani praktično na Conroe jezgru. Primerci jezgara kod kojih bi se javile greške u L2 keš memoriji, a što je posledica neuhodanog proizvodnog procesa, vraćana su u igru tako što im je isključivan nefunkcionalni L2 keš. Na taj način nastalo je Allendale jezgro koje i dalje ima istu površinu kao i Conroe, ali svi tranzistori nisu u funkciji. Cena produkcije ovih jezgara ista je kao i u slučaju Conroe-a, ali je njihova isplativost niža, jer su se ova jezgra koristila za proizvodnju jeftinijih Core 2 Duo E6300/E6400 procesora. Ako se vratimo na poređenje površina jezgara Core 2 Duo i Athlon 64 procesora onda je jasno da motiv Intel-a za proizvodnjom pravih Allendale jezgara koja u startu imaju svega 2 MB L2 keš memorije nije borba sa konkurencijom, već želja da se Core 2 arhitektura proširi kroz što je moguće više tržišnih segmenata što pre. Naime, trenutno Intel proizvodi stare NetBurst i nove Core 2 procesore, ali je to manje rentabilno nego kada bi u igri bila samo jedna arhitektura. Da se Intel-u žuri da što pre ”istisne NetBurst iz igre”, pokazuje i najava da će Core 2 Duo E4300 po predstavljanju, za desetak dana, imati preporučenu cenu od 163 USD (preporučena cena kompanije Intel, prim.aut.), a da će nakon što se u igru ubaci i Core 2 Duo E4400 (tokom marta) cena ovim izuzetno zanimljivom procesorima pasti na svega 113 USD! Trenutno je najjeftiniji Core 2 Duo procesor model E6300 koji košta 183 USD. Ipak, slatkim mukama tu nije kraj, jer će pored Core 2 Duo procesora za još niži tržišni segment biti predstavljena i Pentium E1000 serija procesora koja će biti još povoljnija, ali i dalje bazirana na Core 2 mikro-arhitekturi! Sudbina Celeron procesora nije još uvek izvesna i nije najjasnije da li će Pentium E1000 biti zamena za Celeron ili će Celeron i dalje biti baziran na NetBurst arhitekturi. Bilo kako bilo, pred nama je Core 2 Duo E4300…

E4000 serija

Iako oznaka nove serije sugeriše da su ovog puta učinjene velike promene to nije slučaj. Tako, jedina razlika, koja utiče na performanse, između Core 2 Duo E6300 i Core 2 Duo E4300 procesora jeste radni takt sistemske magistrale. Intel je odlučio da modelima iz E4000 serije ograniči FSB na 800 MHz, dok će modeli iz serije E6000 imati i dalje FSB na 1067 MHz. Ipak, već tokom ovog kvartala Intel će iz serije E6000 istisnuti modele sa 2 MB L2 keša i predstaviće E6320 i E6420 koji će imati iste karakteristike (pa i cenu) kao i modeli E6300 i E6400, ali će u startu dolaziti sa 4 MB L2 keš memorije. To znači da će u bliskoj budućnosti serija E4000 imati FSB na 800 MHz i 2 MB L2 keš memorije, a seriju E6000 karakterisaće FSB na 1067 MHz i 4 MB L2 keša. Zvučni logično. Još jedna razlika između ove dve serije biće i podrška za Vanderpool tehnologiju, odnosno tehnologiju virtualizacije. Naime, Core 2 Duo E4300 nema podršku za Vanderpool, za razliku od modela iz E6000 serije. Sva je prilika da su u Intel-u jednostavno isključili VT u slučaju ovih procesora. Da je to zaista tako pokazuje i BIOS matične ploče kada je u njenom socketu Core 2 Duo E4300. Naime, opcije se uključivanje Vanderpool tehnologije ne postoje u BIOS-u u tom slučaju za razliku od situacije kada se u ležište ploče postavi neki Core 2 Duo E6000 procesor.

Magistrala od 800 MHz, iako na prvi pogled deluje dosta niže u poređenju sa FSB-om od 1067 MHz, u praksi ne utiče toliko dramatično na performanse Core 2 procesora, za razliku od njihovih NetBurst pandana. Naime, kako kod Core 2 procesora, jezgra (reč je o dual-core procesorima, prim.aut.) komuniciraju dobrim delom i putem deljenog L2 keša, FSB je rasterećen u većoj meri nego što je to slučaj kod Pentium D čipova. Naime, jezgra Pentium D procesora ne dele isti L2 keš i međusobno komuniciraju preko FSB-a. Kada se tome doda da preko iste magistrale komunicira i memorijski kontroler sa procesorskim jezgrom onda je sasvim jasno zašto je FSB toliko važan kod Pentium D čipova. Međutim, postoji i jedan očigledan problem vezan za užu magistralu u slučaju E4000 čipova.

Naime, kod Intel procesora postoji značajna međuzavisnost između FSB-a i memorijskog protoka. Uzrok tome leži u činjenici da je FSB odavno postao usko grlo. U konkretnom slučaju, mi smo testirali E4300 sa DDR2-800 memorijom (tajminzi: CAS5 5-5-15, naravno 2T). Kako je FSB u ovom slučaju realno 200 MHz, a realni takt memorije je realno 400 MHz, jasno je da je FSB usko grlo u ovom slučaju. To pokazuje i poređenje memorijskog protoka kod Core 2 Duo E6600 i Core 2 Duo E4300 procesora. I dok sa istom memorijom i identičnim tajminzima Core 2 Duo E6600, koji ima magistralu takta 1067 MHz, postiže protok od 5472 MB/s u SiSoft Sandra testu, Core 2 Duo E4300 je uspeo da ”zagrize” svega 4492 Mb/s. Naš savet: overklokujte vaš E4300, makar na FSB od 1067 MHz. U slučaju takta magistrale od 1067 MHz (procesor to podnosi bez dizanja napona, prim.aut.) radni takt i performanse su jako bliske Core 2 Duo E6600 procesoru. Naravno, kada se podesi FSB na 333 MHz (1333 MHz Quad Pumped) performanse su nedostižne za bilo koji desktop procesor na fabričkom radnom taktu.

Overklokovanje

Ipak, FSB na 800 MHz, iako na prvi pogled predstavlja manu, skriva i značajnu prednost. Kako novi procesori rade na niskom FSB-u, imaju više množioce od svojih pandana iz E6000 serije. Tako model E4300 ima isti množilac kao E6600. To konkretno znači da je ove procesore veoma lako overklokovati i na ”lošijim pločama”, pa smo mi naš primerak bez podizanja napona podesili da radi na 3000 MHz (333x 9), Ipak kako trenutno nijedan Intel-ov čipset nema zvaničnu podršku za FSB na 1333 MHz nije moguće, usled nepostojanja odgovarajućeg memorijskog delioca, postići DDR2-800 režim: memorija radi ili u DDR2-667 ili u DDR2-840 režimu. Iako se možda očekivalo da novi Allendale procesori usled manje količine keša postignu bolje overklok rezultate od Conroe jezgara to se nije desilo iz prostog razloga. Intel je izvršio dosta izmena interne prirode na novim jezgrima. Čak i kada se pogleda sa donje strane procesora vidi se da su elektronske komponente različito raspoređene. Faktički reč je o novom jezgru, pa se samim tim proizvodni postupak mora uhodati da bi novi Allendale mogao da parira Conroe-u koji se proizvodi mesecima u Intel-ovim fabovima. Mi smo uspeli da mašinu u kojoj je Core 2 Duo E4300 procesor probudimo pri FSB-u od 400 MHz što daje radni takt procesora od 3600 MHz. Ipak, 100% overkloka je bio preveliki zalogaj za test primerak i morali smo se zadovoljiti sa magistralom od 385 MHz tj. 3465 MHz. Sa druge strane, rezultat nije uopšte loš iako je postignut sa naponom od 1.6 V. Overklok potencijal od 92.5% se ne sreće baš često i ne sećamo se da je skoro neki procesor imao ovoliko visoku overklok marginu. Iako je rezultat slabiji od najboljih primeraka Core 2 Duo E6000 procesora, sasvim je izvesno da će Allendale tek imati šta da kaže kada se uhoda proizvodni proces.

Osvrnućemo se još i na potrošnju novih čipova. Naime, Intel kaže da je TDP kod Core 2 Duo E4300 procesora 65W – isto kao i u slučaju modela iz Core 2 Duo E6000 serije. To znači da novo Allendale jezgro, čiji stepping nosi oznaku L2, ima slične termalne karakteristike kao i Conroe jezgro. Značajno je i to da Core 2 Duo E4300 u potpunosti podržava tzv. Enhanced Intel Speedstep Technology (EIST). Kao kod Core 2 Duo E6000 procesora, množilac u slučaju uključene EIST tehnologije, uzima najmanje vrednost 6. To znači da će procesor, kada je sistem i idle režimu, raditi na taktu od svega 1200 MHz zahvaljujući nižem FSB-u u poređenju sa E6000 serijom procesora. Da podsetimo, kod Core 2 Duo E6000 procesora najniži radni takt iznosi 1600 MHz usled višeg FSB-a (6x 266). Nominalni radni takt Core 2 Duo E4300 procesora kreće se u rasponu od 1.325 V – 1.35 V u zavisnoti od primerka.

Test sistem

Ovom prilikom Core 2 Duo E4300 smo poredili sa Athlon 64 X2 3800+ procesorom, a tu su i rezultati Core 2 Duo E6600 i Athlon 64 X2 5000+ procesora, kao predstavnika sledeće klase procesora. Napomenućemo i to da je, cenovno, Athlon 64 X2 3800+ nešto ispod Core 2 Duo E4300 procesora i da mu je pravi konkurent ipak Athlon 64 X2 4200+. U poređenju sa Athlon 64 X2 4200+ procesorom Core 2 Duo E4300 se manje-više ravnopravno nosi, ali je u određenom broju testova ipak brži. Priča, međutim dobija sasvim drugačije značenje kada se u igru uvrsti i faktor overkloka. Naime, kao što smo već rekli Core 2 Duo E4300 koji smo mi imali na testu imao je overklok marginu od 92.5%. Pri radnom taktu od 3.46 GHz nijedan procesor koji se može naći u prodaji, na fabričnom radnom taktu, ne može da mu parira po pitanju performansi. Čak i najskuplji Core 2 Extreme čipovi rade na taktu od 2.93 GHz. Istini za volju, overklok margina kod ovih čipova je još veća nego u slučaju Core 2 Duo E4300, ali to ne utiče na činjenicu da Core 2 Duo nudi užasno dobar odnos cene i performansi…

Procesori

AMD Athlon 64 X2 5000+ (Brisbane, 2600 MHz, 2x 512K L2, 1000 MHz HT, socket AM2)
AMD Athlon 64 X2 3800+ (Winsdor, 2000 MHz, 2x 512K L2, 1000 MHz HT, socket AM2)
Intel Core 2 Duo E6600 (Conroe, 2400 MHz, 4 MB Shared L2, 1066 MHz FSB, LGA775)
Intel Core 2 Duo E4300 (Allendale, 1800 MHz, 2 MB shared L2, 800 MHz FSB, LGA775)

Kuler

ASUS Silent Square

Matične ploče

ASUS M2N32-WS Pro (nForce 590 SLi čipset)
Intel D975XBX2 (i975X+ICH7R čipset)

Memorije

2x 1 GB DDR2-800 (CAS5-5-5-15, 2T)

Grafička kartica

ATI Radeon X1950 Pro (Built by ATI) – Catalyst 6.12

Hard disk

Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)

Monitor

Benq 241WZ TFT-LCD (ustupio Kimtec)

Sintetički testovi

3D testovi

Testovi realnih aplikacija

Mainstream

Iako Core 2 Duo E4300 ne predstavlja neki veliki novitet po pitanju tehničkih karakteristika, njegov značaj leži u činjenici da označava početak spuštanja Core 2 arhitekture među mase. Naime, trenutno je za najjeftiniji Core 2 procesor, model Core 2 Duo E6300, potrebno izdvojiti ipak dosta novca, posebno u poređenju sa Pentium D ili Athlon 64 procesorima. U prvi mah, model Core 2 Duo E4300 neće dovesti do velikih promena na tržištu, ali proširenje ponude u ovoj seriji definitivno će zadati još više problema AMD-u. Naime, kao što smo već rekli, kada se bude pojavio model E4400, cena procesoru koji smo ovom prilikom testirali pašće za čitavih 50 USD odnosno 45%. Korisnici će tada biti u prilici da po veoma povoljnoj ceni dobiju punokrvni Core 2 procesor. Naime, Core 2 Duo E4000 serija procesora ne spada u low-end segment tržišta. Reč je o čipovima koji su sasvim uporedivi sa najjačim predstavnicima Core 2 familije procesora. Tek kada bude predstavljen Pentium E1000 znaće se sudbina Intel-ovog low-end portfolija i sve karte biće na stolu.

Uzorak za potrebe testa ustupio DESK, Intel Premium Partner.
AMD procesore za potrebe testa ustupio Pakom Distribution System.

Benq 241WZ TFT-LCD monitor za potrebe test konfiguracije ustupio Kimtec.