Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Intel Core i5 661 i H55 čipset
Nakon što smo se par meseci bavili Lynnfield verzijom Nehalem arhitekture, za sam početak godine Intel nam po planu serviru novu seriju procesora. Gledajući već dosta davno objavljene “roadmap-ove”, jasno se vidi da je za kraj 2009. godine planiran “Tick” korak u Intel-ovom razvoju procesora, što automatski podrazumeva i novo jezgro. Dotični “Tick” korak u stvari predstavlja proces “usitnjavanja” već postojeće arhitekture, dok je “Tock” ono glavno, tj. prelazak na noviju arhitekturu. No, kako su već Nehalem procesori preko godinu dana na tržištu bez ikakve realne konkurencije, ostaje pitanje koliko će “Tock” korak sa SandyBridge arhitekturom biti neophodan, bar sa stanovištva borbe sa konkurencijom. Sa druge strane, ni softverske kompanije nisu pružile nikakve specijalne razloge zbog kojih bi se veći broj ljudi naterao na razmišljanje u Nehalem pravcu. Dosta visoka cena kompletne Core i7 platforme (iako se može reći da Core i7 920 model i nije mnogo skup u odnosu na performanse koje nudi), je držala na odstojanju većinu zaintrigiranih kupaca. Zbog toga je prvi sledeći korak bio spuštanje Nehalem-a u mase, što je učinjeno predstavljanjem Core i5 platforme. Ovde Intel nije samo napravio par modifikacija (prvenstveno mislimo na eliminaciju triple channel memorijskog kontrolera) kako bi po performansama odvojio Core i5 od Core i7, već je napravio dodatne modifikacije na jezgru kako bi cela platforma postala manje kompleksna. Tako su u jezgro integrisane i gotovo sve northbridge funkcije, čime je čipset sveden na samo jedan čip (southbridge). Ovo je kao posledicu trebalo da ima značajno nižu cenu matičnih ploča i manju kompleksnost platforme, a da se pri tome ne gubi apsolutno ništa ne performansama. Sa cenom koja je već dobrano ispod 200 eura, Core i5 750 model je već postao hit procesor koji je pred novogodišnje praznika bio objekat želje svih “performance” korisnika računara. Na žalost, kompletna situacija oko ekonomske krize utiče na sve da se investicija u novi računar dosta teško pravi, pa se tako većina korisnika koji spadaju u kategoriju onih sa standardnim zahtevima od računara usmerila ka jeftinijim rešenjima. A kada je u pitanju jeftina opcija, AMD tu već ima mnogo snažniju poziciju i dosta interesantnih rešenja u ponudi. Razne X3 i X4 varijante imaju dosta primamljivu cenu, kako procesora, tako i kompletne platforme, pa bez obzira što su sporija opcija u odnosu na ono što nudi Intel, jednostavno imaju cenovni argument na svojoj strani. Ako ovde dodamo i detalj vezan za integrisanu grafiku, bilo koje od 780G, 785G ili 790G rešenja predstavlja bolju opciju od bilo čega što Intel trenutno ima da ponudi po ovom pitanju. Usled ovakve situacije, sasvim je logično očekivati da će nakon Core i7 i Core i5 uslediti udar i na ovaj segment tržišta.
O Core i3 platformi se priča već duže vreme, a sada je sve spremno za pojavljivanje na tržištu, međutim, Intel se pred samu Novu godinu, putem lokalne agencije odlučio da nam pošalje na test novo jezgro sa modelom procesora koji nosi oznaku Core i5 661. Ovde se radi o najskupljoj varijanti novog Westmere jezgra, dok će Core i3 modeli biti samo dodatno “smanjene” verzije. Shodno tome, model sa oznakom Core i5 661 nam u ovom momentu može pružiti gotovo sve potrebne informacije o mogućnostima i performansama koje sa sobom donosi Westmere jezgro.
Clarkdale na testu – Core i5 661
Kodno ime jezgra Core i5 661 procesora je Clarkdale i predstavlja jednu od varijanti Westmere-a, gde je glavna odlika “smanjenje” proizvodnog procesa na 32nm. Kao i uvek kada je slična akcija u pitanju, površina jezgra se značajno smanjuje i time se dobijaju manji troškovi proizvodnje sa jedne strane, a sa druge je manja potrošnja energije i mogućnosti za ostvarivanje većih radnih frekvencija. Shodno tome, priču u novo procesoru uvek započinjemo sa detaljima o površini jezgra i broju tranzistora, ali u slučaju Clarkdale jezgra ovi osnovni podaci i nemaju nekog smisla. Naime, Clarkdale procesor je sastavljen od dva osnovna jezgra, jednog dualcore Westmere jezgra i jednog GPU jezgra. U novom 32-nm procesu je proizvedeno je samo Westmere dualcore jezgro, dok GPU i dalje koristi stari 45nm proizvodni proces, što znači da su ova dva dela samo stavljeni “pod istu kapu”. Već sa ovim informacijama se može zaključiti da Clarkdale jezgro dosta drugačije u odnosu na principe postavljene sa Nehalem-om. Iz procesora, tako, nestaje integrisani memorijski kontroler, a za pristup memoriji se brine kontroler koji se nalazi u GPU jezgru, a CPU i GPU delovi su povezani standardnom QPI vezom. Sam memorijski kontroler koji je upotrebljen baziran je na onim iz P45 čipseta za Core 2 platformu, tako da se kod Clarkdale-a unutar jezgra jasno naslućuje stari “cpu-northbridge layout”. Ovaj potez deluje malo čudno, ali je omogućio Intel-u da veoma jednostavan način kreira procesor koji će u sebi imati i GPU koji će imati nešto bolje performanse u odnosu na prethodna Intel GMA rešenja. .
Core i7
Core i5
Core i5
Core i3
Pentium
jezgro
Lynnfield
Lynnfield
Clarkdale
Clarkdale
Clarkdale
broj jezgara
4
4
2
2
2
HyperThreading
da
ne
da
da
ne
radni takt
2.8 – 2.93 GHz
2.66 GHz
3.2 – 3.46 GHz
2.93 – 3.06 GHz
2.8 GHz
L3 keš
8 MB
8 MB
4 MB
4 MB
3 MB
Int. GPU
ne
ne
da
da
da
Turbo Boost
da
da
da
ne
ne
Max. brzina memorije
DDR3 1600
DDR3 1333
DDR3 1333
DDR3 1333
DDR3 1067
TDP
95 W
95 W
73-87 W
73 W
73 W
Tako novo GPU jezgro ima 12 “shader” jedinica naspram 10, radi na nešto većem radnom taktu, i na kraju ima mnogo brži pristup memoriji u odnosu na prethodne GMA varijante. Na žalost, benefit koji ovde dobija GPU svoju ružnu stranu pokazuje kada su u pitanju performanse procesora. Kako procesorska jezgra nemaju više svoj integrisani memorijski kontroler, kompletna komunikacija sa memorijskim podsistemom se mora vršiti preko GPU GMA jezgra koje je povezano preko QPI linka. Prvo, sam QPI link predstavlja, u određenoj meri usko grlo, a i sama interna brzina GPU-a nije ista kao i brzina procesora. Sve ovo se manifestuje kroz drastično povećanje latencije, odnosno kašnjenja. Kada se Core i5 750 i Core i5 661 postave na isti radni takt, veoma brzo se vidi koliki “udarac” na performanse ima navedena arhitektura. Tako je “latency” gotovo za 50 procenata veći kod Clarkdale u odnosu na Lynnfield jezgro, a slična situacija se prenosi i po pitanju brzine memorijskog transfera gde je razlika u proseku čak 30 procenata. Ako vratimo film unazad i vratimo se u vreme vladavine Core 2 procesora, možemo videti da je i Yorkfield jezgro imalo manju latenciju od novog Clarkdale jezgra. Na sreću, bar je brzina transfera nešto veća kod novog procesora.
Tako je sasvim jasno da Clarkdale ideja ima dosta velike probleme kada su u pitanju sirove performanse memorijskog podsistema, što nikako nije povoljno za najnoviji procesor. Pored toga, u startu se pokazalo da dotični memorijski kontroler ima određenih problema sa nešto “nižim tajmnizima”, što smo iskusili već na početku testiranja. No, ako kompletna priča oko memorijskog kontrolera nije baš povoljna u prvi mah, samo CPU jezgro ipak u određenoj meri “vadi” situaciju. Tako je “čisto” jezgro i dalje bazirano na Nehalem arhitekturi, a očuvani su isti kapaciteti i brzina L1 i L2 keša. Jedino je količina L3 keša redukovana sa 8 MB na 4 MB, ali s obzirom na to da je u pitanju dual-core procesor, svako pojedinačno jezgro ima istu količinu keš memorija na raspolaganju. Core i5 661 trenutno predstavlja najjaču varijantu Clarkdale jezgra, što znači da je HyperThreading ostao prisutan, a to, opet, automatski znači da se ovaj procesor u operativnom sistemu prijavljuje kao četvorojezgarni. Uzevši u obzir i to da je efikasnost HyperThreading-a kod Nehalem arhitektura znatno bolja nego u prošlosti, ove se može smatrati kao definitivna prednost. Naravno, sporiji pristup memoriji će sve to malo „ugušiti“, ali i pored toga HyperThreading u određenim situacijama omogućava primetno veće performanse.
Ni ovoga puta, Intel nije propustio priliku da u Clarkdale jezgro ipak implementira neke novitete u vidu novog seta instrukcija. Dotični set instrukcija nosi oznaku “AESNI”, a reč je o šest dodatnih instrukcija koje su isključivo posvećenje ubrzavanju rada AES algoritama koji jedan od najpopularnijih rešenja za enkripciju podataka. Pored toga, Core i5 661 je za sada jedini najavljeni model koji će imati radni takt GPU-a od 900 MHz. Kod svih ostalih Core i5 Clarkdale procesora, GPU jedinica će raditi na brzini od 733 MHz. Upravo zbog toga Core i5 661 ima veći TDP od svih ostalih najavljenih modela, dakle 87W naspram 73W za ostale modele. Iako Intel nije bio previše agresivan sa TurboBoost opcijom kao što je sto slučaj na primer kod Core i7 modela, iz same specifikacije se mogu naslutiti neke druge zanimljive stvari. Kod Core i5 661 modela, maksimalna „turbo frekvencija“ je za 266 MHz veća u odnosu na nominalni radni takt od 3.33 GHz. Međutim, kod najavljenog Core i5 670 modela finalni turbo takt je čak 3.73 GHz, što je već dosta blizu granice od 4 GHz koja važi za „optimalni OC nivo“ kada su u pitanju prethodni Core i7 i Core i5 modeli. Kako Intel nikada u prodaju ne bi pustio procesor koji je tako blizu svojih limita, jasno je da Clarkdale može dosta preko granice od 4 GHz.
Sa nominalnim radnim naponom od 1.15 V se bez problema stiže do pomenutog takta od 4 GHz, a malo povećanje napona (na 1.2V) osigurava kompletnu stabilnost sistema. Sa agresivnijim povećanjem napona može se ići i mnogo više, a mi smo prilikom testiranja stigli do granice od 1.385 V, jer se sve preko toga pokazalo kontra produktivno po stabilnost i ukupnu temperaturu procesora. Sa ovim podešavanjem uspeli smo da ostvarimo stabilan rad Core i5 661 procesora na čak 4.5 GHz, što je, komotno se može reći, odličan rezultat. Pošto još uvek najveći broj aplikacija ne ume na pravi način da upotrebi više jezgra koje procesori poseduju, ovako velika brzina Core i5 661 u ovom scenariju pruža performanse koje su veoma ozbiljne. Pri maksimalnom opterećenju temperatura se kretala oko 75 stepeni, što jeste već na granici malo više vrelog, ali pošto je to ostvareno na totalno standardnom CoolerMaster TX3 kuleru, stvar je jasna. Interesantno je da integrisano grafičko jezgro ne smeta mnogo ukupnim overkloking potencijalima, jer se radni taktovi podešavaju posebno. Standardno, overkloking se vrši isključivo povećanjem BCLK takta, a jedino treba paziti na radni takt memorije i tajminge pošto je memorijski kontroler kod Core i5 661 još osetljiviji na visoke radne taktove. Jedino što može da smeta je samo povećanje temperature usled aktivnosti integrisanog GPU-a, ali sa dobrim hlađenjem ni tu ne bi trebalo da bude problema.
Intel H55 i H57 čipset
Logično, sa novim procesorom na scenu stupa i novi čipset, koji u ovom slučaju nosi oznaku H57. Pored H57, Intel sprema još nekoliko varijanti čipseta koji će se međusobno razlikovati uglavnom samo po nekim dodatnim opcijama koje se tiču “video povezivosti”. Naravno, kada se pogleda blok dijagram novog čipseta, jasno je da H57 u stvari samo omogućava “video povezivanje” integrisanog GPU-a sa spoljašnjom sredinom.
Sve ostalo je manje-više isto, tako da u tom smislu nemamo ništa novo da kažemo, osim ovoga što se već vidi na dijagramu. Što se tiče podrške za procesore, Intel je ostavio mogućnost da se Core i5 661 procesor koristi i na P55 matičnim pločama, jer je i dalje u pitanju isto LGA1156 procesorsko podnožje. Naravno, ostaje pitanje zašto bi neko kupovao procesor sa integrisanim GPU-om i to stavljao na matičnu ploču na kojoj te mogućnosti ne može iskoristiti. Isto važi i u suprotnom smeru, jer je bi ostali Core i5 procesori mogli da se koriste na novim čipsetovima, ali opet ni to nema neke svrhe, ali je dobro što je mogućnost za tako nešto ostavljena, bar za svaki slučaj i ako se ukaže neka prilika koja se desila slučajno ili “silom prilika”.
Test sistem
Matične ploče
Gigabyte GA P55-UD6
Procesor i
kuler
Intel Core i5 750 @ 2.66 GHz
Intel Core i5 661 @ 3.33 GHz
Cooler Master TX3
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
AMD Radeon HD4890 Windows Vista 64-bit
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
CPU i sistemski testovi (3D akcelerator – Radeon HD4890)
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
SpecORG SpecVIEW Perf 10
Igrački testovi
Performanse Clarkdale integrisane grafike
FutureMark 3DMark 2005 i 3DMark 06
SpecORG SpecVIEW Perf 10
Igrački testovi
Performanse
Što se performansi čipsetova tiče, očekivali smo potpuno iste rezultate H57/H55 čipseta u odnosu na P55. Međutim, kada smo Core i5 661 postavili u socket na P55 matičnoj ploči, “cifre” su primetno skočile. Nije u pitanju baš alarmatno stanje, ali je opet dovoljno da se u većini situacija baš primeti kroz rezultate testova i to malo više u nekim slučajevima (što ste i imali prilike da vidite na prethodnim stranama). Ova pojava se može objasniti još nedovoljno “ispeglanim” BIOS-ima za H57 ploče, ali postoji mogućnosti i da P55 čipset malo manje „smeta“ procesoru da bez GPU-a ostvari najbolju moguću brzinu rada.
Kada su performanse u pitanju, za ovu prvu priliku smo uradili brzo poređenje integrisanog grafičkog rešenja u Core i5 661 sa starim AMD 780G. Kao što možete videti u tabelama, situacija je i dalje „tesna“. Samo u par situacija Clarkdale GMA jezgro uspeva da ostvari performanse koju su na nivou performansi koje je postavio 780G čipset. Iako se može reći da Phenom II X4 nije baš pravi izbor sa poređenje sa Core i5 661, jer je ipak to trenutno najjači AMD quad-core procesor, međutim startna cena za Core i5 661 će biti dosta visoka, tako da će verovatno biti u rangu trenurne cene koju ima već dugo prisutni AMD Phenom II X4 965. Pored toga, radni taktovi su veoma slični, a u gotovo svim igrama dodatna dva jezgra teško da prave razliku. Naravno, razlika je najveća u SpecVIEW Perf testovima koji simuliraju CAD i CAM okruženja, ali se i pored toga može zaključiti da je GPU u Clarkdale jezgru i dalje nešto slabiji u odnosu na ono što nudi AMD kada je u pitanju integrisana grafika. Sa obzirom da su na raspolaganju još i za nijansu brže AMD 785G i 790G varijante, onda to može da znači da, bar na ovom polju, AMD još uvek ima lidersku poziciju.
Što se tiče samih procesora, detaljnije poređenje sa AMD ponudom ćemo ostaviti za sledeću turu Clarkdale priče, odnosno kada nam na test stignu i Core i3 modeli. Tada ćemo imati tačnije podatke o aktuelnim cenama, pa ćemo moći da napravimo bolje poređenje. Ovom prilikom smo uporedili Core i5 661 sa Core i5 750 i, dok opet možemo napomenuti da četvorojezgarni i dvojezgarni procesori i nisu za neko direktno poređenje, smatrali smo da za ovu priliku ovakvo sučeljavanje može poslužiti da bi se videlo kolika je razlika između upotrebe većeg broja jezgra sa jedne strane, i daleko većeg radnog takta sa druge strane. Naravno, i činjenica da novi CPU ima manje efikasan memorijski podsistem svakako pokazuje svoj uticaj na ukupne performanse.
Pogledajmo kako izgleda panel grafičkih drajvera:
…i naravno, obavezni CPU-Z:
Zaključak
Nakon prvog susreta sa Clarkdale jezgrom ubedljivo najbolji utisak ostavljaju overkloking mogućnosti. Sa minimalnim podizanjem radnog napona je moguće ostvariti stabilan rad na 4 GHz, dok se sa većim naponom bez problema može ići i na preko 4.5 GHz, a to su stvarno rezultati vredni svake pohvale i oduševljenja, jer je novi Core i5 661 zaista zabavan procesor za overkloking. Očigledno je da Intel-ov 32-nanometaski HighK proizvodni proces već sada daje konkretne rezultate, pa je tako logično i očekivati da se pojave i ostale varijante procesora izrađene u 32nm-HighK procesu. Takođe, kako se proces bude dodatno usavršio, ni stabilnih 5 GHz (ili ono što mi nazivamo „za svaki dan“) nije daleko, čak ni u mašinama koje neće koštati kao „Svetog Petra kajgana“. Ipak, na žalost po Core i5 661, neke druge činjenice ipak donekle kvare jak utisak koji ostavljaju overkloking potencijali. Ciljna grupa za ovaj procesor bi trebalo da bude low-cost tržište za koje je veoma značajno prisustvo integrisane grafike radi uštede novca pri kupovini kompletnog ili gotovog sistema. Međutim, početna cena od čak 200 dolara je u startu već prevelika za ovaj segment tržišta, naročito ako na raspolaganju već stoje druge zanimljive ponude. Tako gotovo za isti novac koji treba izdvojiti za Core i5 661 možete kupiti 780G ploču i neki od jeftinijih Phenom II X4 modela, što će na kraju biti mnogo bolja opcija, naročito po pitanju grafike, ali i po pitanju performansi procesora, posebno u žestokim multi-threading scenarijima. Sa druge strane, Core i5 661 će imati gotovo istu cenu kao i Core i5 750, što automatski postavlja stvari u situaciju u kojoj nema mnogo prostora za razmišljanje. Čak i u situaciji kada su finansije nategnute, bilo koja najjeftinija PCI Express grafička kartica će poslužiti za određeno vreme, jer se jednostavno isplati ići na u praksi dosta snažniju i konkretniju Core i5 750 varijantu. Kada su u pitanju krajnji kupci i ljudi koji sami asembliraju računare, Intel Core i5 661 procesor može biti interesantan samo onima kojima je iz nekog misterijoznog razloga potrebna Intel-ova integrisana grafika. Međutim, OEM tržišta i sistem integratori su velike mušterije kompanije Intel, pa je i ovakav potez bio više nego logičan. Uostalom, računari kakvi su Apple iMac i njemu slični All-in-One-PC „klonovi“ koji nisu bazirani na slabašnim „Atomima“ će žestoko profitirati od proizvoda koji je koncipiran kao Core i5 661, jer oni sada mogu biti jeftiniji i mogu imati manje dimenzije. Nije daleko dan kada će procesor u sebi objedinjavati sve više funkcija koje su tradicionalno bile izdvojene na matičnim pločama, a ranije i na posebnim karticama. Tako, bar, veliki Intel vidi dalji razvoj ovog dela IT tržišta. S druge strane, AMD i NVIDIA se možda ne slažu sa ovom konstatacijom i zato ne možemo da damo tačan odgovor na pitanje da li će Clarkdale biti zapamćen kao početak jedne nove ere na tržištu personalnih računara i potrošačke elektronike ili će, nakon završenog tržišnog života biti zaboravljen i odbačen baš kao što je to bio slučaj i sa Larrabee projektom, koji nije ni ugledao svetlost dana.
Za sada je jasno da Intel Core i5 661 na tržište stiže sa performansama i karakteristikama koje će teško privući veći broj kupaca u ovoj cenovnoj kategoriji u kojoj je ipak privlačniji Core i5 750. Dosta drugačija priča važi za Clarkdale procesore u Core i3 varijanti, gde će prvo cena biti mnogo pristupačnija, a gubici, u odnosu na predstavljeno rešenje neprimetni. Ipak, više o Intel Core i3 procesorima ćemo reći kada nam konačno stignu na test.
Kompletan sistem na test ustupio Intel.
