Zoran Petrović
Serverska arhitektura već neko vreme uveliko koristi višekanalni memorijski kontroler, pa je sa predstavljanjem X79 čipseta i odgovarajućih procesora došla i podrška za četvorokanalnu memoriju. Originalno X79 čipset je doneo podršku za Sandy Bridge E procesore, u trenutku kada je Ivy Bridge već bio prisutan, a sada kada smo se uveliko upoznali sa Haswell arhitekturom, kontrolerskom logikom i procesorima, stigli su novi modeli koji menjaju Sandy Bridge E (39xx i 38xx procesore) nazvani Ivy Bridge E.
Nova (stara) arhitektura
Nomenklatura je jedna stvar koji Intel već godinama radi savršeno, pa novi procesori samo menjaju prvi broj oznake što znači da ćemo imati 49xx modele sa šest jezgara, dvanaest tredova (za sad samo 4960X i 4930K) i četvorojezgarne 48xx (za sad samo 4820K) sa osam tredova. Najviši segment podeljen je na procesore sa X (Extreme) i K (otključanim) sufiksom, što je i očekivano, dok će oni koji počinju sa 48xx imati isključivo K sufiks.
S obzirom na to da su Sandy Bridge i Ivy Bridge delili isti soket ne čudi što ni nova (ekstremna) arhitektura prati taj trend. Ovo znači da su novi procesori namenjeni LGA2011 soketu i odgovarajućim pločama. Naravno, treba proveriti na sajtu da li ploča podržava nove procesore, zahteva update BIOS-a ili slične vratolomije, jer je većina proizvođača predstavila nove revizije svojih matičnih ploča. Kako to obično biva u najvišem segmentu TDP je znatno viši, pa 130W za celu liniju Ivy Bridge E procesora nije ništa novo i neočekivano.
I cenovna politika se nije znatno promenila pa novi procesori imaju cene maltene identične modelima koje menjaju, pri čemu jedino 4820K malo odskače sa cenom koja je nešto niža od 3820. Ne treba dodatno naglašavati da svi Ivy Bridge modeli nose prefiks Core i7 serije, što je i logično. Takođe, ovo su jedini Intel procesori koji imaju mogućnost da dohvate magičnih 4 GHz (kroz Turbo frekvenciju, doduše), što je bila i karakteristika Sandy Bridge E, odnosno 3960X/3970X modela.
[modul]specifikacija=3095[/modul] Kako to obično biva, Intel prvo na test šalje najjače modele, pa smo dobili Core i7 4960X kao predstavnika svega što Ivy Bridge E može da uradi. U startu ćemo napomenuti da ovi procesori nemaju integrisanu grafiku (hvala Bogu) i da poseduju četvorokanalni memorijski kontroler. Naš primerak cenovno je postavljen vrlo blizu cifre od 1000 €, a raspolaže sa šest fizičkih i šest logičkih jezgara, što mu daje mogućnost za obradu 12 tredova istovremeno.
Takođe, X sufiks na kraju govori da se radi o Extreme verziji procesora koji je namenjen ekstremnim uslovima rada i overkloku. To u startu znači da ako želite vrhunske domete ovog procesora ni najjači vazdušni kuleri nisu ono što će biti dovoljno da ohladi ovu zver od procesora. Treba li reći više od činjenice da četvorojezgarni Haswell modeli sa integrisanim GPU delom koji zahvata veliki deo površine imaju 177 mm2 dok se naš 4960X “proteže” na monstruoznih 257 mm2, te da naspram 1,4 milijarde poseduje 1,86 milijardi tranzistora! Ponovo napominjemo, on nema GPU deo!
Kao i sa Sandy Bridge, serverski procesori koriste identičnu arhitekturu, pa se i kod Ivy Bridge ništa nije promenilo, broj keš memorije po jezgru je ostao isti kao i kod Ivy Bridge modela, a povećao se samo broj deljenog L3 keša zbog veće broja jezgara. Ovo znači da imamo 32 KB instrukcijskog i 32 KB data L1 keša po jezgru, 256 KB L2 keša po jezgru (ukupno 1,5 MB), te 15 MB deljene L3 keš memorije. Izmenu je doživeo i memorijski kontroler, pa je umesto četvorokanalne podrške za DDR3 1600 MHz sada ubačena podrška za brže 1866 MHz module.
Radna frekvencija nešto je povećana u odnosu na najjačeg prethodnika (Core i7 3970X) i kreće od 3,6 GHz, sa mogućnošću skoka na 4 GHz, dok termalni okvir od 130 W to dozvoljava. Kao i svi modeli ove serije i naš 4960X ima otključan množilac, pa je igranje sa frekvencijama sport koji će vlasnici ovog modela moći sebi da priušte, ukoliko obezbede adekvatno hlađenje.
Prednosti serverske arhitekture
Kao što znate Sandy Bridge E procesori su bili jednostavni šestojezgarni derivat serverskog Xeon E5 procesora, pa ni sa Ivy Bridge E modelima priča nije mnogo drugačija. To je Intel strategija koja je primetna već nekoliko godina unazad, a bazira se na činjenici da serverski procesori ne zahtevaju toliko česte iteracije i unapređenja, pre svega zbog skupe implementacije. Takođe, tu je i mogućnost preskakanja generacije mikroarhitekture kao opcija koju Intel ima, pa se može desiti da umesto Haswell E procesora vidimo direktno Broadwell E modele, ali to pre svega zavisi od toga kako se mikroarhitektura pokaže, jer serverski procesori nemaju nikakvu toleranciju za probleme bilo kakve prirode.
Još jedna od prednosti koju sa sobom donosi Ivy Bridge E je i povećan broj PCI Express 3.0 linija koje daje CPU. Dok smo sa Sandy Bridge, Ivy Bridge i Haswell procesorima na raspolaganju imaju 16 direktnih PCI Express linija ka procesoru, Ivy Bridge E ih ima čak 40! Naravno, logičan skok sa PCI Express 2.0 na 3.0 je tu, pa je u odnosu na Sandy Bridge E i protok na istom broju linija dupliran. Ovo znači i da samo preko procesora možete obezbediti x16/x16/x4 PCI Express 3.0 GPU konfiguraciju, a kada tome dodate čipset i neki dodatni kontroler, eto nama x16/x16/x16/x16 PCI Express 3.0 sistema i najjače grafičke platforme na planeti.Performanse
Kao test platformu smo odabrali novu ASUS X79-Deluxe matičnu ploču i 16 GB Kingston Hyper X quad channel kit na 2133 MHz cl11, a za grafiku je bio zadužen Sapphire Radeon HD 6870. Obratite pažnju na rezultate koji imaju veze sa grafikom, budući da prethodne platforme nisu testirane na ovaj način, već sa svojim integrisanim grafikama, tako da rezultati u tom smislu niisu sasvim uporedivi. Svi testovi su vršeni na Windows 7 64-bit, a hlađenje je rešeno Cooler Master Hyper 212 EVO kulerom. U testovima se vidi očigledna prednost nekoliko stvari – visoke frekvencije, dvanaest jezgara i četvorokanalne memorije, ali i kaskanje za modernijom Haswell arhitekturom u domenu single thread aplikacija (Cinebench CPU Single core na primer). Ostatak testova, uključujući i enkripciju (WinRAR), ali i fizičke prednosti u radu s fizikom (3DMark 11, physics test), te veliki broj jezgara (Cinebench, FryBench, x264 eknoding…) donose ogromnu prednost najjačem Intel procesoru, a očekivano je da u igrama razlika bude minimalna u odnosu na 3960X ili 4770K.
Testovi
Overkloking
Kada je OC u pitanju, ASUS i dalje pripada kategoriji koja poštuje Intel kada se radi o novoj politici overkloka, pa se sve dešava samo u okviru Turbo frekvencije. Ovo znači da će OC biti moguć samo kratko vreme, te da CPU neće sve vreme raditi na fiksnoj frekvenciji koju mu zadate, već će posle određenog vremena ista biti oborena kako bi se očuvao termalni okvir. Retki su proizvođači koji ovo dozvoljavaju, poput MSI, ali su im ploče u poslednje vreme osetno lošije od konkurencije, pa je izbor na vama.
Uz Hyper 212 EVO uspeli smo da dostignemo apsolutno stabilnih (dinamičkih) 4,4 GHz, a sistem se budio i na 4,58 GHz, ali je te i više frekvencije bilo potrebno znatno bolje hlađenje, jer ni dodavanje napona nije pomoglo. Svidelo nam se i to što je 4,4 GHz bilo dostupno uz nominalni napon od 1,29 V, ali je ASUS ploča automatski dodavala gas, pa smo merili vrednosti lepo preko 1,42 V, što je još jedan od mehanizama koji nam se nikako ne sviđa. Naime, Intel želi da što je moguće više ograniči overklok, kako bi vas naterao da zarad boljih performasni kupujete jače procesora, a proizvoođači poput ASUS-a i Gigabyte-a se potpuno slažu, stavljajući ograničenja poput popularnog “Turbo overkloka” i nemogućnosti “Fiksnog overkloka”, kao i automatskih mehanizama za kontrolu napona i slično. Takođe, interesantno je da ni podizanjem BCLK frekvencije nismo mogli mnogo više da dobijemo, pa je maksimalni rezultat upravo prosto podizanje množioca, dok se za fino podešavanje mora obezbediti mnogo bolje hlađenje.
Zaključak
I pored svega viđenog, Ivy Bridge E je logičan korak napred. Kao i sa svakom mikroarhitekturom, i ovi serverski derivati imaju svoju publiku. Četvorokanalna memorija i ploče sa osam slotova omogućavaju ubacivanje 64 GB RAM-a, a tu je i dvanaest jezgara, čak 40 PCI Express 3.0 linija i vrlo visoke frekvencije. Za ultimativne performanse u aplikacijama koje podržavaju rad sa više tredova istovremeno nemate previše izbora, a i ovog puta Intel je odigrao sigurno, držeći se proverenog recepta.
Sve te performanse dolaze po vrlo visokoj ceni. Ako želite najbolje, onda tu kompromisa nema, bilo da vam treba platforma za multi GPU sistem, 3D modeliranje, obradu multimedije ili nešto četvrto Core i7 4960X trenutno, a po svemu sudeći i još dugo neće imati pravu konkurenciju. Ovo sve važi pod uslovom da već nemate Sandy Bridge E, jer vam je sve ovo poznato, a četvorocifrena investicija u novi CPU, zarad jednocifrenog pomaka u performansama nekako nema smisla. Za sve ostale, prosečne korisnike, ukoliko vam život ne zavisi od 64 GB memorije, x16/x16/x16/x16 GPU konfiguracije ili više od četiri (osam) jezgara Haswell Core i7 modeli su i dalje mnogo bolji, i osetno jeftini izbor.
Prednosti:
– Dvanaest jezgara Ivy Bridge arhitekture – 40 PCI Express 3.0 linija – Četvorokanalni memorijski kontroler – Nema GPU
Mane:
– Adekvatan OC samo uz ekstremno hlađenje – Visoka cena – Mali pomak u performansama u odnosu na Sandy Bridge E – Ima smisla samo u specifičnim scenarijima
Intel Core i7 4960X
I dok su svi već dobro upoznati sa Intel Tick-Tock poslovnom strategijom koja na godišnjem nivou donosi jako bitne promene, bilo da se radi o novoj mikroarhitekturi ili proizvodnom procesu, postoji paralelna linija proizvoda namenjena najzahtevnijim korisnicima koja svoju evoluciju doživljava nešto ređe. Naravno, radi se o kvazi serverskoj arhitekturi koja ima sufiks E (Extreme) i koja je derivat serverskih (Xeon) procesora namenjenim desktop korisnicima. Koliko mogu najnoviji top modeli Intela, ispitujemo sa tipičnim predstavnikom Extreme serije, modelom Core i7 4960X