Intel i AMD procesori - dva različita sveta

Intel i AMD su dva najveća, a zapravo i jedina proizvođača x86 mikroprocesora, odnosno čipova koje konvencionalno nazivamo „procesorima“ u našim PC računarima. Iako u poslednje vreme sve više uređaja, naročito mobilnih, unosi raznolikost kroz korišćenje procesora koji ne spadaju u x86 arhitekturu, i dalje su x86 procesori najbitniji činilac iskustva koje poistovećujemo sa računarima. Nemaju obe kompanije isti pristup tržištu procesora. Naprotiv, njihove filozofije su poprilično različite. Intel i AMD su potpuno odvojeni svetovi, sa drugačijim kategorizacijama, ciljevima, cenovnim grupama, i uopšte filozofijom, koja se reflektuje i na PC računare koji su bazirani na njihovom hardveru. Ovde ćemo se ukratko osvrnuti baš na te najbitnije razlike u filozofiji, bez detaljisanja, testiranja ili eksplicitnih dokazivanja.

Bez želje da dužimo, iznećemo određene tvrdnje za koje vas molimo da ih prihvatite kao aksiome. Danas su procesori određeni brojnim parametrima, među kojima se radni takt i dalje uvažava kao najbitniji, ali tu su još i broj jezgara, FPU/ALU jedinice, keš memorija, memorijski i ostali kontroleri integrisani u procesore, integrisana grafika i tako dalje. Posebno se jednačina promenila sa implementacijom integrisanih grafičkih jezgara, što je trci na polju procesora donelo posebnu meru. Šta su najvažnije stavke? Ukoliko su vam bitne performanse procesorskih jezgara, Intel je bolji izbor. Ukoliko tražite odnos cene i performansi, AMD je bolji izbor, a isto važi i za situaciju u kojoj su vam bitne performanse integrisane grafike. Grafike integrisane u AMD procesorima u principu rade bolje nego one integrisane u Intel procesorima. Najzad, AMD generalno bolje stoji kada su cene u pitanju, ali mu je najviši prag relativno nizak – to znači da se AMD praktično i ne takmiči u gornjem segmentu. Ukoliko vas svojim performansama ne zadovoljavaju procesori cene ispod 200-ak evra, vi se verovatno nećete dvoumiti, obzirom da AMD jednostavno ne nudi skuplji procesor, i da je to tržište kojim Intel potpuno suvereno vlada.

Postoji još nekoliko aspekata o kojima treba voditi računa. Softver je u poslednje vreme uglavnom kaskao za hardverom, što u praksi znači da za običnog kupca sve manje postaje bitno kojim se procesorom raspolaže. Čak je u industriji jasno uočljiv trend nuđenja kupcima što jeftinije platforme, prevashodno za neku posebnu namenu, čije su performanse na nivou hardvera od pre nekoliko godina, ali u nekoj novoj, obično manjoj i visokointegrisanoj formi. Slično se može reći i za igre, mada ne sasvim. Iako dosta zavisi od žanra do žanra, od igre do igre, od razvojnog tima do razvojnog tima i od optimizacije, može se reći da je i tu prisutan trend sve manje zavisnosti od centralnog procesora. Izuzmemo li igre gde je potrebno da AI kontroliše ogroman broj jedinica na ekranu (obično neka strategija u realnom vremenu), performanse u igrama mnogo više zavise od grafike i količine RAM memorije nego od procesora. Pročitajte obavezno i naš kratak članak o APU-ima (ili detaljne testove APU mašina), kako biste dobili informaciju o tome kako se pristupačno igrati.
Nemaju obe kompanije isti pristup tržištu procesora. Naprotiv, njihove filozofije su poprilično različite
Stoga, da sumiramo. U najnižim kategorijama, gde je cena apsolutno najbitniji faktor, AMD nudi veoma dobre ponude, naročito sa svojom APU platformom. Ukoliko su vam bitne performanse integrisane grafike, AMD zaista nudi dosta u tom domenu, premda treba reći da i svi Intel procesori dolaze sa integrisanim grafikama. Kako cena raste, i prelazi se u nižu srednju klasu, Intel Core procesori postepeno preuzimaju primat zahvaljujući performansama svojih jezgara iako i dalje AMD rešenja i ovde nude dosta za uloženi novac – ali sve manje kako cena raste. Najzad, kada odete u domen visoke klase, konkurencije i nema, obzirom da najskuplji AMD procesori idu tik iznad 200-ak evra, tako da u ovoj kategoriji Intel ostaje kao jedini izbor.