Benchmark Redakcija
Uroš Radulović Intel i915 & i925 čipsetoviVodeca kompanija u proizvodnji cipsetova i procesora, Intel, još sa promocijom Prescott procesora je najavila radikalan rez u svojoj ponudi, najavom novih Alderwood i Grantsdale cipsetova. Lista novina, koje su ovi cipsetovi trebali da donesu, je bila poprilicno dugacka i u najmanju ruku impresivna, pošto se radi o velikim izmenama u samom konceptu, najveceg chipmaker-a na svetu. Novi socket, nova memorija, kao i nova PCI magistrala su samo jedan deo te price, a tu treba dodati i dolazeci BTX standard koji ce biti promovisan u trecem kvartalu ove godine. Imajuci ove cinjenice na umu, dolazimo do zakljucka da je ovo jedan od kljucnih trenutaka u skorašnjoj istoriji Intel-ovog razvoja. Pored novih cipsetova , Intel je ujedno predstavio i procesore predvidene za LGA775 socket, ali i Celeron D procesore u sada vec zastarelom mPGA pakovanju.
Tek promovisani P4 procesori rade na taktovima od 3.4 i 3.6 Ghz i nose oznake 550, odnosno 560. Prescott procesori su izgleda prevazišli sva ocekivanja, pošto je u javnosti kružilo mišljenje, da doticni nikada nece dostici visoke taktove. Ujedno je izbacio i E-0 reviziju ovog jezgra, koja je dodatno optimizovala potrošnju, a ne treba sumnjati da ce u buducnosti po potrebi to ponovo uraditi. Platforma je tu, Prescott takode, a za Intel procesor naredne generacije nam ostaje da vidimo. Da li ce to biti 64 bitni procesor ili «samo» Prescott na taktu od 4 i kusur gigaherca, ostaje nam da se uverimo.
Mnogi su 24. jun okarakterisali kao dan istine. Upravo tog dana su lansirane razlicite verzije Alderwood i Grantsdale cipsetova, tacnije 925X, 915G, 915P i 915GV. Sufiks G u oznaci stoji za cipset sa integrisanom grafikom, V oznacava odsustvo PCI express-a x16, odnosno grafickog porta, dok oznaka P stoji za performance seriju. X verzija je najskuplja varijanta i namenjena je pre svega entuzijastima, odnosno zahtevnijim korisnicima. Razlika u odnosu na 915 seriju cipsetova se ogleda u znatno bolje rešenom i optimizovanom memorijskom kontroleru – slicnosti sa i865PE I i875P konceptom su ocigledne. Ovoga puta, Intel se svojski potrudio da proizvodacima maticnih ploca poprilicno zagorca život, onemogucujuci im da se služe raznoraznim trikovima i urade ono što su svojevremeno uradili sa i865PE cipsetom, kada su uspeli da ukljuce podršku za PAT. Optimizacija je sada znatno komplikovanija, a Intel je veoma malo govorio o njima.
Široj javnosti je samo predstavio ovu sliku, sa veoma malo objašnjenja. Optimizacija se svodi na smanjene latencije, i to zahvaljujuci reorganizaciji prenosa podataka u samoj memoriskoj magistrali. Rezultat takve optimizacije su manja pristupna vremena podacima koji se nalaze u samoj memoriji. Integracijom servisnih signala, odnosno maintance komandi u samu memorijsku magistralu, ceo sistem dobija na fleksibilnosti. Treba takode napomenuti, da ce ova verzija cipsetova podržavati samo DDR-II memoriju, a da ce 915 podržavati i DDR-I i DDR-II memoriju. Naravno, izbor je na proizvodacima maticnih ploca, a ne bi trebala da iznenadi i pojava ploca koje podržavaju oba tipa memorije. Uskoro se ocekuje i verzija XE ovog cipseta, koja ce podržavati 1066 Mhz magistralu (QPB).
Od ostalih izmena treba napomenuti novi southbridge, koji sada nosi oznaku ICH6. ICH6 je doživeo bitne izmene, koje se ogledaju u SATA kontroleru, koji sada podržava do 4 uredaja, High-definition audio kodeku, ali i gigabitnoj mrežnoj kartici. S druge strane, južni most podržava samo jedan ATA kanal, što svedoci o odlucnosti Intela, da po svaku cenu natera proizvodace hard diskova da se okrenu ka SATA interfejsu. ICH6 podržava do 8 USB 2.0 portova, kao i PCIe o kojem cemo nešto kasnije. Postoje nekoliko verzija intelovog južnog mosta: ICH6R ima integrisan novi intelov RAID kontroler koji podržava posebnu logiku, nazvanu Intel Matrix, a u ICH6W verziju southbridge-a je Intel integrisao i podršku za WiFi tehnologiju, koja ce navodno, prosecnim korisnicima omoguciti da u cetiri poteza postave svoj access point. Verzije južnog mosta sa odgovarajucim radio modulima ce se doduše pojaviti nešto kasnije, u toku ove godine. Intel je odustao od starog Hub Link magistrale, kojim su severni i južni most bili povezivani i cija je propusna moc bila od samo 266 MB po sekundi. Umesto ovog linka, Intel sada koristi novi DMI (Direct Media Interface), cija je propusna moc oko 1 GB u jednom smeru (ukupno 2 GB-s). Ovim potezom Intel je odustao od CSA (Communication Streaming Architecture), koji je korišcen na 865 i 875 cipsetovima, odnosno implementaciji mrežnog adaptera u sam northbridge. Od sada ce svi gigabitni adapteri biti povezani na southbridge, preko PCIe naravno.
Još jedna zanimljivost je da novi cipsetovi nece raditi sa procesorima sa 400 Mhz (QPB), odnosno Northwood Celeronima, kao i da ce Celeron D procesori raditi samo sa DDR-I memorijom, pošto je korišcenje DDR-II memorije moguce samo sa 800 Mhz QPB.
Pored ovih novina vredi napomenuti i novu intelovu integrisanu grafiku, koja je implementirana u severni most: rec je Intel Graphics Media Accelerator 900, DirectX 9.0 kompatibilnim adapterom, koji obezbeduje 3D akceleraciju na hardverskom nivou. Cip radi na frekvenciji od 333 Mhz, ima cetiri pajplajna i može da adresira i do 224 MB sistemske memorije. Ovakav potez je bio ocekivan, pošto je ATI nedavno predstavio svoj 9100 PRO IGP cipset, koji se u radu pokazao superiornije u odnosu na prethodnu generaciju intelove grafike. Intel tvrdi da je novi graficki cip u stanju da se bez problema nosi sa jeftinijim verzijama GF FX5200 i ATI Radeon 9200 kartica, što nam ostaje da proverimo u praksi. Ono što je prilicno iznenadilo javnost je poseban tip zaštite, koja je implementirana u sve čipove 9xx serije. Naime, Intel je izgleda odlucio da onemoguci bilo kakve overclock mogucnosti, što ce prilicno razocarati entuzijaste. Naravno, neki proizvodaci su ovu zaštitu vec uspeli da zaobidu, ali se opet pojavljuje neki limit u procentima, koji ce vam ovi cipovi dozvoliti da dostignete. Intel-ova strategija je danas ocigledna: ukoliko želite brže, molim lepo, to cete morati da platite. Projektovane cene novih cipsetova se naime krecu izmedu 30 i 50 americkih dolara, naravno za vece kolicine, što predstavlja izuzetno visoku cenu.
Jedna od kljucnih inovacija je novi memorijski kontroler, koji sada koristi DDR-II memoriju. Ova memorija ce omoguciti Intelovim procesorima znatno vecu propusnu moc. U ovom trenutku ovakav potez deluje malo nelogicno, pošto Intelovi procesori ni DDR-I memoriju ne iskoripšcavaju na adekvatan nacin. Naravno, sa pojavom procesora sa 1066 Mhz (QPB) i višom magistralom, ovakav potez ce dobiti na smislu. DDR-II memorija bi trebalo da obezbedi teoretski protok od cak 8.5 GB po sekundi, što je za oko 33% veca moc od aktuelnog DDR-I standarda. Sa ukljucenom integrisanom grafikom, DDR2-533 bi trebalo da predstavlja odlicno rešenje. Da razjasnimo jednu stvar: razlike izmedu DDR-I i DDR-II memorije su veoma male i svode se na broj paketa koji se šalju niz memorijsku magistralu. DDR-I memorija prenosi dva paketa, dok DDR-II memorija prenosi cetiri paketa. Memoriske celije koje se koriste prilikom izrade memorijskih cipova su apsolutno iste, a razlike se ogledaju u multiplexingu. Jezgra DDR-II memorije rade na istim frekvencijama kao kod DDR-I memorije. Razlika se ogleda u input baferu, ondosno njegovoj frekvenciji i izlaznoj magistrali koja postaje šira. Upravo u ovim input i output baferima dolazi do multiplexiranja. Ovaj krajnje jednostavan pristup problemu kao rezultat ima povecanje memorijske propusne moci. Medutim povecanje multiplexing koeficijenta, ima i negativne strane, a to su znatno više latencije, zašta treba kriviti same memorijske celije, cije se latencije mogu uporediti sa DDR266 memorijom, odnosno PC133 SDRAM memorijom. Današnje latencije DDR2-533 memorije su reda 4-4-12-4, ali to ne znaci da ova tehnologija nece zaživeti, pošto se radi o relativno mladoj tehnologiji, koja još uvek pati od decijih bolesti. Još jedno pitanje koje se ovde postavlja je pitanje cene ove memorije, koja je izuzetno visoka. Sve DDR2 koriste FBGA cipove, imaju 240 pinova, nekompatibilnost sa DDR-I slotovima se podrazumeva, ali su istovremeno znatno pogodnije za prenosne uredaje, zbog osetno manje potrošnje – sve DDR2 memorije rade na samo 1.8V. Zbog naprednijeg procesa proizvodnje, cipovi se mnogo manje greju. Imajuci u vidu ranija iskustva sa Intelovim hirovima (svi se secaju RAMBUS-a) ostaje nam samo da vidimo.
Memorija
Tajminzi
Latencija
Propusna moc
DDR400 SDRAM
2.5–3–3
12.5ns
6.4 GB/sec
DDR400 SDRAM
2–3–2
10ns
6.4 GB/sec
DDR500 SDRAM
3–3–3
12ns
8.0 GB/sec
DDR2-400 SDRAM
4–4–4
20ns
6.4 GB/sec
DDR2-533 SDRAM
5–5–5
18.8ns
8.5 GB/sec
DDR2-533 SDRAM
4–4–4
15ns
8.5 GB/sec
DDR2-667 SDRAM
5–5–5
15.1ns
10.7 GB/sec
DDR2-667 SDRAM
4–4–4
12ns
10.7 GB/sec
Za kraj treba dodati da na novim 915 i 925 cipsetovima, memorija može raditi u tri razlicita moda: –
Simetrican Dual-Channel: koriste se moduli istog kapaciteta, najbrži mod, memoriska magistrala dostiže 128bit-a. – Single-Channel: kada se koristi jedan ili više modula u slotovima koji nisu predvideni za dual-channel. –
Asimetrican Dual-Channel: mod slican dual-channelu, ali se u ovom slucaju koriste moduli razlicitog kapaciteta. Performanse su slicne single channel konfiguraciji.
Promocijom ovih platformi, Intel je ujedno predstavio i svoju viziju novog IO interfejsa, tj. PCI Express-a. Ogromne napore je ovaj proizvodac posvetio ovom bus-u koji bi trebalo da zameni sada vec prevazideni PCI. PCI bus je suvereno vladao prethodnih 10 godina, ali je potreba za vecom propusnom moci, koju su odredeni uredaji i proizvodaci zahtevali, naterala Intel i njegov razvojni tim da se pozabave ovim pitanjem. Najbitnija novina je ogromna propusna moc koja se krece oko 500 MB-s, za razliku od regularnog 33 Mhz PCI bus-a. Za razliku od paralelnog protokola koji je bio krajnje nezahvalan zbog samog principa slanja signala, ovde je rec o bidirekcionalnom, point-to-point protokolu. Drugim recima radi se o protokolu kojo je povezan zasebnim linkovima, sa jednim ili više komunikacinonih kanala. Treba imati u vidu da je svaki link po potrebi proširiv, tj. da se dodatno mogu obezbediti dodatni kanali, koji ce omoguciti još veci protok. Pošto se svaki link sastoji od dva para signala (jedan par je zadužen za slanje, a drugi za primanje), dodavanjem parova se povecava broj traka, odnosno njegova propusna moc i to zahvaljujuci 8b-10b dekodovanju podataka. Layer tako podržava x1, x2, x4, x8, x12, x16 i x32 trake. Razlike se ogledaju i u fizickom izgledu slotova, odnosno broju pinova (x1 slot ima 36 pinova). Tako novi graficki port, koji bi trebalo da zameni AGP, nosi oznaku x16 i ima propusnu moc koliko i AGP 8x, odnosno 4 GB po sekundi, ali u jednom smeru. Naravno, postavlja se pitanje koliko je to potrebno. Prednosti u odnosu na paralelni protokol su ocigledne, a treba dodati da ce uredaji, koji ce koristiti ovu magistralu biti manje zahtevniji po pitanju potrošnje, ali i dimenzija. Uredaji koji ce najviše profitirati ovim bus-om su upravo RAID kontroleri, gigabitni mrežni adapteri itd. Medutim, za razliku od proizvođaca grafickih kartica, proizvodaci ovih uredaja nisu baš najbolje reagovali na ovu, pa uredaja predvidenih za ovaj interfejs ima veoma malo.
Još pre pojave prvih ploca baziranih na ovim cipsetovima, bilo je dosta price i špekulisanja oko novog LGA775 socketa. Ono što ovaj socket izdvaja od svih su upravo pinovi, kojih ima cak 775. Naime, Intel se odlucio za jedan radikalan rez, pa je tako pinove sa procesora premestio na maticnu plocu. Razliciti proizvodaci maticnih ploca su se u više navrata žalili i tvrdili kako je sam socket i njegov princip rada (citaj mehanizma montaže procesora i kulera) krajnje nepouzdan. Dosta se prašine diglo oko price da ce posle promene pet procesora, procesorsko podnožje postati neupotrebljivo, usled same osetljivosti pinova, tj. mogucnosti da se isti iskrive. Mogucnost da dode do toga postoji, sama montaža procesora je prilicno opipljiv posao, ali sa druge strane, svako montiranje procesora zahteva prilicnu posvecenost. Ukoliko se obrati dovoljno pažnje, mogucnost da nešto krene naopako je ravna nuli. Sila koja je potrebna za zatvaranje polugice i celog mehanizma je velika, ali je neophodna, kako bi procesor lepo nalegao na socket, pošto se isti pricvršcuje jednom vrstom “poklopca”.
S druge strane, montaža kulera je znatno pojednostavljena, a sila koja je potrebna, kako bi kuler bio pravilno montiran i fiksiran na plocu, je znatno umanjena. Takode je promovisan i novi Intelov BOX kuler, koji je znatno drugaciji od svojih prethodnika, ali o tome cemo u nekom drugom testu.
Ovakva iznenadna promena socketa je jednostavno bila primorana. Sadašnje mPGA rešenje je zaista predstavljala kocnicu u Intelovim planovima za neke buduce procesore, koji ce naravno raditi na znatno vecim magistralama. Prescott procesori rade na magistrali od 800 Mhz, a u planu su primerci koji ce raditi na magistrali od cak 1.2 Ghz. Današnji cipsetovi su u stanju, da bez problema prenose signale preko 64bit-nog bus-a i ovakvog rasporeda procesorskih pinova, ali se takva konfiguracija pokazala kao nedovoljna.
LGA775 na manje-više istoj površini, kao i mPGA478 pakovanje, ima za skoro 50% više pinova, što je znatno uticalo na njihovu «gustinu». Takva konfiguracija je znatno bolja za prenos signala jer fizicki, signal od samog jezgra, pa sve do cipseta, mora da prede znatno manji put. Veci broj naponskih pinova je takode bio neophodan, kako bi se postiglo bolje energetsko iskorišcenje i distribucija snage, a to je jednostavno nepohodno za dostizanje taktova od 4 i više gigaherca. Da li ce Intelov procesor naredne generacije biti 64bitni procesor ili «samo» Prescott na taktu od 4 i kusur gigaherca, ostaje nam da vidimo, ali ono što je sigurno je da ce isti koristiti upravo ovu platformu, odnosno socket 775.
