Intel P55 – MSI P55-GD80 i P55-GD65

Marko Vezmar

Intel P55 – MSI P55-GD80 i P55-GD65

Ako bismo morali da se zapitamo koji proizvođač matičnih ploča je napredovao najviše u poslednjih, može se reći dve godine, odgovor bi bio – MSI. Dolaskom nove tehnologoje koju MSI naziva DrMOS dosta toga se promenilo. Još jednom možemo odgovoriti na pitanje – šta je u suštini DrMOS? U pitanju je napredna digitalna naponska jedinica čiji je svaki pojedinačni mosfet sačinjen od tri manja mosfeta veoma niske potrošnje. Ujedno, niska potrošnja rezultovala je manjim zagrevanjem, a sve zajedno iščezavanju pada napona pri velikim opterećenjima procesora. Ovi podaci su veoma bitni za overkloking, a pokušaćemo da vam objasnimo i zašto. Sistemi koji su maksimalno overklokovani, zahtevaju i veći napon za procesor, dok sa povećanjem napona postoji velika verovatnoća da će doći i do oscilacija, čija pojava ujedno povećava i zagrevanje cele naponske jedinice koja svoju toplotu prenosi preko matične ploče (i) do procesora. U slučaju da smo u mogućnosti da zaobiđemo sve pomenute nuspojave, overklok je zagrantovan, na čemu je izgleda MSI dosta poradio i na kraju uspeo da ostvari. Naravno, do uspešnog overkloka deli nas samo jedna, ali veoma bitna stavka koju nazivamo „BIOS“. Ako bismo morali da se vartimo unazad nekoliko godina, bilo bi jasno je da je MSI imao dosta problema sa BIOS-om, bar kada je overklok u pitanju. Padovi performansi, nemogućnost rada sa svim memorijskim modulima, problemi u radu čak i sa nekim grafičkim kartama – sve ovo je sada jednostavno prošlost kada je MSI u pitanju. BIOS kod novih matičnih ploča pomenute kompanije dosta je „lagodniji“ i može se reći da je MSI upravo na ovom polju radio baš mnogo.

Jedan od najboljih pokazatelja možda je i sportski overklok, tj. overklokeri širom sveta u prošlosti ne bi ni uzeli u obir jednu MSI ploču, međutim i na tom polju stvari su se baš dosta promenile. U uslovima overklokinga tečnim azotom (-170°C) u dosta slučajeva dolazilo je do tkz. „spaljivanja komponenti“ što bi na kraju dovodilo do „smrti“ matične ploče. Proizvođači matičnih ploča bili su svesni pomenute situacije, i upravo zbog takvog stanja trudili su se da koriste što kvalitetnije komponente koje bi mogle da izdrže uslove hlađenjem tečnim azotom. Možda bi se neko zapitao, kako je moguće na taj način bilo šta zaključiti? Ali odogovor je upravo tu. Jer, ako bi matična ploča izdržala maksimalan overklok, uz ekstremna hlađenja jasno je da pomenuto parče hardvera u realnom radu sa „običnim“ hlađenjem, može da izdrži „bilo šta“. Tako je i počeo rat na tržištu ne samo matičnih ploča, nego i na tržištu grafičkih karti. Ako posetite www.hwbot.org stranicu, možete naći podatke za bukvalno sve core komponente, što će reći da postoje liste na kojima se jasno vidi koliko je koji model u kojoj grupi proizvoda napredovao – kad je izdržljivost u pitanju.
 

MSI X58 Eclipse Plus je zadao konkurenciji domaći zadatak. Pored jedne EVGA Classified matične ploče, naravno namenjene overklokerima koji jure maksimum, MSI Eclipse Plus je “izravnala račune” i može se reći da je ovaj model kompaniju MSI uveo na velika vrata kada je sportski overklok u pitanju. Međutim došlo je vreme Lynnfiled proceosra (Core i7 870, 860 i Core i5 750) i P55 ploča koji će i cenom, između ostalog, diktirati kupovinu. Na test su nam stigla dva MSI modela, oznake GD80 i GD65, te nam ne preostaje ništa drugo nego da pređemo na drugu stranu i vidimo šta nam je novo MSI ovaj put spremio.

Nekoliko reči o P55 čipsetu…

U praksi P55 čipset je samo jedan čip, gde više ne moramo da razmišljamo o severnom mostu, južnom mostu itd. Pomenuti čip ovaj put je direktno povezan sa procesorom preko DMI-a (Direct Media Interface) što je osnovna razlika, ako poredimo novu P55 platformu sa nešto starijom X58. Ono što P55 takođe razlikuje od X58 čipseta jeste to što u sadašnjim Lynnfiled procesorima imamo integrisan čip koji je zadužen za rad sa PCIe linijama, te proceosr obrađuje podatke jedne ili dve PCIe grafičke karte. Ovim potezom skraćen je put od procesorskog jezgra do čipa zaduženog za PCIe linije, što je na kraju i rezultovalo malo boljim rezultatima u grafičkim testovima u rezoluciji većoj od sada već standardnog FullHD moda. Isto tako broj USB portova se sveo na 14, zatim P55 donosi 6 SATA 3.0 Gb/s portova, kao i jedan Gigabyte LAN kontroler. Od naprednih tehnologija neizbežno je napomenuti poboljšan Thermal Sensor Data koji je poboljšao kontrolu ventilatora priljučenih na matičnu ploču. Matrix Storage tehnologija došla je do generacije 9.0, te su ostali podržani RAID 0, 1, 5 i 10, kao Rapid Recover tehnologija.
Ako bi morali da uporedimo razlike u realnim aplikacijama između X58 i P55 čipset-a kada je overklok memorije u pitanju, može se reći da ih uopšte i nema. Naime, P55 platforma ili preciznije rečeno Lynnfield procesori imaju integrisan Dual Channel memorijski kontroler, dok je kod X58 platforme unutar procesora integrisan Triple Channel memorijski kontroler. Ono što krasi P55 čipset je to što se memorija dosta bolje overklokuje. Primera radi, OCZ Blade memorija koja je deklarisana na 2000 MHz sa latencijama 7-8-7-X jedva je uspevala (na nekoliko različitih matičnih ploča i procesora) da radi na default podešavanjima. Međutim ista ta memorija je na naponu od samo 1.62 V (1.65 V je default) uspevala je da izvuče i preko 2100 MHz na identičnim podešavanjima. Šta konkrento znači? Kada se sve sabere I oduzme konačan zaključak je da triple channel jeste brži, ali kod P55 platforme , tj. dual channela to se može nadomestiti sa većim klokom memorije, te u relanim aplikacijama razlika kao da ne postoji.
 

Ono što je možda najbitnije je da ovaj dual channel memorijski kontroler ne možemo da poredimo sa onim koji smo imali recimo kod P45 ili P35 matičnih ploča, jer ovaj put memorijski kontroler nije na matičnoj ploči, nego je u “sastavu” procesora. Ovim potezom Intel je povećao performanse od 80-90% u poređenju na stariju arhitekturu, te ne morate da brinete oko toga da li razlika psotoji, jer je ona gledano kroz performanse itekako primetna.

MSI P55-GD80 i GD65 – propratna oprema i softver

Pakovanje MSI P55-GD80 matične ploče dominira nijansama narandžaste boje, na kojoj se nalaze razni reklamni natpisi, kao što su DrMOS, Extreme Speed, OC Genie Super pipe itd. Otvaranjem kutije naišli smo na bogat paket propratne opreme, što smo i mogli da očekujemo od jednog TOP modela koji je stigao iz MSI-ja. U pakovanju se našlo uputstvo za korišćenje matične ploče, dva diska sa drajverima i programima, zatim uputstvo za korišćenje nove OC Genije tegnologije o kojoj ćemo malo kasnije da pričamo itd. Od propratnih rekvizita, ako možemo tako da ih nazovemo, u pakovanju se našlo 6 SATA kablova, 1x 2-port USB 2.0 breket, 3x SLI mostića, 1x Crossfire mostić, 1x PATA kabl, 1x 2-port eSATA II, breket sa eSATA kablom, 1x M konektor, 4x V-Check kabla. Najaznimljiviji i pored toga što je najjeftiniji deo opereme jestu V-Check konektori. Pomnuti konektori povezuju se se matičnom pločom sa jedne strane, dok se druga strana povezuje sa unimerom (multimetrom) i na taj način mogu se očitavati naponi za procesor, naponi za VTT, naponi za memoriju itd. Ovaj način prikaza napona nekome može da deluje nebitno, međutim za overklokere koji izlažu svoj hardver ekstremnim uskovima ova alatka može da bude od velike koristi. Što se tiče pakovanja GD65 modela, razlika postoji i ona se ogleda u nedostatku dva SLI mostića i eSATA breketa, sve ostalo je, može se reći identično.

Obe ploče su došle sa identičnim paketom softvera, koji nas je veoma prijatno iznenadio. Naime, jedan od najkorisnijih alata, ako ne i jedini koji je vredan pažnje, naziva se MSI Control Center. U prošlosti smo mogli da vidimo razne programe koji su po potrebi obuhvatali jednu ili dve sekcije, međutim MSI je otišao nekoliko koraka napred i sad imamo utility koji će dobro doći i običnom korisniku, ali i okorelom overklokeru. Otvaranjem Contorl Center programa nameće nam se prva opcija koja se zove Sistem information koja je zadužena za prikaz stanja kloka procesora, kloka memorije, latencija memorije. Takođe, pomoću pomene opcije možete da proverite verziju BIOS-a, verziju čipseta itd.

Sledeća, po nama i najzanimljivija opcija je Overclocking opcija, koja je kako samo ime kaže zadužena za manipulaciju overklok stavki bez ulaska u BIOS. Pomoću pomenute alatke možete da overklujete procesor, tako što ćete pomerati base clock (default je 133MHz) i bez ulaska u BIOS. Softver će automatski overklokavati kako procesor tako i meoriju. Da se tu priča ne završava, može da posvedoči opcija uz čiju pomoć možete da povećate i napon kako procesora tako i VTT-a, PVH-a i memorije. Ovakav pristup dosta olakšava posao overklokerima koji pokušavaju da izvuku maksimalan stabilan klok iz svog procesora, jer na ovaj način ne morate da ulazite u BIOS i po ko zna koji put da restartujete svoju mašinu, nego jednostavnim pokretom miša, korak po korak, doćićete do željenog kloka. Pomenuto stanje faza možete da pratite i na displej posteru koji se nalazi ispod hlađenja naponske jedinice matične ploče.
 

Jednako bitna sekcija je i Green Power opcija. Većina nas ne brine toliko o očuvanju životne sredine, a ni ni o potrošnji koju jedan računar iziskuje, ali MSI jeste razmišljao na ovu temu. Naime, uz pomoć Advanced opcije unutar Green Power sekcije mogće je bukvalno isključivati jedan broj faza. Svima je poznato da maksimalan broj faza utiče na što bolje filtriranje napona, ali isključivo kada je u pitanju maksiman stabilan overklok pri radu u nekoj aplikaciji koja opterećuje sistem čitavih 100% duži period. Međutim šta raditi, kada je sistem u IDLE stanju, ili kada nije ni približno opterećen do maksimalne vrednosti? U tom slučaju nastupa opcija koju smo pomenuli – broj faza možete sa maksimalnog broja da smanjite na minimalan. Kako bi to izgledalo u praksi? Ako kojim slučajem kupite MSI P55-GD80 matičnu ploču i ne radite sa zahtevnim aplikacijama, već gledate filmove, slušate muziku, surfujete… od osam faza za “napajanje” procesora možete da aktivirate samo dve i sve će raditi kako treba. Na taj način utrošićete manje energije, što je na kraju bio i primarni cilj.
 

Jedna od opcija na matičnoj ploči jeste i LED indikacija, uz čiju pomoć možete da detektujete da li je ploča u stanju dozvoljenih temperatura ili napona. Međutim ako vam pomenute LED opcije smetaju u stanju mirovanja računara, možete da ih isključite jednim klikom miša unutar Green Power sekcije, i to svaku stavku ponaosob (CPU, VTT, DDR itd). I za kraj ostaje Mosfet Temp opcija koja je zadužena za praćenje temperature svakog mosfeta ponaosob (za sad samo CPU mosfet i VTT mosfet), te u slučaju da želite neki da isključite jer se mnogo ugrejao, to možete da uradite – takođe jednim klikom miša. Ono što nas je impresioniralo kod ovog softvera je to, koliko je MSI uložio truda na „one click“ rešenja, tj. izvršenja koja se ostvaruju jednim klikom, bez potrebe da ulazite u BIOS. Međutim tu nije kraj, ovakvih rešenja ima još nekoliko, ali ćemo ih opisati kasnije…

Neko je rekao Winki?

Kompanija ASUS je svojevremneo na svojim matičnim pločama počela sa isporukom dodatka, u vidu čipa smeštenog na matičnoj ploči. Pomnuti čip ima implementiran linux operativni sistem na kome se nalaze najvažnije „network“ aplikacije. ASUS je pomenutu tehnologiju nazvao ASUS Express Gate, a MSI, možda i inspirisan uspehom pomenutog giganta, kreirao je nešto svoje – Winki. Pomoću Winkija moguće je surfovati interentom, koristiti messenger, gledati slike bilo da su na USB flash disku ili na hard disku, koristiti Office aplikacije… i sve to a da u opšte ne uđete u “pravi” operativni sistem. Jedina razlika u pođenju na ASUS Express Gate je ta što je MSI uveo i System Rescue opciju koja u slučaju pada operativnog sistema može da pomogne pri „reparaciji“ nekih od DLL fajlova koji su oštećeni ili pak nekih drugih fajlova zbog kojih vaš operativni sistem nije u stanju da funkcioniše.
 

MSI P55-GD80 layout

Raspored komponenti na GD80 modelu je veoma dobro usklađen, te smo zapazili samo nekoliko detalja koji su nam na prvu loptu zasmetali. U gornjem levom uglu smešten je EPS 12V konektor za napajanje naponske jedinice procesora, što je bio slučaj i kod nekih pređašnjih modela. Za filtrianje napona procesora zadužena je 10 (8+2) fazna naponska jedinica, od kojih je 8 faza zaduženo za filtriranje procesora, a dodatne dve za fitriranje VTT-a. Naposnka jedinica je obeležena DrMOS “nalepnicom”, te je smeštena sa leve i gornje strane gledano u odnosu na procesor. Međutim, upravo tu vidimo jedan mali problem. Naponski deo, kod, recimo MSI Eclipse i MSI Eclipse Plus modela, smešten je na desnu stranu ploče, gledano od procesora što je po nama veoma dobra pozicija. U tom slučaju iznad procesora je čist prostor i dosta lakše se montiraju raznorazna hlađenja koja hlade procesor. Iz tog razloga i zameramo GD80 modelu jer se MSI ovim potezom opet vratio na staro tako da naponska jedinica zajedno sa montranim hladnjakom matične ploče zauzima dosta površine. U slučaju da niste fiksirali maksimalan broj faza, te da ploča sama određuje koliko joj je faza neophodno da radi, broj faza koje rade možete da vidite na malom post displeju koji se nalazi ispod hlađenja naponske jedinice na levoj strani ploče.
 

Bilo kako bilo, hlađenje je odrađivalo posao izuzetno dobro. U tom slučaju i da smo hteli nismo mogli da nađemo veću zamerku, jer i pri opterećenju Intel Core i7 870 procesora preko 3.7GHz, naponska sekcija nije uspevala da pređe temperaturu veću od 55 stepeni Celzijusa, iako je 8 faza bilo uključeno. Svemu tome kumovala je nova tehnologija koju MSI naziva Super Pipe, gde su upotrebljene, po prvi put, cevi većeg prečnika u kojima se nalazio gas pod pritiskom, kako bi se temperatura ravnomerno prenosila sa jednog na drugi kraj hlađenja. Sa desne strane ploče nalaze se četiri memorijska slota, koje napaja 3-fazna naponska jedinica, dok je tik ispod naponske smešten V-Check kontroler-konektor sa 24-pinskim priključkom za napajanje matične ploče. U većini slučajeva, kada je sportski overklok u pitanju, overklokeri merne naponske tačke izleme malim žičicama kako bi pratili oscilacije napona pri pokretanju nekog od benchmark testova. U tom slučaju 100% gubite garanciju, a u slučaju kvara možete da zaboravite na reklamaciju. MSI je razmišljao i u tom pravcu, te uz pomoć V-Check konektora koje ste dobili u pakovanju i eksternog unimera (multimetra) možete da pratite realne napne procesora, memorije, VTT-a itd. Neko bi rekao da je ovo beskorisna stvar, ali dolazimo do dela sa kojim možemo da povećamo napon gore pomenutim komponentama jednim pokretom prekidača koji se nalazi uz V-Check konektore.

Bitno je napomenuti da jednim pokretom možete da menjate napon, procesora, memorije, VTT-a itd, za vrednost od 0.1V. No vratićemo se ponovo na „naponske prekidače“ čim pogledamo šta nam je to donela nova Extreme Speed tehnologija. U donjem središnjem delu matične ploče nalaze se dva tastera sa oznakama + i -. Pritiskom na taster plus, overklokovaćete svoj procesor za onoliko MHz koliko vam je default vrednost množioca, tj. ako je recimo maksimalna vrednost množioca 22, u tom sluičaju pritiskom na taster plus overklokovaćete vaš procesor za 22 MHz. Isti slučaj je i kad pritisnete taster minus, samo što ćete u tom slučaju dobiti manji klok procesora za vrednost u MHz ekvivalentanu broju množioca.
 

Kako iskoristiti Extreme Speed, V-Chech i naponske prekidače? U slučaju da ste sportski overkloker koji strastveno pokušava da napravi što bolji rezultat u recimo 3D Mark Vanatge benchmark programu, gore pomenute tehnologije će vam pomoći da dođete do željenog cilja.

Primer: Za prolazak prva dva testa neophodan vam je klok od 4.2 GHz, međutim zbog hlađenja koje imate ne možete da završite CPU test na većem kloku od 4.1 GHz, a opet, za poslednji 3D test možete da upotrebite klok od čak 4.3 GHz, ali mu za to treba veći napon (recimo da prva dva testa ne mogu da prođu na 4.3 GHz). U ovom slučaju najbolje rešenje bi bilo da za svaki test možete koristi klok procesora koji vam odgovara. Da li je to izvodljivo? Naravno da jeste, a objasnićemo vam i kako. Prva dva testa pokrenete sa 4.2 GHz (koristite recimo množilac procesora x20), u pauzi koju pravi 3D Mark Vantage program pre pokretanja CPU testa, downklokujte procesor na 4.1GHz, tako što ćete pet puta pritisnuti donji tastet minus (-). Kada vam prođe CPU test pokrenite prekidač za povećanje kloka napona procesora (na taj način dobićete 0.1V veći napon) i deset puta pritisnite taster plus (+) kao bi se popeli na klok od 4.3GHz. (uh… male tajne velikih majstora overkloka – prim.ured.) Ovim „igranjem“ u mogućnosti ste da ostvarite i do 10% veći rezultat koji u svetu sportskog overkloka možeda znači baš mnogo.
 

Jedna od jednako dobrih inovacija je i OC Gene tehnologija, koja će obradovati pre svega korisnike koji imaju ili nemaju iskustva kada je overklok u pitanju. Naime jednim pritiskom OC Gene tastera MSI P55-GD80 matična ploča overklokovaće Intel Core i7 870 u rasponu od 3.2 GHz do čak 3.6 GHz po potrebi, tj. zahtevnosti programa i softvera koji upošljavaju procesor. Kako OC Gene radi? Na donjem središnjem delu matične ploče nalazi se dugme koje sija plavom bojom i pritiskom na to dugme (dok je ploča ugašena), a potom pri paljenju ploče , dobićete poruku na ekranu koja vas pita da li želite da koristite OC Gene tehnologiju, u tom slučaju prihvatite pomenuti upit i to je sve. Overklokovali ste svoj sistem, a da pri tom niste ni ušli u BIOS matične ploče. Ovim potezom MSI je načinio veliki korak, jer, ako je OC Gene toliko jednostavan, a znamo da jeste, zašto se toga niko drugi nije setio? Bilo kako bilo, MSI je ovim potezom „udario šamar konkurenciji“, a opet omogućio je overklok i onima koji nikada nisu videli BIOS i njegove brojne opcije.

Pri korišćenju manuelnih opcija unutar BIOS-a može i da se desi da vam se sistem ne probudi, u tom slučaju koristite Clear CMOS taster koji se nalazi uz OC Gene taster. Između OC Gene i plus-minus tastera, za overklok base kloka nalazi se poster displej koji ispisuje greške pri overkloku, naravno ako do grešaka dođe. U suprotom pomenuti displej prikazuje temperaturu procesora, kada ste recimo unutar operativnosg sitema.

USB portova ima ukupno osam od kojih je šet postavljeno uz desnu ivicu paralelno sa matičnom pločom, dok su dva smeštena nedaleko. Uz SATA portove postavljen je PATA konektor, za koji smatramo da više nema potrebe, dok u donjem desnom uglu imamo pali-gasi, reset i Green Power tastere, ali ovaj put dosta drugačije nego ranije. MSI je kod svog G80 modela matične ploče upotrebio tastere koji se aktiviraju dodirom (kao touch screen displeji kod mobilnih telefona). Koliko je to nekome korisno, stvarno ne bismo mogli da ocenimo, ali ako bi nas pitali da li nam se svidelo, odgovor bi svakako bio potvrdan.

Od PCI Express slotova prisutna su tri od kojih je samo prvi u x16 izvedbi, te u slučaju da želite SLI ili CrossFire moraćete da se zadovoljite sa 2 X x8 PCI Expres slota. Naravno ovo nije problem ako ne koristite monitor sa velikom rezolucijom, u suprotom osetićete blagi gubitak performansi, ponovićemo isključivo ako koristite multi GPU platformu. U razgovoru sa gospodinom Erick Van Beurden-om saznali smo da će uskoro izaći i model pod nazivom Big Bang sa Lucid Hydra tehnologijom koja bi ne samo proširila broj PCI Expres linija nego bi omogućila i uprivanje ATI sa Nvidia kartama u Multi GPU sitem. Nažalost, to je sve što smo mogli da izvučemo od informacija za sad. Od ostalih slotova prisutna su dva PCI 2.0 i dva PCI Express x1 slota.

Na pozadinskom panelu nalaze se dva PS/2 keyboard/mouse porta; sedam USB 2.0 portova; 2 Realtek Gigayte Ethernet porta; jedan e-SATA port kao i šest izlaza za zvuk sa jednim optičkim S/PDIF izlazom. Što se tiče zvuka, za isti je zadužen Realtek HD kodek čip sa kojim smo se i ranije sretali, te na isti svakako da nemamo zamerki.

MSI P55-GD80 – BIOS

BIOS GD80 matične ploče potpisan je od strane AMI-a. Raspored sektora ne razlikuje se preterano mnogo od nekih predjašnjih verzija te nam ne preostaje ništa drugo nego da krenemo sa opisom svih stavki koje su prisutne.

Advanced BIOS Features sekcija zadužena je za upravljanje osnovnim CPU, čipset i BOT sekvencama. Sledeća u nizu sekcija je Integrated Peripherals zadužena je za manipulaciju USB, LAN i ostalih uređaja koje imamo na matičnoj ploči. Temperature osnovnih toplotnih tačaka, zajedno sa vitalno bitnim naponima na matičnoj ploči, mogu se pratiti preko H/W monitor sekcije, koja je ujedno zadužena i za regulisanje brzine obrtaja ventilatora koji su povezani sa matičnom pločom. Green Power sekcija zadužena je za manipulaciju naponskih jedinica, te uključenjem pomenute opcije možete da smanjite ukupnu potrošnju vašeg sistema.

Da bi se pozabavili overklokom neophodno je pritupiti Cell Menu sekciji. Jedna od opcija je CPU Specifications te ulaskom u ovu opciju dobićete detaljan opis podržanih tehnologija vašeg procesora. Da biste mogli da manipulišete nekom od osnovnih tehnologija kao što je recimo Intel EIST, C1 Itd neophodno je da odete do CPU Fature sekcije pomoću koje možete da maipulišete i sa ostakom tehnologija kao što je HT opcija koja može da isključi četiri virtuelna jezgra od osam ukupno itd. Intel Turbo Boost nije izostao, ali ovaj put doneo je nešto sasvim novo. Naime, naš Core i7 870 procesor po fabričim podešavanjima radi sa x22 množiocem, međutim uključenje Turbo boost tehnologije, kada procesor maksimalno opteretimo, možemo da upotrebimo i množilac x24 što u mnogome može da poveća performanse prouzrokovane ovrklokom.

Kada smo kod overkloka, CPU Base Frequency opcija zadužena je za povećanje osnovnog kloka koji je fabrički podešen na vrednost od 133 MHz. Svaki prelazak pomenute vrednosti overklokovaće vaš procesor, tako što što će svaki MHz base kloka koji povećate, povećati klok procesora za vrednost množioca. Maksimalan base klok, iliti BCLK klok iznosi 600 MHz, dok se stabilne vrednosti kreću za sada od 200 MHz do nekih 230 MHz. OC Genije Button opciju možete da isključite, a ukoliko ne želite da je koristite pogledajte stranu MSI P55-GD80 i GD65 – propratna oprema i softver na kojoj je objašnjeno kako sve to funkcioniše. Isto tako tasteri plus i minus na donjem središnjem delu matične ploče, zaduženi za overklok BCLK kloka, mogu se isključiti pomoću opcije koja se naziva Base Clock Button. Latencije zajedno sa sublatencijama memorije možete da vidite pomoću Memory-Z opcije. Nekome ovaj podatak i nije od značaja, ali pokušaćemo da vam objasnimo zašto je ovo itekako bitna stavka. U slučaju da imate problematičnu memoriju koja „ne sluša“ baš najbolje vašu matičnu ploču, onda je najbolje potražiti podešavanja sublatencija po forumima, tj. proverena podešavanja, što se može proveriti uz pomoć Memory-Z opcije. Ručno podešavanje latencija memorije izvodi se pomoću opcije koja se naziva DRAM timing mode, dok se klok memorije dobija tako što se BCLK množi sa množiocem memorije koji možete da menjate u rasponu 3 do 6.

Naponski sektor

Da bi uspešno overklokovali jednu matičnu ploču neophodno je da se i naponi podese u granicama koje su dozvoljene. Da bi sprečili pad napona procesora pri punom opterećenju neophodno je da iskljućite Load Line Calibration opciju, međutim tu nastaje jedan mali problem. Naime, ukoliko je Load Line Calibration opcija uključena imaćete pad napona na procesoru koji se kreće od 0,03V do čak 0,04V. Međutim, isključivanjem pomenute opcije nećete dobiti fiksiran napon, nego će isti da upvoltuje na vrendnost od 0,01V do nekih 0,02V (mereno unimerom) što je u svakom slučaju bolje nego da imate pad napona pri opterećenju. U slučaju sportskog overkloka gde su vam neophodni visoki naponi procesora, uz pomoć ručnog podešavanja napona vrednost od 2.1V je i više nego dovoljna da svoj procesor pošaljete u večita lovišta. Tokom testiranja Intel Core i7 870 procesora došli smo do zaključka da vrednost napona od 1.45V ne treba prelaziti jer i sa hlađenjem sposobnim da skine preko 200W disipacije, ovaj procesor je težio da na default vrednosti kloka pređe temperaturu od 70°C. CPU VTT napon je napon memorijskog kontrolera, i maksimalna vrednost istog može da iznosi 2.92V, dok međutim 1.38V ne donosi nikakve benefite bar što se tiče overkloka. Veoma bitna stavka je napon memroije, koji i u ovom slučaju ne bi smeo da prelazi vrednost od 1.65V, i pored toga što je maksimalna vrednost napona 2.430V, dok mi tokom testova sa vrednošću od 1.70V nismo osetili ni jednu anomaliju.

U slučaju da morate da flešujete BIOS matične ploče, to je moguće izvesti pomoću M-Flash opcije, ali isto tako možete da sačuvate postojeći, koji možete da vratite u slučaju da vam novi BIOS ne odgovara. Overklok profil moguće je sačuvati posredstvom Overclocking Profile opcije i to u šest različitih faza, kojima je moguće dodeliti različite nazive.

MSI P55-GD65 layout

Razlika između MSI GD80 i GD65 modela je dosta primetna, čak i na prvi pogled. Raspored komponenti je na zavidnom nivou, ali zamerke koje smo imali kod GD80 modela nisu izostale ni kod G65 modela. No, da krenemo redom. EPS 12V konektor koji napaja procesor nalazi se na istoj poziciji kao i kod starijeg brata, tj. u gornjem levom uglu. Sa gornje i leve strane procesorskog podnožja prostire se 7-fazna (6-faza za procesor i 1 faza za VTT) DrMOS naponska jedinica koju hlade dva rebrasta rashladna tela povezana jednom toplotnom cevi. Prostora oko procesorskog ležišta ima sasvim dovoljno, međutim mišljenja smo kao i kod GD80 modela da je MSI trebao da postavi kako hlađenje, tako i celu naponsku jedinu procesora na levu stranu. Ovim potezom oslobodili bi gornji deo matične ploče koji ne bi pravio problem i za montiranje nekog najkomplikovanijeg vazdušnog ili nekog druogog hladnjaka (kao što je recimo hlađenje tečnim azotom).

Sa desne strane matične ploče postavljena su četiri memorijska slota koja komuniciraju u Dual channel modu, dok je odmah pored njih postavljen 24-pinski konektor za napjanje matične ploče. Za filtriranje napona memorije zadužena je 2-fazna naponska jedinica koja je odrađivata posao odlično, tj. tokom rada i preko 2000 MHz za memoriju nismo imali nikakvih problema. Ono što nas je pozitivno iznenadilo jeste prisustvo V-Check konektora koje smo imali priliku da vidimo i kod G80 modela, te i kod ovog modela pomenuti konektor služi za praćenje napona vitalno najbitnih tačaka na matičnoj ploči, kao što je CPU, VTT, DDR itd.
 

Od mogućih sedam sata konektora , šest se nalazi paralelno sa matičnom pločom, dok je samo jedan nedaleko smešten i to u upravom položaju na matičnu ploču. I kod ovog modela PATA port nije izostao, i pored toga što se još uvek vodimo mišljenjem da više nije nepotreban. Za hlađenje ICH čipa (u narodu poznatijeg kao južni most) zadužen je jedan nadasve mali pasivan hladnjak, koji se znao poprilično zagrejati tokom rada, međutim anomalije u smislu nestabilnosti nismo osetili. Pored ICH hladnjaka smeštena je baterija sa Clear CMOS džamperom koji, ako koristite drugu grafičku kartu, postaje totalno nedostupan, što važi i za bateriju.

U slučaju da ste misli da će OC Gene i plus i minus overlok tasteri biti uskraćeni kod ovog modela grdno ste se prevarili. OC Gene taster smešten je u donjem levom uglu matične ploče uz koji je postavljen i pali – gasi taster, pomoću kojega možete da upalite ili pak ugasite matičnu ploču. Princip rada OC Gene tastera smo objasnili kod modela G80 i bukvalno je identičan, te ćemo se u kratkim crtama podsetiti kao to to sve funcioniše. Pritiskom na OC Gene dugme (dok je matična ploča ugašena), a potom pri paljenju ploče , dobićete poruku na ekranu koja vas pita da li želite da koristite OC Gene tehnologiju, u tom slučaju prihvatite pomenuti upit i to je sve. Overklokovali ste svoj sistem koji će u slučaju Core i7 870 procesora biti u mogućnosti da koristi blagodeti kloka od 3.2 GHz do nekih 3.6 GHz, a sve to samo jednim pritiskom tastera.

Ako ste sportski overkloker i želite koristiti pogodnosti plus – minus tastera koje smo mogli da vidimo i kod GD80 modela, to vam svakako neće biti uskraćeno jer i GD65 model podržava pomenutu tehnologiju. Naravno pricip je identičan, te možete i da snimku dole da pogledate koliko je jednostavno overklokovati pomoću pomenutih tastera.
 

U slučaju da želite da izgradite multi GPU sistem baziran na GD65 matičnoj ploči, imaćete na raspolaganju dva PCI Express slota. Ono što je bitno napomenuti u multi GPU režimu rada, bilo da je NVIDIA SLI ili možda ATI CrossFire, u oba slučaja i prvi i drugi slot će raditi u x8 režimu rada. Od ostalih slotova neizbežno je spomenuti prisustvo dva PCI Express x1 slota, dva PCI 2.0 i jedan PCI Express x4 slot čiju namenu u ovom trenutku je teško naći. Na pozadinskom panelu nalazi se osam USB 2.0 portova, jedan eSATA port, dva RJ45 Gigabit LAN porta, optički i RCA, S/PDIF out, PS2 ulaz za miš i tastaturu, jedan Firewire port i šest priključaka za audio. Bitno je napomenuti i to da je za audio zadužen identičan čip kao i kod GD65 modela, tj. Realtek HD čip odličnih zvučnih karakteristika.

MSI P55-GD65 – BIOS

BIOS GD65 matične ploče potpisan je od strane AMI-a. Raspored sektora identičan je onome što smo imali prilku da vidimo kod GD80 modela tj. razlika se ogleda u nekoliko sitnih „nedostataka“.

I kod ovog modela matične ploče, Advanced BIOS Features sekcija zadužena je za upravljanje osnovnim CPU, čipset i BOT sekvencama. Sledeća u nizu sekcija je Integrated Peripherals čija je osnovna funkcija zadužena za manipulaciju nad USB, LAN i ostalih uređaja koje imamo na matičnoj ploči. Temperature osnovnih toplotnih tačaka, zajedno sa vitalno bitnim naponima na matičnoj ploči, mogu se pratiti preko H/W monitor sekcije, koja je ujedno zadužena i za regulisanje brzine obrtaja ventilatora procesora i dva sistemska ventilatora. Green Power sekcija je dosta siromašnije u poređenju na GD80 model, te u ovom slučaju moguća je manipulacija nad fazama procesorora, i moguće je uključiti ili isključiti LED signalizaciju.

Unutar Cell Menu sekcije nalaze se svi neophodni parametri zaduženi za uspešan overklok. Ulaskom u CPU Specifications opciju dobićete detaljan opis podržanih tehnologija vašeg procesora. Da biste mogli da manipulišete nekom od osnovnih tehnologija kao što je recimo Intel EIST, C1 itd neophodno je da odete do CPU Fature sekcije pomoću koje možete da manipulišete i sa ostakom tehnologija kao što je HT opcija koja može da isključi četiri virtuelna jezgra od osam ukupno itd. Funkcionalnost Intel Turbo boost tehnologije urodlio je plodom, sa jednim malim nedostakom, tj. 24 množilac nismo videli pri opterećenju procesora, tj. maksimalan množilac je x23.

Maksimalan BCLK klok iznosi 600 MHz međutim vrednosti preko 230 MHz u ovom trenutku su nedostižene u svakonevnoj upotrebi, ako izuzmemo sportski overklok. OC Genije Button opciju možete da isključite, isto tako tasteri plus i minus nalaze se na donjem središnjem delu matične ploče, a zaduženje im je da overklokuju BCLK klok. Pomenuti plus – minus tasteri mogu se isključiti pomoću opcije koja se naziva Base Clock Button. Latencije zajedno sa sublatencijama memorije možete da vidite pomoću Memory-Z opcije. Nekome ovaj podatak i nije od značaja, ali pokušaćemo da vam objasnimo zašto je ovo itekako bitna stavka. Primarne latencije memorije, a samim tim i sekundarne možete da iščitate preko Memory-Z opcije. Množioci memorije kreću se od 3 do 6, dok klok memorije dobijamo tako što BCLK klok množimo sa pomenutim vrednostima množioca.

Naponski sektor

Kako bi sprečili pad napona procesora pri punom opterećenju neophodno je da iskljućite Load Line Calibration opciju. Međutim, isključivanjem pomenute opcije, kao i kod GD80 modela, nećete dobiti fiksiran napon, nego će isti da upvoltuje na vrendnost od 0,01V do čak 0,03V. Maksimalna vrednost napona procsora iznosi 2.07V, a ako znamo da je i za ekstremni overklok na veoma niskim temperaturama 1.80V i više nego dovoljno, onda je jasno da bi sa vrednosti od 2.07V vaš bio “spaljen”. CPU VTT, tj. napon memorijskog kontrolera može da dosegne vrednost 2.18V, dok međutim napon od 1.38V ne donosi nikakve benefite baš kao i kod GD80 modela. Napon memorije možete da dižete do abnormalno visokih 2.430V, međutim mi vam savetujemo da se držite maksimalne vrednosti od 1.70V, koja se pokazala kao bezbednom i kod X58 bazirane platforme.

Za flešovanje BIOS-a matične ploče zadužena je M-Flash opcija, ali isto tako možete da sačuvate postojeći BIOS. Sekcija koja se naziva Overclocking Profile zadužena je za čuvanje vaših overklok profila, dok je maksimalan broj profila sveden na šest.

Test sistem i test programi
 

Matične ploče

MSI P55-GD80 (P55 čipset – revizija 11)
MSI P55-GD65 (P55 čipset – revizija 11)

Procesori

Intel Core i7 870 (4 X 2.93 GHz, L3 8 MB)

Memorija

3 X 2 GB DDR3 OCZ Blade 2000 MHz CL8

Grafička karta

NVIDIA GeForce GTX260

Hard disk

2 X WD Caviar 200Gb/WD2000JS, 7200rpm, 8MB

Opički uređaj

Pioneer 111D

Napajanje

Cooler Master Real Power 1250W

CPU hlađenje

Cooler Master V10

Monitor

ASUS 24 VH242“

Blender 2.48a

Chinebench 10R

WinRar

7 ZIP

Wprime 32m

Wprime 1024m

Divx 7.0

Everest

PC Mark 2005

HD Video kompresija

Crysis Warhead (1680x1050px – DX10)

Far Cry 2 (1680x1050px)

GTA4 (1680x1050px)

UT3 (1680x1050px)

Operativni sistem: Windows Vista SP1 32-bit

Da bi izvukli maksimum iz ovih matičnih ploča testiranje se svodilo na poređenje default kloka sa makimalno postignutim klokom BCLK-a uz upotrebu x15 množioca na obe matične ploče.

Testovi realnih aplikacija
 

Sintetički testovi

Igrački testovi
 

Overklok dometi

Testirati jednu P55 matičnu ploču kada su njeni overklok dometi u pitanju ništa se ne razlikuje od načina testiranja koje smo koristili na X58 matičnim pločama. Naime, uz pomoć x15 množioca Intel Core i7 870 procesora tražili smo maksimalni BCLK klok. Samim tim uveli smo i neke novitete, te od sad više ne koristimo Quad Prime95 program.Pri testiranju, tj. utvrđivanju maksimalnog stabilnog kloka BCLK-a koristi smo LINX program, sa kojim smo 100% opteretili procesor (sa istim smo uposlili 8 tredova), a sve to u trajanju nešto više od jednog sata, kao i CPU TEST FutureMark 3D Mark Vanatge programa i to sve od četiri ponavljanja za celu torturu pomenute LINX aplikacije – istovremeno.

MSI P55-GD80 matična ploča zaustavila se na kloku BCLK-a od 210.5 MHz. Realno gledano ako znamo da sa fiksiranim množiocem jednog Intel core i7 870 procesora ovo u prevodu znači da će procosr raditi na kloku od 4631 MHz, da dobro ste pročitali 4631, ne uzimajući u obzir da sa TURBO modom ova granica se povećava za dodatnih 210.5 MHz ili čak za dodatnih 421 MHz, ako množilac procesora bude skočio na x24. Ako bi uzeli u obzir jedan Intel core i7 750 procesor koji ima fiksiran x20 množilac, u tom slučaju bi procesor na jednoj MSI P55-GD80 matičnoj ploči radio na kloku od 421 0MHz, sa uključenim TURBO modom ta granica bi se povećala za 210,5 MHz ili čak za 421 MHz, ako opet množilac proceora bude skočio na x24. I u jednom i u drugom slučaju za dostizanje pomenutih klokova neophodno je jedno dobro vodeno hlađenje, jer se sadašnji stepinzi (B1) još uvek kreću sa stabilnim klokovima koji idu od 3700 MHz do nekih 4100 MHz, kada su odlična vazdušna hlađenja u pitanju.
 

MSI P55-GD80

MSI P55-GD65 matična ploča zaustavila se na kloku BCLK-a od neverovatnih 219.5MHz. Ovo je i više nego dobar rezultat, tačnije dosta bolji nego GD80 matična ploča. Ovo bi u prevodu značilo da sa fiksiranim x22 množiocem jednog Intel core i7 870 procesora overklok bi iznosio 4829 MHz, sa TURBO modom ova granica bi se još povećala za dodatnih 219.5 MHz ili čak za dodatnih 439 MHz, ako množilac procesora bude skočio na x24. Ista priča je i za Intel Core i7 750, tj. maksimalna vrednost kloka iznosila bi 4390 MHz. Moramo priznati da nas je MSI P55-GD65 matična ploča prijatno iznenadila, kada su maksimalni dometi BCLK-a, te je preporučujemo svakom overklokeru koji ne planira da baci veliku količinu novca na jednu matičnu ploču.
 

MSI P55-GD65

Poslednji test odnosio se na maksimalan klok procesora, gde smo za ostvarivanje istog uveli nekoliko pravila. Jedno od pravila je bilo da temperatura ne sme da pređe vrednsot veću od 73°C, napon procesora ne sme da pređe 1.28V, a napon memorije smo postavili na 1.63V, dok je napon CPU VTT-a fiksiran na 1.24V. Zašto ovakva postavka? Tokom testiranja velikog broja matičnih ploča baziranih na X58 čipsetu, upravo gore spomenuta podešavanja pokazala su se pogodnim za dugovečnost kako matične ploče, tako i procesora, tj. sa tim podešavanjima nismo imali nikavih problema. Da bi začini celu priču odluka je pala da se izvuče i maksimalan klok memorije, naravno sve to iz gore pomenutih podešavanja napona. Ovim smo dodatno uposlili i memorijski kontroler, a sve to zarad što većeg zagrevanja procesora. Konačan ishod sve se na maksimalan klok proceosra od 3750MHz, sa klokom memorije od neverovatnih 2142,6MHz. Moramo priznati da nas je poslednji test prijatno iznenadio, pogotovo deo koji kaže da nam je memorija „pevala“ na kloku od 2142,6MHz i sve to na naponu od samo 1.63V.

Max stable overclock

Zaključak

Novi Intel P55 čipset i nove matične ploče bazirane na istom iz dana u dan su sve više prisutne kako u medijima, tako i u najavama prodavaca čije police željno iščekuju novitete o kojima smo upravo pisali. Kompanija MSI je izbacivanjem prvih modela kreiranih oko Intel P55 čipseta izašla spremna i može se reći da može mirno da posmatra šta radi konkurencija. Nekoliko novih tehnologija, kao što je OC Gene, Winki tehnologija, unapređeno hlađenje, dosta „one-touch“ rešenja od kojih izdvajamo i tastere plus – minus za overklok BCLK-a, unapređen softver… samo su neke od inovacija koje su nas veoma prijatno iznenadile. Kada se na to doda odlična overkok margina obe matične ploče koje smo imali na testu, onda je jasno sa koliko truda i entuzijazma su MSI inženjeri „izneli“ oba modela pomenutih matičnih ploča namenjenih Lynnfiled procesorima. MSI P55-GD80 model nas nije u ni jednom trenutku iznevero, svi testovi su prošli bez i jedne anomalije, isti slučaj smo imali i sa GD65 modelom koji se pokazao junački i kada je overklok u pitanju, tj. i dosta bolje nego što smo mogli da očekujemo. Kao što ste mogli da vidite, maksimalnim klokom od 219.5 MHz, MSI P55-GD65 matična ploča pokazala je svoje skriveno, ali pravo lice, a kada se na to doda da će očekivana cena za ovaj model biti oko 15000 dinara, onda je jasno zašto ćemo upravo ovom modelu dodeliti nagradu Benchmark Highly Recommended.
 

MSI P55-GD65- Benchmark Highly Recommended Award

MSI matične ploče na test ustupio MSI Balkan