Benchmark Redakcija
Miloš “Ayrton” Stamenković
Pentium 4 Extreme Edition
Kao što je većini dobro poznato, retko kada imamo priliku da testiramo ekskluzivne
modele procesora u vrlo kratkom vremenskom roku nakon što se isti pojave na
svetskom tržištu. Znamo da je ovo priča koju često pominjemo, ali je očigledno
da su sve te jadikovke urodile plodom, pa u poslednje vreme se stvari po ovom
pitanju u značajnoj meri popravljaju. Tako smo zahvaljujući pomoći kompanije
MSI nedavno imali prilike da testiramo nove procesore iz AMD pogona, a sad je
red došao na Intel novitete. Vrlo brzo nakon svetske premijere najnovijeg Pentium
4 Extreme Edition procesora na 3.46 GHz dotični procesor nam je stigao u ruku,
ali na žalost, nismo iz prve imali sreće sa matičnom pločom. Naime, za pravilno
testiranje ovog procesora bila nam je potrebna ploča sa novom revizijom Alderwood
čipseta sa oznakom 925XE, a odgovarajuća MSI matična ploča stigla nešto kasnije.
Naravno, čika Marfi nema mira u ovakvim situacijama, pa je tako ispalo da u
momentu kada smo imali odgovarajuću ploču nismo mogli uzeti Prescott Pentium
4 zbog novogodišnjih praznika. I tako, iako smo procesor dobili u rekordnom
roku, splet okolnosti nije dozvolio da test ranije ugleda svetlost monitora.
Takav je bar bio slučaj sa Intelom kada je prošle godine najveći konkurent svetskoj
javnosti na velika vrata predstavio Athlon 64 i Athlon 64 FX procesore. Sa ovim
novim procesorima, a prvenstveno sa FX51 modelom AMD je bio spreman da preuzme
lidersku poziciju kada su u pitanju performanse, pa čak i pod starim 32bitnim
operativnim sistemima. Logično, Intel je po svaku cenu želeo da izbegne situaciju
u kojoj će konkurentski procesor biti brži od apsolutno svakog Pentium 4 modela.
Kako Intel u datom momentu nije mogao realno ništa da učini da spreči navedeni
ishod, moralo se igrati na poslednju kartu u vidu „papirnog izbacivanja novog
modela“. Pod ovom praksom se podrazumeva predstavljanje procesora u vidu par sample-ova
koji su dostupni samo određenim predstavnicima medija, dok se u realnosti ne mogu
nigde kupiti. Tako je Intel, paralelno sa svetskom promocijom Athlona 64 FX51,
prezentovano Pentium 4 Extreme Edition procesor. Do ovog procesora se došlo pukim
preimenovanjem odgovarajuće Xeon verzije, čija je osnovna razlika u odnosu na
ostatak Pentium 4 modela bila u Level 3 kešu od čak 2 MB koji se nalazi u jezgru
procesora. Pošto dodatna količina keš memorije blagotvorno deluje na performanse
NetBurst arhitekture, Intel je sa ovom „ekstrenim“ rešenjem bar na papiru uspeo
da ostane konkurentan sa nadirajućim novitetima iz AMD-a. Logično, u pitanju je
bio jako skup procesor sa cenom od preko 1000 dolara, a čak i kada bi ste bili
spremni da izdvojite toliki novac morali bi ste poznavati predsednika Intela kako
bi ste eventualno mogli dobiti neki primerak. Skoro godinu i po dana kasnije,
nova verzija Extreme Editiona je na pomolu i to sa istom misijom – održavanje
Intela u bar nekakvom koraku sa Athlon 64 Socket 939 procesorima.
Novi Pentium 4 Extreme Edition procesori su najavljeni sa radnim taktovima
od 3.46 i 3.7 GHz, a glavni novitet koji donosi je rad na sistemskoj magistrali
od 1066 MHz. Osnovni takt od 200 MHz se podiže na 266 MHz, gde se preko QuadPumped
tehnologije dobija navedena brzina magistrale. Kako sada stvari stoje, ovi procesori
će u narednih godinu dana biti jedini Pentiumi 4 koji će koristiti FSB od 1066
MHz, sve do momenta kada novije verzije Prescott jezgra ne dobiju FSB1066 podršku.
DualCore procesori o kojima Intel dosta priča u poslednje vreme bi po najavama
trebali da debituju (kad god to bude bilo) baš sa ovom brzinom sistemske magistrale.
Intelu očigledno u ovom momentu nije u interesu da sada izbacuje novi mainstream
čipset koji bi podržavao 1066 MHz magistralu, tako da će tek kada se budu pojavili
Prescott-i sa FSB1066 podrškom biće uveden i nove Glenwood i Lakeport čipsetove.
Ovo se čini kao veoma dobra procena, jer su Alderwood i Grantsdale još dosta
sveži i još nisu uspeli da se dovoljno utemelje na tržištu. Uglavnom, do tada
tada platformu za jedine FSB1066 procesore u vidu Extreme Edition 3.46 i 3.7
GHz modela biće unapređeni Alderwood 925 čipset sa sufiksom XE.
Kada najnoviji Extreme Edition procesor uporedimo sa svojim prethodnikom, možemo
primetiti par interesantnih stvari. Naime novi 3.46 i 3.7 GHz model su i dalje
zasnovani na starom Gallatin jezgru koje je korišćeno i za prethodne Extreme
Editition procesore. Ovo konkretno znači da ovi procesori još nisu doživeli
prelaz na Prescott osnovu i 90nm proizvodni proces, što u ovom momentu i nije
neka negativna činjenica. Gallatin jezgro u stvari predstavlja nadogradnju dobrog-starog
Northwood jezgra, što znači da ima kraći pipeline u odnosu na Prescott procesore
pa samim i tim i pruža bolje performanse na istom radnom taktu. Pored toga,
još ranije smo konstatovali da se Northwood jezgro manje zagreva od Prescotta,
što je činjenica koje se prenosi i na Gallatin jezgro, pa se tako i sa čak 2
MB L3 keša ovaj procesora manje zagreva od najbržeg Prescott Pentium 4 560 modela.
Kada već spominjemo keš memoriju, treba napomenuti da Level 3 keš memorija kod
Gallatin jezgra radi na drugačijem logičkom principu od L1 i L2 keša. Prvostepeni
i drugostepeni keš radi na „inclusive“ principu, što znači da se sadržaj L1
keša kopira u L2 keš. Kod Level 3 keša u Gallatin jezgru koristi se „exclusive“
princip što znači da se u njega ne kopira sadržaj L1 ili L2 keša, već kompletan
kapacitet od 2 MB ostaje na raspolaganju. Da, i još jedno podsećanje na razlike
između dva navedena jezgra, odnosno na kapacitet L2 keša koji je kod Prescotta
1 MB a kod Gallatina isto kao i kod Northwood 512 KB.
Pošto smo po prvi put dobili ekskluzivan procesor od Intela koji nosi „Confidental“
oznaku, pored činjenice koju smo definitivno znali da se radi o Extreme Edition
procesoru na 3.46 GHz, interesovalo nas je da saznamo neke detalje vezane za
dotični primerak. Kako bi smo došli do tih saznanja, istražili smo šta znači
oznake koje su utisnute na heatspread-eru, odnosno serijsku oznaku koju procesor
nosi.
Osnovna oznaka Extreme Edition 3.46 GHz Confidental primerka je „JM80532 PH
099 2M“ i po ranijim informacijma možemo izvesti neke zaključke šta bi one konkretno
trebalo da znače. Prvi deo oznake JM80532 označava Northwood jezgro, dok Prescott
procesori ovde nose oznaku 80546 i 80547 u zavisnosti od revizije jezgra. Tako
da i ovde može zaključiti na čemu je baziran Extreme Edition, odnosno da je
Northwood osnovi dodato 2 MB L3 keš memorije i takvo jezgro preimenovano u Galatin.
Sledeća dva broja „PH“ označavaju FSB na koje je procesor predviđen da radi,
gde PH predstavlja oznaku za najnoviji 1066 MHz FSB. Kod Prescott i Northwood
procesora koji radi na 800 MHz FSB-u ovde stoji PG, dok na primer kod starih
Celerona stoji RC što označava rad na 400 MHz magistrali. Broj „099“ označava
radni takt procesora, pa po Intelovoj nomenklaturi ovaj broj znači brzinu od
3.46 GHz. „096“ označava takt od 3.4 GHz, dok broj „104“ nisi trenutni najbrži
Pentium 4 Extreme Edition na 3.6 GHz. Poslednja oznaka „2M“ sasvim logično predstavlja
količinu keš memorije, ali se ovoga puta radi o oznaci za L3 keš, dok kod Northwood
i Prescott procesora ova oznaka predstavlja kapacitet L2 keš memorije.
Sa 925XE čipsetom koji u stvari predstavlja samo reviziju već postojećeg rešenja
i dodavanja zvanične podrške za 1066 MHz FSB (uz uklanjanje mogućnosti korišćenja
ECC memorije), Intel je želeo da omogući svojim procesorima efikasniju upotrebu
memorijske magistrale. Sa osnovnom brzinom magistrale od 266 MHz, sa 1066 FSB
procesorima je omogućen rad sa DDR2 533 memorijom u sinhronom modu, što je stvar
koja se mnogo više preferira od asinhronog moda rada sistemske memorije i magistrale.
Ovo bi trebalo da doprinese efikasnijoj komunikaciji, odnosno smanjivanju „latency-ja“
memorije koja je kod DDR2 standarda dosta visoka, te je zahvaljujući većoj brzini
magistrale procesoru sada na raspolaganju propusna moć 8.5 GB/s po kanalu. Međutim,
ono što je u ovom malo nezgodno jeste činjenica da se nova brzina magistrale
za sada ekskluzivno primenjuje kod procesora koji će u realnosti imati najmanje
koristi od dotičnog ubrzanja. Naime, sa 2 MB Level 3 keša Pentium 4 Extreme
Edition na 3.46 GHz će mnogo manje koristi imati od 1066 MHz FSB-a nego što
bi to na primer bilo Prescott Pentium 4 560 koji radi i na više radnom taktu
i ima duži pipeline. Naravno, kompletna priča oko smanjena „kašnjenja“ memorije
i povećanjem brzine magistrale je primetno drugačija u praksi. Realna razlika
u performansama između rada na 800 MHz ili na 1066 MHz magistrala je veoma mala,
gotovo diskutabilna, pa je to možda jedan od razloga zbog kojeg je Intel bar
za neko vreme odustao od Prescott jezgra koji će raditi na 1066 MHz. Naime,
podrška novom procesoru bi zahtevala i nove revizije čipsetova, što bi bilo
previše za mainstream tržište koje još uvek nije u potpunosti prihvatilo DDR2
memoriju i aktuelne 925X i 915P čipsetove.
Da bi smo stekli predstavu o performansama koje nova brža magistrala donosi,
malo se pozabavili ispitivanjem razlika u performansama kada procesori radi
na magistrali od 800, odnosno 1066 MHz. Kada je „latency“ u pitanju, SienceMark
je stvarno pokazao manji „latency“ memorije kada se koristi 1066 MHz magistrala,
i to do nekih 3 do 6 procenata u zavisnosti situacije. Preneseno u propusnu
moć, 1066 MHz nudi u proseku do 9 procenata veću brzinu u odnosu na 800 MHz
FSB, što je u principu bio i očekivan rezultat. Međutim, kada se sve ovo prenese
u domen realnih performansi izmerenih u standardnim testovima, došli smo do
zaključka da je dobitak koji donosi 1066 MHz magistrala minimalan i gotovo zanemariv.
Dobitak koji se nalazi u okvirima od 0 do 3 procenata i nije baš neki „zaslepljujući“
rezultat, tako da prelazak na 1066 MHz magistralu verovatno neće biti toliko
grandiozno najavljivan kada dođe vreme da i Prescott procesori počnu da koriste
ovu magistralu. Zbog toga se kroz rezultate u tabelama nismo osvrnuli na ovo
poređenje, jer u principu i nema šta da se vidi.
Naravno, nismo propusitli priliku da se vidimo koliko Pentium 4 Extreme Edition
može da razvije, i moramo priznati da smo bili sasvim zadovoljni rezultatima.
Procesor se palio na 3900 MHz uz magistralu od 300 MHz, te je prava šteta što
nam MSI 925XE ploča nije omogućila podizanje napona procesora već je isti bio
zaključan na nominalnih 1.55V. Tako smo morali da spuštamo takt sve do 3770
MHz na kojem je procesor radio potpuno stabilno tokom testiranja. Kako smo želeli
da pružimo uvid u performanse koje ostvaruje Pentium 4 Extreme Edition na ovom
taktu, u tabele su uključeni i rezultati testova koje je postigao ovaj procesor
na 3.77 GHz. Stoga, pređimo na tabele.
CPU
Intel Pentium 4 Extreme Edition 3.46 GHz,
Pentium 4 Prescott 3.4 GHz
Matična ploča
MSI 925XE Neo
Memorija
2 x DDR2 533 512 MB 4-4-12 CAS4
Hard disk
WD 800JD 80GB
Graficka karta
ATi Radeon x700 PCI Express x16
Operativni sistem
Windows XP Pro SP1
Drajveri
ATi Catalyst 4.11, Intel INF 6.2.1.1001PV
Kao i uvek, svi znamo šta prvo ide.
Iako je Exteme Edition radi na 60 MHz većem radnom taktu, već se ovde može
primetiti činjenica koja nam je poznata od ranije. Northwood jezgro je uglavnom
superiornije u odnosu na Prescott-a, prvenstveno zbog duplo kraćeg pipeline-a,
pa se to logično prenosi i na derivat Northwood-a kao što je Gallatin jezgro.
Razlika u brzini sistemske magistrake malo pomaže, ali najviše pomaže 2 MB L3
keš memorije koju Extreme Edition procesori poseduju. Naravno, nikako ne treba
zaboraviti ni manji latency i L1 i L2 keš memorije kod Gallatin jezgra, što
kod na keš memoriju osetljive NetBurst arhitekture zna da pravi primetnu razliku.
Pored toga, minmalne razlike u latency-ju mogu se primetiti i kod pristupa sistemskoj
memoriji.
A sada, 3D spektakl.
U svim 3DMark testovima, Gallatin jezgro ostvaruje dosta veliku prednost u
odnosu na Prescott procesore. Kod procesorski osetljivog testa sa softverskim
renderingom kod 3D Marka 2001SE, jasno se može videti veća efikasnot Extreme
Edition procesora u odnosu na standardni model. Naravno, slično je i kod ostalih
FutureMark testova, ali je spora Radeon X700 grafička karta u velikoj meri sputavala
Extreme Edition da se više odlepi od Prescotta na 3.4 GHz.
Kako je FarCry veoma procesorski zahtevna igra, sasvim je jasno zašto je i
razlika u performansma bilzu 10%. FarCry engine dakako zna da lepo upotrebi
L3 keš i efikasniji procesor, što se iz rezultata i vidi. Kod Doom-a 3, situacija
je bitno drugačija, prvesntevno zbog oganičenja test grafičke karte.
I naravno, tu su testovi “ozbiljnije” namene.
Velika količina keš memorije u ZD testovima, naročito kod Pentium 4 procesora,
se bez problema može izmeriti, što je vidi i na ovom primeru. Međutim, kod DivX
kompresije po prvi put dolazimo do situacije gde je Prescott brži u odnosu na
Gallatin jezgro. DivX kompresija je oblast u kojoj je Pentium 4 uvek maksimalno
sijao, ali ipak nismo očekivali da će se Prescott pokazati kao brži. Izgleda
da sitne optimizacije koje su izvršene kod prefetch i branch prediction jedinice
Prescott jezgra u ovom slučaju imaju svoju svrhu.
3D Studio Max nas vraća u domen standardiih rezultata, ali svi ostali testovi
u ovom segmentu pokazuju da je Prescott nešto brži. Veoma interesantan nam je
bio LinPack test koji u stvari predstavlja čist matematički test u kome procesor
ima zadatak da rešava ogromne sisteme linearnih jednačina. Naime, pored brzine
procesora ovaj test zahteva dosta memorije a samim tim i dobre algoritme keširanja,
pa je on i pokazao da Prescott jezgro ipak ima neke pozitivne modifikacije u
odnosu na Northwood bazirane procesore, a ovo je potvrdio i omiljeni test na
Benchmark forumu.
Extreme Edition Pentium 4 u ovom momentu definitivno predstavlja najbrži modelu
iz kompletne Pentium 4 familije procesora. Gallatin jezgro predstavlja skup
gotovo svih najboljih karakteristika svih verzija Pentiuma 4, pa je logično
što ostvaruje i najbolje performanse. Šteta što Intel model sa našeg testa (3.46
GHz) ceni veoma visoko, tako da je za ovaj procesor trenutno potrebno izdvojiti
tričavih 1000 dolara (oko 750 eura), što je cifra od koje i najvećim fanovima
Intela zvoni u ušima. Kada bude došlo do momenta da se kroz Prescott jezgro
implementira 2 MB L3 keša, uz radni takt od 3.6 GHz, Intel će imati procesor
koji će omogućiti da bar donekle smanji zaostatak koji trenutuno ima u odnosu
na rešenja koje nudi konkurentska kompanija. Međutim, pitanje je dli će se ovaj
procesor ikada pojaviti na tržištu, jer treba rešiti problem velike potrošnje
struje i zagrevanja koje ostvaruje Prescott jezgro, a koje bi sa dodatna 2 MB
L3 keša bilo dodatno povećano. Extreme Edition procesor koji smo imali na testu
se normalno zagrevao, tj. dosta manje od 3.4 Prescotta što potvrđuje malopređašnju
tvrdnju.
Elem, da se Extreme Edition pojavio u mnogo većem broju i po mnogo pristupačnijoj
ceni u momentu kada ga je Intel predstavio, mogao je Pentiumu 4 da obezbedi
mnogo jaču konkurenciju Athlonu 64 FX i njegovim derivatima. Ovako, AMD ostaje
komotan, jer u ovom momentu nudi naprednija i brža rešenja po dosta prihvatljivijoj
ceni.. Kada je u pitanju nova brzina magistrale može se komotno reći da ona
ne nudi gotovo nikakv doprinos rastu performansi, te da NetBurst arhitektura
nije u stanju da efikasno upotrebi ovako veliku propusnu moć koju 1066 MHz magistrala
nudi. Sa većim radnim taktom procesora brža magistrala bi nešto više značila,
ali kako je Intel stigao skoro do maksimuma megaherca koliko se može izvući
iz postojeće tehnologije. Zbog toga je najlogičnije zaključiti da Intel polako
sprema teren za DualCore procesore o kojima se već neko vreme intenzivno govorka,
jer će ovi procesori sigurno umeti na efikasniji način da upotrebe veliki bandwidth
koji stoji na raspolaganju. Zahvaljujemo se kompaniji MSI koja nam je obezbedila procesor i matičnu ploču za potrebe ovog testa.
Takodje, zahvaljujemo lokalnom distributeru Intela, kompaniji Asbis, koja nam je ustupila P4 procesor za potrebe poređenja
