Intel Pentium 4

Petar Gredelj Ako bi se za neke PC komponente moglo reci da u mnogome “kaskamo” za svetom,
onda su to svakako procesori… I dok nekako uspevamo da drzimo korak sto se
tice maticnih ploca, diskova ili grafickih karti, najnoviji i skupi procesori
najcesce ostaju van naseg domasaja. U neku ruku, za to i postoji izvesna doza
opravdanja – najnoviji procesori imaju vrlo visoku cenu dok su jos uvek aktuelni
na svetskom trzistu a to domace trziste jednostavno ne moze da plati :((( Naravno,
to u prvom redu vazi za procesore namenjene zahtevnim korisnicima, situacija
je ipak po nas znatno povoljnija kada je u pitanju “low-end” trziste – Celeron
i Duron procesore smo imali prilike da testiramo na vreme… Ali kada su u pitanju procesori high-end klase, nase zakasnjenje najcesce iznosi
cak i po nekoliko meseci po promociji – otud sam bio vrlo prijatno iznenadjen
i zatecen po prijemu vesti iz “Pakom”-a o upravo pristiglom Pentium
4 procesoru. Eksluzivnost prikaza je i ovoga puta pripala Benchmarku, i upravo
na sledecim stranama mozete procitati prvi YU test najbrzeg [po broju megaherca]
procesora na svetu! Iz
Nisa je ovoga puta pristigao kompletno sklopljen racunar, a prvo sto me je odusevilo
jeste KESA! Nemojte se previse smejati ali zaista je kesa u pitanju. Da, kesa,
zuta kesa sa nazivom “Pakom Big Shopping Bag”… Konacno da se neko
i na ovim prostorima dosetio da kupcu racunar isporuci kako osnovna pravila
kulture zahtevaju, da racunar dobije u dovoljnoj velikoj kesi gde komotno staje
kutija od kucista, a ima i prostora za ambalazu maticne ploce, graficke karte,
procesora… Iako su prve pristigle vesti o Pentiumu 4 govorile da cemo osim maticne ploce
morati da menjamo i kuciste, ipak nije tako. Racunar je stigao u dobro poznatom
“Macase”-ovom “debeljku” koji ima vrlo kvalitetno napajanje
i nikakvih problema nije bilo… Sta su to “Pakom”-oci sklopili u ovu test-masinu – osim naseg test-procesora
i odgovarajuce ASUS-ove P4T maticne ploce, i ostatak konfiguracije je bio na
zavidnom nivou [a kako drugacije?]… Takodje ASUS-ova V7700 Ge Force2 GTS video-karta
sa TV izlazom, Maxtor-ov skoro necujni Diamond Max Plus 45 od 20 GB, novi Creative-ov
SB Live 5.1 i na kraju [a ciji drugo?] ASUS-ov osmobrzinski DVD-ROM drajv. Lepa
masina, nema sta… Da pogledamo kako to sve izgleda iznutra:

“Debeljko” je dobro poznat po jako dobrom resenju za
brzi pristup komponentama, tacno je da ne mozete mnogo toga uciniti od napajanja
kada je samo skinut poklopac kucista, ali zato mozete lepo izvuci celu “fijoku”
otpozadi… Cela “masina” se tada nalazi kao na dlanu…Prvo sto upada
u oci jeste novi, prilicno neobican polozaj USB portova koji se sada nalaze
“skroz dole”…pogledajte sliku gore desno.

Idemo lagano u unutrasnjost, sve je tu potpuno novo… Moram priznati
da se pre dolaska Pentiuma 4 na test, i nisam preterano zanimao za strane testove
– verovao sam da to ipak nece tako skoro kod nas… Zato sam sve to morao “on
the fly” da ucinim, zatekao sam potpuno drugaciji sistem montaze same maticne
ploce, procesora. Cooler je zaista impozantnih dimenzija… Tu su naravno i
“ozloglaseni” RDRAM memorijski moduli koje valja terminisati ako ih
nemate dovoljno da bi popunili sve slotove…

Vec sam par puta do sada konstatovao da dolazak novih komponenti
na test niz izbliza ne nosi onu dozu euforije kako je to bilo nekada…ali kada
Vam na test pristigne nesto zaista novo i prilicno drugacije – mora se prionuti
na posao, ovoga puta sa pravim elanom… Prethodno sam naveo komponente koje su sastavni deo ove “Pakom”-ove
konfiguracije, instalirani OS je bio Windows 2000 sa vrlo malo aplikacija –
drajveri i jos ponesto, vise mi nije ni trebalo da se za prvi put upoznam sa
funkcionisanjem racunara. Naravno, morao sam lepo sve da “razmontiram”
kako bi imao detaljan pregled svega novog u ovoj “masini” – valjalo
je te komponente i slikati… Zamenio sam po inerciji Maxtor-ov disk svojim IBM Deskstar-om 75 GXP sa instaliranim
softverom za testiranje, zvucna karta je “nasilno izbacena sa mesta zlocina”
i test je mogao da otpocne…:)))

Ako
je ikada u Intel-ovoj istoriji doslo stani-pani vreme za novi procesor, onda
je to sigurno sada. Snazno uzdrman od strane AMD-a, Intel je poceo da gubi korak
na svim poljima – bilo da su u pitanju high-end ili value procesori. Jedino
gde se jos uvek drzi [jer, nema ni konkurenciju] jeste trziste multiprocesorskih
racunara i servera ali ni tu nije sasvim bezbedan – svi znamo da AMD uzurbano
priprema novi 760MP chipset cime ce po prvi put u svojoj istoriji zakoraciti
i na taj segment trzista. No vratimo se ipak malo unazad… Poslednji Intel-ov procesor koji je ovom proizvodjacu obezbedjivao primat na
trzistu jeste P III Coppermine, i to samo u trenucima dok je sebi za suparnika
imao classic Athlon procesor. S promocijom novog Athlona [Thunderbirda], Intel-ovi
procesori i definitivno vise ne vaze za najbrze na trzistu…Na stranu podatak
sto je AMD uspeo da prvi predje magicnu granicu od 1 GHz – Intelu je to poslo
za rukom samo par dana kasnije, veca blamaza po samog Intela je svakako podatak
da su nedugo zatim pustili u prodaju procesor na 1.13 GHz da bi ga posle samo
nekoliko dana povukli iz prodaje zbog uocenih gresaka. Dodamo li tome prethodni
slucaj zvani Camino-gate, pa zatim nedovoljno uspesni proboj na trziste sa Solano
chipsetom, cela prica postaje kompletna – doslo je vreme za radikalne promene… Sve nekako pocinje od tog nesretnog ugovora sa Rambus inc.-om…od toga dana
pocinju Intel-ove Tantalove muke. Vezan pupcanom vrpcom za proizvod koji na
prethodnoj generaciji procesora nije mogao da iskaze ni delic svojih pravih
vrednosti, Intel je srljao iz greske u gresku. Strogi ugovor obavezuje Intel
da do 2002. godine svojim procesorima high klase mora obezbediti samo i iskljucivo
podrsku RDRAM memorije. Verujem da su odgovorni u Intelu milion puta prokleli
dan kada su stavili svoj paraf na to parce papira, ali niko im nije kriv – hteli
su za sebe monopol, i dobili su ga. :))) Dakle, Willamette iliti Pentium 4 je unapred bio predodredjen za koristenje
te vrste memorije, medjutim, poucen brojnim greskama u bliskoj proslosti, Intel
sebi priprema odstupnicu u vidu novog, treceg po redu Pentium III procesora
zvanog Tualatin [Katmai, Coppermine, Tualatin – kakva ekipa…]. Taj procesor
bi trebalo da se pojavi u prvom kvartalu ove godine, bice izradjen u 0.13 mikronskoj
tehnologiji i koristice standardni SDRAM. Prvo se suskalo da se za njega sprema
poseban chipset – Almador, od te ideje se za sada odustalo. Takodje, nagovestavana
je i podrska u vidu odgovarajuceg DDR chipseta [ugovor u ovom slucaju ne vazi
posto se ne radi o hi-tech proizvodu] ali i od toga izgleda da nista nece biti…
Intel sada odgovara da ce chipset za Tualatin procesore biti i815 Solano! Povoljna
vest sto se tice upgrade-a, ali cini se da ce od svega ipak biti ona “tresla
se gora…”. Mada, moze biti sasvim izvesno da ce Tualatin [koji ce startovati
na taktu 1.2 GHz] bez po muke u realnim aplikacijama “potuci” rezultate
Pentiuma “cetvorke”, barem kako stvari sada stoje. No ipak, to je
tema za nastavak testa…pozabavimo se mi nasim test-procesorom…

Odmah na prvi pogled se uocava da pakovanje nije znacajnije vecih gabarita u odnosu
na svog prethodnika – Pentium III. Ali takodje se i vidi da je sama procesorsko
jezgro prilicno vece a pinovi “gusci”, tacno je! Za razliku od svog
prethodnika, Pentium 4 ima jezgro povrsine 217 mm^2 [Coppermine – 106 mm^2, a
recimo i da direktni konkurent AMD Athlon [Thunderbird] ima procesorsku plocicu
povrsine 120 mm^2], a iz njega “viri” tacno 423 pina 🙂 Intel jos uvek
nije uspeo da osvoji 0.13 mikronski proces proizvodnje [ovakvi P4 procesori se
najavljuju krajem godine] tako da je i ovaj procesor izradjen u 0.18 mikrona.
Naravno, povecan je i broj tranzistora u procesoru koji sada iznosi 42 miliona
sto je za tacno 50 % vise od P III CuMine-a [28 miliona] ili za 5 miliona vise
od T’Birda… Vec smo navikli da nas Intel sa skoro svakim novim tipom procesora, “obraduje”
i novim pakovanjem sto neminovno znaci i zamenu same maticne ploce. Podsetimo
se samo situacije u proteklih par godina: krenulo se sa Socket7 pakovanjem [MMX],
zatim se preslo na vizuelno mocni ali isto tako kabasti Slot 1 [Pentium II, Celeroni
Covington i Mendocino, Pentium III Katmai], zatim povratak na jeftiniji proces
proizvodnje i Socket 370 [Celeron, P III Coppermine] da bi nas eto Intel ponovo
“naterao” na prelazak na Socket 423, pakovanje u kojem dolazi Pentium
4. Ni eventualni sadasnji prelazak na Pentium 4 platformu ne predstavlja ozbiljan
zalog za buducnost – vec krajem godine je planiran ponovni prelazak na Socket
478 pakovanje! Opet ista prica: “igrala sam jedno leto…” Treba li
to da cudi kada je Intel u pitanju? Konkurencija iz AMD-a je puno racionalnija
po tom pitanju, oni uopste ni ne planiraju na eventualnu izmenu pakovanja svojih
procesora tako da kupci aktuelnih maticnih ploca za AMD procesore po tom pitanju
mogu biti apsolutno mirni… Intel je takodje smislio i novi nacin hladjenja svojih procesora, o tome cemo
ipak detaljnije u daljem toku naseg testa – kada na red bude dosla ASUS P4T maticna
ploca. Pentium 4 trosi znacajno vise energije u odnosu na svog prethodnika: procesor
na 1.5 GHz trosi 52 W naspram Coppermine-ovih [1 Ghz] 33 W. Opet, to je znacajno
manje nego sto se ocekuje da ce trositi Athlon kada bude stigao do tih radnih
ucestanosti – barata se sa vrednostima izmedju cak 68 i 76 W!!! Pomislite samo
da na njega stavite bilo koji drugi cooler osim onih najboljih [i najskupljih].
Za kraj, kada se vec vrtimo oko podataka o potrosnji energije, pomenimo da je
radni napon novih Pentium 4 procesora 1.7 V.

To bi bilo sve sto se tice specifikacije oko izrade i potrosnje novih procesora,
pogledajmo sta je tu zaista novo…naravno osim ovog prelepog pakovanja. Da bi uopste krenuli u pricu o P4 procesoru, potrebno je najpre pomenuti dva najvaznija
i to potpuno nova podatka: NetBurst arhitektura i SSE2. Nemojte odmah povezivati
Net sa ubrzanjem na polju interneta mada ce vas strucnjaci koji vode Intel-ovu
marketinsku kampanju uputiti na to: Na Intel-ovom web-u postoje brojni linkovi
ka sajtovima koji koriste 3D scene i na kojima ce navodno P4 biti drasticno brzi.
Ne nasedajte previse na to, pomislite prvo na svoju sporu modemsku vezu i odmah
na startu odbacite kalkulacije toga tipa… Sto se SSE2 tice, pretpostavljate da se ovde radi o novom setu instrukcija koje
bi uz odgovarajucu podrsku proizvodjaca aplikativnog softvera trebalo da donesu
i bolje performanse ovog procesora. Tacno je, SSE2 oznacava skup od 144 novih
instrukcija ciju cemo vrednost imati prilike da uocimo samo ukoliko stigne adekvatna
podrska – pogledamo li malo u prethodni period i podsetimo se koristi od prvog
seta SSE [MMX2] instrukcija koje je doneo P III Katmai, i necemo se bas previse
usreciti, barem ne u dogledno vreme… Mnogo je raznoraznih informacija kruzilo pre premijere Willamette-a tj. Pentium
4, to se narocito odrazilo na kolicinu cache-a koji bi novi procesor mogao imati.
Baratalo se o informacijama da ce P4 imati 16 kb L1 cache sto se pokazalo netacnim.
Pentium 4 ima samo 8 kb takozvanog Execution Trace Cache-a [u koji staje cak 12.000
mops/sec.] sto je manje od kolicine cache-a kod CuMine procesora – svi znamo da
on ima po 16 kb za instrukcije i podatke. Zasto? Zato sto manji L1 cache u ovom
slucaju ima i duplo manju latenciju i u stanju je da izvrsi cak tri mikrooperacije
po jednom ciklusu sto u odnosu na recimo Athlon-ov 64 kb-ni L1 cache koji moze
da izvrsi samo dve mikrooperacije donosi znacajnu prednost. Dakle, nije vazna
samo velicina L1 cache-a, Intel je “cetvorkom” dokazao da manji cache
moze biti znacajno brzi. Evo kako to vidi dobro poznati WCPUID:

Sto se L2 cache-a tice, tu se nije mnogo sta menjalo…mada, izvesne informacije
su govorile da bi L2 cache mogao biti smanjen na 128 kb ali da ce zato biti dodat
i eksterni L3 cache od cak 1Gb! Nista od toga se nije dogodilo, od L3 cache-a
ni traga ni glasa a i L2 cache je zauzeo svoju standardnu vrednost od 256 kb. Na kraju dolazimo do brzine sistemske magistrale za koju je vezana izvesna nedoumica:
100 ili 400 Mhz. Razresicemo je odmah: sam procesor radi i dalje na magistrali
100 Mhz, i u BIOS-u pise tako…nas test-procesor na 1.4 GHz ima multiplikator
14 pomnozen sa taktom 100 MHz! Ali zato je kod Pentiuma 4 iskoristena nova mogucnost:
primenjen je takozvani “quad pumped bus” koji u svakom ciklusu vrsi
cetiri prenosa podataka i on zaista efektivno radi na 400 MHz! Odlican podatak
za marketinsku kampanju koju je Intel u ovom slucaju svojski primenio, cak i na
pakovanju svojih procesora. Kad moze AMD funkcionisanje svojih procesora pomocu
EV6 protokola da naziva 200 MHz, moze i Intel 400!!! Na ovaj nacin, dolazimo do
podataka o enormno velikoj propusnoj moci koja u ovom slucaju iznosi fantasticnih
3.2 Gb/sec. – eto prilike da konacno vidimo koristi od RDRAM memorije cija dva
kanala jedina mogu da obezbede ovoliko veliki transfer. Bude li P4 imao adekvatnu
prodju na trzistu a do toga bi u buducnosti [ne bas tako bliskoj] trebalo da dodje, eto prilike da Rambus ipak ne zavrsi svoju za sada neslavnu karijeru…

Ukoliko Vam se eventualno motaju po glavi neke ideje o buducoj eventualnoj nabavci
Pentium 4 procesora, ne morate uzimati u obzir kupovinu RDRAM memorije. Informacije
kazu da Intel uz svaki svoj box-procesor daje i dva 64 Mb-na PC800 RDRAM memorijska
modula. Mozda bi pravilnije bilo reci: pakuje, nista se danas ne poklanja bez
razloga :))) U istinitost ove tvrdnje ne mogu da posvedocim, buduci da sam dobio
na test otpakovan procesor ali istina – bila su tu i dva Samsung-ova PC800 RDRAM-a…

Vec smo se pomalo i navikli da ASUS-u skoro uvek pripadne ta cast
da “otvori sezonu” novih maticnih ploca. Tako je bilo i ovoga puta,
za Pentium 4 procesor stize i odgovarajuca maticna ploca u vidu P4T modela…za
sada je jos jedino Gigabyte uspeo da na vreme pripremi odgovarajucu plocu za
P4 procesore [naravno, i sam Intel] ali preliminarni rezultati sa drugih testova
kazu da je P4T apsolutni sampion – kako po mogucnostima, tako i brzinski…

Ova ploca je bazirana na i850 Tehama chipsetu i to je prvi i za
sada jedini odgovarajuci chipset za Pentium 4 procesore. Ovaj chipset je vrlo
slican svom prethodniku, i840 chipsetu i ima dual-kanalni RDRAM memorijski kontroler,
podrsku za AGP 4x, ATA100 podrsku, sestokanalni AC97 audio [nije ga bilo na
nasem primerku] kao i 4 USB porta.

Uostalom, evo i same specifikacije: Processor – Socket-423 processor Intel Pentium 4 1,4-1,5 GHz and higher – System bus 400 MHz Chipset – Intel 82850 Memory Controller Hub (MCH) – Intel 82801 I/O Controller Hub 2 (ICH2) – Intel 82802AB Firmware Hub (FWH) System memory – 4 RIMM slots – Support for two RDRAM channels: up to 2 GBytes PC800/PC600 RDRAM memory – Support of ECC Expendable slots – 1 AGP Pro/AGP 4x slot – 5 PCI slots I/O ports – One port for FDD, two serial and one parallel ports, ports for PS/2 mouse
and keyboard – 2 integrated USB ports – 2 additional USB ports – 20-pin connector for ASUS iPanel Integrated IDE controller – 2 IDE channels with support of ATA33/66/100 protocols (support up to 4 ATAPI-devices) BIOS – 4-Mbit Flash EEPROM – Award BIOS with support for PnP, ACPI, SM, BIOS2.3, Green, Boot Block, Trend®
ChipAway Virus (TCAV) & Boot Block BIOS Form-factor – Standard ATX 24,4 x 30,5CM (9.6″ x 12.0″) Ploca
dolazi u jarko crvenom pakovanju, ocito je da se ASUS-u jako dopada Ferrari-style.
Salu na stranu, ASUS u poslednjih godinu dana ima obicaj da prve serije svojih
maticnih ploca pakuje na ovaj nacin, u univerzalne crvene kutije, takav je barem
slucaj bio sa nekoliko novih maticnih ploca s kojima sam se susreo u prethodnom
periodu. Za ocekivati je da i P4T vrlo brzo dobije sopstvenu ambalazu… Pakovanje je tesko kao nikada do sada…skoro tri kilograma. Verovatno se pitate
sta to toliko moze biti tesko i sta se tu nalazi osim same maticne ploce, uputstva,
CD sa drajverima i utility-jima i naravno odgovarajucih kablova za povezivanje
uredjaja… Pa tu i jeste specificnost i850 chipseta koja je vezana za postojanje metalne
ploce i odgovarajuce gumene podloske na koje se montira sama maticna ploca.
Razlog tome je potpuno drugaciji sistem za hladjenje Pentium 4 procesora. U
nekoliko narednih slika mozete se upoznati sa nacinom koji je Intel smislio
za hladjenje svojih Pentium 4 procesora. Za pocetak, evo prvo slika pomenute metalne ploce sa gumenom podloskom koja
dolazi izmedju nje i same maticne ploce. Cak je i na samoj metalnoj ploci utisnut
naziv ASUS P4T:

Na obodima metalne ploce jasno mozete videti srafove za pricvrscivanje
maticne ploce dok se u sredini nalaze otvori za pricvrsivanje nosaca coolera…A
evo i odgovarajucih proreza na samoj maticnoj ploci, na sledecim slikama to
jasno mozete uociti:

Intel je pripremio i potpuno novi cooler za P4 procesore, naravno
ne mozete koristiti nijedan od do sada poznatih modela, mada je recimo ThermalTake
napravio odgovarajuci model za P4. Cooler je zaista masivan i dobro disipira
toplotu ali se sam fan vrti na vrlo malom broju obrtaja – svega oko 3200 obrtaja
u minuti. Uz sam cooler imamo i posebne nosace kojima se pricvrscuje za maticnu
plocu – pogledajte kako to izgleda na narednoj slici:

Prvo se montiraju plasticni nosaci crne boje i fiksiraju srafovima za samu maticnu
plocu. Oni time prave neku vrstu lezista u koji se postavlja sam cooler, koji
se na kraju i fiksira metalnim oprugama sa slike…

Evo na kraju i slike kako izgleda montiran procesor odnosno cooler na samoj maticnoj
ploci:

Vec je pomenuto da je P4T ploca zasnovana na i850 Tehama chipsetu.
NorthBridge memorijski kontroler [MCH – Memory Controller Hub] nosi oznaku 82850
i rezultat je najnovijih Intel-ovih tehnickih dostignuca…Ovaj chip je zaduzen
za komunikaciju sa procesorom, dvokanalnom RDRAM memorijom, pruza odgovarajucu
podrsku AGP-u i naravno, komunicira sa “juznim” delom chipseta koji
je baziran na 82810BA I/O kontroler chipu [ICH2], dobro poznatim jos od i815
maticnih ploca. Na chipu je montiran aluminijumski hladnjak vrlo neobicnog izgleda…

Najveca novina je svakako pominjani “Quad Pumped Bus”, primenom koga
je maksimalni sistemski transfer podignut na neverovatnih 3200 Mb/sec sto je u
odnosu na standardnih 1066 Mb/sec. trostruko veci protok podataka! Slicno resenje
je ranije vidjeno i kod i840 chipseta [Intel-ov server-chipset za P III procesore],
svaki od dva RDRAM kanala je u mogucnosti da prenese maksimalnih 1600 Mb podataka
u sekundi.

Za neupucene, oba RDRAM kanala moraju biti istovetna – u tu svrhu, uz maticnu
plocu dobijate i par terminatora koje obavezno morate postaviti, kao na slici… Na narednoj slici mozete u krupnom planu videti kako izgleda prostor oko 423-pinskog
socketa… ne mogu da sudim mnogo o kvalitetu filtracije napona [nikakvih probllema
nije bilo] ali vizuelno gledano, jedno je sigurno – ploca ni izbliza nije “ukrasena”
mnostvom elektrolitskih kondenzatora kako nas je ASUS do sada navikao…

ASUS nikako ne odustaje od postavljanja AGP Pro slota na svoje vrhunske maticne
ploce. iako je ideja sama po sebi vrlo dobra, do danasnjeg dana vrlo mali broj
grafickih adaptera iskoristava njegove pogodnosti…

Evo nas i na “juznom delu” maticne ploce kojim dominira dobro poznati
82810BA I/O kontroler i koji sluzi za komunikaciju sa IDE i USB uredjajima, upravlja
PCI slotovima itd. Ovaj kontroler smo po prvi put imali prilike da vidimo na Solano
chipsetu gde se i pokazao vrlo uspesnim: obezbedjena je ATA100 podrska a tu su
i 4 USB prikljucka. Tim koji dobija se po pravilu ne menja, tako da u ovom slucaju
ni Intel nije morao puno da eksperimentise…

Na slici mozete primetiti i set dzampera za podesavanje multiplikatora procesora
i brzinu sistemske magistrale – to i dalje ostaje resenje za one koji ni do danasnjeg
dana nemaju poverenja u SoftBIOS. Za kraj nase “foto-reportaze” P4T maticne ploce, evo i slike u totalu
– maticna ploca sa sve procesorom i RDRAM-om, spremna za rad:

Mala kritika ide na racun polozaja konektora ATX napajanja: ako imate malo kuciste
– tesko cete mu prici…kvalitet komponenti na vrhunskom nivou, uostalom nije
ASUS bez razloga najveci… Ploca je opremljena specijalizovanom verzijom Award-ovog Medallion BIOS-a koji
predstavlja optimum ponudjenih opcija krajnjem korisniku. Nema tu mnostva opcija
[potrebnih i nepotrebnih] kao kod ABIT-a, ali sve sto Vam eventualno zatreba je
tu! Jedino sada pomalo spartanski deluje deo BIOS-a u kome se vrse setovanja memorije:
nema vise CAS2, CAS 3…

Instalacija & test setup “Masina” je bez i najmanjih problema “pregazila” staru instalaciju
98-ice, mnogo bezbolnije nego mnogi drugi sistemi. U radu se ponasa vrlo zivahno,
sto s obzirom na cenu i brzinu procesora ne bi trebalo da predstavlja nikakvo
cudo :))) Sto se pouzdanosti tice, moram priznati da sam bio vrlo fasciniran
njenim radom, za nekoliko dana intenzivnog testiranja nije bilo niti ijednog
znaka eventualne nestabilnosti…A da cifra od 1400 MHz na monitoru zaista impresivno
deluje, ne treba previse ni govoriti – uostalom, evo je!

Ono sto je neophodno uciniti, jeste obavezna instalacija
.inf fajla sa instalacionog CD-a koji su naprosto neophodni za pravilo koristenje
ovakvog sistema. Ukoliko ih ne instalirate, rezultati su drasticno losiji…nesto
slicno kao VIA “4 in 1″… Naravno, koristeni su manje-vise standardni testovi s tim sto smo ovom prilikom
dodali i rezultate kompresovanja video-zapisa u DiVX format – u poslednje vreme
ovaj metod se vrlo intenzivno koristi pri testiranju procesorske snage pa smo
se i mi odlucili da ga uvrstimo u nase rezultate. I dalje u nasim testovima koristimo 98-icu koja je bez ikakve dileme u krugovima
ljudi koji se bave ovim poslom i dalje neprikosnovena. WinMe nikako da udje
u nasa srca, barem sto se testova tice…Evo koje smo sve komponenete koristili
na nasem testu… Test sistem – Windows 98 SE

CPU

– Intel Pentium 4 1.4 GHz [14 x 100 MHz] – Intel Pentium III Coppermine 1 GHz [7.5 x 133 MHz] – AMD Athlon 1 GHz [10 x 100 MHz]

Maticne ploce

– ASUS P4T – Intel i850 – ASUS CUSL2-C -Intel i815 EP – ABIT KT7 – VIA KT133

Memorija

– 128 MB Samsung PC800 RDRAM – 128 Mb PC150 Kingmax SDRAM

Video-karta

– ASUS V7700 GF2 GTS

Hard-disk

– IBM Deskstar 75 GXP 307030

DVD ROM

– ASUS E608

Zvucna karta

/

Monitor

– Philips Brilliance 107P10

Koristeni su vec pomenuti Intel-ovi update drajveri za P4T i CUSL2-C maticne ploce,
VIA “4 in 1” ver. 4.25 drajveri uz KT133, DirectX 8 i naravno, poslednji
zvanicni Detonatori ver. 6.31 za nVidia GF2 GTS graficku kartu… Podjimo redom…

Na samom startu, pravi debakl “cetvorke”… Iako hendikepirani sa 40%
nizom nazivnom brzinom procesora, P III i narocito Athlon vrlo lako izlaze na
kraj sa Intel-ovim novim “cudom”… Narocito je razocarao vrlo los rezultat
FPU jedinice kod Pentiuma 4.

Ista meta – jos vece odstojanje! Pentium 4 vrlo lose radi u 2D testovima sa grafikom
– kazu u Intelu da treba promeniti kompajlere i uneti nove setove instrukcija
kako bi P4 dao odgovarajuce rezultate – dok se to ne desi, pravo na zacelje kolone…
Athlon i ovde ubedljivo dokazuje ko je “gazda u kuci…”

Vrlo slicni rezultati Intel-ovih procesora koji su sasvim logicni jer njihove
maticne ploce koriste potpuno identicni “South Bridge”. VIA686A kontroler
se i ovde pokazao dovoljno konkurentnim, sto je i dokazao nas nedavni test… Prelazimo sada na grupu testova u kojima Intel-ova “cetvorka” delimicno
pokazuje svoje pravo lice, tj. benchmarci su radjeni potpuno po meri Intela [da
li je i to uopste realno?]. To se prvenstveno odnosi na test rada sa memorijom,
gde prednosti “quad pumped bus”-a narocito dolaze do izrazaja. Naravno,
u pitanju je SiSoft Sandra u najnovijem 2001. izdanju, koja dokazuje Intelove
prednosti na papiru, u odnosu na konkurenciju. Sta znaci optimizacija…mada ipak
cisto sumnjam, cak i tvrdim, da je iko u stanju da napravi realnu aplikaciju koja
bi u toj meri mogla da donese prednost Pentiumu 4 u odnosu na slicne procesore!
Pre bi se reklo da su konkurenti na ovom testu nepravedno osteceni! Evo prvo malo
slika “uzivo” a zatim i uporednih tabela…

Tek u poslednjem testu u nizu [test memorijskog transfera], Pentium 4 zaista dolazi
do izrazaja – ali u merenjima “sirove” procesorske snage, konkurenti
su vise nego ravnopravni, Athlon cak mozda i bolji!

Ako pogledamo “Sandrine” rezultate, mozemo doci u zabludu sto se tice
snage FPU jedinice Pentiuma 4. Rezultati “tamo” i rezultati u jednom
testu u kome smo upotrebili realnu aplikaciju su vise nego kontradiktorni. 3D Studio Max R 3.1 u punoj meri pokazuje slabost “cetvorke”, pretvorite
ovu razliku izmedju 20 i 24 [69 i 77] u procentualni iznos – P4 “kaska”
za Athlon-om za cak 10-20%. Sta cemo reci kada se pojavi odgovarajuci Athlon procesori
na istoj frekvenciji? Medjutim, stize spas po Intel – i to veoma brzo… Novi
3D Studio Max se uzurbano priprema i uskoro izlazi verzija 4 – sumnjate li uopste
da ce koristiti posebno optimizovani set SSE2 instrukcija Pentiuma 4? Zivi bili
pa videli…

Realne aplikacije, mozda i najbitniji test za prosecnog korisnika. Ovaj test objedinjuje
skup razlicitih aplikacija koje vecina nas koristi u svakodnevnom radu [Office,
Photoshop, Dreamvewer i sl.]. Jos jedan tezak poraz Pentiuma 4, kako ubediti kupca
da je skupo placeni proizvod pravilna odluka?

Ni sto se tice MP3 kompresije, P4 se nije proslavio…Coppermine je u toj oblasti
jos uvek na tronu…

Dolazimo do testa koji se u poslednje vreme vrlo intenzivno koristi
kod testiranja procesora jer vrlo tacno odredjuje njihove prave mogucnosti.
U pitanju je naravno prebacivanje video-zapisa u DivX format, u poslednje vreme
narocito popularno kod grupe ljudi koji se okupljaju oko Benchmark sajta :)))
U pitanju je intenzivna matematicka operacija a rezultati su vrlo interesantni… Tom je pri pisanju
svog clanka o Pentium 4 procesorima narocito obratio paznju upravo na ove testove,
desavanja koja su se potom zbila su ga naterala da uradi cak cetiri revizije
svog testa! Zasto? Pa zato sto prvi rezultati nisu govorili mnogo toga dobrog
u korist Intel-ovog pulena, da bi se samom Tomu javili odgovorni iz Intel-ovog
sedista u Minhenu i ciji su inzenjeri napravili izvesne prepravke u samim kompajlerima
popularnog FlasKMPEG-a. Rezultat toga su nesto bolje performanse, a ljubitelji
ove tehnike su verovatno primetili da njihovi stariji procesori prethodne generacije
[Celeron, Coppemine] mnogo losije rade sa novom, optimizovanim [ali samo za
P4] verzijom… Kako smo testirali? Koristen je “mali” 200 Mb-ni .vob fajl jednog
DVD naslova a mereno je prosecno vreme kompresije, odnosno broj frejmova u sekundi.
Evo kako su izgledala setovanja, to ce mnogo znaciti nasim “reziserima’
koji intenzivno koriste ovu aplikaciju kako bi na pravi nacin uporedili procesorsku
snagu svojih procesora sa mogucnostima najjacih procesora danasnjice…

Video Codec
– DivX 3.11 alpha, slow motion

Keyframe
– every seconds

Compression
– 100

Data rate
– 600 kbps

Frame size
– 720 x 480

Time Base [fps]
– 25

Post Processing
– HQ Bicubic Filtering, no crop, no letterboxing

Audio
– not processed

Prvo je koristen standardni FlasKMPEG, pogledajmo kakvi su ovde
rezultati:

Evo konacno realne aplikacije gde Pentium 4 dokazuje svoju pravu snagu koja odgovara
razlici u broju megaherca…znaci, nista vise od toga. Zatim je upotrebljena optimizovana verzija za Intel, odnosno AMD procesore – obavezno
pogledajte obe naredne tabele. Razlika izmedju rezultata izmedju custom-izirane
i standardne verzije FlasKMPEG-a i nije bas tako drasticno velika…

Idemo dalje, na redu su sada rezultati dobijeni u razlicitim 3D aplikacijama…

Sto se 3D Mark-a tice, on je ocigledno “svestan” postojanja SSE2 seta
instrukcija zahvaljujuci DirectX-u 8. Rezultati koje postize Pentium 4 su vec
znacajno bolji u odnosu na pratioce – pa ipak, tih 40% nikako da budu dostignuti…

Naravno, i CPU Mark je u istom testu “skocio”…

Sta drugo reci nego “vau”…Komentar rezultata Quake-a 3 nije potreban,
neka brojke govore same za sebe…P4 je i definitivno oduvao konkurenciju, pa
ipak postavlja se pitanje – hoce li glavna klijentela “cetvorke” biti
Quake-ri…? Tesko, vrlo tesko… Mada, sudeci po svemu do sada vidjenom, oni bi jedini “opravdali” svoja
ulaganja :)))

UT k’o UT, razlika ovde nikada nije prevelika – sta god stavili u “masinu”…
Ovo je ipak, vise test za graficke karte [jos bolje reci, test API-ja] ali ajde
de, cisto da dodamo jednu D3D igru u nase testove…P4 za dlaku ispred!

Overclocking Naravno da me je vrlo zanimalo kako se Pentium 4 procesor ponasa pri overclockingu,
svi mi volimo da uzmemo i ono malo sto nam po pravilu ne pripada – svako ce
Vam priznati da je to i najsladje…Cesto dobijamo mail-ove u kojima pojedinci
kritikuju nas stav prema overclockingu ali ne znam zasto je to tako? Na nama
je da uvek maksimalno objektivno i realno prikazemo mogucnosti aktuelnog hardvera
koji mnogima ostaje ipak nedostupan. Overclocking je samo jedan deo nasih testiranja
jer valja zainteresovanima i to ponuditi kao opciju, uostalom – procenat ljudi
koji uopste posecuje hardverske sajtove, ume i uvek pokusava da iz svog racunara
izvuce maksimum raspolozivih mogucnosti. Poruka svima koje taj deo price ne
zanima: jednostavno naredne strane mozete zaobici… I Pentium 4 ima solidnih mogucnosti za overclocking, doduse, ne moze se to ciniti
promenom multiplikatora kao kod novih AMD procesora, ali stari dobri nacin podizanjem
sistemske magistrale nam je uvek na raspolaganju…

Evo malo i slicica naseg overclockinga… P4 1.4 GHz je uspesno
podignut na 1609 MHz [14 x 115 MHz] – ostaje mi samo nejasno gde li se deo onaj
1 MHz :(((

Kao i do sada, vrlo jednostavna promena sistemske magistrale direktno
iz BIOS-a, evo i dobro poznatog AWARD-ovog Medallion BIOS-a, posebne verzije
koju koristi iskljucivo ASUS:

Vise od 115 MHz-ne magistrale se nije moglo, vec na sledecoj pokusanoj vrednosti
118 MHz zacuo se dobro poznati pisak koji upozorava o neuspelom overclockingu.
I ova ASUS-ova maticna ploca po uzoru na nekoliko prethodnih modela ovog proizvodjaca,
takodje vraca setovanja procesora na default ako malo preterate sa vrednostima.
Dakle, nema potrebe za ponovnim resetovanjem masine ili u nekim jos gorim slucajevima,
vracanje parametara BIOS-a na standardne vrednosti prespajanjem dzampera na maticnoj
ploci. Evo i sta Sandra kaze na sve to…

I pri ovakvim setovanjima sistem se ponasao besprekorno stabilno, na sledecim
grafikonima mozete videti dobijene rezultate poredjene sa rezultatima u “normal”
rezimu rada. Naravno da su overclocking rezultati prilicno bolji, s toga ih ne
bih posebno komentarisao… Ziff Davis

SiSoft Sandra 2001.

Content Creation Winstone 2000

3D Studio Max

Interesantni su rezultati u 3D Max-u…Pentium 4 mora da radi na cak 1.6 GHz da
bi njegov ucinak bio konkurentan Athlonu na 1 GHz!!! Audio Catalyst 2.1

FlasKMPEG

Quake 3

Evo i tog screenshot-a koji pokazuje neverovatnih 220.5 frejmova u demou 1 Quake-a
3. Mozete li uopste pretpostaviti koliko je to brzo? Mnogo! Napominjem da se radi
o standardnoj instalacionoj verziji ove popularne igre, kolika bi tek brzina bila
sa posebnim setovanjima?

3D Mark 2000

U kombinaciji sa Pentium 4 procesorom, GF2 GTS je konacno prebacio zamisljenu
granicu snova od 10.000 poena u 3D Mark-u. Ako zelite ovakav rezultat, sada barem
znate sta bi trebalo kupiti…:))) Naravno, evo i odgovarajuce potvrde ovog rezultata…

Unreal Tournament

Zavrsni komentar Tesko je biti previse pametan na kraju jednog ovakvog testa koji je doneo zaista
kontradiktorne rezultate, u svakom slucaju moram biti vrlo zadovoljan cinjenicom
da mi se pruzila prilika da istestiram jedan zaista vrlo aktuelan proizvod. Kao
sto ste i sami mogli primetiti, celim testom dominiraju vruce-hladno utisci…
Specifikacije na papiru jasno govore da se radi o necemu potpuno novom, cak bi
se moglo reci da u principu sjajno deluju…400 Mhz-ni quad-pumped bus, stravicno
veliki memorijski protok, visoke radne frekvencije na kraju krajeva – prosto da
Vam se zavrti u glavi od svih tih silnih podataka. Pa ipak, stvarnost je prilicno
drugacija…Rezultati ni izbliza ne opravdavaju tvrdnje Intel-ovih zvanicnika
da je P4 radikalan pomak unapred, cak bi se moglo reci da su prilicno razocaravajuci.
Optimizovati skoro celokupan aktuelni softver kako bi P4 konacno dosao do izrazaja
ce biti vrlo dug i mukotrpan proces za njegove tvorce. Ni najmanje ne sumnjamo
da ce adekvatna podrska P4 procesorima biti realizovana ali kao vrlo bitan parametar
se pojavljuje vreme. Trziste zeli brzinu odmah, tesko da ce se bilo koji kupac
odluciti na izdvajanje velike kolicine novca da bi dobio proizvod “buducnosti”
koji bi u punom sjaju mogao da se pokaze eventualno tek krajem godine. Jedno moramo priznati, AMD-ovi procesori danas deluju mnogo konkretnije u odnosu
na Intel-ove. Intelu je poslo za rukom da ostvari znatnu brzinsku prednost ako
uzmemo u obzir broj megaherca samog procesora, ali ako pogledamo mogucnosti –
vrlo tesko da ce u buducnosti uspeti da parira nadolazecoj armiji AMD-ovih procesora
koju predvodi Palomino. Stepen iskoristenja “cetvorke” je znatno nizi
u odnosu na konkurente, tako da je vrlo realno ocekivati da ce po promociji Athlona
na slicnoj ucestanosti, P4 biti “pociscen”… Na stranu podatak da bi Intel vec u trecem kvartalu mogao da dosegne granicu od
2 GHz, bude li AMD do tada napredovao do 1.6 – 1.7 GHz, nema razloga da brine
za svoju buducnost. Situacija po Intel nije previse ruzicasta ni na trzistu gde
je jos uvek aktuelni vladar [uostalom, jedini je] – AMD-ov 760MP chipset ce na
trziste vrlo brzo, dok se u isto vreme multiprocesorski P4 sistemi uopste i ne
pominju! Naime, Pentium 4 za sada moze da radi iskljucivo kao jednoprocesorska
masina!? Taj podatak jasno ukazuje na cinjenicu da je Intel maksimalno zurio sa Willamette-ovim
izlaskom na trziste jer prosto neverovatno deluje podatak da adekvatne multiprocesorske
podrske za njega nema. Dokaz toj tvrdnji je i podatak sa samog pocetka testa,
423-pinsko pakovanje ce vec krajem godine biti zamenjeno onim koje broji 478 pinova.
Shvatam veliku trku u “naoruzavanju” nestrpljivih kupaca, ali ipak stojim
pri misljenju da je jedan tako osetljiv deo PC-ja kao sto je procesor, potrebno
mnogo brizljivije koncipirati i postaviti na zdrave noge pre nego sto se pusti
u mas-produkciju. Pentium 4 odaje utisak nedovrsenog proizvoda… Tesko je u ovom momentu bilo koga savetovati da svoje poverenje ukaze bas ovom
tipu procesora, mnogo je razloga za tako nesto i s njima ste se tokom testa mogli
detaljno upoznati. Nedovoljna mogucnost iskoristenja ovakvog racunara od strane
aktuelnog softvera, buduca nekompatibilnost sadasnje verzije maticnih ploca sa
buducim procesorima, jos uvek visoka cena…P4 ce sacekati jos izvesno vreme pre
nego sto bi ga mogli uzeti u ozbiljno razmatranje pri eventualnoj kupovini. Uostalom,
vise od svega govori [ne]zainteresovanost proizvodjaca maticnih ploca: samo su
Gigabyte i ASUS predstavili adekvatne ploce a MSI kao treci svetski proizvodjac
je tek najavljuje. I tu se prica za sada zavrsava… Maticnu plocu i procesor na test ustupio “Pakom“