Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Test: Intel Z68 – ASUS P8Z68-V Pro
Sam problem vezan za P67 čipset je delu koji ima ulogu SerialATA II kontrolera, gde se nakon određenog perioda korišćenja može pojaviti drastičan pad performansi i na kraju prestanka komunikacije se svim diskovima povezanim preko SerialATA II portova. Interesantno, ovaj problem ne postoji kada je u pitanju rad sa SerialATA 6 Gb/s portovima koji predstavljaju novitet P67/H67 čipsetova u odnosu na prethodnu generaciju. Naravno, Intel je odmah nakon zvaničnog priznanja o postojanju greške na čipsetu munjevito reagovao, prvo sa saopštenjem da se ovaj problem može pojaviti samo u oko 5 % od ukupno 8 miliona čipseta koji su isporučeni proizvođačima matičnih ploča.
Ipak, to nikako nije bilo dovoljno uverenje da bi neko kupio matičnu ploču sa čipsetom koji ima potencijalni problem. Tako da su svi kupci koji su bili spremni za investiciju u nov računar, sačekali da se pojave revizija čipseta na već postojećim modelima matičnih ploča. Kako je dotični problem hardverske prirode, jedino ga je bilo moguće rešiti sa novom verzijom čipseta, što je Intel i uradio, pa se „sređena“ B3 verzija P67/H67 čipsetova krajem februara počela isporučivati proizvođačima ploča, da bi tokom aprila već gotovo svi proizvođači imali modele ploča sa novom verzijom čipseta. Tako je problem „zakrpljen“, sa tim da je vlasnicima ploča sa feleričnim čipsetom omogućena zamena za novu verziju. Ipak, iako je zvanično stavljena tačka na celu ovu priču, većini i dalje u glavi ostaje veza između P67 oznake i problema, pa je i zbog toga za Intel bilo veoma značajno da što pre izađe sa novim čipsetom i novom oznakom koja će skrenuti pažnju sa problema na neke druge stvari – na scenu stupa Z68.
Intel Z68
Istina, Intel je Z68 već izvesno vreme pripremao i najavljivao tako da nije u pitanju „ishitreno“ rešenje, već se samo malo procedura ubrzala kako bi Z68 sigurno pojavio na vreme, uz nadu da će masovno pokrenuti i prodaju Sandy Bridge procesore. U redu, jedan broj veća oznaka i finalno slovo abecede, ali šta to znači kada su u pitanju stvarne razlike u odnosu na P67/H67. Dakle, LGA1155 podnožje se podrazumeva, podržana je ista maksimalna količina memorije, da, i broj raspoloživih PCI Express linija je isti. SerialATA podrška je takođe ista, dakle četiri SerialATA II i dva SerialATA 6 Gb/s porta. USB podrška, opet očekivano ista, 12 USB 2.0 portova i četiri USB 3.0. Oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 standardnu se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko ASMEDIA 1042 „extended host controllera“ koji podržava Inte xHCI, pa je tako ostvarena USB 3.0 podrška.
Ovim rešenjem je malo uprošćena USB 3.0 priča, ali smo sigurno da će neki proizvođači ploča opet to malo zakomplikovati u želji da ponude više od četiri USB 3.0 porta. Dakle, ukoliko uporedimo osnovne specifikacije Z68 i P67, jasno se vidi da neke razlike koju bi smo možda očekivali jednostavno nema. Međutim, Z68 sa sobom ipak donosi dve nove karakteristike koje ovaj čipset po mogućnostima odvajaju od svog prethodnika. Svi znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking „K“ serije procesora koje poseduju otključan množilac. Tako se potencijalni kupac morao u startu odlučiti za jednu od dve varijante, što i nije preterano popularno rešenje. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite. Z68 treba da reši ovaj problem, tako što će sada ovaj čipset nuditi mogućnost i overklokinga „K“ serije Sandy Bridge procesora, ali i upotrebu integrisanog GPU-a.
Tako možemo reći da Z68 predstavlja „2 u 1“ rešenje koje bi trebalo da zameni prethodne generacije P i H čipseta. Međutim, Intel sa Z68 uvodi još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim. Prva stvar je tehnologija pod nazivom „Virtu“ koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Sada, Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, tako da je moguće u isto vreme, na primer, pokrenuti neku DirectX11 i raditi video encoding preko QuickSync-a, i da se sve to odvija maksimalnom brzinom. Ukoliko se pitate kako je ovo moguće, odgovor je – Lucid.
Intel je još pre par godina započeo saradnju sa Lucid-om, kada je trebalo rešavati problem SLI podrške na Intel čipsetovima koje u to vreme nVidia nije htela da omogući. Da ne dužimo sa istorijom, jer znamo da je nVidia ipak kasnije omogućila SLI na Intel čipsetovima, ali je Lucid i dalje nastavio sa razvojem svoje ideje. Kao finalni proizvod nastali su Hydra čipovi, koje je prvi počeo da koristi MSI na matičnim pločama koje smo prvi put predstavili prošle godine. Hydra čip (koji u najvećoj meri služi kao PLX) zajedno sa drajverom omogućava zajednički rad dve ili više različitih grafičkih karti bez striktne vezanosti za SLI ili Crossfire modove. Dakle, ATI i nVidia karte preko Lucid Hydra sistema zajedno rade na ostvarivanju većeg frame rate u igrama.
Ceo koncept je veoma zanimljiv, ali uspeh na tržištu je bio ograničen iz prostih razloga, no to ne znači da ubuduće Lucid sa svojim idejom neće biti značajnije zastupljen. Ovde je upravo Intel primetio još neke potencijalne mogućnosti, i prilikom razvoja Z68 čipset je opet nastavljena saradnja sa Lucid-om. Tako je upravo Lucid softver zaslužan za mogućnost rada integrisanog GPU-a kod procesora i posebne grafičke karte, sa tim da se sada ovaj driver zove „Virtu“. Dakle, u pitanju je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji direktno „presreće“ zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao. Za razliku od Hydra rešenja, Virtu niju tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi. Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde na primer u jednom prozoru se može pokrenuti neka igra, dok se u drugom obavlja video enkoding, a sve to naravno se odvija maksimalnom mogućom brzinom.
Naravno, ostaje pitanje koliko je ova situaciji kod većine korisnika neophodna, ali je sa druge strane veoma značajno da QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom. Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi. Ovo bi bio dodatni bonus Z68 čipseta, ali videćemo kako će se to u praksi odvijati.
Drugi interesantan novitet koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom „SSD Caching“ (Smart Response Technology). Nije u pitanju sistem za ubrzano keširanja podataka pri radu sa SSD diskovima, već se radi o rešenju koje bi trebalo da pomogne poboljšanju performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a. Na primer, mali SSD uređaj možete na Z68 čipsetu postaviti kao „cache medij“ za određeni hard disk, gde će podaci tokom rada biti prvo snimani (ili čitani ako su dostupni) direktno na SSD, da bi se kasnije izvršilo kopiranje na hard disk. Tako „SSD Caching“ ideja da mogućnost primetnog ubrzanja rada standardnih hard diskova, ali ja za to neophodno posedovati bar jedan SSD koji će biti korišćen kao keš. Ideja je definitivno zanimljiva, a videćemo kako će to u praksi stvarno funkcionisati.
Asus P8Z68-V PRO
Kada su u pitanju matične ploče, Intel je direktno proizvođačima ostavio mogućnost da sami odluče na kojim modelima žele da implementiraju Virtu, Smart Response Technology i ostale stvari koje donosi Z68 čipset. Tako su se neki proizvođači ploča odlučili da za „light“ primenu Z68 čipseta, pa na nekim modelima jednostavno nisu podržane i sve mogućnosti novog čipseta. Ipak, Asus nije odabrao „linijom manjeg otpora“ pristup, već se ovaj proizvođač odlučio za maksimalnu implementaciju Z68 čipseta kod svojih ploča. Tako model P8Z68-V PRO poseduje sve mogućnosti koje nudi Z68 čipset, pa shodno tome u ovom momentu i predstavlja najbolju platformu za testiranje novog čipseta.
Logično, sama ploča izgleda gotovo identično u odnosu na P8P67 Pro, sa kojom i sam Asus direkno poredi Z68 varijantu. Zbog toga treba baš zagledati detalje, kako bi se primetile neke razlike. Možda i najveća razlika u odnosu na P8P67 Pro je u naponskoj jedinici, pa tako P8Z68-V PRO poseduje 16-Phase (12+4 Phase) naponsku jedinicu, koja je sada već po Asus standardu Digi+. Naravno, EPU i TPU funkcije su pristune i preko DIP prekidača, sa tim da je TPU promenio mesto i sada se nalazi zajedno na istom dalu PCB-a sa EPU prekidačem i „Memory OK“ tasterom.
Pored toga, možemo primetiti dva ASMEDIA 1042 kontrolera koji obezbeđuju USB 3.0 podršku, gde se dva porta nalaze na I/O panelu, dok se za druga dva moraju dokupiti USB bracket-i. Od ASMEDIA čipova, na P8Z68-V PRO se još nalazi 1083 koji obezbeđuje podršku za dva klasična PCI slota, jer sam Z68 čipset ne podržava ovaj stari standard.
Tu je još Nuvotn NCT677F čip koji obezbeđuje klasične I/O funkcije, i tu je i VIA 6308P koji se brine za firewire podršku. Interesantno, na I/O panelu uopšte nema ni jednog firewire priključka, pa se moraju korisitit dodatni bracket-i ukoliko se želi i koristiti firewire na P8Z68-V PRO. Na samom I/O panelu se nalaze ukupno šest USB 2.0 i dva USB 3.0 porta, uz jedan eSATA i LAN, uz standardni set audio priključaka. Naravno, DSUB, DVI i HDMI izlazi su tu za potrebe ingerisane grafike i upotrebe Virtu i-mod režima. P8Z68-V PRO poseduje ukupno tri grafička PCI Express slota, ali usled klasičnih ograničenja čipseta koja su nam već poznata od P67, jasno koji su multi GPU modovoi mogući. Dakle, x16 ili 2×8, dok treći grafički PCI Express slot može da radi samo u x4 režimu, pa u ove svrhe nije preterano koristian.
BIOS, AI Suite II
Sasvim očekivano, P8Z68-V PRO poseduje isti EFI BIOS koji smo prvi put videli na P8P67 Deluxe i P8P67 Pro modelima. Shodno tome, opcije i mogućnosti za podešavanje parametara sistema su gotovo identične, pa ni po ovom pitanju nema nekih većih razlika. Tek par podešavanja koji su direktno vezani za Virtu modove ukazuju da se radi o novom modelu matične ploče.
Već na prvom BIOS ekranu jasno se vidi veoma lepo grafički rešen interfejs, koji odmah nudi korisniku par najbitnijih opcija. U donjem delu je opcija koja prikazuje „boot“ redosled povezanih uređaja, dok su gornjem delu ekrana prikazani osnovni parametri sistema kao što su temperatura procesora i ploče, uz četiri osnovne naponske vrednosti. Srednji deo ekrana zauzima deo sa oznakom „system performace“, gde su jasno prikazane karakteristike tri osnovna režima rada. Prvi je „energy saver“ mod koji aktivira EPU i sistem prebacuje u mod slabijih performansi, ali uz uštedu energije. Srednja varijanta je „normal“ koja podrazumeva standardni rad, dok je treća „overkloking“ mod u kojem će ploča sama nakon reseta postaviti sve parametre na maksimalnu detektovanu stabilnu vrednosti.
Prelaskom u „Advanced“ mod pred nama se nalaze opcije u rasporedu koji je veoma sličan prethodnim Asus BIOS-ima, jedino što je sada sve u novom „GUI“ ruhu. „AI Tweaker“ je ovde i najzanimljivija sekcija u kojoj se nalaze sve overkloking i „fine tune“ opcije. Ne treba zaboraviti „OC Profile“ opciju kroz koju možete snimiti sva svoja podešavanja i po potrebi ih menjati, upoređivati itd.
Naravno, za one koji više vole da sistem podešavaju i overklokuju direktno iz operativnog sistema, Asus sa novom generacijom ploča pripremio i novi softver. Asus „AI Suite II“ predstavlja set aplikacija koji pruža potpunu kontrolu nad matičnom pločom. Tako u Digi+ VRM sekciji se mogu vršiti ista podešavanja kao i kroz BIOS bez ikakvih ograničenja, a isto važi i za EPU podešavanja. Kroz TurboV deo paketa se detaljno mogu podešavati svi naponi i radni taktovi, a sa „Probe II“ softverom se prate svi vitalni parametri sistema.
Na ovoj strani možete pronaći rezultate koje ostvaruje matična ploča. Virtu tehnologiju kako se ona pokazuje u praksi možete pronaći na narednoj stranici.
Virtu početak
Sa obzirom da se radi o dva gotovo identična čipseta, sasvim je logično očekivati da će i performanse između P67 i Z68 biti blizu identičnim. Realno, nema sa ni na osnovu čega očekivati neki rast performansi. Memorijski kontroler je odavno u procesoru, isto važi i za PCI Express kontroler, a sada je tu i integrisana grafika u GPU, tako da za performanse samog čipseta ima veoma malo prostora. Sada, čip(set) služi kao most između nekih funkcija, odnosno sam nudi nove mogućnosti koje su implementirane u njega, poput USB 3.0 ili SerialATA 6 Gb/s standarda. Jedna od tih novih funkcija je i Virtu, koji se sada nalazi na početku puta ideje o zajedničkom radu posebne grafičke karte i GPU-a koji je integrisan u Sandy Bridge procesore. Stoga je jasno zbog čega nas u prvom susretu sa Z68 matičnom pločom upravo Virtu i najviše interesuje.
Sama procedura instalacije je prosta, neophodno je samo instalirati oba drajvera (Intel-ov za GPU, i nVidia ili ATI drajver u zavisnosti od grafičke karte), i na kraju instalirati aktuelnu verziju Virtu drajvera. Dakle, sve je veoma slično kao i kod Hydra sistema o kojem smo pisali u par navrata prošle godine. Virtu ikonica će se pojaviti u „system tray-u“, gde se nakon toga može pozvati glavni prozor u kome se vrše podešavanja. Tu se aktivira Virtu, podešava „kvalitet / performanse“ balans i eventualno se može napraviti poseban profil za specifičnu igru ili softver.
Sam Virtu poseduje dva osnovna moda, i-mod i d-mod. Prvi se koristi u slučaju kada je integrisani GPU primarna grafika na kojoj je povezan glavni monitor, dok je d-mod logično tu kada se standardna grafička karta primarni adapter. Glavna razlika između dva moda koju ističu proizvođači nije baš mnogo interesantna za prosečne kućne korisnike, a to je ušteda energije. Tako u i-modu se integrisana grafika koristi na desktopu, a tek kada se pokrene neka igra, onda sa automatski pali i grafička karta. Sa druge strane, d-mod omogućava maksimalne performanse, uz eventualno dodavanje nekog frejma od strane integrisane grafike, ali se zato može bez problema koristiti „Quick Sync“ za video enkoding. Ova funkcija radi bez problema, sa tim da bolje radi u i-modu, ali ipak pruža očekivani boljitak, iz prostog razloga što je „Quick Sync“ dostupan.
Kada su igre u pitanju, jednostavno nismo ni na koji način uspeli da izvučemo da bar za jedan frame d-mod bude brži od standardnog rada sa jednom grafičkom kartom. i-mod oko deset procenata sporiji u odnosu na d-mod, ali je opet d-mod bio još malo sporiji od „čiste“ grafičke karte. Tako, bar za sada, Virtu ne pokazuje neko poboljšanje kada su performanse u igrama „po sredi“, već se boljitak odnosi samo na mogućnost ubrzavanja funkcija video enkodinga. Ipak, kako je ovo tek početak Virtu-a, može se očekivati da se nastaviti sa unapređenjima, i da će korisnici na kraju moći da „upregnu“ sve resurse svog računara zarad maksimalnog frame rate u igrama.
Virtu – rezultati
Zaključak
Ukoliko pažnju skrenemo sa Z68 čipseta i Virtu-a, a fokusiramo se na matičnu ploču, još jednom možemo zaključiti da je Asus odradio veoma dobar posao, čak možda i bolje od toga. Ovoga puta nismo baš mnogo prostor posvetili samoj ploči, iz prostog razloga što je u pitanju prvi Z68 model koji na je stigao na test, ali i zbog toga što i nema baš mnogo toga stvarno novog. P8Z68-V PRO treba da bude naslednik ili unapređena verzija P8P67 Pro, pa bi i finalna cena trebalo da bude veoma približna i pored toga što se radi o ploči sa najnovijim Intel čipsetom. Kako je cena i za P8P67 Pro bila povoljna, P8Z68-V PRO i sa samog stanovišta cene veoma dobra opcija. Naravno, pitanje je da li vredi ići na novi model ako su razlike toliko male, ali u slučaju P8Z68-V PRO, možemo reći da definitivno vredi ići direktno na ovaj model ukoliko se razmišlja o računaru sa Sandy Bridge procesorom.
Pored toga što se dobija mogućnost upotrebe svih funkcija Sandy Bridge procesora, P8Z68-V PRO nudi i primetno lakši overkloking, uz veće domente. Naravno, BIOS opcije i mogućnosti za podešavanje su iste, ali P8Z68-V PRO mnogo lakše ostvaruje visoke radne taktove i zahteva manje „čačkanja“ opcija kao bi se ostavarili veoma visoki radni taktovi. Tako je sa P8Z68-V PRO i 2600K procesorom takt od 4.5 GHz „laganica“, gde je bukvalno samo potrebno podesiti množilac, dok sve ostalo možete ostaviti i na „auto“. U stvari, i „auto overklok“ funkcija će vas dovesti veoma blizu ovog radnog takta, što je korektan rezultat.
Sama ova „user friendly“ karakteristika je veoma bitna za većinu korisnika koji nisu iskusni u podešavanju BIOS-a, ali će oni koji imaju iskustva moći da izvuku iz Sandy Bridge procesora još i više. Tako smo mi uspeli da ostvarimo takt 4.8 GHz, i to se tek nekoliko detalja koje je trebalo podesiti kako bi se osigurao stabilan rad. Interesatno, mogli se ići još i više, pa se sistem i Windows 7 bez problema podizao na fantastičnih 5 GHz (i to sve „na vazduhu“), ali se procesor pri malo većem opterećenju jednostavno previše zagrevao. Sa nekim naprednim sisteom za hlađenje, sigurni smo da P8Z68-V PRO može da obezbedi stabilan rad na 5 GHz, pa čak možda i nešto mali više od toga. Od ostalih funkcija, P8Z68-V PRO poseduje sve što treba jedna „mainstream“ ploča da ima, pa ne se ne može reći da nešto nedostaje. Dodatni SerialATA II portovi su tu, bluetooth konekcija isto, USB 3.0, firewire i sve ostalo, tako da je sasvim realno očekivati da će u narednim mesecima P8Z68-V PRO biti jedan od najinteresantnijih ploča, bar kada je u pitanju LGA1155 platforma. ASUS P8Z68-V Pro se već nalazi u prodaji, a okvirna cena matične ploče iznosi 17 hiljada dinara.Iz svih nabrojanih razloga, imajući u vidu karakteristike, osobine i mogućnosti ploče, dodeljujemo joj Innovative Technology priznanje.
Ploču za potrebe testiranja ustupio VIP House.
