Centralni procesor je nekada bio među najuticajnijim faktorima kada su igre u pitanju. Njegova brzina i sposobnosti su uticale na igre uzduž i popreko. Danas to više nije slučaj. Same igre su postale veoma komplikovane i raznovrsne po pitanju eksploatacije resursa računara. Njihov razvoj u godinama koje su za nama ih je odveo u pravcu utilizacije nekih drugih resursa, a tu se naročito ističu grafička karta i sistemska memorija. Zapravo, imamo situaciju da su arhitekturni pomaci i značajno usložavanje uređaja kao što je grafička karta, sa ogromnom količinom memorije, velikim propusnim opsegom i sposobnostima čipova, nametnuli grafike kao idealne „koprocesorske“ elemente, koji dopunjuju i unapređuju mogućnosti centralnih procesora.
Nije više tako redak slučaj da igre, koje su same postale veoma složene i kompleksne, budu gotovo neosetljive na karakteristike procesora. Drugim rečima, da rade isto ili veoma slično, nezavisno od toga koliko je procesor brz ili koliko jezgara ima. Igre se danas prevashodno oslanjaju na grafiku, odnosno sposobnosti grafičkog čipa. To posebno važi u visokim rezolucijama, a danas znamo da je maltene neophodno igrati se u 1080p rezoluciji iz milion i jednog razloga. U tako visokim rezolucijama, i najsnažniji procesori se veoma malo pitaju, već je za performanse najodgovornija grafička karta, sa svojom ugrađenom GDDR memorijom, čipom sa sopstvenim šejder procesorima/jezgrima, kontrolerima i propusnim opsegom.
Međutim, to ne znači da se procesor nimalo ne pita. Procesor i dalje treba da bude makar „minimalno dobar da bi se obezbedila podrška grafici“. Šta to u praksi znači? Pre svega, to je pitanje uskog grla, u koje se nećemo preterano udubljivati, ali koje rezultuje time da se mora obezbediti minimalno brz procesor za određenu grafiku, naročito ukoliko je to grafika više klase. Drugim rečima, teško da ćete top model grafičke karte upariti sa nekim Celeronom ili APU-om, jer će tako performanse grafičke karte biti slabije. Slično tome, procesor postaje značajan faktor ukoliko koristite Multi GPU režim (CrossFire ili SLI), odnosno ukoliko koristite više grafičkih karti simultano. Testovi pokazuju da je u takvim okolnostima veoma važno obezbediti brz centralni procesor kako performanse grafičkih karti ne bi trpele. To je jedan scenario u kome se dobici zaista vide.
Igranje je danas veoma iscepkana, razuđena kategorija. Postoji veliki broj licenciranih endžina, ogroman broj nezavisnih timova, igara nikada nije bilo više. U zavisnosti od kvaliteta programera i vrste igre, postoje određeni žanrovi i situacije gde je bitno da procesorska snaga bude adekvatna. Tipičan primer jesu strategije u realnom vremenu, gde je potrebno voditi računa o stotinama ili hiljadama jedinica na ekranu istovremeno, a teret tih proračunavanja AI-ja pada na procesor. Slično se može reći i za druge igre u kojima je potrebno proračunavanje AI-ja ili fizike, u slučajevima kada je igra tako napravljena da glavni teret kalkulacija prebacuje na centralni procesor. Takođe, broj jezgara ili količina keš memorije mogu, ali i ne moraju da utiču na igre. Danas je preporučljivo imati četiri jezgra jer mnoge igre mogu da koriste višejezgarnu podršku kako treba. No, mnoge igre isto tako nemaju adekvatno odrađenu podršku, te jedva da prepoznaju i koriste drugo jezgro. Drugim rečima, stvari se razlikuju od slučaja do slučaja, od žanra do žanra, od razvojnog tima do razvojnog tima.
Danas procesori u najvećem broju slučajeva dolaze sa integrisanom grafikom. Ukoliko se igrate, nemojte puno očekivati od nje. AMD generalno isporučuje bolje iskustvo sa integrisanom grafikom kada su igre u pitanju, ali to ne važi u svakom pojedinačnom slučaju i svakom cenovnom razredu. Imajte u vidu da su performanse i najboljih integrisanih grafika ipak dosta ograničene arhitekturom i dizajnom procesora i „procesorskog okruženja“, tako da je za igranje uvek preporučljivo obezbediti grafičku kartu srednje klase.
Naš savet jeste da ukoliko se igrate pre svega razmišljate o grafičkoj karti, i fokusirate se na nabavku što bolje i brže grafike
Najzad, aktuelne su razne inicijative koje će dramatično redukovati zavisnost igara od procesora. Tipičan primer je AMD Mantle inicijativa, koja ima za cilj da igre putem low-level pristupa zaobiđu lejere koji su do sada uticali na performanse i tražili daleko ozbiljnije angažovanje procesora, čime se postiže efekat dobijanja boljih performansi od strane grafičke karte, a sa još manje važnosti o kom se procesoru radi. Ipak, te inicijative nisu dominantne, i većina igara se i dalje oslanja na stare mehanizme, ali treba voditi računa o tome da postoje i da se na tome radi.
Igranje nikad nije bilo jednostavnije i raznovrsnije. Isto tako, procesori se nikada nisu manje pitali kada je o igrama reč. Naš savet jeste da ukoliko se igrate pre svega razmišljate o grafičkoj karti, i fokusirate se na nabavku što bolje i brže grafike. Potom, na RAM memoriju. Tek nakon toga trebate da razmišljate o procesoru. Danas je to tako, i teško da će se trendovi promeniti u dogledno vreme.
Koliko je procesor značajan za igre?
Vremena se menjaju i procesori danas više nisu tako značajni za igre kao nekada...ali i to varija, stoga obratite pažnju!