Benchmark Redakcija
U vreme kada nVidia i ATI diktiraju razvoj grafike na PC racunarima malo ljudi
je zapamtilo i zna da je Matrox prvi pravi zacetnik 3D akceleracije. Njihova
ideja za namenski pravljene graficke procesore koji bi preuzeli deo posla za
koji je tradicionalno zaduzen sistemski procesor (i tako mu ostavili vremena
da obavlja neke korisnije stvari) realizovali su veoma stidljivo jos daleke
1994-te godine kada je izbacena njihova kartica nazvana Matrox Impression Plus.
Bio je to PCI adapter koja je imao lose performanse pod DOS-om ali je zato u
grafickim sistemima i u visim grafickim modovima briljirao.
Matrox Impression Plus je koristio RAMDAC na 175MHz (oznaka TVP3026, ako Vam
to nesto znaci) i osvezavanja koje je nudio nije mogao da podrzi nijedan tadasnji
monitor. Zbog cega sve ovo pricamo? Zbog toga sto prvi “3D akcelerator” nije
ni “Virge” ni “nv1” (Diamond Edge) vec upravo “Impression Plus”. Ovaj procesor
je imao podrsku za hardversko 3D renderovanje i to tipa Gouraud. Nazalost, mogao
je procesira samo wireframe scene; rendering povrsina, pa jos i sa teksturama,
bila je stvar buducnosti.
Sledece dve kartice su izbacene nekih godinu dana kasnije. Modele Ultima i Impression
+ je pokretao video procesor nazvan Athena R1 (odnosno R2). Bile su to Plug-And-Play
kartice sa 2 i 4MB VRAM memorije i RAMDAC-om na 220MHz koji je za to vreme bio
impresivan. Takodje u ove MGA cipove je ugradjena mogucnost 3D Gouraud sencenja
i to u unapredjenim, visim grafickim modovima. Ova dva Matrox-ova proizvoda
su predstavljala odlicnu investiciju za korisnike CAD programa kojima je bitna
visoka rezolucija i stabilna slika sa dobrim koloritom. Ali, investicija je
opravdana samo ako je korisnik imao dobru zaradu od svog posla, jer je kartica,
cak i u svojoj klasi, imala neprijatno visoku cenu.
Period kada je Matrox mogao “debelo” da naplati sav svoj trud (i slavu) se nastavio.
Poznati su nam perfektni modeli Millenium i kasnije Mystique, zatim Millenium
II i Mystique 220 – njihove ‘doterane’ varijante. U to vreme je sve vec pocela
da hvata “Voodoo groznica”, a tu se nekako bitnije pojavila i nVidia (setimo
se Riva 128 cipa i sa svih strana hvaljenog Viper-a V330). Posle dugog iscekivanja
“Matrox-ovog odgovora na sve to” dobili smo nesto cime smo bili tek polovicno
zadovoljni. G200. Bila je ovo kontroverzna kartica. Jedni su je hvalili, drugi
kudili ali cinjenica je da je nesto kasnije, uz poboljsane drajvere, u 3D rezimu
G200 bila najbrza kartica kada su visoke rezolucije u pitanju. Prvi Riva TNT
modeli a pogotovo sistemi sa Voodoo 2 karticama su je prestizali u nizim rezolucijama,
dok su pobednicki rezultati u visim grafickim modovima uvek nosili G200 “etiketu”,
a to posebno vazi za onaj “32-bitni” red cifara. Jos jedna stvar kojom su se
u Matrox-u ponosili je “spisak podrzanih 3D funkcija ovog cipa”. Logican naslednik,
G400, zaista je doneo dosta inovacija. Tako je prvi put vidjen real-time Enviroinment
Bump Mapping, 24-bit Z-Buffer, pravi 32-bitni rendering… Oni koji su pocetkom
’98. videli primenu EMBM tehnike (u igri Expendable, Rage Software) ostajali
su bez daha. Prevideli su, medjutim da se frame-rate samo ukljucivanjem iste,
spustao tek na 15% od njegove vrednosti kada nije ukljucen. Svakako, Matrox-u
nikada nije nedostajalo ideja, tehnoloskih inovacija koje se ogledaju u beskonacno
dugom spisku 3D funkcija. Matrox-u je, nazalost, nedostajao fill-rate – ta snaga
i moc koja je potrebna za masovnu prodju na trzistu, ono sto je tako surovo
skinulo sa trona a posle i dokrajcilo cuveni 3Dfx. Pa ipak, u Matrox-u se igra
pametno i ova firma je i posle svih finansijskih teskoca pocela solidno da posluje.
Pametna poslovna politika
Po nekim mojim slobodnim procenama, nadlezni iz Matrox-a nisu ne-inventivni,
vec su ‘samo’ mudri. Naime, jasno je da danas svaka IT firma sa iole visom reputacijom
i “nesto” novca moze da napravi dobar 3D akcelerator. Ne tvrdimo uspesan, samo
dobar, odnosno solidan. Zbog cega onda Matrox, zacetnik cele stvari, ne ulozi
novac u razvoj i produkciju dobrog 3D akceleratora i umesa se u bitku za najboljeg?
Prvenstveno zbog toga sto je, svestan pozicije koju ima konkurencija, odlucio
da odlozi takvu akciju za onaj period kada bi eventualne gubitke ili cak totalni
“fijasko” mogao da prezivi, oporavi se i nastavi sa poslovanjem. Da su se u
Matrox-u odlucili za takav korak danas, pre godinu dana ili dve, a u slucaju
da nesto krene kako ne treba u proizvodnji, sa drajverima ili samo sa marketingom
ili prihvatanjem proizvoda od strane firmi koje proizvode zabavni softver, Matrox
bi najverovatnije zavrsio neslavno, a njegovo ime pregazeno od strane firme
koja ga je “kupila”. Cena projektovanja, izradnje, pisanja drajvera za dobar
3D akcelerator je visoka, a necemo pominjati (ogroman) deo novca koji odlazi
za marketing. Kako stvari sada stoje, Matrox ima vec razvijene drajvere za G200/400/450
serije kartica i to bez ikakve razlike u kvalitetu i za Linux operativne sisteme.
Cena proizvodnje G400, 450 i G550 cipova ali i kartica baziranih na njima je
veoma niska, dok cene (oko 120USD za G550 Dual Head model) ipak omogucuju da
firma ima priliv novca odnosno dobro poslovanje. Matrox takodje ima ugovore
sa OEM-ima; njihovi modeli se ugradjuju u mnoge PC sisteme, narocito u one koje
se koriste za video montazu, obradu i prelom teksta, CAD i pripremu za stampu.
A takvih masina ima mnogo. U svakom slucaju, ne treba da nam bude “zao Matrox-a”,
jednog dana lako moze da se pojavi njihov vrhunski 3D akcelerator.
“Nova” tehnologija…
Posto za sada nema ni “ozbiljnih glasina” o G600 i G800 cipovima,
ostalo nam je samo da se pozabavimo sa “poboljsanim G400/450 cipom”. Cip je
‘u-pin’ kompatibilan sa starim G450, referentna shema kartice je ista, znaci
“low profile”, a to znaci i nekoliko “losih vesti”. Isti broj pinova kao kod
starijih modela ukazuje na isti nacin komunikacije sa memorijom – 128-bit SDR
ili 64-bit DDR, koji je ovoga puta primenjen. Koriscen je 0.18-mikronski proces,
a informacije o broju tranzistora nisu poznate. Neke firme ne zele o tome da
pricaju – razumemo ih; uostalom ni Rolls-Royce nikada nije javno iznosio cifre
o zapremini motora ili broja “konjskih snaga”. Maksimalno je moguce adresirati
32MB za Frame buffer, a podrzan je i 4X AGP. TV-enkoder cip je integrisan u
graficki procesor pa nema potrebe za nekim specijalizovanim Chronotel, Connexant
ili Philips cipom. Tu su takodje i dva RAMDAC uredjaja – primarni na 360MHz
i sekundarni na 230MHz, zasta sledi pohvala. 360MHz omogucava maksimum od 2048*1536
u 32-bitnoj paleti i to do fantasticnih 87Hz. Eto nacina da uposlite vasu novu
Sony WIDE “dvadesetcetvorku” 🙂
Ako malo zavirimo i proverimo da li je doslo do pozitivnih promena
u 3D arhitekturi, uocicemo unapredjenu RISC rendering jedinicu. Tu su dva pipeline-a,
preuzeta iz G450, ali je sada svaki pixel sposoban da “provuce” dve teksture.
Ovo znaci i solidno ubrzanje za igre koje koriste multiteksturisanje – konkretno:
base texture + detailed texture (koja moze biti i kodirana u bump (neravninu).
MGA G550 nije potpuno DirectX8 kompatibilan, tj. ne izvrsava hardverski sve
funkcije koje je ovaj API poseduje, sto ne znaci da vecina DirectX 8 igara nece
raditi na njemu. Naravno, one funkcije koje sistemski CPU emulira kroz 3D HAL
(Hardware Abstract Layer) ili nekog drugog algoritma u DirectX-u, dovesce do
znacajnog usporenja samog izvodjenja, pa se tako samo igranje u tom smislu reci
dovodi u pitanje.
T&L engine
Verovali ili ne, G550 poseduje “custom T&L engine”. Odmah cemo Vas razocarati
– T&L nije namenjen za igranje te je tako u D3D-u i OpenGL-u disable-ovan. On
se sastoji iz jednostavnog Vertex Shader-a koji je “nekompletan” jer nema sopstveni
Pixel Shader, pa se sve funkcije koje bi isti obavljao ostavljaju na teret sistemskom
procesoru. Specijalizovan Matrox-ov softver, o kome ce biti reci, koristi funkcije
Vertex Shader-a za Matrix Pallette Skinning. Podseticemo da je to funkcija prvi
put primecena kod Radeon-a, i koja se u softveru koristi za generisanje dodatnih
vertices-a, odnosno tacaka koje cine sastavna mesta trouglova na 3D objektima,
tako cineci da objekat izgleda kao da ima mnogo vise poligona nego sto GPU ili
CPU zaista obradjuje.
Model koji smo dobili na test nosi naziv Millennium G550 Dual
Head, stigao nam je u tzv. OEM varijanti, a to znaci u as-kesici u kojoj se
nalazi sama karta, propratni CD i DVI to VGA/CRT adapter. Matrox-ov novi Millennium
nimalo ne lici na kartice koje nam stizu iz Ati-ja ili nVidia-e. G550 je po
dimenzijama samo malo duzi od novih, softverskih (npr. Lucent) modema. Kartica
je uska, tek nesto sira od dimenzija hladnjaka na grafickom cipu, koji je solidnih
dimenzija, u rangu GTS-a, sto nas navodi na zakljucak da je radjen u manje slojeva
nego nVidia-in GPU. Naravno, ako pretpostavimo da ima daleko manje tranzistora
od GTS-ovih 30-ak miliona. Manje slozen cip znaci i manje grejanje prilikom
rada. I zaista, posle svih testova, pri maksimalnom opterecenju, hladnjak je
bio samo mlak. Na stampi oko procesora ne mozemo videti nijedan drugi mikroprocesor.
Tu su samo kola za arbitrazu napona, 8 kondenzatora zaduzenih za GPU i dva zaduzena
za memoriju. Redje smo vidjali memorijske module od 16MB na karticama, a ovo
je jedna od takvih modela.
Cipovi su proizvedeni u Samsung-u (Infineon), njihovo vreme je
5.5ns a magistrala, kao sto smo vec pomenuli – 64-bitna. Gornji deo ploce je
zaduzen za jumper sekciju na koju se “postavlja” daughter kartica. G550 je kompatibilan
sa prethodnim Millennium modelima, tako da stari Rainbow-Runner-i funkcionisu.
Prikaz na monitor(ima) obezbedjuju dva izlaza. Standardni 15-pinski VGA konektor
je smesten na svojevrsnu, malu daughter karticu, koja je levo od pomenutih pinova
za druge daughter kartice. Na standardnom mestu je DVI konektor a za njega je
prilozen konvertor u CRT izlaz.
Instalacija i drajveri…
Nakon instalacije na nasu Abit KT7 test-plocu, sistem je prepoznao bios nove
MGA karte. Drajveri nisu bili nadjeni na CD-u od strane “Wizard”-a, pa smo pokrenuli
mgasetup.exe iz root-a CD-a.
Posto smo restartovali sistem, setup nas je odmah uputio na prozor
u kome je moguce izabrati softver koji cemo instalirati. O Digimask i LIPSinc
HeadFone programima ce jos biti reci.
System tray vec pokazuje onaj “ledeno-hladni”, Matrox-ov logo.
Resen je na slican nacin kao i kod ostalih proizvodjaca kartica. Tu su sheme
za desktop – kada ce Vam se ugasiti monitor, odlazak u hibernaciju, stand-by,
iskljucenje HDD-a…
MultiDesk podrazumeva mogucnost kreiranja vise nezavisnih desktop povrsina koje
mozete pozvati odredjenom kombinacijom tastera. Nesto slicno je imao i G450,
a kasnije i RadeonVE.
DeskNav je mala aplikacija koja je slicna Zoom opciji kod Gainward-ovog
softvera (ExperTool). Postoji dodatna mogucnost selektovanja i manipulisanja
fajlovima na “mini desktopu” kao da radite na “pravom”… Zanimljivo.
Posle prvog ulaska u Windows – docekala nas je “preterano ostra”
slika. Crno je kod Matrox-a crno, kolorit nije prejak kao kod ATI-ja, i sve
deluje kao da ne gledate u monitor nego u nesto sto je prirodno. Profesionalci
koji se bave obradom slika ili pripremom za stampu bi rekli “Kada odstampate
sliku koju ste obradjivali na kompjuteru – ona ce imati identicne boje na papiru
kao sto je imala na monitoru”. U to ne sumnjamo.
Matrox u startu nudi mod 1024*768 @ 32-bit pri 85Hz. Naravno,
hteli smo vise…
Adjust the current display mode Vam dakle, daje pravi mali monitor
test koji je u full-screen-u i nikako nismo mogli da uzmemo screenshot. Podigli
smo osvezavanje na 100Hz (korakom od po 1MHz) i fino podesili sliku.
Naravno, podesavanje svake ponaosob u RGB sistemu. Default vrednost
izmedju ‘toplog’ i ‘hladnog’ je, karakteristican i malo “hladniji”, ali nam
se to bas dopada.
Svega 6 opcija kada je u pitanju podesavanje vezano za performanse
u 3D rezimu. Skromno ali moramo primetiti – zasto bi se neko ko se bavi DTP-om
ili CAD-om uopste “zamarao” sa nepotrebnim “detaljima”?
Informacije o hardveru i softveru su uradjene veoma standardno.
Sve lici na registry bazu, uz tu razliku da ovde ne mozete “editovati” ::
U ovom prozoru se kontrolise DualHead opcija. Kao i G400 i G450,
i novi Millennium daje mogucnosti finog dodeljivanja kombinacija na tastaturi
za svaku aplikaciju posebno.
Naravno, za svaki izlaz je potrebno podesiti rezoluciju. Matrox
ocekuje da koristite LCD monitor, za koji je dovoljan sporiji, sekundarni RAMDAC.
Drugi monitor obicno sluzi za raspored alata dok je “ono glavno” na (po pravilu
boljem) primarnom monitoru.
Naravno, tu je mogucnost “dupliranja” istog sadrzaja – korisno
ako radite animacije, a na drugom konektoru imate neki od onih velikih monitora
koji zamenjuju TV-aparat, ili mozda projektor, na kome biste gledali preview…
Ako zelite da vidite deo vase radne povrsine, uvelican, na ‘secondary
display-u’, onda je DH Zoom opcija koju cete koristiti.
eDualHead je koristan Utility koji Vam omogucava da koristite
sve internet programe onako kako Vi zelite, koristeci naravno DH mogucnost.
Sve mozete podesiti: ICQ se poziva na Ctrl+I+Q, pozicija mu je tacno na odredjenom
mestu, uz njega se startuje virus scan a tik pored Download Accelerator. Preostali
deo sekundarnog monitora zauzima MS Outlook a na primarnom je u full-screen-u
Internet Explorer. Sve ovo mozete pozvati jednom kombinacijom tastera (Ctrl+Alt+Shift+A,
ili neka po Vasem izboru), ili da “odsurfujete” u tacno odredjeno vreme, na
odredjenu internet lokaciju. Program poseduje i pametno predefinisan raspored
prozora i to u vise varijanti…
Matrox i Digimask – Head Casting technology
Mislite da je ovaj podnaslov cudan? Sacekajte da cujete celu pricu. Uz svo duzno
postovanje Matrox-u, pokusacemo da Vam objasnimo kako celu “tehnologiju” oni
vide, a onda kako smo je mi zamislili, odnosno videli.
Za pocetak, Digimask je softverska kompanija koja saradjuje sa Matrox-om. Matrox
je svestan velikog problema u video komunikaciji koja je prouzrokovana losim
bandwith-om izmedju onih koji komuniciraju. Veliki broj slucajeva pokazuje da
su ovakve komunikacije gotovo nemoguce, sto i nije cudno ako znamo da je vise
od polovine internet konekcija upravo 56k – modemska. Tu Matrox-ova Head Casting
tehnologija u sprezi sa LIPSinc-ovim HeadFone-om predstavlja revolucionarno
resenje. Ovo je prvi put vidjena upotreba poslednje 3D tehnologije u poslovnoj
i kucnoj internet komunikaciji.
Sta je zapravo sve to? Posaljete Vasu skeniranu sliku na email Digimask-a, a
oni uzvrate sa nekim fajlom koji u stvari predstavlja vernu 3D reprodukciju
vase glave (?) Necemo se ovde zaustaviti i pitati, da li je svet postao nesto
drugaciji u poslednje vreme?
Dakle, dobili ste personalnu 3Dglavu, odnosno fajl koji vidi samo
njihov program za komuniciranje. Kada je Vasa 3Dhead poslata na racunar osobe
sa kojom pricate, razmenjuju se samo uputstva o tome kako se glava odnosno usne,
pokrecu. Sve ostalo se renderuje lokalno, na racunaru. Naravno, i Vas “sagovornik”
bi trebalo da ima G550, ali ako nema, on ce dobiti nesto losije definisanu,
“softversku” glavu. Ustvari, T&L engine (Matrix Pallette Skinning) je razvijan
za potrebe HeadCasting-a. LIPSinc-ov HeadFone, softver koji prati ono sto izgovorite,
trudi se da informise HeadCasting engine (ne zovemo ga vise T&L) o tome kako
bi trebalo u prirodi da izgledaju “foneme” tj. pokreti usana i lica koje pri
izgovoru pravite. Koliko god to cudno zvucalo, cini se da u praksi i ne izgleda
toliko lose. Tuzno je samo sto je Matrox mislio da ce korporacije zapravo koristiti
ovu tehnologiju. Zamislite da pored ADSL-a, T1, ISDN-a, kablovskog i satelitskog
interneta, jedan Bill Gates na ovaj nacin komunicira sa virtuelnim 3D premijerom
Srbije? Mozda je zanimljivo da tako posmatrate Vase rodjake, ali sklapanje poslova
preko “ovakvih stvarcica” deluje prvo krajnje neozbiljno, a onda i smesno. Imajte
u vidu da smo ovo vidjenje stvari preneli potpuno ozbiljno, ali i realno. A
Vi sami znate koliko ste se nasmejali.
O ponasanju u radu dovoljno govori sama cinjenica da je ugradjen
najbrzi RAMDAC koji danas postoji – 360MHz. Slika se moze porediti samo sa ATI-jevim
modelima. Nije subjektivno misljenje, jer se jos ljudi izjasnilo: slika je u
1600*1200 pri 85Hz osvezavanju bila zaista bolja od Radeon-a (LE) kada je u
pitanju ostrina i brzina rada. DVD i DivX uz IDCT i Adv Interlacing radi sjajno
cak i u 1920*1440! Neverovatno je koliko je G550 sirovo brz u 2D radu. Resize
slike Bear.psd je odradjen za 194 sekunde sto je potuklo i dosadasnjeg sampion-a
Gainward GF3 ViVo, Golden Sample, koji je sve radio 9 sekundi duze. Da 3D akceleracija
nije jedna od najbitinijih stavki koje se razmatraju pri kupovini video adaptera,
sigurno bih se odlucio za G550.
Ponasanje u D3D-u i OpenGL-u
Sigurno je da niko ne ocekuje vrhunske 3D performanse od akceleratora kakav
je G550. Same specifikacije (koje smo vec izneli) ne obecavaju mnogo. Arhitektura
stara vise od 3 godine kao i nedostatak pravog “igrackog” T&L-a nas je od pocetka
plasio. Znajuci da se koristi suzena, 64-bitna magistrala ka memoriji, ocekivali
smo rezultate losije i od Radeon-a VE. Ati-jev DualHead pulen ima mnogo trikova
kada je u pitanju rad sa memorijom (HyperZ algoritam), koristi slicnu memorijsku
magistralu i takodje nema T&L pa ce uporedna tabela sa rezultatima verovatno
biti zanimljiva. U igrama, G550 je samo malo ubrzani G450 sto svakako nije pohvalno.
Quake izgleda zaista odlicno, kvalitet renderinga nas podseca na Trident-ov
Blade… Zbog cega svi spori akceleratori imaju tako prelep rendering? Zaista,
prikaz je za dve nijanse lepsi od istog kod “nVcipova” i Radeon serije. Collin
McRae 2 radi dosta sporije nego na konkurentnim kartama iz iste cenovne klase
(moramo reci “cenovne” jer je Matrox G550 zaista posebna kategorija). Ono sto
CMR2 na Matrox-u izdvaja od njenih verzija na drugim akceleratorima je kvalitet
prikaza. Znalacka primena EMBM-a u samoj igri, kao i implementacija u drajverima,
daju nevidjeno realisticne scene. Sve je ovo, po mom skromnom misljenju, vizuelno
mnogo privlacnije od nekakvih novih i revolucionarnih “XYZ” implementacija u
drugim grafickim procesorima, za koje je pitanje da li cemo ikada videti u praksi.
Ova pohvala, medjutim, nista ne vredi novoj Millennium kartici. Izvrsavanje
svih tih prelepih scena je toliko sporo, da se na solidno brzoj masini ni igre
stare godinu dana ne mogu komotno igrati sa svim detaljima na maksimumu cak
ni u najnizoj rezoluciji. Velika je to mana sa aspekta jednog igraca, ali reci
cemo opet – igraci se svakako nece odluciti za Matrox-a.
Test sistem – Windows Me
CPU
– AMD Duron o/c @900 MHz (9*100MHz)
Maticna ploca
– Abit KT7 (4Way, Turbo memory, Enabled AGP 4x, Fastwrites)
Memorija
– 256MB PC133 NCP SDRAM
Video-karte
– NVidia GeForce 2 GTS MSI Star Force 815 128-bit SDR
– drajveri 10.80 NVidia
– GeForce 2 MX MSI StarForce 816 32MB 128-bit DDR – drajveri Detonator
10.80
– Matrox Millennium G550 – 32MB 64-bit DDR – drajveri 6.70.008
Hard-disk
– Quantum Fireball AS, 7200rpm, 2MB cache, ATA100
DVD
– Pioneer 116 DVD-ROM
Hladjenje
– Global Win FOP32
Monitor
– Samsung SyncMaster 900NF
Igre/bench programi
-idSoftware Quake III Arena 1.16n
– Croteam’s Serious Sam (out of the box)
– MadOnion 3DMark2001 Pro
– Evolva Loop Demo (shareware)
Quake 3 benchmark
Pocinjemo sa Quake 3 testom. Poznati demo 1 je ponovo tu, a nacin testiranja
je poznat. HighQuality settings ili u prevodu – sve na maksimumu. Mapa je q3dm1,
sa priblizno 12MB tekstura i nekoliko megabajta “wireframe-a”.
Ako profesionalac i graficar pozeli da se malo odmori uz neku
dobru igru, to moze uciniti, i to do rezolucije 1024*768, sto je dovoljno. Moguce
je naravno i spustiti “poneki graficki detalj” na jedan nivo nize…
S obzirom na to da za malo novca dobijate odlicnu profesionalnu
CAD kartu (naravno, nije predvidjena za modeliranje jer joj je OpenGL katastrofalno
spor), losije performanse se Matrox-u mogu oprostiti. Naravno, one nisu bas
toliko lose i povremeno igranje je ipak moguce.
Serious Sam – Memphis Suburbs
" Ozbiljni Sima" je nesto moderniji benchmark od Quake-a: zahtevniji
je, a engine dozvoljava stvarcice kao sto su environinment i bump mapping, point
sprites i adv/animated lighting koje nismo videli u Q3engine(3.17)- baziranim
igrama. Q3 engine je, doduse, lako modifikovati, tako da se ogradjujemo od eventualne
pojave ovakvih funkcija u novim igrama koje stizu (Return To Castle Wolfenstein,
naprimer).
Poznato je i kako testiramo u Serious Sam-u, necemo se ponavljati ovoga puta.
Matrox je ovde dao nesto bolje rezultate nego sto smo ocekivali.
Moguce je komotno igranje ove igre, pogotovo ako se “smanje” neke od nasih “nepotrebno
uvecanih grafickih funkcija”. Opet napominjemo i da igra izgleda isto i u 16-bitnom
i u 32-bitnom rezimu.
Matrox je za igranje i definitivno spora kartica, pogotovo kada
su 32-bitni modovi u pitanju. Ne treba, opet napominjemo, zaboraviti ni njenu
stvarnu namenu. Sve ove testove radimo da bi je i u 3D-u “negde svrstali” –
a ne zbog toga da bi joj dali losu ocenu na kraju.
3DMark2001 Pro benchmark
Takozvani “Gaming benchmark” zapravo nije igra vec stand-alone aplikacija za
merenje performansi (grafickog) sistema koja lici na demoe iz raznih odlicno
napravljenih igara. Velika vecina zna kako on radi i izgleda, a na nama je samo
da napomenemo da test radimo tako sto default vrednostima menjamo samo rezoluciju
i paletu boja. Medjutim, prilikom inicijalizacije programa – docekala nas je
sledeca poruka:
Naravno, teksture koje se koriste u 3D mark-u nece biti u najvisoj
rezoluciji uz koriscenje njihove kompresije, ali su uslovi i dalje ispunjeni
da bi se testovi do kraja izvrsili.
Za lose rezultate u ovim testovima, okrivicemo nedostatak pravog
T&L-a, 64-bitnu DDR memoriju i nesto drugaciju filozofiju pisanja drajvera.
Stice se utisak da bi kartica mogla da dostigne nivo MX200 modela ako bi se
drajveri optimizovali za “gaming”. Naravno, Matrox-u i korisnicima koji se za
njega odlucuju ovako nesto nije “prioritet” i svakako da celu stvar, u toj meri,
ne mozemo uzeti kao nedostatak.
Odnosi rezultata u 3DMark-u odrazavaju realno stanje stvari u
novijim igrama. Pohvale idu inzenjerima na znalackoj implementaciji grafickih
funkcija. Sve izgleda besprekorno, samo da je makar malo brze… Iznenadio je
PointSprites test koji radi jednako brzo kao i na nVidia karticama, a brze od
Kyro ili cak SDR Radeon-a.
Evolva Test
Misljenja smo da bi smesno bilo testirati G550 u Dronez Benchmark-u te je tu
opet nas stari Loop Demo iz igre Evolva. Od sledeceg testa i zvanicno prelazimo
na nov test sistem, a docekace Vas i neke izmene u testiranju. Jos jednom, pogledajmo
rezultate za average, minumum i maksimum…
U Evolvi, G550 je imao najlepsi prikaz koji smo videli. Ovo je
velika pohvala, mislim da ce G550 biti odlicna podloga za nove, brze akceleratore.
Sada u Matrox-u mogu da rade na novom T&L engine-u, resenjima i trikovima za
efektnije koriscenje memorijskih resursa i imace kvalitetan proizvod… Do tada…
Zavrsni komentar testa
Millennium G550 je veliko razocarenje i za igrace, i kao all-round kartica.
Za kucnu upotrebu se moze koristiti samo ako taj kompjuter nece pokretati neke
od novijih igara – u prevodu ako nemate decu (ili onu veliku decu :). Tesko
da Matrox moze ponuditi ovaj proizvod nekom sirem trzistu, pogotovo iz razloga
sto se danas i najmanja “3D novotarija” mnogo vise ceni nego kvalitetan i brz
2D i besperkoran prikaz. Svakako se mora pohvaliti “DVD playback” koji je lep
i u najvisim rezolucijama – govorimo o 1600*1200 i visim! Sa druge strane, profesionalni
DTP-ovci, ljudi koji zive od grafickog dizajna a rade pod NT-om ili Linux-om,
svakako ce znati da cene ovaj proizvod. Mozda je HeadCasting bio cist marketing
(ubedjeni smo da jeste), i u tom slucaju Matrox G550 je samo “osvezena” G450-ica.
S obzirom na to da G550 nudi u startu bolji kvalitet slike, zahvaljujuci trenutno
najbrzem RAMDAC cipu, a imajuci u vidu i tek nesto visu cenu, Matrox ipak mozemo
preporuciti, ali samo odabranom krugu ljudi.
Matrox G550 za potrebe testa ustupio "Sinteh"
