Benchmark Redakcija
MSI 790GX-G65 i 790FX-GD70
Simbioza između procesora i matičnih ploča je uvek bila vitalni element za ukupan razvoj određene platforme. U svojoj istoriji, AMD je u par situacija imao izvesnih problema po ovom pitanju. Jednostavno dešavalo da je na raspolaganju sasvim dobar i konkurentan procesor, ali da odgovarajućeg čipseta, pa samim tim i matičnih ploča nema. AMD je prvo pokušavao sam, kreirajući dobre i pouzdane čipsetove, ali bez mogućnosti da to radi na nivou masovne proizvodnje. Tako se pojavila VIA, sa prvom serijom prilično nepouzdanih čipsetova za K6-2, ali je kasnije saradnja postala mnogo ozbiljnija, jer su VIA čipsetovi postali i bili dosta dugo primarno čipset rešenje za AMD procesore. Naravno, sve ovo je za sobom povlačilo i veliku zainteresovanost proizvođača matičnih ploča, pa se kompanije veoma oštro međusobno utrkivale koja će na tržište izbaciti što bolji model. Ipak, realno „VIA era“ i nije mnogo dugo trajala, pa je nVidia sa nForce čipsetovima preuzela glavnu reč oko čipsetova za AMD platformu. Već sa prvom nForce generacijom demonstrirane su interesantne mogućnosti ovog čipseta, a MSI je tu bio i prvi proizvođač matičnih ploča koji se u većoj meri fokusirao na debitantski čipset kompanije nVidia. Naravno, sve što je lepo ima i kraj, jer se AMD odlučio da zatvori krug i ponovo sam preuzme kompletnu priču oko dizajniranja novih čipsetova. Kada je ATI preuzet, u paketu je svom novom vlasniku doneo i solidan broj tehničkih rešenja, koje je AMD kasnije implementirao u svoje aktuelne čipsetove. Revizije istih su vremenom, lagano doživljavale sitna unapređenja. Uglavnom, 790FX i 790GX osnove su i dalje aktuelne, pa se po ovom pitanju ništa specijalno nije promenilo.
790GX i FX, drugi put…
Sama pojava 790GX čipseta je sa sobom donela određene novitete u oba njegova „dela“, što je ujedno bila i najveća modifikacija postojećih rešenja. Proizvodni proces je i dalje ostao isti, pa 790GX ponovo koristi TSMC-ova 55-nm postrojenja. Prva primetna promena je urađena sa northbridge-om, i to sa povećanjem internog radnog takta grafičkog jezgra sa 500 MHz na 700 MHz. Usled ovog ubrzanja, IGP umesto Radeon HD3200 nosi Radeon HD3300 oznaku. Northbridge i dalje ima ukupno 26 PCI Express linija, gde su 16 rezervisane za grafički interfejs, šest za PCI Express x1 slotove i četiri linije rezervisane za vezu sa southbridge-om. U prevodu, to znači da Crossfire 2×16 podrške ovde nema (to je ostavljeno za 790FX), ali je HybridCrossfire opcija prisutna. Od ovoga, mnogo je bitniji povratak „Side Port Memory“ tehnologije, koja je bila samo opcija na 780G čipsetu. AMD sa 790GX čipsetom insistira na prisustvu dodatnih 128 MB memorije na ploči koja će biti rezervisane za „frame buffer“ potrebe integrisane grafike. Naravno, upotrebljeno je i novo ime za ovo već poznato rešenje: „Performance Cache“. Dodatkom ove memorije (može biti korišćena i DDR2 i DDR3 memorija), povećavaju se performanse IGP-a za nekih pet procenata, što uz rast radnog takta omogućava primetan skok performansi u odnosu na 780G čipset. Southbridge, kao drugi deo čipseta je doživeo nešto veće modifikacije u odnosu na prethodne generacije. Novi southbridge sada nosi oznaku SB750, a najdrastičniji novitet se odnosi na „ACC“ (Advanced Clock Calibration) interfejs. U stvari, ta tehnologija bi trebalo da obezbedi dodatne overkloking mogućnosti Phenom procesorima. Prvo logično pitanje se odnosi na to kakve veza ima southbridge čipseta sa overklokingom procesora koji još ima integrisani memorijski kontroler, ali očigledno da ima.
Stvar je u klok generatoru koji je kod prethodnih čipsetova imao određenih problema kada se tokom overklokinga pokušava sa promenom HyperTransport frekvencija. Usled toga je i limit od 220 MHz „bazičnog“ FBS-a u koji su udarale sve matične ploče bazirane na prethodnim AMD čipsetovima, pa se upravo zbog toga preporučivao overkloking samo preko promene množioca procesora. Ovoga puta, AMD želi da dodatno poboljša overkloking, kako bi korisnicima bio omogućen lakši overkloking standardnih, a ne samo „Black Edition“ procesora.
Kako nova generacija Phenoma II procesora nema specijalne zahteve po pitanju procesorskog podnožja ili čipseta, jasno je da će glavna stvar kod unapređenja čipseta biti opet overkloking mogućnosti, tj. dodatno iskorišćenje „ACC“ tehnologije. Tako je većina novih Phenom II procesora u potpunosti kompatibilna i sa starim AM2+, ali i sa novim AM3 socketom i odgovarajućim matičnim pločama, pa su samo prve verzije Phenom II X4 940 i Phenom II X4 920 modela striktno vezane za AM2+ i upotrebu DDR2 memorije. AMD Phenom II X4 modeli serije 800, Phenom II X3, kao i novi Phenom II X4 955 Black Edition su od samog starta kompatibilni sa oba aktuelna AMD procesorska podnožja. Sve ovo u praksi znači je korisnicima ostavljena maksimalna sloboda pri izboru matične ploče i tipa memorije. Kako je kod ovih procesora memorijski kontroler integrisan u jezgro, ovde postaje jasno da je AMD memorijski kontroler kod nove generacije Phenom II procesora prilagodio tako da bez problema može raditi sa AM2+ soketom i DDR2 memorijom, kao i sa AM3 soketom i DDR3 memorijom. Upravo je pitanje memorijskog kontrolera uvek bio jedan od glavnih izgovora za promenu i svih ostalih vitalnih komponenti, ali je sada AMD pokazao da podrška za dva tipa memorije kroz integrisan memorijski kontroler i nije toliki problem. Imajući ovo u vidu, pitanje čipseta ostaje sasvim jasno, pa je tu bilo sasvim logično očekivati da se udarne verzije 790 čipseta neće promeniti sa pojavom AM3 soketa. Tako je i dalje 790FX glavni model čipseta na kojem će se bazirati i „high-end“ modeli matičnih ploča većine vodećih svetskih proizvođača. Iako se po specifikaciji 790FX northbridge i dalje proizvodi u 65nm proizvodnom procesu, realno je pretpostaviti da je sada AMD i 790FX prebacio na noviji TSMC 55nm proizvodni proces koji se već od ranije koristi za izradu 790GX čipseta. Ovim potezom bi trebalo da se omoguće još malo bolje overkloking mogućnosti 790FX čipseta, ali i nove generacije matičnih ploča koji se upravo pojavljuju bazirane na njemu.
Matična ploča na testu – MSI 790GX-G65
Noviju generaciju matičnih ploča baziranim na 790GX i 790FX čipsetovima otvara kompanija MSI, koja paralelno sa novim modelima predstavlja i restilizaciju svog logoa, sve zajedno sa „face liftom“ dizajna ambalaže svih svojih proizvoda. Kada se kutija za matičnu ploču otvori, može se videti da je propratni paket nešto bogatiji u poređenju sa ranijim modelima namenjene entry-level i mainstream segmentu tržišta. Uglavnom, tu je više kablova, više uputstava, više dodatnog softvera i sličnih pratećih detalja, što u kompaniji nazivaju „Gold Accessory Pack“. Kada se dotični detalji „iskopaju“ i dođe do same ploče, jasno se može videti da je MSI 790GX-G65 namenjen nižem i srednjem delu mainstream segmenta tržišta.
Glavni detalj koji na to ukazuje je sam izgled PCB-a koji nije „mnogo nabudžen“, što je jedna od osnovnih vizuelnih detalja svih high-end modela. Ovoga puta, MSI se kod 790GX-G65 modela držao osnova funkcionalnosti, što je u krajnjoj liniji uvek i optimalno rešenje. Deo koji na prvi pogled najviše privlači pažnju je sistem za hlađenje northbridge-a i naponske jedinice, na kome piše „140W CPU Ready“ – dakle kompatibilno sa Phenom II procesorima. Ovde skrećemo pažnju da se radi o AM3 matičnoj ploči, što podrazumeva i upotrebu DDR3 memorije, i odgovarajućih Phenom II procesora. Ispod najvećeg dela aluminijumskog pasivnog hladnjaka nalazi se 5-phase naponska jedinica koja je uobičajena na 790GX baziranim matičnim pločama. Kao dodatak, MSI je kod svojih naponskih jedinica primenjuje i „APS“ tehnologiju (Active Phase Switching), što omogućava da se „u letu“ menja broj aktivnih delova naponske jedinice u zavisnosti od opterećenja kompletnog sistema, te u slučajevima manjih zahteva, može da se smanji i ukupna potrošnja energije. Prosečnog korisnika ovo mnogo ne interesuje, ali je sve to prisutno u skladu sa opštim svetskim trendom „zelenih“ tehnologija i manijom uštede energije. Naravno, što se samih komponenti naponske jedinice tiče, garantuje se upotreba SSC (solid) kondenzatora, prigušnica i ostalih elektrolitskih komponenti koje vode poreklo iz Japana.
Iste komponente su upotrebljene i kod naponskog dela za memorije, gde single-phase jedinica napaja ukupno četiri DDR3 memorijska slota. Odmah pored memorijskih slotova, nalazi se i 24-pinski ATX naponski, kako i jedan PATA konektor, što je i najbolja pozicija. Ako idemo dalje, ka „južnom“ delu ploče, dolazimo do southbridge-a koji je opremljen klasičnim pasivnim hladnjakom, što je rešenje koje pokazalo kao sasvim korektno za SB750 southbridge. Tu se još nalaze i ukupno pet Serial ATA II porta, kao i dodatni USB i 1394 konektori. Pri samom uglu PCB-a, nalaze se tri tastera koji imaju „POWER“, „RESET“ i „CLR CMOS“ zadatke, što je detalj koji je uvek dobrodošao, jer povećava funkcionalnost ploče, pogotovu u procesu testiranja. Što se slotova za kartice tiče, MSI 790GX-G65 poseduje po „dva slota od svih vrsta“. Dakle, tu su dva grafička PCI Express, dva PCI Express x1 i dva standardna PCI slota. Samo pozicioniranje svih dotičnih slotova je dobro obavljeno, jer će i u slučaju popunjavanja oba grafička PCI Express slota na raspolaganju ostati bar po jedan PCI Express x1 i klasičan PCI.
Sa obzirom čime je sve opremljena MSI 790GX-G65 ploča, teško da će veći broj korisnika imati problema sa slobodnim slotovima. Na I/O panelu se najbolje vidi širok spektar mogućnosti MSI 790GX-G65 ploče. Tu je odličan Realtek ALC889 čip koji omogućuje brz HD audio dekokoding, uključujući i BlueRay sadržaj. Pored toga, tu je i gigabitni LAN, šest USB 2.0 portova, jedan firewire 1394a porta, kao i External Serial ATA priključak. Naravno, shodno tome da je u pitanju 790GX čipset, tu su DVI i D-SUB konektori, kao i sada gotovo neizbežni HDMI izlaz. Kada je u pitanju integrisana grafika, pored primarnog PCI Express grafičkog slota nalazi se i 128 MB DDR3 memorije posvećenih „SidePortMemory“ funkcijama. Tu se još nalazi i „EZ“ set prekidača koji služe za podešavanje radnog takta sistemske magistrale, a tu se već nalazimo na BIOS teritoriji.
AMI BIOS jezgro je izabrano i za MSI 790GX-G65 matičinu ploču, na koje su dodate sve MSI specifičnosti. Ipak, ono što ostavlja najveći utisak je totalno obilje overkloking opcija kojima je MSI 790GX-G65 matična ploča opremljena, iako se radi o modelu iz niže cenovne kategorije. Tako se može reći da je CELL meni opremljen svih mogućim detaljima koji jednom overklokeru mogu zatrebati. Jednostavno, možete podešavati sve od množioca procesora i HTT magistrale, pa do memorijskih parametara i tajminga, i to posebno za svaki kanal. Kada je podešavanje memorije u pitanju, čak se može reći da je broj opcija toliko obiman, da će velika većina korisnika biti zbunjena sa ponuđenim, te se opredeliti za „auto“ vrednosti. Ipak, veoma je pohvalno što je MSI ostavio mogućnost maksimalno detaljnog podešavanja onima koji u to žele da se upuste. Što se tiče maksimalno dozvoljenih napona, oni su na potpuno istom nivou kao i na 790FX-GD70 matičnoj ploči koja spada u high-end overkloking kategoriju, pa je tu jasno da po ovom pitanju korisnici neće biti uskraćeni.
Matična ploča na testu – MSI 790FX-GD70
Kao što smo već naglasili, 790FX-GD70 trenutno predstavlja udarni model kompanije MSI kada je u pitanju AMD platforma. Pošto je i sam AMD napravio veliki korak napred sa Phenom II generacijom procesora, a posebno sa Black Edition modelima, jasno da je ovde potrebna i nova matična ploča koja će korisniku omogućiti da izvuče apsolutno maksimum iz trenutne AMD ponude. Već iz samog naziva ploče, jasno je da se dotični model bazira na AMD 790FX čipsetu čije su nam karakteristike već odavno poznate. Ipak, MSI je kod 790FX-GD70 modela maksimalno potrudio da iz ovog čipseta izvuče svaku kap performansi i overkloking mogućnosti.
Shodno sa MSI promenama, krećemo opet od ambalaže koja je, logično, veoma slična sa onom kod 790GX-G65 modela. Ovde je interesantno da je i propratni paket gotovo identičan, pa je se može zaključiti da MSI ne želi da po ovom pitanju odvaja kupce low, mid ili high-end matičnih ploča. Uglavnom, u 790FX-GD70 paketu se takođe dobijaju po jedan flopi i PATA kabl, četiri Serial ATA II kabla, dva Serial ATA to PATA naponska konvertera i jedan dodatni USB 2.0 bracket. Ono po čemu se 790FX-GD70 paket razlikuje je prisustvo dva Crossfire kabla za povezivanje grafičkih karti, što već otkriva konfiguraciju ove matične ploče. Kada se na kraj dođe do same ploče, može se videti drastično različit prizor u odnosu na 790GX-G56 model. Mat crni PCB, sa čak četiri grafička PCI Exress slota i ogromnim heatpipe sistemom za hlađenje. Dotični kompletan heatpipe sistem pokriva southbridge, northbridge i naponsku jedinicu, što je već poznato rešenje kod top modela matičnih ploča. Kod 790FX-GD70 primećujemo da je northbridge značajno pomeren bliže ka naponskoj jedinici i AM3 procesorskom soketu, čime je dobijeno da se northbridge lakše obuhvati primenjenim sistemom za hlađenje. Ipak, mnogo važnija stvar kod ovog pitanje je značajno skraćivanje vodovoa između northbridge-a, procesora, PCI Express slota i naponske jedinice, čime se u teoriji povećava stabilnost sistema pri overklokingu i visokim radnim taktovima.
Naponska jedinica je veoma slična onoj na 790GX-G65, što znači 5-phase konfiguracija uz primenu MSI DrMOS sistema. Ipak, unapređenje naponske jedinice se najviše vidi kod dela koji sa bavi memorijskim modulima, kod kojih se nalazi 3-phase sistem napajanja, sve sa ciljem što veće stabilnosti pri viskom taktovima memorije, jer se kod 790FX-GD70 ploče deklariše mogućnost rada DDR3 modula i na 2133 MHz. Shodno ovim promenama, PATA konektor se morao pomeriti nešto južnije, dok je ATX naponski konektor ostao na svom mestu. Tik do PATA konektora, nalaze se i šest Serial ATA II porta, a tu su i još dva dodatna Serial ATA II porta koji su obezbeđeni od strane JMicron JMB322 kontrolerskog čipa. Kao što već na startu rekli, 790FX-GD70 poseduje ukupni četiri grafička PCI Express slota, što automatski znači i potpunu CrossFire X podršku. Naravno, ukoliko se sva ova četiri slota popune sa grafičkim kartama, jasno da ništa od ostalih slotova ne može iskoristiti. Ipak, ukoliko korisnik bude umeren po pitanju broja grafičkih karti, na raspolaganju mogu biti dva standardna PCI slota, dok se jedan PCI Express x1 teško može iskoristiti u bilo kojoj varijanti. Opet, korisnike od nedostatka PCI slotova može spasiti širok set dodatnih mogućnosti, čije se broj najbolje može videti na I/O panelu. Pohvalno je što se MSI odlučio da kod 790FX-GD70 modela vrati i drugi PS/2 konektor, a da se pored njih nalaze dva S/PDIF izlaza. I kod 790FX-GD70 modela, upotrebljen je Realtek ALC889 audi čip sa 7.1 kanalnom podrškom, koji predstavlja odlično integrisano rešenje sa full HD Blu-Ray dekoding mogućnostima. Tu su još i sedam USB 2.0 konektora, uz jedan External Serial ATA II priključak za koji se brine JMicron JMB322 čip. Na kraju, tu su i dva gigabitna LAN kontrolera, uz jedan firewire 1394 priključak.
Iako se 790FX-GD70 po svojoj fizionomiji dosta razlikuje u odnosu na 790GX-G65, jedna od najvećih razlika se nalazi u „južnom ćošku“ PCB-a. Naime, i kod 790FX-GD70 postoje tri tastera sa „POWER“, „RESET“ i „CLR CMOS“ funkcijama, ali se pored njih tu nalaze i još dva – „OC Gear“ i „Green Power“. Pomoću ovih tastera moguće je ručno aktivirati DrMOS Green režima rada sa kojim se pod manjim opterećenjima štedi energija, dok se sa „OC Gear“ tasterom aktiviraju overkloking DrMOS profili. Ipak, pored svih navedenih tastera, na raspolaganju je i jedan „točkić potenciometar“ pod nazivom „OC Drive“. On omogućava menjanje množioca procesora „na živo“, dakle dok je sistem aktivan, i to sa boot-ovanim operativnim sistemom, što za krajnji rezultat ima promenu radnog takta procesora. Naravno, ovo je moguće ostvariti samo sa Black Edition modelima kod kojih je množilac potpuno otključan. Kako smo mi na testu imali Black Edition procesor (novi, Phenom II 955), mogli smo komotno da uživamo u najlakšem overklokingu ikada. Jednostavno, treba podesiti samo radne napone na maksimalnu vrednost koju procenite da je moguća i adekvatna sistemu za hlađenje koji posedujete, i na kraju pod operativnim sistemom okretati potenciometar, prateći radni takt i testirati stabilnost sistema.
Što se tiče BIOS-a i ostalih overkloking opcija, one se identične kao i na 790GX-G65 modelu, sve zajedno sa maksimalnim dozvoljenim radnim naponima koji već i na ovom modelu postavljeni veoma visoko, tj. taman dovoljno da se nepažnjom procesor i memorija mogu elegantno poslati u večna elektronska lovišta. Jedini detalj koji se razlikuje na 790FX-GD70 je upravo „OC Drive“ funkcija, gde će u BIOS-u biti prikazana trenutna pozicija potenciometra i vrednost koju on daje, odnosno finalni množilac.
Test sistem
Matične ploče
MSI 790XX-G65
MSI 790FX-GD70
Procesor i
kuler
AMD Phenom II X4 955 Black Editon
Cooler Master V8
Memorija
2 x 1 GB DDR2 1066 Kingston HyperX
3 x 1 GB DDR3 Qimonda
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP
(Windows Vista 32-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje
CoolerMaster RealPower 1000W
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i 3DMarkVantage
SpecORG SpecVIEW Perf 10
Igrački testovi
Zaključak
Uvek kada se testiraju matične ploče istog proizvođača, sa veoma sličnim čipsetovima, ne mogu se očekivati nikakve specijalne razlike u performansama. Tako se slobodno može reći da su performanse 790FX-GD70 i 790GX-G65 gotovo identične, pa se oko ovog pitanja potencijalni kupac nema potrebe opterećivati. Glavna stvar pri izboru jednog od ova dva modela je način upotrebe i ostali prateći zahtevi. Ukoliko sa jedne strane želite cenovno pristupačniju matičnu ploču, sa veoma dobrim overkloking potencijalima i bogatim setom pratećih mogućnosti, onda je 790GX-G65 pravi izbor. Sa ovom pločom ćete moći da izvučete stabilan rad na 250 MHz brzini sistemske magistrale, što znači da ćete i bez Black Editon procesora moći da dobijete dobre overkloking rezultate. Istina da je proizvođač u pratećem press materijalu naveo mnogo veće radne taktove za FSB, ali su oni bili ostvareni samo za „post“ sistema ili samo za boot-ovanje operativnog sistema. Stabilan rad je ipak već nešto drugo, a mi nismo uspeli sa 790GX-G65 da postignemo više od 250 MHz.
Sa druge strane, tu je MSI 790FX-GD70 koja u ovom momentu predstavlja vrhunsku AM3 matičnu ploču, namenjenu korisnicima koji traže overkloking mogućnosti bez premca. CrossFire X je tu kao dodatak za maksimalne grafičke performanse, ali sve to mora biti praćeno i visokim radnim taktom centralnog procesora. Maksimalni radni takt sistemske magistrale koji smo uspeli da ostvarimo sa 790FX-GD70 je 280 MHz, što je opet dosta manje od navedenih vrednosti proizvođača u pratećem press materijalu. Logično, ovde se opet radi o „post“ i „system boot“ vrednostima, pa smo shodno tome zadovoljni stabilnom radnu na frekvenciji koju smo postigli, jer je to ujedno i najveća FSB vrednost koji smo mogli da ostvarimo na svim 790FX baziranim matičinim pločama koje smo do sada testirali. Naravno, iako se na 790FX-GD70 „obični“ Phenom II procesori odlično overklokuju, pravi izbor i za ovu ploču je neki Black Edition model, po mogućnosti novi Phenom II X4 955. Sa ovim procesorom smo uspeli da ostvarimo stabilan rad na 3.9 GHz, što je opet do sada najveći radni takt koji smo ostvarili sa Phenom II procesorom u normalnim uslovima dobrog vazdušnog hlađenja. Imajući u vidu sve pozitivne karakteristike oba testirana modela, možemo reći da je MSI sa 790FX-GD70 i 790GX-G65 napravio odlične proizvode koji će sigurno biti interesantni svim korisnicima zainteresovanim za AMD platformu. Jedina mana koju smo mogli primetiti se odnosi na još nedovršeni BIOS, koji je kod obe matične ploče pravio određene probleme, ali i sa tim detaljima, oba modela su na kraju pružila odlične overkloking performanse. Tako na kraju ostaje, da ukoliko ste se opredelili za AMD platformu, samo sačekate još malo da BIOS-i dožive svoje finalne verzije (a znajući MSI, to će se desiti jako brzo) i nakon toga, shodno vašim željama i mogućnostima, izaberete jednu od ovde dve odlične matične ploče.
Matične ploče na test ustupio MSI.
