MSI K8N Neo4 Platinum

Nedeljko Kovačević Bili su prvi koji su prikazali Dual Opteron matičnu ploču. Premijeru Athlon64 procesora pratila je i premijera prve Socket 754 ploče, potpisane od strane ove kompanije. Kada je promovisan nForce3 250, oni su opet bili prvi sa svojim modelom, a pioniri su bili i sa Socket939 pločom zasnovanom na pomenutom čipsetu. Prva PCI Express matična ploča, zasnovana na ATi XPRESS 200P čipsetu je na sebi imala naziv ove renomirane kompanije. Opravdano velika očekivanja su se nametnula sama po sebi kada je reč o željno iščekivanoj nForce4 platformi. Dame i gospodo, do nas je konačno stigla MSI K8N Neo4 Platinum! Velika očekivanja Premda smo već imali prilike da se upoznamo sa nForce 4 čipsetom zahvaljujući testiranim modelima ASUS-a i Gigabyte-a, ono karakteristično i rečima teško opisivo uzbuđenje koje ima vrhunac pri dodiru vrha šrafcigera sa kontakt pinovima na matičnoj ploči, nije izostalo ni sa MSI K8N Neo4 Platinum. „Baca sliku“, uzvik koji među sobom koriste oni koji se profesionalno bave testiranjem hardvera. Momenat koji se markira ovim „pokličom“ predstavlja pola testiranja. Ma koliko vam ovo možda zvučalo banalno, verujte – uopšte se ne šalimo. Naime, iskustvo izgrađeno na teško prebrojivom broju testiranih ploča nas je naučilo da kad su u pitanju tzv. „sampleovi“, od prelomnog značaja je da li nakon zvuka (koji stvore ventilatori na hladnjacima čipseta i procesora), sledi i slika tzv. „post ekran“. Momenat pojavljivanja slike govori da je ploča „uspostavila saradnju“ sa napajanjem (ili, ako hoćete, obrnuto) i da nam po pravilu sledi uspešno testiranje. Naravno pred pločom su još mnogobrojna iskušenja, ali prvi korak je najvažniji. Jasno, samo postojanje ovog tekst vam govori da smo testiranje uspešno odradili, a ono što je bitno napomenuti tiče se činjenice da nam je za ovu „avanturu“ bilo dovoljno „obično“ 300W napajanje potpisano od strane kompanije DTK (čuveni model 3007P)

Besprekorna reputacija koju je MSI izgradio sa svim dosadašnjim modelima namenjenim AMD-ovim šezdesetčetvorobitnim procesorima, stavila je pred K8N Neo 4 Platinum niti malo lak zadatak. Ploča je morala da se dokaže po svim kriterijumima: dobar layout, odlične performanse i besprekorna stabilnost. Krenimo redom, od rasporeda komonenti po crno lakiranom PCB-u…

Layout

Moramo priznati da smo u neku ruku bili iznenađeni MSI-ovom odlukom da svoju Socket939 ploču zasnovanu na NFORCE 4 čipsetu, dizajnira tradicionalistički i potpuno drugačije u odnosu na karakteristični dizajn koji krasi nForce 3 model. Usled činjenice da se memorijski kontroler nalazi integrisan u procesor i da je nForce 4 „single chip“ rešenje, layout koji je odlika K8N Neo2 modela se činio kao najprirodnije i najracionalnije rešenje. Pa ipak, postoji veoma dobar razlog zašto K8N Neo4 izgleda tako kako izgleda.

Naravno radi se o PCI Express slotovima. Ako se malo pažljivije zagledaju layouti dveju ploča jasno je da zbog postojanja i položaja PCI Express slotova, K8N Neo 4 nikako ne može biti dizajnirana po K8N Neo2 receptu. Bilo kako, Layout K8N Neo4 Platinum je ništa manje loš, čak šta više. Sve što čini jednu ploču se nalazi na gotovo idealnim pozicijama. Cepidlake kakve jesmo, zaista smo se trudili da nađemo neku manu MSI-ovom pulenu, ali to nam uz sav napor nije pošlo za rukom.

Kao što se da videti sa slika, nForce 4 je hlađen „orbolikim“ kulerom. Njegov ventilator se okreće na preko 6000 obrtaja u minuti i odmah nakon paljenja će vam staviti do znanja da uz njega nećete moći konforno gledati filmove i slušati muziku. Rešenje za ovog „galamdžiju“ je softverska kontrola koju bi trebalo da obezbedi MSI-jev Core Center softver. Ističemo „trebalo bi“… Na žalost, u aktuelnoj verziji ova kontrola nije korektno implementirana, tako da ili ćete trpeti do neke buduće revizije, ili ćete posegnuti za nekim kontrolerom broja obrtaja. Svakako druga opcija košta, ali verujte da se isplati.

U „jugoistočnom predelu“ ploče pažnju nam je privukao i mali taster. U konsultaciji sa uputstvom (koje smo morali downloadovati sa Neta – posledica činjenice da nam je na test stolu „vreo“ uzorak), potvrdili smo naše sumnje da se radi o izuzetno elegantnom rešenju za „klirovanje“ BIOS-a. Lično, voleli bi smo da je MSI na ploču implementirao i sličan taster za paljenje ploče (takvo rešenje poseduju famozne LanParty ploče kompanije DFI), ali njegova upotrebna vrednost za običnog korisnika je krajnje diskutabilna, te ovaj „nedostatak“ ostaje u domenu želja zaguljenih hardverskih „testeraša“.

Na dijametralno udaljenoj, „severozapadnoj koti“, nalazi se impresivna naponska jedinica. Oklopljene prigušnice, Nichicon elektroliti i MOSFET-ovi poslednje generacije kreiraju trostepenu jedinicu za napajanje koja je bila „glavni krivac“ za apsolutnu stabilnost u radu tokom čitavog procesa testiranja. Zanimljivo je da se MSI odlučio da izostavi prepoznatljive masivne alu-hladnjake na MOSFET-ovima. Iskreno, mišljenja smo da je ovo dobar potez. Ovi tranzistori su tako dizajnirani da će besprekorno raditi i bez dodatnog pasivnog hlađenja. Uprkos bombastičnosti PR „objašnjenja“ i „opravdanja“ za njihovo postojanje, verujemo da se dotični hladnjaci montiraju ili iz krajnje „kozmetičkih“ razloga ili zbog činjenice da su MOSFET-ovi na ploči lošiji (a samim tim i jeftiniji), te zaista postoji potreba za pasivnim hlađenjem.

Od „Pomoćne“ kontrolerske logike, K8N Neo4 Platinum raspolaže dodatnim SATA RAID kontrolerom – SiliconImage Si3114, Marvel GigaLAN-om i VIA FireWire kontrolerom. Jasno, moderna ploča poput ove poseduje i audio čip za osmokanalnu reprodukciju. U konkretnom slučaju reč je o popularnom ALC 850 rešenju (kuriozitet vezan za Realtec-ove AC97 čipove je da imaju i podršku u vidu kompatabilnih drajvera za 64bitni Windows). Zahvaljujući prisustvu Silicon Image-ovog kontrolera K8N Neo4 Platinum raspolaže sa čak osam SATA konektora. Isto tako, Marvelov GigaLAN kontroler komplementira integrisani NVIDA GigaLAN, što rezultuje mogućnošću povezivanja dva mrežna kabla.

Ono po čemu se MSI-ova NF4 ploča razlikuje od do sad testiranih, kao i od svih do sada najavljenih, jeste jedan mali, žuti, PCI Express x4 slot. Pored toga što se u njega mogu instalirati još uvek nepostojeće x1 i x2 kartice, zahvaljujući njegovoj „otvorenosti“ (na kraju je prorez slota nezatvoren), u njega je moguće instalirati i x16 karticu… a samo su grafičke kartice PCI Express x16 kompatabilne. nVidia grafička karta instalirana u ovaj slot se putem odgovarajuće „SLI bridge“ kartice može povezati sa identičnim akceleratorom u konvencionalnom PCI Express x16 slotu. Ovako povezane kartice bi trebalo da rade u pseudo-SLI modu koji MSI naziva „Dual Bridge System“ ili kraće DBS. Znači nema nikakve dodatne kartice kakve postoje na pravim SLI pločama, a pomoću koje se određuje režim rada. Sve što korisnik treba da uradi jeste da poveže kartice i da instalira drajvere i eto SLI-a, za one sa plićim džepom… no da li je baš tako.

Na žalost, nije. Nakon velikog broja bezuspešnih pokušaja da „nateramo“ ploču da radi u DBS modu, jedino što smo shvatili jeste da se od „Marfijevog zakona“ ne može pobeći. Naime, sve što je bilo potrebno, jeste da pažljivije pogledamo „Uputstvo za benchmarkovanje“ koje je na fotokopir papiru stiglo uz ploču. Sindrom „novinarska sujeta“, opravdan insistiranjem da ne želimo da nam ustupalac hardvera „pametuje“ kako da testiramo ploču, bila je kriva za mnogo protraćenog vremena. Naime, ispostavilo se da sve što je trebalo da uradimo jeste instalacija ForceWare drajvera verzije 66.81 (koju smo dobili na CD-u uz ploču).Po instalaciji, drajver nas je obavestio da je prepoznao još jednu karticu u sistemu i da možemo da podesimo SLI režim. Koje je naravoučenije naše odiseje sa „setapovanjem“ DBS sistema? Naravoučenije je da dotični ne radi niti sa jednim drugim drajverima, sem sa 66.81 verzijom. Čak smo direktno sa MSI-ovog sajta skinuli apsolutno najsvežiju verziju ForceWare-ova (71.22) i ni sa njima nismo mogli konfigurisati DBS sistem. Obzirom da novi drajveri donose ubrzanje i optimizaciju za više različitih 3D aplikacija, prava je šteta što DBS ne radi sa njima. Podrobnijom analizom dobijenih rezultata, došli smo do poražavajućeg zaključka da je u ovom obliku DBS krajnje neekonomičan. Značajan dobitak u performansama je jedino vidljiv u „čistoj sintetici“- Futuremarkovim benchmarcima. U situacijama kad se test program značajno oslanja na procesor, DBS ne da ne ubrzava , već usporava sistem. FarCry je dobar primer, a ovaj paradoks je najuočljiviji u 3Dmarku 2001SE. Krajnje je indikativno da su CPU rezultati u sva tri sintetička programa koji ih mere, osetno niži u DBS konfiguraciji. U nedostatku pravog obrazloženja za ovaj fenomen ostaje nam samo da nagađamo uzrok. Naravno, nije MSI kriv za ovo. Ključni krivac je sam koncept SLI-a, koji se snažno oslanja na optimizaciju drajvera. Naime, za svaku igru posebno, nVidia pravi poseban profil i vrši specifične optimizacije, kako bi igra radila korektno na sistemu sa SLI karticama. Upravo iz ovog razloga nameće se potreba za stalnim updateovanjem drajvera. Primera radi, Half-Life 2 nije radio korektno, a probleme smo iskusili i u FarCry-u. Jasno, nVidia je najjaču optimizaciju napravila za 3DMark programe. Pa kad jedan DOOM3 nema ništa od DBS-a, čemu se onda nadati od nekih drugih, manje popularnih igara. No, da čitav koncept nije apsolutno besmislen, pokazuje rezultat u Half-Life-u 2 u „Canals“ demou, koji je izuzetno GPU ograničen i koji ume itekako da namuči grafičku karticu. Ali, opet ponavljamo, HalfLife2 nam je stvarao probleme zbog kojih isti nije igriv u DBS konfiguraciji, barem ne sa ovim drajverima. No vratimo se malo na početak… resetujmo test sistem

BIOS

Awardov BIOS nam je dobro poznat. Reč je o svakako najpopularnijem izboru gotovo svih proizvođača matičnih ploča. Sve je od prilike tamo gde bi ste i očekivali da bude. No, MSI ne bi bio MSI da se po nečemu ne izdvaja u odnosu na ostatak tajvanske konkurencije. Specifičnost ovog BIOS-a, odnosno ove ploče je da se iz Cell menija može overklokovati grafička kartica!

Sličnu „zvrčku“ poseduje i ASUS-ova nForce4 SLI ploča i upravo poučeni iskustvom sa tom pločom smo odmah nakon instalacije video drajvera proverili radnu frekvenciju grafičke kartice i imali smo šta da vidimo (pogledajte slike). Jasno, iz drajvera smo za potrebe testiranja vratili frekvencije na default vrednosti za 6600GT. Bez želje da ulazimo u debatu oko toga da li proizvođači treba da rade ovo overklokovanje ili ne, pokušali smo da iznađemo način da u BIOS-u isključimo overklokovanje grafičke. Zahvaljujući cenjenom članu foruma – [ Manchi ] i njegovoj pomoći, uspeli smo da „otključamo tajnu MSI-ove ćelije“. Iskreno, nije nam baš jasno zašto MSI skriva ovu opciju. Ako je obrazloženje „čuvanje korisnika od njega samog“, onda bi isto tako trebalo skriti sve overklokerske opcije, a verujte nam, ova ploča obiluje njima.

Podizanje frekvencija magistrale, PCI Express x16 slota, dizanje voltaža… pravi kuriozitet je „undervoltovanje“. Verujemo da ima dosta onih koji ne žele da overklokuju svoj procesor, već da mu ispitaju limite vezane za radnu voltažu na default taktu.

Što manja voltaža procesora, to je manje i njegovo zagrevanje i potreba za bučnim hlađenjima. Krajnje detaljan odeljak za tweakovanje memorijskih parametara će obradovati sve pasionirane entuzijate koji bi da izvuku maksimum iz svojih modula (voleli bi smo da se voltaža za DDR može podesiti preko maksimalnih 2.85 V, eto, barem, za 0.1V više, ali da ne cepidlačimo…

Pravi kuriozitet je mogućnost detaljnog podešavanja HT magistrale, a ploča raspolaže i decimalnim množiocima za procesor (doduše samo 1.5 i 2.5). Za neke mnogo bitnija od overklokerskih mogućnosti je ispravan Cool’n’Quiet rad. Sasvim očekivano K8N Neo4 radi besprekorno kad se omogući Cool’n’Quiet što možemo videti na priloženim slikama.

Test setup

Procesor

AMD Athlon™ 64 3500+ (2.2 GHz, 512k L2, 800 MHz HT)

Memorija

2x 512 MB KingMax HardCore DDR500

Hard diskovi

Maxtor DiamondMax8 40 GB

Grafička karta

MSI 6600GT

Izvor napajanja

Chieftec HPC-360-202

Operativni sistem

Windows XP Professional (SP1, DirectX 9.0b)

Drajveri

nVidia nForce 6.14
, nVidia ForceWare 66.81

Rezultati Primetićete da smo u ovom tekstu odstupili od tradicionalističkog pristupa u ilustraciji rezultata postignutih tokom procesa benchmarkovanja.Ideja iza ovakve realizacije jeste da dobijate mnogo detaljniju sliku performansi u specifičnim testovima, kao što su FutureMarkovi test paketi ili popularna Sandra, u slučaju koje smo pažljivo birali referentne rezultate. Takođe, na ovaj način smo želeli da sam prikaz bude maksimalno fokusiran na konkretno parče hardvera, a da ne bude još jedan uporedni test. SiSoft Sandra

PC Magazine Benchmarks 2004

Business Winstone

Content Creation Winstone

DBS on/off testovi

Takođe, primetićete da smo sve grafički orijentisane testove vršili sa jednom i sa dve kartice u DBS konfiguraciji. Uputićemo vas da obratite pažnju na CPU skorove, kada je u pitanju DBS konfiguracija. Veoma je interesantan dobitak u performansama u Half Life-u 2 i to u „Canals“ demou. Naime, ovaj demo je mnogo više grafički, nego li procesorski ograničen i dodatnih osam pajplajna i tri vertex shader jedinice više se itekako osećaju.

Na žalost, već pomenuti artifakti usled neodgovarajuće optimizacije drajvera dikvalifikuju ovaj rezultat kao relevantan, ali on je itekako ilustrativan. On ukazuje da će prava snaga SLI, odnosno DBS sistema tek biti iskazana u sve većem broju nadolazećih naslova koji obiluju velikim količinama shadera i čiji su grafički endžini pisani za DirectX9 generaciju programabilnih akceleratora. U tom smislu ulaganje u jedan ovakav sistem definitivno predstavlja racionalno ulaganje u budućnost. Pod uslovom da ne izostane odgovarajuće podrška sa nVidijine strane u obliku redovne softverske podške.

Specview Perf nije pokazao značajan napredak u performansama, što je i bilo očekivano jer ipak je reč o profesionalonm OpenGL testu koji zahteva i odgovarajuće optimizovane drajvere. Ipak je SLI dizajniran sa „hard-core“ gamerima na umu. Ovo implicitno znači da se svi oni koji se na bilo koji način bave 3D modelingom i animacijom, nemaju čemu preteranom nadati od SLI/DBS platformi.

Ni zabavni naslovi programirani u OpenGL-u, poput popularnog DOOM-a, nemaju preterane vajde od DBS-a, što iznova ukazuje da će se samo Direct3D naslovi i to oni „sagrađeni“ od što većeg broja što kompleksnijih shadera „ovajditi“ od nVidijinog i MSI-evog ingenioznog izuma.

A u radu? Kako radi MSI K8N Neo4? Najkraći mogući odgovor možemo sažeti u dve reči: brzo i stabilno.Uzevši u obzir da je ovo veoma „frišak“ uzorak (oni koji pomno prate hardversku scenu neka me ispravim ako grešim kad kažem da je ovo eksluzivni test na vaskolikom Netu), MSI-ju idu sve počasti na izvanrednom proizvodu koji sugeriše da će modeli namenjen masovnoj prodaji biti samo bolji. Kako se polako, ali sigurno, pojavljuje sve više nForce4 ploča, stičemo utisak da nam sledi repriza perioda u kome su tržištem vladale ploče vrhunskog kvaliteta namenjene AthlonXP procesorima, a zasnovane na čuvenom nForce2 Ultra400 čipsetu. Jedna, ali velika razlika u odnosu na tadašnji period tiče se pozicija i ponude kompanije MSI. Daleko od toga da je MSI imao loše nF2 ploče, ali splet okolnosti i prašina koja se digla oko par neprikosnovenih ploča potpisanih od strane kompanija Epox i ABIT je uklonila MSI iz vida entuzijasta. MSI sada nastoji svim snagama da ne ponovi istu grešku. Na ruku mu ide i činjenica da gore pomenuti dvojac nije umeo da kapitališe svoju slavu i popularnost i da se sad obe kompanije konsekventno bore sa rokovima promocija i kojekakvim drugim problemima. I dok se njihovi modeli čekaju, K8N Neo4 Platinum je ovde i uprkos svojim sitnim nedostatcima nema takmaca u nF4 Ultra klasi. Matičnu ploču za potrebe testiranja ustupio MSI Urednik Benchmark sajta najlepše se zahvaljuje Nedeljku Kovačeviću, našem dugogodišnjem saradniku, trenutno na poziciji urednika hardverske sekcije časopisa Digital na napisanoj recenziji ovog modela