MSI R4830 OC

Branko Maksimović

MSI R4830 OC

AMD se nedavno dosetio kako da se izbori sa konkurentskim GeForce 9800GT modelima na najelegantniji, ali istovremeno i najjeftiniji način. Tako smo pred sam početak božićne groznice 2008/2009. na test dobili Radeon HD4830: jeftiniju i ne toliko sporiju verziju modela HD4850. Brat blizanac je, takoreći, imao samo malo manje mišića, ali istu dovitljivost bliskog rođaka koji se proslavio pre njega. Doduše, naš primerak je propustio još dodatnih termina u teretani. Naime, AMD nam je, greškom, poslao karticu sa 560, umesto 640 aktivnih shader jedinica (Radeon HD4850 ima 800 aktivnih „šejdera“). Odmah nakon našeg testiranja sa beta drajverima i bez mogućnosti da proverimo kakve su rezultate dobile kolege, kao i koliko je u jezgru, zapravo, shader jedinica aktivno (tada još uvek nije bilo verzije GPU-Z programa koji ispravno čita informacije sa Radeon HD4830 akceleratora), izdali smo obaveštenje da će retail verzija Radeona HD4830 biti verovatno i brža od rezultata koje mogu da vide u našem testu. Za dva dana, stigao je i novi bios, čijim se učitavanjem otključava dodatnih 80 shader procesora.  Naš prvi test Radeon HD4830 kartice je pokazao niže rezultate od onih koje bi pružila retail verzija HD4830 modela. Kako se kasnije ispostavilo primerci sa manjkom od 80 SP ALU-a su bili samo prisutni na prvim test-sempl karticama, a kako bi cela Radeon HD4830 priča na sajtu Benchmark imala pravi epilog, novi, overklokovani model ove kartice, koji nam je stigao iz kompanije MSI, testirali smo sa još boljim drajverima i uporedili performanse sa regularno klokovanim HD4850 i HD4870 modelima (između ostalih, jačih i skupljih kartica koje se pojavljuju u tabelama, kako bi, takođe imali uvid u to kakve performanse nude akceleratori koji koštaju 100, 160, 220, 280 i malo više od 300 evra).

AMD Radeon HD3800 serija je bila uvod u novu strategiju ove kompanije, bar kada je discrete grafika na desktop računarima u pitanju. Čak je i dvoglavi Radeon HD3870X2 postigao bolje rezultate nego što su mnogi očekivali, ali je ovim modelom, tek završena početna faza priče. RV770 je učinio da u potpunosti razumemo novu koncepciju i dugoročnu strategiju kompanije AMD. Nekada čuvena kompanija ATI Technologies, sada pod okriljem AMD-a, imala je problem da ponudi konkretno rešenje u najvišim cenovnim segmentima sve do pojave modela Radeon HD3870X2, a znamo da je performance kruna jako bitan za imidž (Radeon i GeForce) brenda. Za razliku od Radeona HD2900, poslednjeg ne-ekonomičnog ATI grafičkog procesora čija je arhitektura možda bila i previše “ispred svog vremenaTM”, RV670, a pogotovo novi RV770 su dizajnirani na drugačiji način. Nakon što je osvojena sitnija litografija, sa kojom je NVIDIA imala dosta problema (i još uvek ih ima, kad je 40-nm proces u pitanju), došao je pravi trenutak da se kreiraju relativno moćni, ali u manufakturi i prilično ekonomični grafički procesori. Tržišna potreba jedne kompanije da kreira i ponudi najbrži 3D akcelerator, dovela je do pojave ne-ekonomičnih, mega velikih GPU-ova, za koje se novac uložen u R&D obično isplaćuje tek nakon što se kreiraju derivati za performance i mainstream segment. Tako je još pre nekoliko godina, kreiran prvi GPU koji po kompleksnosti i sirovoj teorijskoj snazi prevazilazi najjače centralne procesore namenjene istom desktop PC tržištu.

Nakon što su kreirali moćan i ne preterano glomazan GPU namenjen performance tržištu, kreirali su i konfiguracije za modele za više i niže klase. Za više je namenjeno dual-GPU, odnosno Single-board-Crossfire rešenje, a za nižu derivati – RV730 i RV710, odnosno Radeon HD4600, HD4500 i HD4300 serije. Primetićemo da je Radeon HD4870X2 izašao dosta brzo nakon HD4850 i HD4870 modela: samo mesec i po dana kasnije. Ako znamo da smo na Radeon HD3870X2 čekali nešto duže, dolazimo do zaključka da je R700 planiran od samog starta, kao i da je RV770 i u “silicijumu” ispao baš onako kako je AMD to želeo. Radeon HD4870X2 je najbrža i najmodernija kartica koju možete kupiti. Radeon HD4870 zauzima cenovni rang od 190 do 240 evra, dok jeftiniji, GDDR3 rođak, Radeon HD4850 košta od 120 do 150 evra, sa skupljim, 1GB verzijama koje su se pozicionirale u prostoru između 150 i 200 evra. Ako znamo da je Radeon HD4670 baziran na dosta manjem RV730 grafičkom čipu i da njegova cena ne prelazi 80 evra, ostaje dosta prostora za psihološki popularni segment od sto evra. Kako se GeForce 9800 GT, bez obzira na činjenicu da je u pitanju preimenovani GeForce 8800 GT, čak i sa nekompletnim G92 čipom – zbog konkurentske cene, a pogotovo popularnosti brenda – prodaje prilično dobro, AMD je, kao što smo gore i naveli, odlučio da konkurenta napadne i u poslednjoj cenovnoj kategoriji u kojoj mu dobro ide. Radeon HD4850 je isuviše brz (nivo performansi koji je iznad GeForce 9800 GTX+ modela) da bi ga AMD prodavao po ceni od stotinak evra, a i dodatno obaranje cena ovog modela bi stvorilo preveliki prostor između njega i HD4870 modela, koji ipak ne može biti bitno jeftiniji zbog većeg i kompleksnijeg rashladnog sistema, GDDR5 memorije i skuplje naponske jedinice. Novi Radeon HD4830 je baziran na HD4850 modelu, uz nikakve ili minimalne hardverske izmene, pa je jasno da oba modela koštaju slično ili isto u proizvodnji (AMD eventualno u ove modele može da „podmetne“ delimično defektne RV770 čipove (markira ih kao RV770LE), pod uslovom da ih još uvek ima). To znači da Radeon HD4850 može da košta i manje, ali AMD zna da NVIDIA u ovom trenutku prosto nema načina da ih natera da te cene idu dole. Već i sam GeForce 9800 GT ima nisku tržišnu cenu, a G92b je još uvek jedini GPU koji NVIDIA može da „podmetne“ kao pogon za kartice performance klase.

Alléz, alléz RV770-LE…

Za dalje čitanje, predlažemo da pogledate naše prethodne testove Radeon HD4800 familije (dodatni link – 1, 2, 3), a posebno Radeon HD4870X2 akceleratora, u kome je cela priča o RV770 dopunjena i osvežena, preporučujemo da to učine, jer se mi detaljima oko arhitekture ovog GPU-a nećemo ponovo baviti, već samo sitnim izmenama vezanim za RV770 i Radeon HD4830 SKU. Radeon HD4830 stiže sa remarkiranom verzijom RV770 čipa, koja ima internu oznaku RV770LE. Ove revizije se markiraju tako što se određeni primerci RV770, nakon testiranja, klasifikuju, a u koš za LE verziju odlaze primerci koji na strogim testiranjima ne mogu da rade na taktu većem od, recimo, 600 MHz ili oni kod kojih jedan deo GPU-a nije ispravan ili je delimično ispravan. Taj deo čipa se markira, a onda isključuje prilikom njegove implementacije na karticu. U poslednjim serijama, sasvim je moguće da su RV770LE čipovi i potpuno ispravni, jer je yield za ovaj GPU i inicijalno bio veoma dobar. Oni koji su čitali gore linkovane članke – znaju da RV770 ima 800 ALU shader jedinica, koje su organizovane u 5 klastera po 160 jedinica. Jedan od ovih klastera je kod RV770LE čipova isključen. U teoriji, za AMD je isplativo da i delimično defektne čipove ovako iskoristi za neki proizvod, iako bi bilo moguće kreirati i poseban GPU koji bi imao ovakvu konfiguraciju. Kada je RV710 u pitanju, ne radi se samo o ceni, već i o potrošnji GPU-a, pa on, umesto pet, ima svega dva klastera sa po 160 shader procesora, kao i 128-bitnu magistralu. RV770LE, naravno, ima 256-bitni memorijski kontroler, baš kao i RV770. Markiranje i isključivanje defektnog klastera se, za sada, obavlja hardverski, a samo „odsecanje“ vrši laserom, tako da neće biti moguće da se RV770LE softverski otključa na RV770, na žalost snalažljivih modera. Sa manjim brojem shader jedinica, Radeon HD4830 ne prebacuje „jedan teraflops“, već nudi sirovu snagu od oko 740 GigaFLOPS-a. Takt procesora je, u odnosu na Radeon HD4850 smanjen za 50 MHz i sada iznosi 575 MHz, a kako je i broj TMU jedinica smanjen sa 40 na 32, „fillrate“ je sa 25 gigateksela, pao na 18,4 gigateksela po sekundi. Memorija radi na 1800 MHz, umesto na 2 GHz, pa je i memorijski propusni opseg spao sa 64, na 57,8 GB/s. Ostatak podataka možete videti u tabeli, ali imajte u vidu da je Radeon HD4830 usmeren ka jednom, vrlo jasnom konkurentu, modelu GeForce 9800 GT! Pošto već znamo sve o RV770, a samim tim i o RV770LE, pogledajmo kako izgleda prva ATI Radeon HD4830 sample kartica koju smo dobili od AMD-a…

Kartica na testu – MSI R4830 OC

MSI nikad nije bio škrt kad je dodatna oprema u pitanju – po tome je sličan japanskim proizvođačima automobila. Međutim, uz primerak MSI R4830 OC kartice do nas je stigao samo neophodan skup kablova – HDMI-DVI, DVI-D-Sub, komponentni i kompozitni (spliter). Tu je, naravno i CD sa drajverima i MSI Multimedia, ali ko to još uopšte koristi i instalira?

MSI R4830 OC se ističe po sasvim drugačijem rashladnom sistemu od onog koji smo zatekli kod referentnog modela. Upravo onaj single-slot kuler koji viđamo na Radeon HD4850 karticama različitih vendora koji samo stave svoju lepu nalepnicu preko ATI-jeve deluje skuplje i kompleksnije od precizno izlivenog, ali nadasve jednostavnog i svakako jeftinog aluminijumskog kulera koji je MSI stavio na karticu – glavnog aktera današnjeg testa. MSI ovaj kuler naziva seaweed – što u prevodu znači morska trava. Po obliku je, kao što i vidite dole na slikama, blago zatalasan, pa i deluje kao morska trava u konstatnom lelujanju. Trik je, kako navode u kompaniji, u obliku koji dozvoljava bolji protok vazduha, pa je ovaj kuler za nekoliko procenata efikasniji od onog koji bi imao identičan ventilator i masu, ali koncentrično raspoređene listiće od aluminijuma. Za razliku od skupljeg i bučnijeg rešenja koje prekriva i memorijske čipove, MSI se odlučio za ovo, na prvi pogled ne tako specijalno rešenje. Pre svega, u pitanju je aluminijum, a ne bakar i čudi nas što MSI nije prefarbao i ovaj kuler u “bakarnu”, kako bi dao dodatni šmek ovoj kartici. Ventilator je prilično veliki i kvalitetan, a temperatura u stanju mirovanja ne prelazi 42 stepena čak i u zatvorenom i prilično malom kućištu…

Sama štampana ploča, odnosno njen dizajn, raspored komponenti ili layout, drugačiji su od onog kod prethodno opisane kartice, tako da ono što smo napisali u prethodnom tekstu o Radeon HD4830 akceleratoru i ne mora, a i verovatno ne važi u ovom slučaju. Osim kulera, i naponska jedinica je drugačija kod MSI modela, a i sam PCB je neznatno duži, a još neznatnije tanji od onog kod ATI-jevog modela (koji prati najveći broj vendora i proizvođača). Naponska jedinica deluje masivnije od one kod Radeon HD4830 kartice koju smo prethodno testirali, ali i one kod HD4850 modela. Ova sekcija se sastoji iz 4+1 faze, dok je referentna dvofazna. Kako komponente zahtevaju oko 45A struje, svaka od „faza“ kod MSI kartice je dosta manje opterećena nego kod ATI-jevog modela. Naravno, ne mogu se ni komponente koje čine svaku od faza tek tako izjednačiti, pa MSI model svakako nema 2.5x masivniju naponsku sekciju, ali ona svakako deluje moćnije, što znači da će kartica trajati duže i može da znači da će se „klokovati“ bolje. MSI R4830 OC poseduje standardni šestopinski PCI Express x16 naponski konektor koji pruža maksimalnih 75W (PCI Express 2.0 slot takođe obezbeđuje 75W).

Kako su sve prigušnice solid-state tipa, kartica ne pišti pod opterećenjem kao što neki GeForce akceleratori više klase to mogu da rade. Kako su navoji u prigušnici ovog tipa unutar samog elementa, ove prigušnice imaju bolje karakteristike. MSI je uradio i bolji posao kad je raspored kondenzatora u pitanju. S obzirom da rashladni sistem nije „single slot“ tipa, bracket za montažu je duple širine, a na njemu je i lep MSI logo. Kartica poseduje dva standardna DL-DVI konektora i S-Video priključkom. CrossFire konektor je takođe prisutan na standardnom mestu i omogućava da dve, tri ili četiri iste kartice povežete u MultiGPU režim radi daleko viših performansi. MSI R4830OC kartica može da “ugosti” HDMI adapter, čime dobijate i kompletan HDCP+7.1 audio užitak kroz samo jedan mali kabl. Podsetićemo, RV770(LE) poseduje integirisan Realtek 7.1 audio kodek, pa nema potrebe da zvuk, kao u slučaju NVIDIA kartica, dovodite posebnim kablom na video karticu.

Referentni model je podešen na 575 MHz, a 512MB GDDR3 memorije na 900 MHz, tj. efektivnih 1.8 GHz. MSI je svoj “OC” model podesio na svega 10 MHz više. To svakako ne opravdava “OC” sufiks, ali možda je MSI ovde mislio na nešto drugo. Jer, ako ova kartica procentualno može da se overklokuje znatno više nego što to jedan prosečan akcelerator može, onda ovaj sufiks ipak nešto znači. Iako ima masom i gabaritima manji kuler, zagreva se daleko manje od kao referentnog modela Radeon HD4830 akceleratora – koji se u stanju mirovanja nekad zagrevao i do 65 stepeni i to pri ambijentalnoj temperaturi od svega 20 stepeni,  dok pod opterećenjem mogao da dostigne i do 95 stepeni. Kao što smo pomenuli, temperature se kreću od oko 42 (idle) do nekih 63 kada se duže vreme vrte 3D testovi. Sam kuler nije bučan, ali nije ni potpuno bešuman kao Zalman rešenja koja smo viđali kod drugih proizvođača, iako su zaista nijanse u pitanju. Napon na kome radi RV770 GPU kod HD4850 kartica se kreće oko 1.067 do 1.083V, kao i kod Radeon HD4830 modela, dok je na HD4870 SKU-u podignut na čak 1.327V.

MSI je na svoju RV770LE karticu postavio GDDR3 čipove koje je isporučila kompanija Samsung (K4J52324QH-HJ1A), za razliku od Qimonda čipova na referentnom modelu i većini ostalih kartica ovog SKU-a. Kao i u slučaju Qimonda čipova, Samsung-ov GDDR3 ima propisanu latenciju od 1.0 ns ili 1000 MHz (2000 MHz DDR). Model sa 512MB memorije na radnim učestanostima od 585 / 1800 MHz ne bi trebalo da ikada povuče više od 105W.

Test Setup

PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
 

Procesor

Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB

Matična ploča

ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition

Memorija

2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V

Hard Disk

Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB

Video Karte

MSI N9800GTX (512MB GDDR3) – Forceware 178.13
MSI N260GTX (869MB GDDR3) – Forceware 178.13
ATI Radeon HD3870X2 – Catalyst 8.1b
ATI Radeon HD4870X2 – Catalyst 8.10b
MSI R4870 (512MB GDDR5) – Catalyst 8.8b
MSI R4850 (512MB GDDR3) – Catalyst 8.6b
MSI R4830 OC (512MB GDDR3) – Catalyst 8.12b
ASUS ENGTX280TOP (1024MB GDDR3) – very old drivers 🙂
 

Monitor

Samsung SyncMaster 244T / 245T

Cooling, Case, PSU

CoolerMaster GeminII*
CoolerMaster WaveMaster
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 900W*
* – ustupio Cooler Master

DVD uređaj

Pioneer DVR-112L

DVD uređaj

Pioneer DVR-108D

Operativni sistem

Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista SP1 (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10

Igre/Bench programi

3D Mark Vantage

3D Mark 06

SPECORG SpecVIEW Perf 8.1

Enemy Territory: Quake Wars

Prey

Company of Heroes 1.3

Battlefield 2142

Unreal Tournament 3

Lost Planet: Extreme Conditions

Call of Duty 4: Modern Warfare

Half Life 2: Episode Two

Assassin's Creed DX10.0
Far Cry 2

Crysis 1.3

The Elder Scrolls IV: Oblivion

Need For Speed: Carbon

Need For Speed: ProStreet

X3 Reunion Demo Benchmark

World in Conflict

S.T.A.L.K.E.R

F.E.A.R 1.08

ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu.

FutureMark 3DMark 06 Pro
 

Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
 

FutureMark 3DMark Vantage
 

Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
 

SpecORG SpecVIEW Perf 8.1

Koristili smo nešto stariju, ali stabilnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je bayiran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
 

Lost Planet: Extreme Condition

Lost Planet: Extreme Condition je za Xbox360 izašao početkom 2007 godine, a nešto više od godinu dana kasnije, pojavio se i u verziji za Windows XP i Vista platformu sa podrškom za rad kroz DirectX 9 i DirectX 10 API-je. Kao i u verziji za Xbox360, poseduje veliki broj “next-gen” efekata, uključujući i filmske efekte poput full-frame motion blur-a, depth of field-a, a posebno se ističu napredni particle efekti koji verno oslikavaju žestoke zimske uslove, vatru, paljbu iz futurističkog oružja i sl. Na Microsoft konzoli radi u 720p rezoluciji sa oko 30-35 fps, ali kako podržava više radne rezolucije na Windows platformi (rezolucije tekstura, poligoni i sl. su identični Xbox360 verziji), predstavlja dosta dobar alat za testiranje novih grafičkih kartica. Iako gotovo tri godine nakon što je završena, igra po današnjim standardima ne izgleda impresivno, ume da bude prilično zahtevna. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju pa pogledajmo rezultate:

Call of Duty 4: Modern Warfare

Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. Iako smatramo da bi rezultati koje daje sa današnjim hardverom (kraj 2007. godine) mogli biti veći, ipak je u pitanju dobro optimizovana igra: broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:
 

Enemy Territory: Quake Wars
 

Multiplayer igra u Quake univerzumu, koja cilja publiku “navučenu” na Battlefield, Team Fortress i Unreal Tournament, zapravo je svojevrsni prequel Quake-a II i njena radnja je smeštena na Zemlju, u sred sukoba Strogg-ova i ljudi. Novi Doom 3 MegaTexture engine u ETQW je negde na pola puta do pravog naslova sledeće generacije (koji ćemo u različitim verzijama videti u igrama Doom 4 i Rage), ali je princip rada identičan. Engine se oslanja na OpenGL i baziran je na mapiranju terena i svih objekata jednom mega-teksturom koja se direktno “ucrtava” na geometriju. Ova pametna, gigantska tekstura objektima daje i svojstva, što developerima igara daje puno slobode pri kreiranju ogromnih, detaljnih terena i vrlo unikatnih objekata (teksture se ne ponavljaju). Iako prva Doom 3 MT igra ne izgleda toliko impresivno (Crysis je ipak postavio neke standarde isuviše visoko), vrlo je dobro optimizovana. Testirali smo, naravno, na maksimalnom nivou detalja…
 

Prey

Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za grafički podsistem. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, ali smo ovoga puta izbacili i kompresiju color i specular tekstura – što znači daje aktiviran Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole) mod.
 

X3: Reunion

X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima. Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.
 

Company of Heroes 1.3

Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:

World in Conflict

Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
 

Battlefield 2142

Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:

Unreal Tournament 3 Demo

Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas, Medal of Honor: Airborne, BlackSite: Area 51, Gears of War, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi… Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
 

Assassin's Creed DirectX 10.0
 

Smeštena u vreme Templata, u drevni Jerusalim (ali zapravo i u blisku budućnost), igra Assassin's Creed je akciona igra sa elementima šunjalice, koja se izvodi iz trećeg lica. Pokreće je revolucionarni engine koji je razvijan za konzole aktuelne generacije (Xbox360 i PS3), ali tek na PC-ju pokazuje koliko zaista može, jer može da radi u značajno višoj rezoluciji od one koja je za konzole standardna (1280 x 720 piksela). Igra koristi sve napredne shader tehnike koje možete videti u najmodernijim igrama kakav je, recimo Crysis, a još uvek spada u jednu od najlepših igara koje se mogu igrati na PC platformi. Mi smo testirali na najvišem mogućem nivou detalja, u DirectX 10.0 režimu, bez patch-a za DirectX 10.1 i narednog, koji ga je poništio.
 

Far Cry 2 Benchmark

Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

Crysis 1.3 Benchmark

Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce GTX280 karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi tridesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju, ali smo koristili naš custom .ini fajl koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja (slično smo ranije radili i sa FarCry igrom), veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije… Najbolji opis grafičkog nivoa ove igre na ovakvom nivou detalja, koji je u odnosu na Very High za jedan stepenik iznad, zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred prvog Quake-a, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.

Half Life 2: Episode Two

Treća epizoda Half Life 2 priče, odnosno četvrto poglavlje priče o “Frimenu protiv korumpiranih vanzemaljaca”. Source Engine je bolji nego ikad, ali se već vidi da počinje da gubi korak sa Unreal 3, a pogotovo Crytek tehnologijom. No, poslednji build ipak ima svoje lepe osobine: broj pixel shader efekata je veći, a teksture i objekti su detaljniji. Na pravi način su dodati i efekti poput motion blur i depth of field-a, novi particle sistem omogućava bolje efekte varnica i vatre, a sistem osvetljenja i senčenja je realniji (dostigao je nivo igre Doom 3 i Quake 4). Alpha teksture (ograda, trava, drveće, šine) kojih ima u velikim količinama, sada imaju obavezno napredno filtriranje, pa izgledaju znatno bolje u odnosu na iste iz prethodnih epizoda. I fizika je znatno poboljšana, mada u ovom aspektu ni inicijalni Half Life 2 nije zaostajao. Druga epizoda donosi i multi-core podršku, a sama igra je jako dobro optimizovana.
 

F.E.A.R 1.08

Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
 

S.T.A.L.K.E.R: Shadows of Chernobyl

Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.

The Elder Scrolls IV: Oblivion

O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a (koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier's Pirates!, Civilization IV, Dark Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno, te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće.
 

Need For Speed: Carbon

A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz prethodnog nastavka ove popularne franšize koji nosi podnaslov – Carbon. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted (mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije, broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate iz verzije 1.2.
 

Need For Speed: ProStreet

Još jedan naslov iz neizbežnog Need For Speed serijala, koji koristi unapređeni “engine”, specijalno razvijan za Xbox360 i SonyPlaystation 3, a onda i portovana za PC platformu. Nije mnogo zahtevnija od prethodnika, a iako se to ne može odmah primetiti, znatno je grafički poboljšana u odnosu na njega. Modeli automobila i okolinih objekata su značajno bolji, sa više poligona i detaljnijim teksturama. Omraženi, lažni motion blur iz Carbon-a je izbačen, a dodat je daleko suptilniji efekat dinamički primenjenog blura; teksture su detaljnije, broj animiranih objekata znatno veći, a particle efekti, a posebno dim, značajno su upečatljiviji. Depth of Field i HDR su standardna pojava, a dizajneri igre tvrde i da su oblaci volumetrijski.
 

Overclocking

Test karticu smo uspeli da ubrzamo dosta više od propisanih vrednosti – 585 / 1800 MHz deluje kao dosta pesimistička vrednost i prosto je neverovatno što je MSI odlučio da kartice ubrza samo za 10 MHz. Sasvim je moguće da je pri samom puštanju u prodaju, „uleteo“ lošiji kontigent RV770LE čipova, pa je cela serija morala da se na brzinu preradi. Da bi odštampane kutije sa „OC“ logotipom mogle da se iskoriste, MSI je karticu vratio bezmalo na nominalne vrednosti. Čak i tada, ne shvatamo zašto bar memorija nije mogla da se ubrza bar na 2000 MHz. Krenuli smo od 650 / 2000 MHz i prvo ubrzavali GPU. Ubrzo smo stigli do 700 MHz, a posle nekoliko pokušaja i restartovanja sistema, utvrdili smo da je realni maksimum negde oko 740 MHz. Memorija je bila raspoložena za igranje sve do 2216 MHz, što nikako nije mali skok (više od realnih 200 i efektivnih 400 MHz, odnosno više od 22% ubrzanja za memoriju i skoro 25% ubrzanja za GPU nisu stvar koja se ne uzima u obzir, pogotovo što smo primetili i na stranim forumima da je baš ovaj model veliki hit kad je overkloking u pitanju. Poređenja radi, standardni Radeon HD4830 koji nam je poslao AMD na test je radio na maksimalnih 690 MHz za GPU i 2080 MHz za memoriju.

Pogledajmo kakvi su rezultati:
 

Zaključak

Pre nego što pomislite da je Radeon HD4830 u nekim situacijama brz skoro kao i HD4850 kartica, kao i da je možda došlo do greške, imajte u vidu da su u nekim igrama ostvarena poboljšanja na nivou drajvera, pa je zbog toga, iako sa manje aktivnih shader jedinica, MSI RX4830 OC, u rangu sa MSI R4850 karticom, koju smo ranije testirali sa drajverima koji su se inicijalno pojavili sa Radeon HD4800 serijom. Partneri kompanije NVIDIA i dalje vrlo uspešno prodaju svoje GeForce 9800 GT kartice u ovom segmentu, ali vreme definitivno ne radi za ovu kompaniju. Čak je i čuveni XFX predstavio svoju Radeon HD4800 seriju, a uskoro će i ostatak HD4000 familije dobiti svoje XFX XXX varijante. U poslednjih nekoliko meseci smo se gotovo navikli da RV7xx u svim oblicima i derivatima prosto “čisti” rešenja iz konkurencije, a situacija je još jasnija kada su u ringu Radeon HD4830 i GeForce 9800GT. Radeon HD4850 je već predstavljao odličnu kupovinu za uložen novac, ali šta ako slične ili iste performanse možete dobiti po još nižoj ceni? Čak i kada se ne overklokuje, Radeon HD4830 kartica je od 5 do 13% sporija od nešto jačeg blizanca, ali je 30 do 35% jeftinija.

MSI R4830OC – Extreme Overclocker Award

Nema sumnje u to da je u pitanju modernija kartica i kompletnije rešenje od GeForce 9800GT konkurenta, koji je zapravo 18 meseci star 8800GT, koji je, takođe, prilagođeni GeForce 8800GTX, sa manjim brojem shader jedinica i užom memorijskom magistralom, koji se pojavio pre tri godine (izuzetno dug period u IT industriji). Uz to, na našem tržištu se, u ovom trenutku, najjeftiniji GeForce 9800GT prodaje za 115, a najpovoljniji Radeon HD4830 za 102 evra! Jedan od najboljih primeraka ove kartice je svakako MSI R4830OC, koji stiže sa 4+1 phase rešenjem i koji se u našem slučaju, overklokovao 22, odnosno 24% preko fabričkih vrednosti, kada po performansama nadmašuje i dodatno ubrzane Radeon HD4850 modele. Kako znamo da je u tom slučaju brži i od znatno skupljeg GeForce 9800GTX+ akceleratora, sasvim je logično da od nas MSI R4830OC dobija toplu preporuku i specifičnu „Extreme Overclocker“ nagradu! AMD se u pravi način dosetio kako da se izbori sa konkurentskim GeForce 9800GT modelima na najelegantniji, ali istovremeno i najjeftiniji način. Istovremeno, popunjen je prostor koji je otvoren između modela HD4850 i HD4670, a radi se o cenovnom rangu od oko 100 evra. AMD je, u tom smislu, uradio pravi posao. Za uspeh R4830OC modela, pobrinuo se MSI!

Karticu na test ustupio MSI Balkan.