Benchmark Redakcija
Integrisane matične ploče zauzimaju veoma bitan tržišni segment. Tome najbolje
ide u prilog veliki tržišni udeo Intel-a na polju grafičkih akceleratora koji
američka kompanija duguje isključivo svojim integrisanim čipsetovima sa sufiksom
„G“. Velika ekspanzija koju poslednjih godina doživljavaju prenosni računari
takođe govori u prilog integrisanim čipsetovima. Danas više nije dovoljno da
grafika integrisana unutar čipseta obezbeđuje bazične 2D i 3D funkcije. Naime,
najava Windows Vista operativnog sistema postaviće potpuno nove zahteve pred
grafičke akceleratore. Za sada se zna samo jedno: Vista će zahtevati minimalno
DirectX 9 grafiku za pravilno funkcionisanje svih 3D efekata. Ukoliko vaš sistem
nema ugrađen grafički akcelerator koji poštuje DirectX 9 specifikaciju to će
značiti da će Vista raditi, ali većinu efekata i atraktivnih animacija nećete
biti u stanju da vidite. Naime, GUI Vista-e će biti zasnovan na Avalon sistemu
što je Microsoft-ov pandan QuartzExtreme sistemu kompanije Apple na kome seu
zasnovani CoreImage i CoreVideo. Naime, Avalon engine će biti nešto kao DirectX
API za korisnički interfejs i svaka aplikacija koja se bude oslanjala na Avalon
biblioteke koristiće atraktivan 3D interfejs. To će sa druge strane značiti
da ako vaš sistem ne podržava Avalon, neće biti ništa od 3D interfejsa ne samo
u operativnom sistemu, već i u čitavom nizu drugih aplikacija. Trenutno je
na raspolaganju jedna aplikacija koje podržava ovakav sistem, a to je Microsoft
Max, pandan Apple iPhoto aplikaciji. Šta za čitavu armiju korisnika koji nemaju
DirectX 9 akcelerator znači pojava jeftinih integrisanih DirectX 9 grafičkih
rešenja. Pre svega biće moguće uz malo ulaganja uživati sve blagodeti novog
operativnog sistema kompanije Microsoft. Kako je skoro (nezvanično) obelodanjeno
Intel GMA900 grafika nije dovoljna u određenim situacijama za Avalon sistem,
pa je sasvim jasno da su potrebna još brža integrisana rešenja. ATi RS482 i
GeForce 6150 to svakako jesu.
Istorijat
integrisanih ATi grafičkih rešenja je dug i obiluje velikim brojem proizvoda.
Sve do prelaska na PCI Express platformu ta rešenja bila su poznata
po sufiksu IGP. Tako smo imalo ATI Radeon 7000IGP, 7500IGP, 9100IGP i sl. Predstavljanje
prvog PCI Express čipseta za AMD platformu donelo je novu nomenklaturu kroz
ATi Radeon Xpress čipsetove. Pomalo neočekivano integrisani čipset dolazio
je bez ikakvog sufiksa (ATi Radeon Xpress 200) dok je čipset za entuzijaste
stigao u vidu Radeon Xpress 200P rešenja. Ipak, da se radilo o svojevrsnom
papirnom predstavljanju pokazuje činjenica da odgovarajuće ploče i to u vidu
semplova stižu tek sada – skoro godinu dana od inicijalnog predstavljanja ovih
rešenja. nVidia je sa druge strane igrala drugačiju igru. Veliki neuspeh koji
je ostvarila sa prvobitnim nForce integrisanim čipsetom, naveo ih je da se
konsoliduju i fokusiraju na tržište klasične kontrolerske logike što se ispostavilo
kao ispravna politika, jer je nVidia danas veoma finansijski moćna između ostalog
i zbog odlične prodaje nForce 3 i nForce 4 rešenja. Iako je nForce 2 dolazio
i u vidu IGP verzije, kod nForce 3 i nForce 4 čipsetova nije bilo integrisane
verzije. To je u početku dovelo Athlon 64 platformu u paradoksalnu situaciju
da za ovu platformu ne postoji integrisano grafičko rešenje. Tek kasnije su
VIA i SiS ponudili takva rešenja, ali su dometi ovih čipsetova bilo skromni.
Baš zbog toga tržište je izgleda sa nestrpljenjem čekalo da Ati omasovi svoje
Radeon Xpress 200 čipsetove i da nVidia ponudi PCI Express rešenje sa integrisanom
grafikom…
ATi Radeon Xpress 200 – RS482
O novim ATi Radeon Xpress čipsetovima
pisali smo u više navrata, a poslednji put tokom predstavljanja Crossfire
platforme. U pitanju su čipsetovi koji se tradicionalno sastoje od severnog
i južnog mosta što ih u pojedinim situacijama čini inferiornijim u poređenju
sa nForce 4 rešenjima čiji su glavni konkurenti. Iako je kodno ime ATi Radeon
Xpress 200 čipseta bilo RS480 sada je u opticaju naziv RS482. Koja je razlika
između ove dve revizije ATi Radeon Xpress 200 čipseta? Jedina razlika je u
proizvodnom procesu. Naime, kada je predstavljen ATi Radeon Xpress 200 ATi
je svoje čipsetove proizvodio u 130nm proizvodnom procesu. Napredak koji su
tajvanski proizvođači ostvarili po pitanju modernizacije litografskih mašina
nije zaobišao ni ATi-jeve čipsetove, pa je tako RS482 oznaka za RS480 čipset
izrađen u 110 nm proizvodnom procesu. I ATi i nVidia koriste usluge kompanija
kao što je TSMC za izradu svojih grafičkih čipova i čipsetova, pa od napretka
tehnologije ovih proizvođača dosta toga zavisi u IT industriji. Valja napomenuti
da je ATi trenutno u 110nm proizvodni postupak prebacio samo RS480 dakle AMD
verziju svog integrisanog čipseta, dok će Intel revizija doći naknadno. Imajući
u vidu skorašnje povlačenje Intel-a sa tržišta low end kontrolerske logike
biće itekako mesta za integrisana ATi rešenja za Intel platformu. Dakle u pitanju
je čipset koji podržava AMD Athlon 64 i Sempron familiju procesora koji rade
sa 800 MHz ili 1000 MHz HT linkom.
Kako integrisana rešenja, posredstvom UMA
arhitekture najčešće koriste sistemsku memoriju za svoje potrebe, ATi je omogućio
upotrebu do 128 MB sistemske memorije, ali i Hyper Memory sistem. Kada je grafika
integrisana u Radeon Express 200 čipset u pitanju radi se o modifikovanom X300
grafičkom jezgru sa podrškom za DVI (Digital Video Interface), ali je zanimljiva
i mogućnost istovremenog rada integrisane grafike i dodatne grafike postavljene
u PCI Express x16 slot. To nije sve, pošto ATi Surround View omogućava priključivanje
do četiri monitora. Dakle, dva monitora moguće je povezati na konektore koje
kontroliše integrisano grafičko jezgro (DVI+DSub), a druga dva na grafičku
karticu koja je postavljena u PCI Express slot ukoliko grafička kartica ima
dva izlaza, naravno. Grafičko jezgro integrisano u novi čipset za AMD platformu
ima samo dva pixel pipelinea (Intel Graphics Media Accelerator 900 ima četiri).
Integrisano jezgro radi na nešto nižem taktu u odnosu na čip iz koga je derivirano
– svega 300 MHz. Zanimljivo je da se ovog puta, delimično i zbog prirode K8
platforme i integrisanog memorijskog kontrolera u procesor, ATi odlučio za
implementaciju dodatnog memorijskog kontrolera posvećenog integrisanoj grafici
– ATi Sideport. Moguće je koristiti samo ovaj 32-bitni memorijski interfejs
ili kombinovati kontroler u procesoru sa njime. Naravno, kako bi se cena ploča
dodatno oborila i izbegla potreba za implementacijom dodatne VRAM memorije
na samoj ploči, Sideport se može u potpunosti isključiti i koristiti samo UMA
interfejs kojim se kao VRAM koristi sistemska memorija. Integrisan je i TV
enkoder koji bi trebalo da ponudi TV izlaz rezolucije 1024x768x32bpp što je
u rangu sa najsavremenijim grafičkim karticama. Ploča koju smo ovom prilikom
testirali zasnovana je na RS482 severnom mostu i SB450 južnom mostu koji podržava
do dva SATA 150 kanala koji se mogu povezati u RAID0 ili RAID1 režim. Podržana
je USB 2.0 konekcija kroz osam portova, ali je izostala Firewire podrška. Za
vezu između severnog i južnog mosta predviđene su dve PCI Express linije što
daje ukupni propusni opseg od 300 MB/s. Ipak, implementacija južnog mosta kompanije
ATi nije baš najsrećnije rešena, pa je tako rad USB portova dosta sporiji nego
u slučaju konkurentskih rešenja. Zato i ne čudi što su pojedini proizvođači
odlučili da na svojim ATi Radeon Xpress 200(P) pločama zaobiđu SB450 čip i
implementiraju ULi rešenja. Tako će ABit na svojoj budućoj Radeon Xpress 200P
ploči koristiti upravo ULi južni most. Pošto nije predviđena naporedna
mrežna podrška i Firewire interfejs, cena ploča sa ATi Radeon Xpress 200
čipsetovima koji koriste ATi-jev južni most biće nešto skuplje, jer za implementaciju
dodatnih mogućnosti kao što je gigabitni LAN i Firewire isključivo zahtevaju
eksterne čipove. Takođe, simptomatičan je i nedostatak SATA II podrške, pa
je po tom pitanju ATi Radeon Xpress 200(P) najslabije rešenje na tržištu. Viđali
smo ploče sa ovim čipsetom koji pored SB450 južnog mosta imaju na sebi još
SATA II RAID kontroler kompanije Silicon Image.
nVidia nForce 430 i GeForce 6150
nVidia kontrolerska logika koja je razvijana pod kodnim imenom C51 ugledala
je svelo dana kroz GeForce 6100/6150 čipove ukombinovane sa nForce 430 čipsetom.
Reč je o kombinaciji nForce 4 i GeForce 6 tehnologije kako tvrdi nVidia. Kako
je bilo veoma teško implementirati grafičko jezgro u postojeći nForce 4 čipset
za AMD platformu koji predstavlja rešenje sadržano u jednom čipu, novi integrisani
čipset sličniji je nForce 4 SLI kontrolerskoj logici za Intel platformu.
Naime,
kod Intel platforme integracija memorijskog kontrolera uslovila je potrebu
za razdvajanjem severnog i južnog mosta, pa uopšte ne čudi da je integracija
čitavog DirectX 9 GPU-a uslovila dizajn novog čipseta kao rešenja koje se
sastoji od severnog i južnog mosta. Dakle, novi čipset sastoji se od integrisanog
GeForce 6150/6100 GPU-a (severni most) i nForce 410/430 MCP-a (južni most).
Oba južna mosta podržavaju nVidia Media Shield RAID tehnologiju o kojoj smo
već imali prilike da pišemo. Takođe ponuđena je za razliku od ATi Radeon Xpress
200(P) familije čipsetova i Gigabitna LAN podrška, SATA II podrška. Zanimljivo
je da, za razliku od dosadašnjih nForce 4 čipsetova, novi južni most kompanije
nVidia podržava samo osam USB portova (nForce4 Ultra i SLi podržavaju do
deset USB 2.0 portova). Jedina razlika između nForce 410 i nForce 430 čipova
leži u nVidia ActiveArmor Firewall tehnologiji o kojoj smo takođe već imali
prilike da pišemo. Kako integrisano grafičko jezgro nVidia naziva derivatom
GeForce 6 familije čipsetova, podrška za Shader Model 3.0 nas nije začudila.
Takođe, kao i u slučaju ostalih članova GeForce 6 familije grafičkih akceleratora
i u slučaju novog integrisanog čipseta obezbeđena je HDTV podrška. U opticaju
su dva grafička jezgra: GeForce 6100 i 6150. Veliki značaj koji dobija
koncept Media Center PC računara ispraćen je kroz Pure Video tehnologiju koja
se zasniva na nVidia softverskom dekoderu koji treba da u potpunosti iskoristi
potencijal GeForce čipova za dekodiranje video materijala uz što manje opterećenje
procesora. Već smo spomenuli DirectX 9 podršku kroz Shader Model 3.0 koji
je podržan kod oba nova integrisana grafička jezgra. Ipak, nForce 6100 podržava
kroz UMA tehnologiju upotrebu svega 64 MB video memorije, dok je GeForce
6150 ravnopravan po tom pitanju sa Ati Radeon Xpress 200 rešenjima, jer omogućava
upotrebu do 128 MB video memorije. Grafičko jezgro, kao i u slučaju Ati Radeon
Xpress 200 integrisanog GPU-a ima svega dva pixel pajplajna uz jednu vertex
shader jedinicu što je specifikacija koja se bila dominantna u vreme GeForce2
MX akceleratora. Radni takt GeForce 6150 integrisanog jezgra je respektabilnih
475 MHz, dok je GeFroce 6100 integrisani GPU nešto sporiji i radi pri taktu
od 410 MHz. Pored toga GeForce 6150 podržava jedan PCI Express x16 slot uz
dva PCI Epress x1 slota dok je u slučaju GeForce 6100 kontrolerske logike
podržan samo jedan PCI Express x16 slot. Kod slabijeg derivata GeForce 61×0
familije čipsetova izostala je i HDTV podrška, dok GeForce 6150 ima mogućnost
rada sa formatima rezolucije 720p i 1080p. HDTV podrška po zvaničnoj specifikaciji
izvedena je kroz specijalan priključak na koji se povezuje HDTV box koji
liči na one koje smo viđali u slučaju All In Wonder kartica.
MSI RS482M4
Ako se sećate našeg prikaza ATi Radeon Xpress 200 platforme onda vam je poznato
da je za potrebe kanadske kompanije baš MSI izrađivao referentne ploče. Dobra
saradnja dve kompanije nastavljena je do dan danas, pa je tako MSI imao priliku
da među prvima ponudi ploču zasnovanu na RS482+SB450 čipsetu. U pitanju je
Micro ATX ploča koja cilja na segment jeftinijih računara. Tome u prilog ide
i nešto siromašnija oprema koja obuhvata samo jedan ATA133, jedan FDD i jedan
SATA kabl uz adapter za napajanje SATA hard diskova. Od ostalih stvari koje
smo zatekli u kutiji veoma malih dimenzija izdvojili bismo uputstvo i CD sa
pratećim drajverima i MSI aplikacijama. Sama ploča izrađena je na crvenom PCB-u
i podseća na druge ploče ove poznate kompanije.
Veoma male dimenzije hladnjaka
koji se nalazi na severnom mostu otkrivaju da je prelazak na sitniji, 110
nm, proizvodni proces imao pozitivne implikacije i na potrošnju ATi Radeon
Xpress 200 čipseta. O rasporedu komponenti na ploči ovih dimenzija izlišno
je govoriti. Obezbeđen je i dodatni PCI Express x16 slot za dodavanje eksterne
grafičke kartice, a tu je i jedan PCI Express x1 slot za kartice novije generacije.
Dva PCI slota su manje-više dovoljna za računare skromnije specifikacije,
a visok stepen integracije na ovakvim pločama smanjuje potrebu za dodatnim
karticama. Integrisan je 7.1 audio codec kompanije Realtek koji nosi oznaku
ALC880.
Pored toga za 100 MBps mrežnu podršku zadužen je takođe Realtek-ov
čip koji nosi oznaku RTL8100C i koji smo imali prilike da viđamo na pločama
nebrojeno puta. Četiri SATA porta izvedena su posredstvom SB450 južnog mosta
što znači da su u pitanju SATA 150 priključci. NA ploči je svoje mesto našao
i čuveni VIA VT6307 Firewire kontroler posredstvom kojeg je obezbeđen jedan
šesto pinski Firewire port.Kvalitet izrade je uobičajen za ovu klasu matičnih
ploča, pa je tako obezbeđena trostepena filtracija napona i pasivno hlađen
set MOSET-ova što smo već imali prilike da viđamo kod MSI matičnih ploča.
BIOS MSI RS482M4 matične ploče nas je veoma podsetio na referentnu ATi Radeon
Xpress 200P ploču koju smo prikazali prilikom predstavljanja dotičnog čipseta.
To i ne treba mnogo da vas čudi, jer je i tu ploču proizveo tajvanski MSI.
Nažalost i ovog puta asocijacija je po lošim osobinama, pa tako BIOS testirane
ploče nema mogućnosti regulacije memorijskih parametara. To je značilo da su
naši moduli radili pri 2T parametru uz CAS 3 4-4-8 setovanja iako je memorija
mogla da radi i kao CAS 2.5 3-3-8.
Foxconn WinFast 6150K8MA
Velike aspiracije koje je pre izvesnog vremena Foxconn ispoljio na tržištu
komponenti za PC računare nastavljaju se i danas. Tako je testirana ploča jedan
od prvih plodova transakcije posredstvom koje je Foxconn otkupio čuveni Leadtek
i došao u posed WinFast brenda. Foxconn je, inače, drugi po redu proizvođač
matičnih ploča na Svetu, odmah iza ASUS-a, a ispred MSI-ja.
Testirana ploča zasnovana je na kombinaciji GeForce 6150+nForce430 i ako se
vratimo na našu priču o novom integrisanom čipsetu kompanije nVidia jasno je
da je u pitanju najsnažnija varijanta nove nVidia kontrolerske logike. Dimenzijama
i pratećim paketom Foxconn matična ploča podseća na MSI ploču koju joj ovom
prilikom suprotstavljamo. Naime, minimalni set prateće opreme jasno stavlja
do znanja kojoj klasi matičnih ploča testirani WinFast model pripada. Uštede
su tako velike da ni uputstvo u štampanom obliku nije dato, već se nalazi na
CD-u u obliku PDF fajla na tri jezika. Ipak, za razliku od testirane MSI ploče,
Foxconn je isporučio poseban bracket putem kojeg je moguće iskoristiti TV Out
mogućnosti ugrađenog GeForce 6150 grafičkog adaptera.
Ploča podržava sve Socket
939 procesore, pa čak i Athlon 64 X2 modele. Raspored komponenti je uobičajen
za mATX ploče, a zanimljivo je rešeno hlađenje sa severnom i južnom mostu.
Naime, osim značajno većih gabarita pasivnih hladnjaka u poređenju sa ATi
RS482 rešenjem kompanije MSI za oko nam je zapao nešto drugačiji sistem montaže
nego što je to uobičajeno kada ja AMD platforma u pitanju. Naime, ovakav sistem
montaže hladnjaka na čipsetu uobičajen je za ploče sa Intel čipsetovima.
Trostepena naponska jedinica izvedena je upotrebom keramički oklopljenih navojnica
i MOSFET-ova novije generacije, a sveukupni utisak o kvalitetu izrade je na
nivou MSI RS482 ploče.
Od dodatnih opcija prisutan je Marvell Gigabitni LAN PHY koji se oslanja na
GB lan podršku iz čipseta. Audio rešenje je takođe, kao i u slučaju MSI RS482
ploče sedmo kanalno, ali je ovog puta upotrebljen ALC850 AC97 codec. Pomalo
neuobičajeno, Foxconn je, kada je Firewire kontroler u pitanju, poverenje poklonio
Texas Instruments-u, a na ploči je implementiran takođe samo jedan šesto pinski
Firewire konektor. Za povezivanje diskova pored dva IDE kanala zadužena su
i četiri SATA II/I priključka kontrolisana od strane nForce 430 MCP-a.
BIOS testirane WinFast ploče potpisao je, kao i u slučaju drugih nForce ploča
Award, a za razliku od MSI RS482 ploče prisutne su skoro sve bitnije opcije
za podešavanje memorijskih parametara i slično. To je uslovilo mogućnost rada
naših memorijskih modula pri CAS 2.5 3-3-8 konfiguraciji.
Test platforma
Procesor
AMD Athlon 64 3200+ (1000 MHz HT, 512k
L2, S939)
Matična ploča
MSI RS482-M4 (CAS3 4-4-8, 1T) Foxconn 6150K8MA (CAS 2.5, 3-3-8, 1T
Grafička kartica
Integrisana grafika sa 128 UMA video memorije
Kuler
Coole Master Hyper 48+
Memorija
2x 512MB Kingmax DDR500
Hard disk
WD 60 GB, ATA133
Operativni sistem
Microsoft Windows XP Professional SP1
Rezultati testova 1
Rezultati testova 2
Rezultati testova 3
Rezime
Iako integrisana grafička jezgra na ovom prilikom testiranim
pločama ne predstavljaju najsrećnije rešenje za igranje, svakako su korak napred
u poređenju sa dosadašnjim integrisanim čipsteovima kompanija SiS i VIA. Naime,
kada je AMD platforma u pitanju nismo imali do sada dobar integrisani čipset,
a odjenom su u opticaju dva solidna rešenja za office primenu. Intel platforma
je uvek po tom pitanju bila u dobroj poziciji zahvaljujući tome što je Intel
imao uvek u ponudi i solidno integrisano grafičko rešenje. Ta prednost Intel-s
se posebno ogledala na tržištu prenosnih računara, jer su kopci mogli da dobiju
kompletno rešenje po povoljnoj ceni, a da pri tome performanse takvog sistema
ne budu previše degradirane. Skora promocija AMD Turion 64 tehnologije ima
velikog značaja za AMD, pa će u kombinaciji sa ovakvim čipsetovima biti moguće
konstruisati relativno jeftin prefnosni računar solidnih performansi. Proizvođači
su do sada i nudili AMD Turion 64 notebook računare zasnovane na ATi Radeon
Xpress 200M čipsetu, pa očekujemo da će se taj trend nastaviti i u bidućnosti.
Sveukupno posmatrano, ATi Radeon i GeForce 61×0 su rešenja koja neće omogućiti
velike domete po pitanju gaminga, ali će sasvim korektno obavljati svoj posao
u npr. nekom Media Center PC računaru. Baš zbog praktično neupotrebljivih 3D
peroformansi ne uzimamo za prednost GeForce61x0 čipsetu to što je nešto brži
u 3D testovima. Ono što je svakako značajno, a što oba testirana čipseta omogućavaju
svakako je rad sa HDTV materijalima, solidan TV izlaz i sl. MSI ploča je možda
u prednosti, jer se na samoj štampi nalazi DVI konektor, ali je zato izostao
video izlaz koji Foxconn ima u standardnoj opremi. Zahvaljujemo se kompanijama MSI i Foxconn na ustupljenim pločama za
potrebe testa.
