Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
MSI Z68A-GD80
Kod B3 revizije Sandy Bridge čipseta je otklonjen hardverski SerialATA II problem, ali je to značilo i da proizvođači ploča moraju da izvrše modifikacije na svojim još uvek “vrućim” modelima. B3 revizija je normalno pin kompatibilina, što znači da nema nekih hardverskih komplikacija, pa je problem za sve proizvođače matičnih ploča najviše bio u logistici. Sada „stare“ modele je trebalo povući, implemenitrai B3 čipset na ploče, napraviti novu ambalažu koja će glasno da „viče“ B3 i na kraju ubediti kupce da je u pitanju model kod koga nema više potencijalnih SerialATA II problema.
Svestan utiska koje ima većina korisnika, Intel je malo ubrzao rad na novom čipsetu, pa smo tako veoma brzo dobili Z68 čipset i prateće ploče. Sada nam na test stiže još jedna Z68 ploča, ovoga puta sa MSI potpisom, čime kompletiramo „sveto trojstvo“ kada su u pitanju vodeći proizvođači matičnih ploča.
Z68
Iako se sama oznaka novog čipseta razlikuje i po slovu i po broju, u realnosti Z68 nema neke razlike po pitanju arhitekture u odnosu na prethodnu generaciju čipsetova. Jednostavno, ubačeno je par funkcija koje su već bile pri kraju razvoja, regulisan je problem SerialATA kontrolera (i Z68 čip nosi B3 oznaku) i to bi bilo to.
Ovo se potvrđuje ukoliko pogledamo situaciju na magistrali, jer je maksimalni broj raspoloživih PCI Express linija ostao isti, tako da je jasno da striktno hardverskih noviteta nešto i nema. Istina, oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko dodatnog “extended host controllera” koji podržava Inte xHCI. No, iako Z68 ne donosi neke epohalne harvderske novitete, novi čipset na interesantan način spaja funkcije P67 i H67 čipseta, te uz par noviteta ipak predstavalja zanimljivu temu.
Dakle, znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking “K” serije procesora koje poseduju otključan množilac. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite. Z68 predstavlja rešenje ovog problema, tako što sada ovaj čipset nuditi mogućnost obe navede stvari, pa se može reći da Z68 predstavlja “2 u 1” rešenje koje bi trebalo da zameni prethodne generacije P i H čipseta. Međutim, Intel sa Z68 uvodi još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim.
Prva stvar je tehnologija pod nazivom “Virtu” koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Sada, Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, što ceo koncept čini veoma zanimljivim. Ovaj rad se ostvaruje preko Lucid Virtu drajvera (Intel već duže vreme sarađuje sa Lucid-om upravo po ovom pitanju), koji je posebno razvijen za Z68 čipset i predstavlja varijantu već poznatog Hydra sistema koji je još prošle godine omogućio zajednički rad ATI i nVidia grafičkih karti. Dakle, u pitanju je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji direktno “presreće” zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao.
Za razliku od Hydra rešenja, Virtu niju tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi. Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom. Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi.
Drugi interesantan novitete koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom “SSD Caching” (Smart Response Technology). SRT tako treba da doprinese performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a, gde mali SSD uređaj radi kao “cache medij” za određeni hard disk, gde će podaci tokom rada biti prvo snimani (ili čitani ako su dostupni) direktno na SSD, da bi se kasnije izvršilo kopiranje na hard disk. Ideja je definitivno zanimljiva, a videćemo kako će to u praksi stvarno funkcionisati.
Ploča na testu
Pitanje koje smo već spomenuli, a to je nesigurnost i zbunjenost potencijalnih kupaca kada su u pitanju ploče sa „ispravnom“ verzijom čipseta, se jasno može videti i na ambalaži Z68A-GD80. Tako odmah iza naziva ploča, na kutiji stoji i velika B3 oznaka, iako ona nije neophodna. Z68 je novi čipset, pa tako u teoriji ne bi trebao da ima veze sa P67 i njegovim problemom. Očigledno da MSI zajedno sa ostalim proizvođačima oseća potrebu da naglasi B3 oznaku, i na taj način ukaže kupcima da je u pitanju matična ploča sa čipsetom koji nema, sada već čuveni, SerialATA II problem.
Kada već gledamo ambalažu, MSI i dalje u prvom planu drži „Military Class II“ komponente naponske jedinice, uz ostale sada standardne stvari poput OC Genie-a. Kada smo već kod naponske jedinice, Z68A-GD80 koristiti gotovo isto rešenje kao i ono što smo imali priliku da vidimo na P67A-GD80 modelu. Dakle, i Z68A-GD80 poseduje „12+2 Phase“ konfiguraciju digitalne DrMOS naponske jedinice, uz kompletan set Hi-C kondenzatora i „SFC“ prigušnica koje sačinjavao „Military Class II“ priču. Ne samo da ih je više, nego su one upotrebljene na svim delovima ploče, što nije slučaj kod P67A-GD65 modela. Naravno, tu su i DrMOS MOSFET-i (Renesas R2J20652) gde po specifikaciji proizvođača, 1-phase DrMOS omogućava performanse standardne 4-phase konfiguracije, pa tako 12+2 DrMOS naponska jedinica na Z68A-GD80 treba da bude veoma slična onim što nude konkurentski proizvođači na svojim top modelima.
Ako se uzme u obzir konstantan rad u overkloking režimu od preko 4 GHz kod Sandy Bridge procesora, sve ove karakteristike koje su teško vidljive možda i mogu doći do izražaja na tek na duže staze. Kao i P67A-GD80, i na Z68A-GD80 imamo 12 LE dioda koje pokazuju kako radi „Active Phase Switching“, odnosno isključivanje određenih delova naponske jedinice ukoliko nema potreba da se radi punom parom, a sve radi uštede energije. Za one koji ipak ne vole da im nešto stalno svetluca, postoji opcija da se ove diode isključe.
Kada nastavimo analizu PCB-a, jasno se vidi da se treba baš dosta potruditi da bi se primetilo tek par minimalnih razlika u odnosu na P67A-G80. Kako je već na ovom modelu sve bilo veoma visokog standarda, logično da nije bilo neophodno radite neke dodatne modifikacije sem onih koje su neophodne za prilagođavanje Z68 čipsetu. Ni Z68A-GD80 ne poseduje nikakav dodatni čip za povećanje broja PCI Express linija, multi GPU podrška je ograničena na 2×8 mod, uz mogućnost da treći slot radi x4 režimu ako korisnik za to nađe potrebu.
Kako je na prethodnom modelu aktivnost bilo koje x4 karte u ovom slotu automatski isključivala eSATA i deo USB 3.0 portova, ono što je bilo logično očekivati je rešenje ovog potencijalnog problema. MSI je ovde izabrao najprostije rešenje, jer očigledno nisu želeli da se kod ovog modela upuštaju u implementaciju bilo kakvih čipova koji dupliraju određeni broj PCI Express linija, pa tako na Z68A-GD80 imamo manje USB 3.0 i eSATA portova.
Na I/O panelu se nalaze samo dva USB 3.0 porta (umesto 6 kod P67A-GD80) preko NEC D720200 kontrolera, odnosno samo jedan eSATA port u odnosu na dva na prethodnom modelu. Što se USB 2.0 portova tiče, na I/O panelu ih ima četiri dok se na PCB-u nalaze tri konetkora za USB brackete, čime se dobija maksimalno podržanih 10 USB 2.0 portova. Pored toga, na raspolaganju je jedan PS/2 priključak, jedan firewire (plus jedan dodatni bracket), set audio konektora i čak dva LAN porta. Naravno, usled mogućnosti Z68 čipseta, tu su i grafički izlazi, odnosno DVI i HDMI priključci.
BIOS
Od MSI specifičnosti, Z68A-GD80 poseduje „OC Genie“ taster, kao i „power“ i „reset“, uz mesta za „ručnu“ proveru radnog napona svih vitalnih komponenti. Naravno, jedan od udarnih detalja je „OC Genie“ auto overklok funkcija, što je istaknuto i na ambalaži kao „1 sec overkloking“ rešenje. U praksi je ipak malo drugačije, jer se prvo mora uključiti ova opcija iz BIOS-a pa tek onda aktivirati „OC Genie“ taster. U redu, nije baš brzo kao što se reklamira, ali je dovoljno brzo i veoma efikasno.
Sa ovom auto overklok funkcijom Z68A-GD80 postiže radni takt od 4.2 GHz sa test primerkom Core i5 2600K procesora, što je pogađate, potpuno identično onom što nudi P67A-GD80. Dakle, opet je to nešto manji u odnosu na neke konkurentske modele, ali opet je sasvim dobar i zadovoljiće veliku većinu korisnika koji ne žele da se petljaju sa detaljnijim podešavanjem. Za one koji se ipak u to upuste, moguće je dostići takt od 4.45 GHz, uz eventualno podizanje osnovne magistrale do 104 MHz.
Rezultati testova
Zaključak
Usled činjenice da Z68A-GD80 predstavlja Z68 prilagođeni P67A-GD80 model, jasno je da nema prostora za priču o nekim specijalnim novitetima. Glavne stvari koje su nove, a koje donosi sam Z68 čipset, odnosne se na Virtu i „SSD Caching“ (Smart Response Technology), a obe tehnologije su podržane na Z68A-GD80. Virtu, kao i do sada radi, ali se u budućnosti očekuje još malo više od ove tehnologije, pa se može reći da su glavno poboljšanje koje korisnici mogu osetiti je upotreba „Quick Sync“ instrukcija pri kompresiji video materijala, odnosno ubrzavanje rada klasičnog hard diska preko SSD keširanja.
Kada su u pitanju performanse, jasno je da se dva modela ploča bazirane na P67, odnosno na Z68 čipsetu u radu ponašaju gotovo identično. Tek u par testova smo dobili nešto malo drugačiji rezultat, pa se tokom cele procedure merenja performansi činilo da radimo sa dve iste ploče. Što se tiče overklokinga, Z68A-GD80 nudi bukvalni identične mogućnosti kao i prethodni model. „OC Genie“ je na raspolaganju, a sam grafički „Click BIOS“ nudi apsolutno sve opcije koje su neophodne da bi se putem ručnog overklokinga izvukao maksimum.
Sa ručnim podešavanjem, na Z68A-GD80 smo sa Core i7 2600K izvukli stabilan rad na 4.8 GHz, što je rezultat u rangu sa ostalim konkurentskim modelima, i koje je opet imao i P67A-GD80. Interesantno je da se MSI odlučio da odustane od podrške većem broju USB 3.0 portova kao što je to bio slučaj kod P67A-GD80, pa tako Z68A-GD80 nudi standardna dva USB 3.0 priključka. MSI je očigledno hteo da izbegne neke komplikovane situacije, mada se to možda neće svideti krajnjim korisnicima koji kao kupci jačih modela ploča uvek žele što veći broj USB 3.0 portova na raspolaganju.
No, bez obzira na ovo, Z68A-GD80 u potpunosti zaslužuje mesto koje je do sada imao P67A-GD80, a to je upravo između modela koje nude dva velika konkurenta. Očekivano, cena Z68A-GD80 je malo „oštrija“, pa će svi zainteresovani morati da odvoje oko 180 eura kako bi svom računaru obezbedili ovu matičnu ploču. No, kako se radi o najjačem MSI modelu baziranom na Z68 čipsetu, ova cena se nekako i može opravdati, a zbog svojih veoma jakih karakteristika se Z68A-GD80 može i preporučiti kao jedno od trenutno najboljih Z68 rešenja na tržištu.
Uređaj na test ustupio MSI Balkan.
