Benchmark Redakcija
Zoran Petrović S obzirom na to da se skoro pojavio, ne čudi činjenica da broj matičnih ploča koje poseduju ovaj interfejs još uvek nije postao dvocifren. MSI je pojam “Thunderbolt” uveo kao brend kojim će označavati modele opremljene ovim interfejsom, pa je tako i sa pločom koju smo dobili na test. Radi se o mid-range modelu koji je u stvari “upgrade” Z77A-G45, sa dodatkom Thunderbolt kontrolera. Da Intel skupo naplaćuje svoje kontrolere može se zaključiti po preko 40 €, kolika je razlika između modela sa i bez Thunderbolt u nazivu. Pre nego što se pozabavimo konkretnom modelu, evo nekoliko informacija o čipsetu i novom interfejsu.
Intel Z77 Express Sedmu seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.
Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „nativnu“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC, Etron ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.
Iako je PCI Express 3.0 doneo duplo veći protok magistrale, još uvek nema grafičkih karti kojima je PCI Express 2.0 usko grlo, pa bar dok ne vidimo nove “dvoglave” AMD ili NVIDIA grafičke karte, ne možemo pričati o PCI Express 3.0 standardu kao nečemu što je bitno da imate u svojoj mašini. S druge strane, PCI Express 3.0 ne može da škodi, a kako se sada implementira kroz čipset, eto vama fine investicije za budućnost. U međuvremenu, stvar koja može da napravi razliku je multi GPU setap u vidu Crossfire ili SLI kombinacija, jer je x8/x8/x8 mod kod PCI Express 3.0 po propusnoj moći ekvivalent x16/x16/x16 setapu kod PCI Express 2.0 portova, pa će u ovim slučajevima dodatna količina protoka podataka značiti.
Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. U redu, kod čipsetova je takva situacija, a da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča. Thunderbolt Osnovna ideja je kombinacija PCI Express magistrale i DisplayPort-a radi kreiranja prostog serijskog interfejsa koji je u stanju da prenosi podatke veoma velikom brzinom (10 Gbps). Dakle, kroz kabl simultano idu dva signala, jedan sa display port-a i drugi sa PCI Express magistrale, a sam Thunderbolt kontroler ima ulogu da ta dva signala „sklopi“ u jedan i transferuje ih preko specijalnog kabla. Glavna prednost Thunderbolt tehnologije u odnosu na, na primer USB 3.0, pored brzine je i povećana funkcionalnost. Thunderbolt kontroler omogućava da se preko jednog kabla poveže više uređaja, što umnogome olakšava stvar kada imate više eksternih uređaja koji želite da koristite.
Ovaj princip se može videti kod Apple-a, gde se na primer notebook može povezati sa monitorom koji u sebi ima ugrađene LAN, Firewire i USB kontrolere, a samim povezivanjem sa monitorom i sve ostale stvari će biti povezane i dostupne na notebook-u. Kod klasične PC konfiguracije se ipak očekuje da će glavna primena biti velika brzina transfera koja je pogodna za eksterne uređaje za skladištenje podataka. Sam proces implementacije novog kontrolera nije specijalno komplikovan, pa proizvođači ploča veoma lako sve svoje postojeće modele mogu unaprediti sa Thunderbolt kontrolerom.
Usled toga, razlike između aktuelnih modela sa i bez Thunderbolt podrške su apsolutno minimalne, što smo prvo mogli da vidimo na nekoliko različitih modela matičnih ploča. Ono što ipak definitivno nije isto je cena, jer Intel dosta skupno naplaćuje svoj Thunderbolt kontroler, pa ploče sa njim u prodaji imaju značajno veću cenu u odnosu na potpuno identične modele kojima samo nedostaje dotični kontroler. Očigledno je MSI pojačao saradnju sa Intelom, jer je sada već jasno da je ovo prvi od mnogo modela koje će krasiti “Thunderbolt” naziv, a koje će MSI predstaviti uskoro. Kada se na to doda da Intel pristojno kasni sa Haswell arhitekturom eto novog razloga da proizvođači predstavljaju “nove” modele. MSI je krenuo proverenom logikom, uzeo je jedan od svojih jeftinijih modela baziranih na najjačem Intel čipsetu namenjenom Ivy Bridge procesorima i na njega stavio slabiji Intel DSL3310L kontroler sposoban “samo” za jedan Thunderbolt interfejs.
Kako se radi o matičnoj ploči koja bez dodatnog kontrolera košta tek malo preko magične granice od 100 €, u startu nismo imali prevelika očekivanja. MSI je Z77A-G45 zamislio kao jeftinu ulaznicu u svet Intel-ovih vrhunskih performansi. Ploča je izrađena u skladu sa Military Class III standardom, pa nećemo mnogo trošiti reči na kvalitet komponenata koje MSI koristi. Jednostavno, u pitanju su vrhunski elementi, koji pored dugovečnosti garantuju i vrhunske performanse, i koje odvajaju “napredne” od “prosečnih” modela.
MSI Z77A-G45 Thunderbolt
Soket
LGA 1155
Čipset
Intel Z77 Express
Memorijski slotovi
4x DIMM DDR3 1066-2800MHz (O.C.)
Slotovi za proširenje
3x PCIE 3.0 x16, 4x PCIE 3.0 x1
SATA
Intel Z77: 2x SATA 6 Gb/s, 4x SATA 3 Gb/s
USB
Intel Z77: 10x USB 2.0 (4+6), 4x USB 3.0 (2+2)
LAN
1x Realtek 8111E GbE LAN
Thunderbolt
Intel DSL3310L: 1x MDP (nazad)
Napajanje je izvedeno u 24 + 8-pinskom maniru, a dodatni 8-pinski konektor zadužen je direktno za napajanje procesora. Struja se filtrira kroz šest faza, dok je RAM dobio jedan zasebni element za “peglanje” napona. CPU napajanje je izvedeno u 3+3 maniru, a svi mikroprekidači su prekriveni masivnim hladnjacima, kako bi se zagrevanje koliko-toliko eliminisalo. Debela vruća cev spaja dva aluminijumska profila, a i “južni” most je dobio široki zaseban hladnjak.
Iako se ne radi o ploči sa kojom ćete obarati rekorde očigledno je da MSI koristi jednu osnovu PCB-a za veliki broj modela, pa su i na ovom prisutne V-Check merne tačke na koje možete zalemiti kontakte instrumenata i u realnom vremenu nadzirati variranje napona na najbitnijim komponentama. Ako nas pitate – nepotrebno u ovom cenovnom rangu, ali od viška glava ne boli. Korisniji bi bili Power, Reset i OC Genie tasteri koji nisu prisutni, ali nas je prijatno iznenadio Clear CMOS prekidač na zadnjem panelu, koji se pokazao i više nego koristan tokom traženja maksimuma koji ova ploča može da pruži.
Tri PCI Express 3.0 slota pune veličine dele ukupno 16 PCIE linija i mogu raditi sa tri grafike samo ako je na ploči 22nm (Ivy Bridge) CPU. U suprotnom je moguće iskoristiti samo dva slota za multi-graphic sistem. Kako se deli samo 16 PCIE linija, u zavisnosti od broja grafičkih kartica postavke mogu raditi u x16, x8/x8 ili x8/x4/x4 modovima, što je zahvaljujući PCI Express 3.0 standardu i dalje sasvim dovoljno čak i za vrlo jake grafičke kartice. Između velikih slotova smeštena su četiri manja PCI Express x1 slota namenjena za dodatne kartice poput Audio, TV, WiFi i njima sličnim.
Kada je storage podsistem u pitanju ova ploča ima na raspolaganju svega šest SATA portova od kojih dva po SATA 6 Gb/s standardu i četiri sa duplo slabijim bandwidth-om. I kada je USB 3.0 u pitanju MSI nije hteo da se baca u trošak pa i dva zadnja i host konektor na ploči kontroliše Z77 čipset čineći dostupnim ukupno četiri USB 3.0 porta.
Imamo i malu zamerku na raspored i tip konektora za ventilatore. Naime, dva od pet imaju samo tri pina, a onaj namenjen procesoru se nalazi na sredini, tik do DIMM slota, pa se čini da su MSI inženjeri mogli da pronađu bolju poziciju, kako za njega, tako i za još nekoliko drugih nelogično postavljenih. S druge strane pohvaljujemo USB 3.0 konektor zarotiran za 90 stepeni, pa će njegovo povezivanje biti jednostavnije, posebno jer su kablovi koje koristi ovaj interfejs uglavnom debeli i nezgodni za manevrisanje. Ovako dobijate mogućnost da ih sprovedete do bočne ivice kako ne bi smetali ostalim komponentama.
Takođe, nije nam preterano logičan izbor konektora za prednji panel, koji su na sredini donjeg dela, dok su UBS 2.0 headeri pomereni uz samo desnu ivicu.
Zadnji panel je lepo opremljen. Pored VGA i HDMI, tu je i mini DisplayPort/Thunderbolt za video izlaze. Od šest USB portova dva su SuperSpeed (3.0), a tu su i PS/2, te optički i koaksijalni S/PDIF konektori, kao i šest analognih audio portova. Naravno, već smo pomenuli Clear CMOS prekidač, a on je smešten između prve i druge kućice sa leve strane. Standardni MSI BIOS bogato opremljen opcijama nas je dočekao i kod ovog modela. Po uzoru na ASUS modele, sada i ovde pritiskom na F12 dobijate print UEFI ekrana na eksternom flešu, mada, za razliku od ASUS modela, to ovde ne radi kada ste u podmeniju neke opcije (na primer birate radni takt memorije). UEFI sekcija je lepo organizovana, mada se nama klasični pristup sa menijima na vrhu ili dnu više sviđa od bočnih varijanti. Bilo kako bilo, ovo je stvar ličnog izbora, pa se nećemo preterano zadržavati.
Ono što je veoma zanimljivo je što ne nedostaju opcije koje smo videli kod MPower modela koji pripada klasi iznad. Naime broj opcija i nivoi podešavanju su veoma detaljni, kao da je MSI hteo da ovaj model korisnici koriste za overklok, iako je opremljen sa duplo manje faza naponske sekcije od konkurentskih, pa i MSI modela srednje klase. Čak je moguće memoriju poterati na 2800 MHz, kaže MSI, uz odgovarajući 22nm CPU i memoriju koja može da radi na tom taktu. Mi nismo imali ni jedno ni drugo, pa ostaje da verujemo MSI-ju.
Ostatak je tu, pa ćete lako flešovati novi BIOS, zapamtiti neke od OC podešavanja u nekoliko različitih profila, ali i detaljno nadgledati parametre rada sistema. Ono što definitivno nedostaje ovom modelu je podrška za automatski overklok, i prava je retkost da na jednoj novijoj ploči, posebno onoj više klase ne vidite Auto OC taster,opciju, prekidač ili slično. Naravno, moguće je manuelno podesiti sve opcije, ali Auto OC je namenjen onima koji ili nemaju vremena ili nemaju znanja da čačkaju po BIOS-u. Zbog nedostatka pomenute opcije testiranja smo vršili na default frekvenciji procesora, što je i odlična prilika da vidite dobitke koje postiže CPU sa osetno višim taktom kod MPower modela.
Kada smo napisali veliki minus MSI-ju zbog nedostatka automatskog overkloka krenuli smo da ispitujemo granice izdržljivosti ploče i procesora. Prijatno smo iznenađeni što je ploča uspela bez preteranih problema da potera CPU na preko 4,7 GHz sa memorijom na 1653 MHz, a sve to sa BSLK vrednošću od 103,3 MHz. Za ovako dobar rezultat glavni “krivac” su Military Class III komponente koje su se definitivno pokazale dostojne marketinških hvalospeva i pokazale da je kvalitet pobedio nad kvantitetom.
Ono što će možda zasmetati prilikom overkloka je neverovatno spor proces bootovanja sistema nakon promene BIOS postavki. Bolno spor reset i “dolazak ploče k sebi” umeo je da potraje i duže od jednog minuta, a ponekad niste sigurni da li je ploča upala u “boot loop” ili primenjuje postavke koje ste joj uneli, što nakon dvadesetog puta postaje veoma iritirajuće, pa se nadamo da će MSI ovo da reši u nekoj od sledećih revizija BIOS-a.
Kada dođete do Windows okruženja, Control Center i Click BIOS su tu, pa ćete moći iz Windows okruženja da podešavate različite parametre i da nadgledate rad sistema. Povezivanje sa nekim od Apple uređaja je takođe moguće, pa pozdravljamo što je MSI i na jeftinijim modelima omogućio servise dostupne uglavnom na dosta skupljim pločama.
Sa cenom koja ja malo ispod MPower premium modela iz iste kuće, Z77A-G45 Thunderbolt, osim Thunderbolt-a, kojeg verovatno nećete imati sa čim da koristite još jedno šest meseci do godinu dana, nema šta da ponudi. U pitanju je osiromašen model koji pored Z77 čipseta i Military Class III komponenata ima Thunderbolt kao najbitniji element.
Stvarno cenimo to što je MSI odlučio da “zagrize” i napravi posebnu porodicu Thunderbolt modela, jer će svi oni koji se odluče za ove ploče u startu biti u prednosti kada(ako) se Thunderbolt uređaji omasove.
Do tada će njihova previsoka cena definitivno biti najveća prepreka koju kupci treba da savladaju, posebno jer im je najveća konkurencija model iz “svog dvorišta”. Kao ploča, “obična” MSI Z77A-G45 deluje kao mnogo bolji izbor, a po našem skromnom mišljenju za Thunderbolt verziju treba da se odlučite isključivo ako vam je pomenuti interfejs neophodan. U bilo kom drugom slučaju MSI Z77A-G45 je 40% jeftiniji izbor, što je u vreme aktuelne vladavine krize odlučujući element.
Prednosti: – Thunderbolt – Podrška za RAM do 2800 MHz – 3x PCI Express x16 3.0 – Military Class III – Solidne OC mogućnosti – Bogat UEFI BIOS Mane: – Thunderbolt – Cena – Nedostatak automatskog overkloka – Nešto sporiji boot Matičnu ploču na test ustupio MSI.
