MSI Z87 MPower MAX

Zoran Petrović
Vrlo je uviđavno od proizvođača matičnih ploča što nam u samom startu na test šalju top modele, jer na taj način najbolje možemo da se upoznamo sa svim implementiranim novotarijama koje možemo da očekujemo od nove generacije. Kod slabijih modela spisak dodataka je svakako manji, što je i očekivano, ali bar znamo šta da očekujemo. Naravno MPOWER MAX dolazi u velikoj dvoslotnoj kutiji, u kojoj jedan deo nosi matičnu ploču, a drugi dodatnu opremu, što je i očekivano u ovoj klasi proizvoda.

U pakovanju ćemo naći standardne kablove, IO štit, a na žalost MSI još uvek nije našao za shodno da obloži ovaj element mekanim sunđerom, pa pazite nokte i prste kada isti montirate na kućište. Uputstva, bedževi, “Busy Breaking World records” i “Out buying LN2” notifikacije koje možete da okačite na kvaku su nas lepo nasmejale, a tu je i ESATA bracket, WiFi Bluetooth modul sa dve antene i V-Check kablovi za merenje napona koji će itekako dobro doći. Dakle, jedan bogat paket kome će se obradovati svi tipovi korisnika. O layoutu ploče i mogućnostima malo niže, nakon podsećanja na prednosti Z87 čipseta i mogućnostima koje donosi.
Intel Z87 Express
Sa novom generacijom procesora Intel je predstavio i novi čipset. Opet, nomenklatura se kreće po ustaljenoj praksi, pa imamo čipsetove koji počinju sa 8. Najjači je Z87 Express, a tu su i slabije verzije (H87, Q85, B85…) koje ćemo videti uskoro. Ukratko, Z87 Express ne donosi previše novina sa svoje strane. Prva i najbitnija stvar je izmenjeni soket. Za razliku od LGA 1155, Intel se vratio korenima i predstavljanju novog soketa za svaku generaciju, pa sada novi soket ima oznaku LGA 1150, i broji 1150 iglica. Intel sigurno ima logično objašnjenje zbog čega je ovo potrebno, i zbog čega je soket morao da bude promenjen, ali smo sigurni da je presudila činjenica nekompatibilnosti sa prethodnom generacijom čime se novi korisnici primoravaju da kupuju nove ploče u paketu sa novim procesorima.

Tu je isti broj USB portova podržan kroz čipset kao i kod prethodne generacije (14), a sada ima dva USB 3.0 porta više, čime dolazimo do maksimalnih šest USB 3.0 portova koje čipset može da obezbedi. Za razliku od prethodne generacije gde su samo USB 3.0 kontroleri bili kontrolisani od strane xHCI, ovaj interfejs je sada zadužen za sve USB portove. Za razliku od dosadašnjih OHCI, UHCI i EHCI arhitektura koje su kontrolisale USB 2.0 i starije portove xHCI ima veliki broj prednosti. Nova arhitektura omogućava efikasnije operacije, minimizacija pristupu memoriji kada je port u “idle” stanju, eliminišu se upis u registre, a minimizuje čitanje pri normalnim transferima podataka…

Broj SATA portova je ostao isti (maksimalno šest), ali je za razliku od dosadašnja dva SATA 6 Gb/s porta sada moguće da svih šest budu po bržem standardu. Takođe, za razliku od serije 7 gde je u B i Q čipsetovima postojala nativna podrška za PCI slotove, toga više kod serije 8 nema. Ne sumnjamo da će dodatnim kontrolerima moći da se obezbedi i po koji PCI slot, ali je Intel jednom za svagda rešio da “ubije” ovaj prastari interfejs. Takođe, kontrola digitalnog interfejsa je pomerena u sam CPU, što nije bio slučaj kod serije 7.

CPU je i dalje zadužen za PCI Express konekcije, pa ćemo podsetiti da je na taj način obezbeđeno 16 PCI Express 3.0 linija u verziji (x16 ili x8/x8 ili x8/x4/x4). CPU, kao što smo napomenuli kontroliše i tri nezavisna displeja, a tu su i dva kanala ka DDR3 memoriji sa nativnom podrškom za DDR3 1600 MHz. Očekivano, unapređeni memorijski kontroler će bez ikakvih problema podržavati i 2133 MHz, a iz Intela kažu da ni barijera od 3 GHz nije nedostižna sa Haswell procesorima… još samo da neko pronađe odgovarajuću memoriju.

Komunikacija procesora sa čipsetom se, kao i dosad obavlja preko FDI i DMI 2.0 interfejsa. Čipset daje dodatnih osam PCI Express 2.0 linija, do 14 USB portova, od toga maksimalno šest USB 3.0. Čipset daje i šest SATA postova, koji svi mogu podržati SATA 6 Gb/s i biti u SATA ili eSATA izvedbi. Tu su i Intel HD Audio, kao i Gigabitni LAN te tehnologije poput Intel Rapid Storage sa RAID podrškom, Intel Smart Connect i Intel Rapid Start. Uz sve pomenuto postignuta je i dodatna efikasnost na polju potrošnje, pa novi čipsetovi troše osetno manje, što bi posebno trebalo da se odrazi na autonomiju kod mobilnih verzija.
 Prva stvar koja “bode oči” je masivni kuler u obliku slova “M” (odnosno ćiriličnog “P”), koji služi za hlađenje neverovatne dvadesetofazne CPU naponske jedinice. Još dve dodatne faze su izdvojene za RAM, a njihove elemente možemo naći pored DIMM slotova. Ne treba da naglašavamo da Z87 MPOWER MAX spada u modele sa Millitary Class 4 sertifikatom, što znači da su svi elementi na ploči, posebno oni naponske sekcije vrhunskog kvaliteta. Ovde govorimo o zavojnicama sa feritnim jezgrom koje su mnogo manje od očekivanog, a sve u cilju da se oko CPU soketa ne bi zauzimalo previše prostora, kao i o oklopljenim tamnim kondenzatorima čiji životni vek, po rečima MSI može da bude preko deset godina teške eksploatacije. Za ovo vam se javljamo za deset godina.

Interesantno je i što ispod samog kulera naponske prolazi debeli heatpipe koji je lučno savijen i prati liniju kulera (ili kuler prati liniju heatpipe), pa omogućava ravnomerno raspoređivanje toplote sa tri dela. U gornjem desnom uglu CPU je dobio dva 8-pinska konektora kojim se obezbeđuje dodatna struja koja je krucijalni faktor prilikom overkloka, pa je jasno šta je MSI imao na umu kada je projektovao MPOWER MAX model.

Četiri DIMM slota nisu obojena u različite boje, a na samom PCB-u ploče piše da prvo treba popunjavati drugi i četvrti slot (a ne one bliže CPU soketu), što je praksa koju odnedavno svi koriste. Da li je u pitanju ostavljanje prostora za velike CPU kulere ukoliko imate samo dva DIMM modula ili nešto treće nismo sigurni. Ono na šta imamo zamerku su štipaljke sa donje strane. Naime, ukoliko montirate veliku grafičku kartu prava je noćna mora zavući prsti između grafike, kako bi se oslobodila memorija, pa proizvođači poput ASUS i Gigabyte već neko vreme koriste štipaljke samo sa gornje strane kako bi se ovaj problem izbegao. Voleli bismo i da se MSI ugleda na njih, jer verujemo da nije prevelika investicija u pitanju, a ume prilično da znači.

Sa tri PCI Express slota pune veličine ova ploča podržava SLI sa dve i CrossfireX sa tri grafičke karte, a iznenadila nas je i podrška za Virtu koji je u poslednje vreme sve više izostavljen kod novih ploča sa Z87 čipsetom. Pogledom na veće PCI Express 3.0 slotove jasno je da po konektorima samo prvi podržava x16 rad, pa ne čudi postavka za više grafika – x16 ili x8/x8 ili x8/x4/x4 što znači da ploča nema dodatne čipove za više PCI Express linija već da raspolaže samo sa 16 koje obezbeđuje sam CPU, a koje se dele prema broju kartica. Iako je ovo sasvim dovoljno za većinu slučajeva malo smo se razočarali što jedna overklokerska ploča nema više PCI Express linija za grafike, pa je jasno da je overklok više namenjen CPU, iGPU i RAM-u nego grafičkim karticama (izostao je i dodatni 6-pinski PCI Express naponski konektor na PCB-u ploče).

Takođe, kuler koji hladi “južni most” širok je i niskog profila, ali se pruža do šnala PEG slotova, čime se dodatno otežava uklanjanje grafičkih karti, da ne govorimo da su ispod prvog i poslednjeg smešteni kondenzatori čime se onemogućava da nešto zavučete ispod kako biste jednostavnije izvadili grafiku. Pored tri velika MSI je smestio i pet PCI Express 2.0 x1 slotova čija će upotrebljivost zavisiti od populacije PCI Express 3.0 slotova i kulera na grafičkim kartama. Između dva PEG slota, u visini PCI Express x1 slotova smešten je i MSATA slot koji može biti iskorišćen za mini SSD, ali je toliko blizu PEG slota da je i njegova funkcija u direktnoj zavisnosti od kulera na grafičkoj karti. Malo deblji heatpipe bi mogao da previše zagreje/progori SSD, ukoliko se nasloni na PCB SSD-a ili na memorijske čipove, pa sa pozicioniranjem slotova nismo previše impresionirani.

Ploča poseduje i osam SATA 6 Gb/s konektora, zahvaljujući dodatnom ASMedia kontroleru, ali imajete na umu da će jedan od njih biti nedostupan ukoliko se koristi MSATA. Takođe MSI je uključio i veoma kvalitetan molex na dva SATA naponski adapter, mada, s obzirom na to da svako iole kvalitetno napajanje, posebno ono sa dva osmopinska CPU konektora ima više nego dovoljno SATA naponskih konektora, ne vidimo pravu svrhu ovog adaptera, ali verovatno im je od prethodne generacije ostalo na lageru, pa su smislili zgodno mesto ih iskoriste. Pošto smo hteli da malo više saznamo o ovim kablovima i dodatnoj opremi otišli smo na sajt, gde nema spiska stvari koje se nalaze u kutiji, a da stvar bude gora, u uputstvu koje dolazi uz ploči piše da se dobija USB 3.0 braket (dolazi eSATA breket) i SLI kablić kojeg mi nismo našli u paketu. Od molex na SATA adaptera ni traga ni glasa. S druge strane, u pitanju je manje-više generičko uputstvo, ali nas ipak čudi da na ploči više klase MSI nije mogao malo bolje da se potrudi oko ovakvih sitnica. Takođe odsustvo bilo kakvih SLI i Crossfire kablića smatramo velikim minusom u ovom cenovnom rangu.

MSI takođe uz ovu ploču isporučuje i WiFi/Bluetooth karticu koja poseduje svoj interfejs i povezuje se tako da dva konektora za antene vire na I/O strani. Osim što su WiFi rešenja kod matičnih ploča često dosta lošija od diskretnih kartica, pa više volimo da se cena smanji za vrednost modula koji se dobija u paketu, jasna je poruka MSI da se kartica koristi pre svega za Intel WiDi tehnologiju, pa ćete bežičnim putem moći da transferujete sliku sa računara na TV. Još da znamo nekoga ko ovo koristi u Srbiji…

 Trend izdvajanja zvučne karte i njeno fizičko odvajanje vodovima kako ne bi dolazilo do elektromagnetnih smetnji zakačio je i MSI. ASUS je ovo predstavio još sa Z77 modelima, Gigabyte je pratio sa jačim modelima iz Z87 serije, a evo i MSI. Kod ASUS ROG ploča vodovi svetle plavo, kod Gigabyte Sniper zeleno, a kod MSI – žuto, u skladu sa žuto-crnim izgledom. U pitanju je Realtek ALC1150 čip koji u kombinaciji sa Texas Instruments OPA1652 pojačalom zvuk prenosi do specijalnih audio kondenzatora iz kojih izlazi pojačan i filtriran signal pa ćete preko analognih (pozlaćenih) ili digitalnog optičkog S/PDIF konektora dobiti znatno jači i kvalitetniji zvuk, što smo potvrdili u praksi. Kako pojačalo obezbeđuje podršku za slučalice id 600 oma jasno je da se radi o ozbiljnom sistemu, pa pozdravljamo ovaj potez MSI, koji će se posebno svideti audiofilskom delu publike.

Svaka komponenta MSI ploče je po nečemu posebna, pa ni LAN nije zaostao za ovim trendom. MSI se odlučio da nastavi saradnju sa kompanijom Killer, pa se za mrežni saobraćaj brine Killer E2200 čip preko kojeg se može vršiti prioritetizacija saobraćaja tako da u igrama imate mali ping, što online često može da napravi razliku između pobede i poraza.
Zadnja strana poseduje osam USB portova, od toga šest po 3.0 standardu, jedan PS/2, dva HDMI i jedan Display Port, pomenute audio izlaze i konektore za WiFi antene, a tu je i uvek zgodni Clear CMOS taster.
OC na sve strane
Da se radi o overklokerskoj ploči jasno je bilo na prvi pogled. Tu je pomenuto Clear CMOS dugme na zadnjoj strani, jaka naponska sekcija sa jakim napajanjem, V-Check merna mesta, Debug LED, a i nekoliko tastera zalemljenih direktno na PCB u donjem levom uglu. Tu su Power i Reset, kao i “+” i “-” za podešavanje BCLK frekvencije, a to je jako korisno tokom OC sesija. Prekidači poput Go2BIOS na ploči koji vode direktno u BIOS pri sledećem bootu, kao i Multi BIOS slajder su neophodni alati svakom overklokeru, pa je namena ove matične ploče više nego jasna.



BIOS ploče je doživeo blagi redizajn, i dodat je veliki broj dodatnih opcija. Pored pregršt overklokerskih opcija i podešavanja “u sitna crevca” posebno nam se svideo Board Explorer koji predstavlja neku vrsu help sekcije za ne tako vične korisnike. Očekivano, OC profili su podržani, a tu je i Hardware monitor preko kojeg se može kontrolisati rad ventilatora sistema i kontrolisati ponašanje prema temperaturi.



U sprezi sa naprednim BIOS-om, tu je i Control Centar sa podešavanjima svih parametara sistema direktno iz operativnog sistema preko intuitivnog GUI-ja. Nama su se svidele opcije poput GPU iščitavanja prifila direktno iz modula, kao i kontrola rada ventilatora preko posebnog interfejsa. Naravno, OC Genie i Auto tune opcije su prisutne, pa je MSI ploča uspela i da automatski overklokuje naš sistem. Nažalost postignute frekvencije nisu tako visoke kao kod Gigabyte i ASUS modela, bar kada je CPU u pitanju, pa smo u startu bili malo razočarani.

Međutim, nakon inicijalnog kruga testova shvatili smo “u čemu je caka”. Za razliku od ASUS i Gigabyte modela koji svoj OC baziraju na visokoj Turbo frekvenciji koja nakon inicijalnog boosta obara takt na dosta niže vrednosti MSI radi stari dobri OC sa isključenim Turbo opcijama. Ovo znači da je 4 GHz koliko je ova ploča postigla u stvari 4 GHz za 24/7, a ne 4,3 GHz na 20 sekundi kao kod ASUS i Gigabyte modela, pa ćete videti da su rezultati krajnje interesatni. GPU je overklokovan na 1500 MHz a RAM na 2 GHz.

U rezultatima ovo se ogleda tako što je MSI ploča u testovima koji traju iole duže postigla značajno bolje rezultate, dok je u onima gde je Turbo bitan imala niže rezultate od Gigabyte kod koje je OC bio 4,3 GHz. Pogledajte samo razliku u 3DMark testovima i sve će vam biti jasno. Visok i konstantan takt procesora imao je uticaja i na GPU testove, pa je grafika više vremena mogla da radi na maksimalnom taktu što se itekako odrazilo na performanse koje su bolje za 10 do 30% u nekim slučajevima (Dirt 3, Just Cause 2), pa i na ovo treba obratiti pažnju ukoliko se odlučite za MSI ploču, a planirate da koristite integrisanu grafiku.


 [modul]test=350[/modul] [modul]test=351[/modul] Velika trojka – ASUS – Gigabyte – MSI (azbučnim redom) nam je predstavila svoje top modele sa Z87 čipsetom. Ploče su predstavljane kako su stizale do nas i kako smo obezbeđivali procesore za testiranje, a svaki od proizvođača se po nekim specifičnostima izdvaja od konkurencije. Iako MSI ima nekoliko propusta, niko ne može da kaže da je ne radi o odličnoj matičnoj ploči. Za koji dinar preko 200 EUR-a dobijate fantastičnu OC ploču, sa bežičnim konekcijama, pregršt opreme, specifičnim audio i mrežnim komponentama kojima ne mogu da se pohvale ni mnogo skuplji modeli, te odličnim OC potencijalom, kako manuelnim, tako i najboljim automatskim sa kojim smo se dosad susreli! Malo li je?
 
Jedini problem sa MSI matičnim pločama je što im samo malkice fali da budu fenomenalne. Kada bi se obratila pažnja na detalje kao što to rade ASUS i Gigabyte, ne bismo imali ni trunke sumnje da damo apsolutnu preporuku. Ovako vas boli kada iz džepa sebi izbijete 200 EUR-a, a onda zasmetaju sitnice kao što je uputstvo, ili oprema u kojoj se isporuče konekcije koje se praktično ne koriste umesto onih opšte popularnih i prihvaćenih. Nekima će ovo prilično zasmetati, bar u startu… nakon čega će krenuti da overklokuju, podešavaju, čačkaju što će iz temelja izmeniti ne tako dobar prvi utisak. Eto, upravo to se desilo nama, pa nakon sumiranja impresija radi smo da vam mirnog srca ovu ploču preporučimo, jer kada uzmete u obzir ono šta dobijate sa jedne strane i cenu sa druge, sa ovom pločom dobijate dosta više muzike nego što morate da izdvojite para.
 
Za:
– odličan OC potencijal – odličan AUTO overklok – vrhunska naponska jedinica sa 8+8-pinskim CPU konektorima – veliki broj OC tastera i prečica na ploči – Killer mrežna karta – oklopljeni i zaštićeni Audio Boost – WiFi/Bluetooth modul – dobar odnos cena/oprema
Protiv:
– nespretno rešeni PCI Express, mSATA i DIMM slotovi – nedostatak SLI i Crossfire kablova u paketu – upitan paket opreme i dodataka koji stižu uz ploču
Matičnu ploču na test ustupio MSI.