Za razliku od drugih kategorija uređaja, centralni procesor čini osnovu vašeg sistema i najbolje je u proces kupovine poći od pitanja – kakva platforma je zapravo neophodna. U tom smislu je potrebno da korisnik bude iskren sa samim sobom, jer od odgovora na gore postavljeno pitanje zavisi puno toga, kako kada je platforma u pitanju, tako i kada se radi o izboru konkretnog modela procesora. Slično pitanje je esencijalno i kod izbora matične ploče. Priznajemo, nekada je potreban solidan nivo predznanja da bi se u potpunosti odgovorilo na takva pitanja, ali u konkretnom slučaju je sasvim dovoljno imati okvirne predstave o tome šta će se raditi na računaru i čemu će on služiti. Sa druge strane, za razliku od matične ploče, procesor nema silne podelemente, načine na koje ga možete razvrstavati, deliti, te u principu važi jednostavno pravilo – što brži, to skuplji procesor, pri čemu je za običnog potrošača nakon prelaska određene granice sve neracionalnije davati pare na skuplji procesor, jer dobici nisu linearni, naročito za njega.
U praksi, procesor itekako možete birati na osnovu cene, bez mnogo bojazni da li ćete odlutati u pogrešnom pravcu. Bez obzira da li se odlučujete za Intel ili AMD, obe kompanije puno toga čine kako bi u odgovarajućim cenovnim klasama „držali suparnika na odstojanju“, što će reći da nijedna kompanija neće dozvoliti da ona druga ponudi korisniku daleko pogodniju i po džep podnošljiviju varijantu koja bi prošla bez odgovora. Stoga, neka to bude kriterijum prilikom kupovine.
Dobitna formula jednačine zvane „dobar izbor procesora“ danas više nije linearna, niti zavisna od broja megaherca
No, šta ćete raditi tim procesorom? To je opet zanimljivo pitanje. Ukoliko ne radite baš ništa zahtevno, verovatno će vam dovoljan biti pristupačan procesor. Ako se igrate, ali nemate nekih enormnih potreba u smislu igranja, procesor niže srednje klase sa dva do četiri jezgra će vam završiti posao. Sa druge strane, ako je igranje značajan aspekat vaše svakodnevice, onda toplo preporučujemo ulaganje novca u što bolju grafičku kartu, pre nego u procesor. Danas igre daleko više zavise od grafike nego od centralnog procesora, te to uvek treba imati u vidu prilikom kupovine, kako biste njom bili zadovoljni. Izuzetak su samo pojedini naslovi koji zbog svojih specifičnosti (na primer, strategije u realnom vremenu sa hiljadama jedinica na ekranu istovremeno) imaju viši stepen procesorske zahtevnosti. No, ako ste igrač, za to ćete i sami znati.
Želite li da overklokujete? Ako je odgovor negativan, onda izbegavajte procesore sa sufiskom „K“ u Intel slučaju, odnosno „BE – Black Edition“ u AMD slučaju. Ovi procesori su skuplji i po nekoliko hiljada dinara, a radi se o procesorima sa otključanim množiocem koji su veoma pogodni za overkloking, ali ako ga ne planirate, zašto biste plaćali više? Sa druge strane, ako planirate overkloking, sasvim sigurno vam ne trebamo mi da vas obavestimo da upravo kupite baš spomenute procesore, zato što je jedino na njima overkloking smislen. Još uvek se sa setom sećamo vremena kada smo iz (skoro) svakog procesora mogli da izvučemo izuzetno visok nivo performansi, samim tim dobijemo više upotrebne vrednosti i „uštinemo“ pokoji evro od kupovine. Danas to više nije slučaj, ali sa druge strane, danas i nema izražene potrebe za tim. Možda je tako i bolje…
Prilikom kupovine mnogi obraćaju pažnju prevashodno na broj megaherca, odnosno radni takt centralnog procesora. To je početnička greška, jer dobitna formula jednačine zvane „dobar izbor procesora“ danas više nije linearna. Mnogo faktora ulazi u tu jednačinu, od količine keš memorije (što više keš memorije, to bolje), preko broja jezgara (što više jezgara, to bolje performanse, ali ako nema optimizacije za višejezgarna okruženja od strane softvera, snaga će ostati neiskorišćena), Turbo frekvencije (danas mnogi procesori automatski ubrzavaju rad kada se opterete u nekom programu ili igri), do karakteristika određene arhitekture i specifičnih prednosti kao što je, recimo, kvalitet integrisane grafike, koji je na višem nivou u AMD APU-ima nego kod Intel procesora.
Kada se sve sabere i oduzme, kupovina procesora je možda ne toliko esencijalan faktor prilikom odabira novog računara, imajući u vidu trendove kojima se brojni zadaci zapravo obavljaju bez učešća procesora, ali je svakako dovoljno važna da joj treba posvetiti posebnu pažnju. Ploča i procesor su i dalje esencija vašeg računara, i komponente na čiju se zamenu u suštini i najteže odlučujemo. Čak ih je i fizički najteže zameniti zbog raznih (de)montiranja. Stoga je zaista potrebno pažljivo razmotriti inicijalnu kupovinu i izvagati razne parametre pomoću kojih se stiže do optimalnog rešenja. Upamtite dobro, optimalno rešenje za nekog drugog nije i optimalno rešenje za vas, stoga se uvek dobro informišite pre kupovine.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine procesora
Mnogo je faktora koji utiču na izbor procesora. Postoje objektivni faktori, kao što su njihove brzine, količine keš memorije i druge hardverske karakteristike, ali i potpuno subjektivni, koji zavise od vaših motiva, želja i mogućnosti. Stoga je potrebno dobro obratiti pažnju da se svi pomenuti faktori pravilno ukombinuju. Tada će kupac biti najzadovoljniji.