NEC CD-R/RW NR7700A

Branko Lukic Proslo je vishe od pola godine, kako smo ekskluzivno, prvi na Internetu, objavili
test novog NEC-ovog IDE CD-R/RW pisaca. Podsecanja radi, radilo se o modelu koji
je imao specifikacije 8/4/32x, i za ono vreme je bio pravo iznenadjenje, pre svega
po svojim veoma dobrim rezultatima. Medjutim, vreme neumitno leti, i 8/4/32 i
8/8/32 pisaci polako padaju u zaborav, dok na sceni vladaju 12/10/32 i 16/10/32
pisaci. Spletom okolnosti, do nas je dosao novi NEC-ov IDE CD-R/RW pisac sa oznakom NR-7700A
i sa specifikacijama 12/10/32x sa Ricoh-ovom JustLink tehnikom, o kojoj ce kasnije
biti znatno vise reci. Ovde pre svega zelim da pohvalim firmu NEC Line koja je
neverovatnom brzinom nabavila ovaj uredjaj. Primera radi, ovaj uredjaj je toliko
nov, da ga NEC predstavlja tek na CeBit-u, a na Internetu se moze naci samo sture
informacije i to na NEC-ovom sajtu posvecenom prezentaciji na CeBit-u.

Specifikacije Uredjaj ima apsolutno isti izgled kao i svoj prethodnik NR-7500A. Jedina razlika
se primecuje na gornjoj strani uredjaja gde se moze ocitati koji je model u pitanju.
Zato, ako budete kupovali ovaj uredjaj, obratite posebnu paznju na ovaj detalj.
Na prednjoj strani uredjaja moze da se nadje standardni potenciometar, fono prikljucak
i eject taster. Sa zadnje strane, gledano sa leve ka desnoj strani su digital
out, standardni output, M/S dzamper, prikljucak za magistralu i prikljucak za
napajanje. Znaci sasvim standardno i nista pretenicozno. Ovo postaje toliko monotono
da predstavlja pravu bolest. Prosto coveku dodje da uzme flomaster i da malo isara
uredjaj. Nabaviti specifikacije je bila prava vratolomija, jer kao sto sam vec rekao, ovaj
uredjaj je toliko nov, da na NEC-ovom zvanicnom sajtu nema ni slovceta. Prve i
jedine informacije sam nasao na sajtu posvecenom CeBIT-u. Kao sto sam i ocekivao,
u pitanju su veom sturi podaci, ali red je da se pomenu:

Brzina transfera pri citanju

CD-ROM: 14-32x (2100-4800 KByte/s) CD-R: 14-32x (2100-4800 KByte/s) CD-RW: 8-20x (1200-3000 KByte/s)

Brzina transfera pri pisanju

CD-R: 12x CLV (1800 KByte/s) CD-RW: 10x CLV (1500 KByte/s)

Brzina pristupa

98ms

Velicina bafera

2MB

Mehanizam

motorizovani tray sistem ubacivanja za horizontalnu
i vertikalnu upotrebu

Interfejs

IDE/ATAPI

Burst transfer

PIO Mode 4 / UDMA33

Audio

Ulaz za slusalice i kontrola jacine sa prednje strane,
i digitalni izlaz i line-out sa zadnje strane (MPC kompatibilni)

Media/podrzani metodi

CD-ROM, CD-ROM XA, CD-Audio, CD Extra, CD Text, CD-I,
CD-I Ready, CD-Bridge, Photo-CD, Video CD, Hybrid CD

Metodi snimanja

DAO (disc at once), SAO (session at once), TAO (track
at once) bez razmaka izmedju traka, promenljivo ili fiksno paketno snimanje, multisession

Kompatibilnost

MP3 Level 3, MultiRead, PC99

Tezina

1.01Kg

Dimenzije

148.2x42x198

Jedino vredno pomena je cinjenica da je uredjaj prebacen na UltraDMA 33 standard,
posto je prethodnik podrzavao samo PIO Mode 4.

Instalacija Po prikljucenju svih potrebnih kablova, Windows je pravilno detektovao novi uredjaj.
Posto je ovo novi CD-R/RW pisac bice vam potrebne najnovije verzije programa za
rezanje koji koristite. Sto se tice najrasirenijih, Easy CD Creatora, to je 5.0,
a Nero-a 5.0.4.4. Evo kako izgleda prijavljivanje uredjaja u Nero-u.

Bas lepo izgleda kad je sve “Supported”. Obratite posebnu paznju da ovaj model
podrzava i uvek popularni i potrebni “overburn”, sto je bila i najveca mana prethodnika.
Kod “Buffer underrun protection” pise i ono sto smo vec pomenuli “JustLink”. Nazovi
“mana” kod proslog modela, a to je nesto bucniji tray mehanizam, je i dalje prisutna. JustLink Vecina vas je sigurno cula za Burn-PROOF tehniku koju je patentirao Sanyo, ali
o njoj cemo drugom prilikom kad na test dodje uredjaj sa njom. E, pa JustLink
je nesto slicno samo iz Ricoh-ove kuhinje. O cemu se zapravo radi? Radi se o mogucnosti da ukoliko dodje do praznjenja bafera
pri snimanju, CD koji se ne snima ne pukne, tj. da se snimanje nastavi normalno
cim podaci ponovo pristignu u bafer. Kako je to moguce? Pa prilicno tesko, ali
verovali ili ne radi. Ova tehnika podrazumeva koriscenje znatno preciznije optike
i mehanike, posto je potrebno omoguciti da se pisanje nastavi od istog mesta na
koje je stalo. Ovo sto sad sledi je cista teorija, a posto nisam bio u prilici i licno da proverim
donje podatke na profesionalnim uredjajima, ostaje na nivou teorije. Svi podaci
su preuzeti sa Ricoh-ove prezentacije JustLink tehnike. Sledeci deo je za one
koji se prvi put srecu sa Justlink tehnikom, a predstavlja redosled operacija.

Iz grafikona se jasno vidi redosled operacija, i kako JustLink jednostavno izlazi
na kraj sa nesnosnim buffer underrun-om. Ali, sta u stvari radi JustLink? JustLink
jednostavno nastavi pisanje od mesta gde se stalo, praveci prazninu od svega 2
µm izmedju dve “sesije”, i to pri brzini snimanja od 12x. Ovo se postize koriscenjem
tehnike linkovanja veoma visoke definicije. Naravno, na upisane podatke ovo ne
ostavlja nikakvog uticaja, narocito posle C1 i C2 korekcije, posto je praznina
od 2 µm vise nego mala. Koliko je ova tehnika ispred vremena govori podatak da
slicne tehnike prave prazninu od cak 40 µm pri 12x pisanju. Cak ni to nije mnogo,
te svi citaci lako mogu da “sazvacu” takav disk. Medjutim, kako se brzina snimanja
povecava, tako ce se procep siriti, pa ce vec sa 24x pisacima, procep kod JustLink-a
biti 4 µm, a kod ostalih tehnika ~80 µm shto je vec previse. Pogledajte na sledecim
slikama kako to izgleda.

Ako pogledate spektre na slikama ispod (obavezno uvecati sliku), primeticete da
su procepi od 2 µm skoro pa nevidljivi, dok se procepi od 40 µm itekako vide.

Naravno, idealno bi bilo da procepa (linka) ne postoji, ali u realnosti to bas
i nije tako lako. Primera radi, procepi nastaju i usled prisustva ogrebotina ili
prasine na samom disku pri snimanju. Ti procepi znaju da budu i znatno siri od
10 µm, pa ih korekcione funkcije lako otklanjaju. Da bismo pokazali kako izgleda snimljen disk koriscenjem JustLink tehnologije,
pogledajte ovaj graf.

CD-R sa ovog grafa je testiran uz pomoc Expert Magnetics CDC-58 test opreme, a
sam disk je snimljen na Ricoh-ovom MP9120A CD-R/RW&DVD uredjaju. Pri snimanju,
namerno su pravljeni buffer underrun-ovi svakih 15-ak sekundi, te je svaki put
JustLink bio aktiviran, ukupno 281 put. Ako pogledate ceo spektar medije, videcete
da upotreba JustLink-a uopste nije uticala na porast gresaka na samoj mediji. Posto smo videli kako sve izgleda u teoriji da vidimo kako izgleda u praksi.

Snimanje Medije koje su bile koriscene su Verbatim DataLife Plus od 650 i 700MB. Brzina
snimanja je bila maksimalnih 12x, a korisceni program je Nero 5.0.4.4. Pri snimanju
Verbatim 650 medije, JustLink je aktiviran tacno 150 puta, dok je pri snimanju
Verbatim 700 medije, JustLink aktiviran 183 puta. U slucaju buffer underrun-a,
bafer naravno pada na nulu, zadrzava se nekoliko trenutaka, napuni se, i snimanje
se nastavlja. Cisto iz potrebe da testiram JustLink, pokrenuo sam sve sto mi je
palo na pamet. Istovremeno su radili Norton Speed Disk na jednoj i MS Disk Defragmenter
na drugoj particiji, MPEG4 i MP3 kompresija, 5 konektovanja na mrezu koriscenjem
Win 56K modema, i na kraju, od muke sto ne mogu da nateram disk da “pukne”, startovan
je i Unreal Tournament. Uprkos svemu ovom, disk je uspesno snimljen. Ovde treba
napomenuti da po zavrsetku snimanja, pri kojem je bilo pojave buffer underrun-a,
Nero ce uredno na kraju prijaviti da je buffer underrun izbegnut toliko i toliko
puta.

Verbatim 650

Verbatim 700

Kao sto se moze videti iz grafova, u oba slucaja, C1 i C2 korekcije su uspele
da uspesno savladaju bilo kakvu pojavu greske. U najidealnijem slucaju (bez pojave buffer underrun-a) snimanje CD-R-a od 74 minuta
traje 6 minuta i 40-ak sekundi, dok snimanje 80-minutnog CD-R-a traje 7 minuta
i 10 sekundi. U slucaju pojave buffer underrun-a, i potrebe za aktiviranjem JustLink-a,
snimanje se produzava za 2-3 sekunde po svakom aktiviranju. Sto se tice citljivosti
ovako snimljenih diskova, stvari stoje ovako. Diskovi sa podacima su bili apsolutno
citljivi na sledecim citacima: AOpen 50x, Mitsumi 32x, Toshiba DVD-ROM SD-1402
i Pioneer DVD-ROM 104S. Za iznenadjenje, i audio diskovi su bili citljivi, uprkos
buffer underrun greskama i uprkos cinjenici da su snimani na 12x. Test uredjaj
je bio Fischer-ov Discman, koji je pustio audio CD bez ikakvih problema, dok je
sama reprodukcija bila bez pojava anomalija. Sto se tice No-Name CD-R, situacija je apsolutno ista. Bez obzira da li su diskovi
plavi ili zeleni, pisac je snimao po njima kao i po brand diskovima. Diskovi su
bili takodje citljivi bez obzira na kom su uredjaju testirani. Sto se tice CD-RW diskova, nikako nisam upseo da ponovo nabavim Ricoh-ovu mediju
koja je predvidjena za 10x snimanje, te smo bio primoran da koristim jedino Verbatim
650 CD-RW predvidjen za maksimalne 4x. Disk je sniman i pri obicnom i pri “packet
writing” snimanju, i u oba slucaja je bilo bez greske. Citanje Posle odlicnih utisaka koje je ostavio raniji model, nije bilo razloga da i ovaj
ne bude isti takav. Samo pogledajte rezultate, i sve ce vam biti odmah jasno.

Verbatim 650

Verbatim700

Medije koje su koriscene su iste one iz prethodnog dela, tj. imaju veliki broj
JustLink aktiviranja. Medjutim, kako se vidi, na citanje, to nije ostavilo nikakvog
traga. Ovde treba posebno obratiti paznju na mehanicki deo testa, tj. na brzinu
izbacivanja, ubacivanja i prepoznavanja CD-a. Dok je brzina izbacivanja ostala
na oko 2 sekunde, dotle je brzina ubacivanja i prepoznavanja oko 9.8 sekundi,
sto je 2 sekunde brze nego kod prehodnog modela. Grebovanje audio diskova je posebna
poslastica. Posle neverovatnog rezultata od 24x grebovanja u proseku, koliko je
dao Teac CD-W512E, bilo je nerealno ocekivati da mu neki uredjaj pridje, a kamoli
prestigne. NEC NR-7700A nije prestigao Teac-a, ali je postigao isto rezultat vredan
postovanja. NEC-u se brzina grebovanja krece od 15.4x po unutrasnjosti do 22.1x
po obodu. Medjutim, treba nagasiti da ovaj uredjaj maksimalnu brzinu grebovanja,
22x, dostize vec na prvoj trecini diska! Stoga i ne cudi prosecna bzina grebovanja
od 20.4x. Pogledajte test iz CD Speed 99 test programa. Kao test medija je posluzio
CD koji je specijalno narezan za ovu priliku iz istog programa.

Zakljucak Pomalo je nezgodno bilo sta zakljucivati posle ovakvog testa. Da ne preterujem
u hvali ovog uredjaja, ali stvarno, jedina “mana” koja mu se moze naci je nesto
bucniji tray mehanizam, i to je to. Uredjaj je perfektan po svakom pitanju. Medjutim,
ono sto ovaj uredjaj narocito izdvaja od konkurencije koja pripada znatno visem
rangu (Plextor, Teac, Yamaha) je njegova, apsolutno, neverovatno niska cena. Da
ne ispadne da preterujem, ali uredjaj je za vise od 130 crnogorskih novcanih jedinica
jeftiniji od uredjaja slicnih karakteristika iz Plextora ili Teac-a, sto je sigurno
za svaku paznju! Sa brzinama od 12x za pisanje po CD-R i 10x za pisanje po CD-RW, ovaj pisac ce
u dogledno vreme sigurno zadovoljite i one najnestrpljivije pri snimanju. Ako
tome dodamo i stvarno odlicne utiske koje je uredjaj ostavio i kao citac, malo
je reci da ovaj uredjaj predstavlja trenutno najisplativiju kupovinu.