Benchmark Redakcija
Ovo je drugi CD-R(W) test koji mozete procitati na nasem sajtu.
Kao i proslog puta, i ovaj put je u pitanju CD-RW IDE pisac, samo iz NEC-ove
kuhinje. Kao i Teac, i NEC je japanska firma koja je nasla svoje mesto na trzistu
vec odavno. Kod nas, NEC je poznat pre svega po odlicnim monitorima. Od 1995.
godine, NEC pokusava da nadje svoje znacajnije mesto na kompjuterskom trzistu.
Po mnogim procenama, ova firma i nema bas neke srece sto se tice hardverskog
trzista, ali, kao sto svi znamo Japanac nikad ne odustaje. Pre izvesnog vremena
kod nas su se pojavili i NEC-ovi 40x CD-ROM citaci, koji su se pokazali veoma
konkurentnim.
Sta sve ovde imamo? Kao sto je obicaj kod nas, i ovaj uredjaj dolazi ne u OEM, nego u “osakacenom”
OEM pakovanju. Prosto se covek zazeli da vidi jedno pravo retail pakovanje…
Znaci, osim uredjaja i prateceg CD-a nista necete dobiti. Pa dobro, u principu
nista vise nije ni potrebno. Prvi kontakt sa uredjajem ne odaje bas neko preterano
odusevljenje istim. Uredjaj je dosta loseg dizajna, sto je inace hronicna bolest
CD uredjaja [cast izuzecma, a pre svega HP-u]. Bilo mi je potrebno izvesno vreme
da pronadjem na nalepnici da se ipak radi o NEC ovom proizvodu. Kao sto mozete
videti na slikama, na prednjoj strani necete naci nijedno slovce o brzini, pa
cak ni ime proizvodjaca – jedino sto pise je “Compact Disc Recordable Rewritable”.
Specifikacija Uredjaj je klasicnih dimenzija i tezak je oko1 kg, sto je inace glavna osobina
novijih uredjaja. NEC je u ovaj uredjaj bazirao na IDE interfejsu sto je znatno
doprinelo smanjivanju cene ovog uredjaja. IDE interfejs polako zamenjuje SCSI
sto se tice pisaca jer je znatno jeftiniji, a racunari su postali dovoljno mocni
da obezbede “rezanje” CD-ova i preko IDE interfejsa. Uredjaj zadovoljava PIO
Mode 4 i UDMA33 specifikacije. Sta ce ovo PIO Mode 4 uopste ne razumem, kad
je ta specifikacija “proterana” jos sa Intel TX cipsetom. Uredjaj ima u sebi
standardnih 2MB za bafer, sto se pokazalo vise nego dovoljno. Brzinski, ovaj disk je sasvim solidan: sa 8x pise po CD-R, sa 4x po CD-RW, dok
CD-ove cita sa 32x. Sasvim zadovoljavajuce, a narocito iznenadjuje ono “8x”
za CD-R. Sto se tice grebovanja, po specifikacijama uredjaj grebuje sa 4x po
unutasnjem delu CD-a, dok po spoljasnjem delu postize 10x. Ovde ponovo napominjem
da se radi o specifikacijama, jer cete kasnije videti da nije tako u stvarnosti.
Od podrzanih formata snimanja diskova, ovaj pisac podrzava: High Sierra i ISO9660,
CD-ROM, CD-ROM XA, CD-DA, CD-RW, Enhanced Music CD [CD+], CD-I [FMV], VideoCD
[WhiteBook], CD-Text i PhotoCD [Single/Multi Session]. Kao sto sam malocas rekao,
uz uredjaj dolazi CD na kojem se nalazi tehnicka dokumentacija, te popularni
programi iz Adaptec-ove radinosti: Easy CD Creator i DirectCD. O ovome malo
vise kasnije…
Instalacija i prvi utisci… E, zbog ovoga volim IDE uredjaje… Prikljuci magistralu i napajanje i ceo posao
je gotov. Windows je prepoznao uredjaj bez problema, i to je bilo to. Moram odmah reci da pripadam Teac-o-manijacima, i sve sto ne nosi ime Teac,
odmah otpisujem. Zato sam u svojoj glavi vec imao negativno misljenje o ovom
modelu, pa sam se trudio da mu odmah nadjem mane. Posle malog navikavanja na
novi uredjaj, presao sam na ono najbitnije – rezanje CD-R i CD-RW. Pokrenem
Nero 5.0.1.3 koji sam do tog trenutka uspesno koristio sa Teac CD-R56S-600 pisacem,
kao ono… Pisaca nigde ni od korova. Pa nije ni cudo, kad Ahead nije u Nero ugradio
podrsku za ovaj pisac. Nasuprot Nero-u, Adaptec-ovi programi su prepoznali pisac
odmah. Razlog iz kog licno izbegavam Adaptec-ove programe je njihova nestabilnost
i cesto zakazivanje. Nazalost, to se i obistinilo, posto se ECDC dva od tri
puta zakucao sa cuvenom porukom “Not responding”. Sa druge strane DirectCD je
radio nesto bolje i samo je jednom zamrznuo masinu. Vec sam resio da dignem
ruke od celog testa, kad sam na Ahead-ovom sajtu video da je izasla nova verzija
Nero-a, i to 5.0.2.4. Hvala Bogu, pa je ova nova verzija detektovala NEC-ov
pisac bez problema. Narezivanje je prvog CD-R je proslo bez ikakvih problema
na 8x brzini pisanja. Za prvim je usledio drugi, pa treci… i sve tako do osmog
diska bez ikakvih problema. Ovo me je iznenadilo, posebno sto sam se istinski
trudio da nateram pisac da “pukne” pri rezanju. Sta sve nije pokrenuto: Norton-ovi
Speed Disk, Disk Doctor, Win Doctor, pa konekcija na Net sa Win modemom [onaj
sto zamrzne racunar pri konekciji], grebovanje TV slike u punoj PAL rezoluciji
[720×576], kao i sa MPEG2 kompresijom… Sve je ovo NEC izdrzao stojicki. Bafer
je odradio perfektno svoj deo posla, pri pokretanju drugih aplikacija bafer
bi “pao” na nekih 50-70%, ali se odmah zatim stabilisao na nekih 80% i to bi
bilo to. Ahead InCD, pandan Adaptec-ovom DirectCD-u, je program predvidjen za packet
writing, tj. pisanju po CD-RW kao po obicnoj disketi [brisete i pisete iz Windows
Explorera ili Win Commandera]. Sa NEC-ovim pisacem ovaj program je takodje radio
sjajno, tako da ni na jedan problem nisam naisao.
“Rezanje” diskova Da bih se uverio u pouzdanost ovog uredjaja, zeleo sam da ga sto vise “izmaltretiram”,
pa su svi diskovi rezani na 8x. Provera diskova je vrsena u programu CD Speed
v0.75. Diskovi koji su korisceni su Verbatim 650MB (1-12x kompatibilan) i Verbatim
700MB. Na donjim grafovima mozete videti da je procenat greske pri pisanju bio
0%, i to i na jednom i na drugom primerku (pogledajte status bar-ove CD Speed-a).
Ovaj rezultat je dobijem sa svim narezanim diskovima, sto je prava retkost da
se desi. Cak i Teac CD-R56S zna da napravi gresku pri pisanju na kraju CD-R,
narocito ako je u pitanju 700MB disk .
Narezani diskovi su probani na nekoliko CD citaca, ukljucujuci
Teac 40x, Asus 50x, Samsung 48x i Toshiba 24x, i svaki od njih je uspesno “gutao”
ponudjene diskove. Za snimanje punog CD-R-a od 74 minuta, NEC-u je bilo potrebno
9 minuta i 10-ak sekundi, sto se slaze sa specifikacijom 8x pisaca. Naravno,
ovome treba dodati jos 30 sekundi potrebnih za “zatvaranje” CD-R. Jedina mana ovde je cinjenica da uredjaj ne podrzava “overburn”, sto zna da
iritira, posebno ako ste se kao ja, navikli na ovu opciju. Sto se tice CD-RW-a,
tu su stvare poprilicno slicne. Maksimalna brzina pri snimanju ovih diskova
je 4x, sto se i potvrdilo, posto je NEC-u trebalo oko 18 i po minuta za narezivanje
CD-RW-a.
Citanje diskova U ovom segmentu, ovaj uredjaj je posebno zablistao. Dole mozete pogledati rezultate
u CD Speed v0.75 programu. Diskovi koji su korisceni pri testiranju su: originalni
CD i “narezani” Verbatimi od 650 i 700MB sa 8x. Obratite paznju na brzine citanja
na krajevima diskova:
Takodje, slicne rezultate je NEC pokazao i u ZD CD WinBench99
programu…
Medjutim, sve ovo bledi kad dodjemo do grebovanja audio CD-ova. Prosto je neverovatna
brzina kojom ovaj uredjaj grebuje. Naime, iako se u dokumentaciji kaze da se brzina
grebovanja krece izmedju 4x i 10x, ona se zapravo krece izmedju 10.3x pa sve do
23.5x u buffered burst rezimu! Ovde ne treba gubiti iz vida da se radi o IDE uredjaju
koji cita diskove sa 32x.
I na kraju… Sta reci o ovom uredjaju osim…odlican malisan! Mana trenutno najaktuelnijeg
[kod nas] Teac-ovog CD-RW uredjaja – a to je mala brzina pisanja (4x), kod ovog
uredjaja ne postoji. Brzina od 8x predstavlja sasvim dovoljnu brzinu i za neko
ozbiljnije koriscenje. Sto se tice CD-RW, brzina pisanja od 4x je vise nego
zadovoljavajuca. Kao sto smo vec rekli, ovaj uredjaj posebno blista u citanju
diskova i grebovanju, gde pokazuje odlicne rezultate. Naravno, svaki uredjaj ima manu, pa tako i ovaj. Prva i najveca je svakako nedostatak
“overburn” opcije sto postaje sve cesci obicaj, narocito kod IDE CD-RW uredjaja.
Moguce je da ce ovo biti ispravljeno sa nekom sledecom revizijom firmware-a.
I druga mana je dosta cudan zvuk mehanizma pri ubacivanju i izbacivanju traya.
Moj prvi utisak je bio da mora da je mehanizam pokvaren ili neshto slicno. Takodje,
kad se CD vrti punom brzinom, uredjaj ispusta ne mnogo glasno, ali ipak dosadno
brundanje. Ako vam ove sitnice ne smetaju, onda vam od srca preporucujem ovaj
CD-RW pisac, posto se sigurno necete prevariti. Spada u istu cenovnu kategoriju
sa Teac-ovim CD-RW IDE modelom, a ima prilicno bolje performanse od njega –
izbor je vise nego ocigledan. Moj Teac CD-R56S je vec otisao u penziju… 🙂
Uredjaj na test ustupio “NEC
Line”
