Novi Athlon II procesori, Q4 2010.

Dušan Kovačević

Novi Athlon II procesori

Iako je prednost procesora kompanije Intel u višim tržišnim segmentima kojima dominiraju Core i7 modeli više nego očigledna, AMD je pronašao prilično solidan model poslovanja – ponuditi jedno ili dva jezgra više u nižim tržišnim segmentima i na taj način parirati nesumnjivo boljim single-thread performansama koje poseduju aktuelne arhitekture kompanije Intel. To je pre nešto manje od godinu dana dovelo do predstavljanja prvog četvorojezgarnog procesora sa cenom nižom od 100 dolara/evra, i to je u svakom slučaju bila veoma važna granica. Ovakav biznis model ima svoje prednosti i mane… prodaja u retail segmentu je u porastu, kao i udeo kompanije kada je desktop tržište u pitanju, ali je cena po kojoj se ovi procesori prodaju prilično niska, a u skladu sa time ne treba očekivati veliku zaradu. Naravno, kako bi se makar srednja prodajna cena (Average Sales Price) održavala na sličnom nivou, potrebno je stalno predstavljati nove modele, i često je jedina razlika između starog i novog nešto viša frekvencija… dovoljno je i 100MHz i oznaka veća za 10 ili 15 da bi se predstavio novi procesor. Sem Phenoma, koji ipak pokriva višu klasu, odnosno košta iznad 100 evra, AMD u nižoj prodaje i drugu generaciju Athlon procesora, koji i pored nekih optimizacija arhitekture kako bi se omogućila što niža cena i dalje potencijalnom kupcu nude veoma mnogo. Pre svega, Athlon II čipovi, četvorojezgarni Propus i trojezgarni Rana procesori projektovani su bez L3 keš memorije, što je veoma efikasan način da se smanji površina, obori proizvodna cena, ali i konačna cena ka kupcu. Kupci kupovinom ovih procesora u nekim slučajevima mogu i dodatno profitirati… makar jedan deo Athlon II nastaje korišćenjem Deneb jezgra, odnosno punokrvnog Phenom II X4 procesora, kome je isključen L3 keš i, u slučaju Athlon II X3 modela, i jedno jezgro. Mnogi korisnici su ovakve modele uspešno otključavali, mada uspeh operacije ni u kom slučaju nije zagarantovan.

Naravno, ovi procesori dele mnoge zajedničke karakteristike. Pre svega, kao pripadnici Stars familije izrađeni su u 45nm procesu, poseduju 128KB L1 leš memorije, od toga po 64 za podatke i instrukcije, 512KB L2 keša po jezgru i integrisani memorijski kontroler, kako onaj DDR2, tako i DDR3 generacije, što je veoma interesantan detalj koji je mnogim kupcima ploča za AMD platformu zasnovanih na starijim čipsetovima omogućilo veoma jednostavan upgrade prostom zamenom centralnog procesora. U zavisnosti da li je iskorišćeno Deneb ili Propus jezgro, površina i broj tranzistora variraju, i može iznositi 258mm² i 758 miliona tranzistora, ili 169mm² koje deli „samo“ oko 300 tranzistora. Naravno, razlika je čak i za neiskusno oko više nego očigledna. Tu su i HyperTransport 3.0 i Cool'n'Quiet 3.0 tehnologije. Ovom prilikom testirali smo dva Athlon II procesora iz osvežene ponude kompanije AMD – Athlon II X3 445 i Athlon II X4 645. Radne frekvencije su identične, i iznose 3.1GHz, kao i deklarisana potrošnja, koja iznosi 95W, pa je u stvari praktično jedina razlika među njima dodatno jezgro na X4 modeli, čineći ih idealnim „zamorčićima“ da se ispita efikasnost u različitim primenama i svi eventualni benefiti koje donosu nešto veće ulaganje u četvorojezgarni model.
 

Test sistem

Procesori

AMD Athlon 2 II 265
AMD Phenom II X2 560BE
AMD Athlon II X3 445
AMD Athlon II X4 645

Cooler

CoolerMaster V8

Matične ploče

ASUS M4A89GTD PRO/USB3

Memorija

TakeMS DDR3 1333 2x2GB

Grafička karta

Sapphire Radeon HD5770

Monitor

Prestigio P7240W

Napajanje

ThermalTake ToughPower 850W

HDD

Seagate SATA2 500GB

OS

Windows 7 Ultimate 64bit

Drajveri

AMD Catalyst 10.10

Rezultati – SiSoft Sandra 2008 Pro

Rezultati – drugi sintetički i aplikacioni testovi
 

Rezultati – 3D testovi, PCMark i igre

Šta kupiti?

Pre svega, reč-dve o overkloku i mogućnosti otključavanja. Kako je i ovde u pitanju identična revizija jezgra koju smo do sada testirali više puta, C3, maksimalna frekvencija koju je moguće ostvariti overklokom nije pomerena – i dalje je u pitanju 3.5-3.8GHz u najvećem broju slučajeva, mada je te frekvencije nešto lakše ostvariti kada su ovi procesori u pitanju. Naime, kako je magistrala fiksirana na vrednost od 200MHz, radna frekvencija se dobija povećanjem množioca, što znači da je on u slučaju oba danas testirana procesora iznosi 15.5. Tako ćete sa njima, čak i ukoliko se tokom overkloka podizanjem brzine magistrale zadržite na 240MHz, dobiti brzinu od oko 3.7GHz, dok bi vam za stariji model za sličnu brzinu moglo biti potrebno najmanje 265MHz. Kako se ploče namenjene AMD platformi, posebno one niže klase kakve se obično kupuju iz ove procesore, ne mogu pohvaliti bog zna kakvim potencijalom, ovakva razlika može biti više nego značajna za ostvarivanje maksimalnih radnih vrednosti. Naravno, mnogi korisnici su procesore zasnovane na C3 reviziji jezgra uspešno poterali i na više vrednosti, čak i do 4GHz. Naravno, za takve poduhvate biće vam neophodna i nešto kvalitetnija ploča, sa boljom naponskom jedinicom, i hlađenje više klase.

Kada je otključavanje u pitanju, trojezgarnom procesoru smo uspeli da otključamo dodatno jezgro, dobijajući efektivno još jedan Athlon II X4 645, ali je za stabilan rad bilo neophodno dodatno podići napon. Kao što smo rekli, uspeh ovakvog poduhvata ni u kom slučaju nije zagarantovan, ali vam može doneti veoma mnogo ukoliko se operacija pokaže iole uspešnom. Na kraju dolazimo i do performansi. Verujemo da se nećete iznenaditi našim zaključkom da je četvorojezgarni model u apsolutno svakom testu brži od trojezgarnog, što ovom prilikom jeste slučaj budući da rade na identičnim frekvencijama. Sa druge strane, razlika varira od nekoliko, pa do skoro 30 procenata, posebno u testovima 3D i video renderinga koji umeju da do maksimuma opterete sve dostupne resurse. Naravno, korisnici koji kupuju ove procesore za ovakve scenarije su realno veoma retki (praktično svi će ipak uložiti daleko veći novac u četvorojezagrnog Intela ili šestojezgarnog AMD-a), ovakvi rezultati mogu biti značajni, ali i ne moraju. Takođe, veoma je interesantno poređenje u odnosu na dvojezgarni Phenom II procesor, koji poseduje samo dva jezgra, ali i kompletan L3 keš veličine 6MB. Praktično, u samo jednom testu WinRAR kompresije ovaj model značajno nadmašuje trojezgarni Athlon II, što znači da ovaj algoritam i te kako dobro koristi ovu keš memoriju, ali i dalje zaostaje za četvorojezgarnim procesorom sa testa.

Situacija postaje još interesantnija kada se u analizu uključi i cena. Trenutno je Athlon II X3 445 moguće pronaći u domaćim maloprodajama za manje od 60 evra, dok drugi procesor sa testa, Athlon II X4 645 trenutno košta oko 95 – razlika u ceni je preko 50%, što je svakako nesrazmerno veliko ulaganje za dobitak u performansama. Ono što nije sporno je da oba procesora nude veoma dobar odnos performansi i uloženog novca, a kada je Athlon II X3 u pitanju, rekli bi i da je taj odnos sjajan. Jednostavno, za manje od 150 evra moguće je kupiti ovaj ploču i ovaj procesor koji će svim prosečnim korisnicima ponuditi veoma mnogo, a čini nam se i najviše igračima sa ograničenim budžetom. Poređenja radi, samo ova razlika u ceni može vam doneti Radeon HD6850 ili GeForce GTX 460 u odnosu na Radeon HD5770 ili GeForce GTS 450 karte, što je ulaganje koje se itekako isplati. Još ukoliko budete imali sreće sa primerkom i sa uspehom otključate makar dodatno jezgro, a da ne pričamo o L3 keš memoriji, ovaj procesor verovatno postaje najisplativija kupovina u poznatom delu svemira. Situacija sa Athlon II X4 645 je nešto drugačija, jer je njemu i konkurencija daleko veća. Naime, za sličan novac Intel Core i3 procesori nude nesporno bolje single-thread performanse, a za 20-25 evra više moguće je kupiti Phenom II X4 955BE, sa kojim dobijate višu radnu frekvenciju, L3 keš i otključan množilac, što overklok svodi na promenu jednog parametra u BIOS-u. U svakom slučaju, iako i dalje predstavlja solidan izbor za uloženi novac, daleko ga je teže preporučiti od „mlađeg“ brata.

Da li se ovakva situacija dovoljno isplati AMD-u? Iako ne sumnjamo da bi svakako voleli da zarađuju više, situacija na tržištu i nesporni zaostatak u performansama za konkurencijom ih primiravaju da posluju na ovaj način. Naravno, ovakva situacija je sjajna za krajnje kupce, budući da za veoma malu svotu novca dobijaju performanse donedavno nezamislive u ovom cenovnom rangu. Kao što smo rekli, desktop tržište je jedino u kome AMD održava, a donekle i popravlja svoj tržišni udeo – mobilna platforma nije dovoljno konkurentna na mnogo načina, dok je situacija još gora na tržištu servera, na kome je Intel u poslednjim kvartalima prebacio 90% udela. Situacija se svakako neće značajnije promeniti makar do sredine naredne godine… kompanija Intel će početkom januara predstaviti Sandy Bridge arhitekturu i (još jednu) novu platformu, ali će i AMD imati šta da ponudi – početkom godine predstaviće prvi Fusion procesor kodnom imena Zacate, a najkasnije šest meseci nakon toga i potpuno novu arhitekturu kodnog imena Bulldozer, od koje u ovoj kompaniji mnogo očekuju kako na serverskom, tako i na high end desktop tržištu. U svakom slučaju, jedva čekamo, i možemo samo da se nadamo da će se tržišna utakmica još pooštriti, jer ćemo mi kao krajnji kupci od toga i imati najveću korist.

Procesore na test ustupio AMD.