Branko Maksimović Uvod
Korisnici koji prate više internet sajtova koji se bave opisivanjem hardvera i zahtevnih igara paralelno, verovatno su primetili da se o svakom novom naslovu najviše komentariše grafički aspekt. Pominje se podrška za Pixel i Vertex Shadere, razni izrazi kao što su specular i enviroinment mapping, skeletalna animacija i nove verzije dva dominirajuća API-ja, Direct X 9 i OpenGL 2.0. Dugo očekivani naslovi, kao što su Unreal Tournament 2003, Need For Speed Hot Pursuit 2 i slični, veoma su zahtevne igre, te je preporučljiva što brža grafička kartica i dosta sistemske memorije. Ipak, nivo grafike još nije dostigao naslove kao što su Grand Tourismo 3 ili Halo, koje smo videli na Sony PlayStation 2, odnosno Microsoft X-Box konzolama. Podsećanja radi, u srcu Microsoftove konzole, jeste Pentium III , ili bolje rečeno Tualatin Celeron, na svega 733 MHz, kao i GeForce 4 Ti jezgro na skromnoj frekvenciji. Pa ipak, manje atraktivne i po pitanju implementiranih naprednih rešenja definitivno inferiorniji naslovi, na kućnim računarima sa dvostruko bržim procesorem, dvostruko više sistemske memorije i dvostruko bržim grafičkim sistemom (istog tipa, što je još zanimljivije), ne rade zadovoljavajućom brzinom. Tako je PC korisnik primoran na upgrade, nadajući se novim atraktivnim igrama i po hiljaditi put puštajući kratki impresivni demo koji je stigao uz skupu grafičku karticu. Sa druge strane, sve ovo ne mora ni da bude loše. Lukaviji među nama će posle čitanja ovakvog jednog teksta izvući poruku i uštedeti. NV18 ne podržava Pixel i Vertex Shadere i nije atraktivna kupovina? Baš bi voleli da je tako.
Prva AGP 8x kartica koju smo testirali, bila je bazirana na SiS Xabre 400 čipu, a proizvođač čiji je model stigao do nas je bio Soltek. AGP 3.0 specifikacija podrazumeva maksimalni bandwidth od 2.1 GB u sekundi, barem kada je teorija u pitanju. Ubrzo smo, kao i kolege sa stranih web sajtova koje se bave sličnom tematikom, ustanovili da između AGP 8x i AGP 4x postoji razlika koja se može izmeriti, ali ona iznosi maksimalno 0.5% i to u testovima za koje se zna da intenzivno koriste memoriju. Da AGP 8x ipak nije novotarija koja nikada nikome neće značiti, potvrdiće i malo zdrave logike. Komunikacija grafičkog čipa, odnosno same kartice, obavlja se preko AGP porta. U ovom trenutku, zaboravimo da uopšte postoji AGP teksturisanje, fast-writes i Side Band Adressing. Sama komunikacija kroz AGP port je brža, te tako svi podaci između grafičkog sistema i ostatka (northbridge-a, CPU-a, memorije) koji i prvi put dolaze do GPU-a odnosno video memorije, idu upravo tim putem. Bez obzira što je IDE podsistem najveće usko grlo u današnjim PC računarima, dobro je iako se neki drugi delovi sistema koji mogu da predstavljaju usporenje, dodatno ubrzaju ili unaprede. Danas možda “nema veze”, ali će već sutra verovatno biti bitno, a da toga nećemo biti ni svesni. Trend kojim idu proizvođači grafičkih procesora je jasan, i tu je 3Dfx bio u pravu – AGP teksturisanje nije od velikog značaja jer se na grafičkim karticama nalazi sve više video memorije, čiji bandwidth i dalje predstavlja kočnicu za veoma brze moderne GP jedinice. Zamislite onda da se industrija potpuno okrenula AGP teksturisanju i da danas na grafičkim karticama imamo 4 ili 8 MB memorije (koja bi možda bila jako brza i imala ulogu svojevrsnog cache-a), a da se teksture i scene setup informacije smeštaju preko AGP porta! AGP bi trpeo veliki saobraćaj, mada verujemo da bi u tom slučaju već napredovao na AGP 16 ili 32x. Video cache bi bio veoma blizak grafičkom procesoru, a korišteni moduli bi verovatno bili DDR-II tipa. Ipak, ovakav scenario, pored potrebe za više sistemskog RAM-a, nikada ne bi bio brz kao što je danas jedan Radeon 9700 ili GeForce 4 Ti4600. Ono što je sigurno, jeste da bi takve kartice bile znatno jednostavnije i znatno jevtinije u proizvodnji i prodaji.
Ova mala hipotetička priča ima dvostruku ulogu. Iz nje se može videti značaj AGP-a uopšte i njegove nove inkarnacije (3.0). Ukratko rečeno – AGP kao port, u odnosu na PCI “nije toliko bitan”, ali i jeste, ako znate na šta mislimo.
nV18 – AGP 8x nV18 i nV28 su novi grafički procesori koje je nVidia predstavila da bi “skratila” vreme koje će proteći dok nam se u rukama ne nađe sample verzija njihovog novog Direct X 9.1 VPU-a. NV18 je malo doterani nV17 koji radi na pločama koje podržavaju AGP 3.0, ali je naravno, kompatibilan i sa AGP 4x i 2x matičnim pločama. Namerno smo rekli “malo doterani nV17” pošto je očigledno da izmene nisu vršene samo na tom polju. Ipak, razočarenje je usledelo kada smo saznali da je arhitektura GF4MX GPU-a ostala istovetna, tj. da nije dodata kompatibilnost sa Direct X 8 API-jem, tako da je i najnoviji nV17 samo Direct X 7 kompatibilan. Da li sadašnja situacija podseća na pozne dane 3Dfx-a, koji je tvrdio da je T&L nebitan i da će se transformacija i osvetljavanje brže izvršavati preko sistemskog CPU-a? Odgovorićemo negativno – sasvim smo sigurni da je nVidia-i ponestalo noviteta samo kada su u pitanju stara rešenja. NV30 zahteva dobro osvojen 0.13 mikronski proces i to je sve. Verujemo da će, uprkos zakašnjenju, ispuniti sva naša očekivanja. NV18 stiže u konfiguracijama sa 64MB video memorije, koja je na svim modelima koje smo do sada videli, bila BGA tipa, sa vremenom pristupa od 3.6ns. Znajući da samo AGP 8x neće doneti bitno ubrzanje u odnosu na AGP 4x bazirani MX440, nVidia je predvidela da MX440 8x ima default frekvencije od 275/500MHz, što je dovoljno da se izmeri razlika u odnosu na MX440, koji radi na 270/400MHz. U AGP 8x klasi, za sada nisu predviđeni MX420 i MX460, a posle pročitanog teksta, shvatićete i zašto.
NV28 je, analogno prethodnom, poboljšana verzija nV25 GPU-a, koji nije nazvan nV26 samo zbog “osmice” u imenu. Logično je da nVidia zna kako korisnici prate i njihove “fabričke” nazive, te je otuda i želja da se, barem po broju, približe famoznoj “tridesetici”. U datoj klasi, zamišljena su dva modela, koja će dodatno zbuniti manje obaveštene kupce. GeForce 4 Ti4800 je zapravo Ti4600 8x (primetićete stalno ponavljanje broja osam), a novi popularni Ti4400, dobija naziv GeForce 4 Ti4800 SE. “Ti4200 8x” će takođe imati dve konfiguracije – 64 i 128MB, s tim što će obe varijante raditi na 500 MHz za memoriju. Kao i uvek, očekuje nas prava poplava novih modela, a jedva čekamo da vidimo MSI, Leadtek, Gainward, Prolink, Chaintech i Club3D na delu. Svaki će u svojoj klasi, verujemo, ponuditi dobru cenu i što bolju overklokabilnost, pošto je 2D prikaz, barem u vremenu kada gotovo svi modeli u ovom segmentu zaslužuju manje ili veće pohvale, u drugom planu.
Kartica sa testa
Ako krenemo od samog pakovanja, počećemo i sa rečenicom koja kaže da je Microstar ovoga puta prevazišao sva očekivanja. U veoma veoma teškoj kutiji, dizajniranoj u novom sajber fazonu, našlo se mnogo toga, pa ćemo krenuti redom. CD-ovi sa softverom i igrama, stižu u slim kutijicama, a njihov broj je deset. Pored zaista sjajnih original igara, od kojih se ističu Morrowind i No One Lives Forever Game Of the Year Edition, tu je i još nekoliko atraktivnih naslova. WinCoder i Win Producer su već standardni za jednu Microstar ViVO karticu, a tu su njihova aktuelna i redizajnirana izdanja.
Lepo osmišljeni ViVo 4-in-1 džek (ne znamo kako bi ga drugačije nazvali), takođe je prisutan, a tu je i solidno dugačak kabal s-video tipa. Konvertor sa DVI-I na D-Sub sa 15-pina (za standardne CRT monitore) je standardno uvršten u pakovanje, a user manual je prevazišao svoj naziv jer se u njemu nalaze i uputstva za rukovanje sa WinCoder i Producer softverom, kao i objašnjenja kako podesiti karticu radi postizanja optimalnih performansi.
Sama kartica je na prvi pogled veoma lepa. Donekle je veća od mnogih MX440 kartica koje smo testirali (Innovision ili Eagle na primer). Korištena je za video kartice sve češća crveno lakirana circuit štampa. Primetno je i da je sam layout jednostavniji, nije pretrpan komponentama, te je nekoliko kondenzatora smešteno desno od GPU-a.
Kuler na grafičkom jezgru je orb tipa, solidne veličine i velikog broja obrtaja (nekih 5000). Zbog toga je malo bučniji od onoga na šta smo navikli. Na poleđini kartice gotovo da nema el. elemenata. Ugrađena memorija je Samsung-ov BGA sa vremenom pristupa od 3.6ns. Upravo sa ovim modulima smo imali veoma dobra iskustva pri testiranju GeForce 4 Ti4400 i MX460 modela.
Od izlaza su standardno prisutni DVI, ViVo i D-Sub konektori, a najveće iznenađenje predstavlja potpuno novi Philips-ov Video in Video Out enkoder, naslednik dobro poznatog SAA7108E. Njegova oznaka je SAA7114H, ali nema potrebe da je pamtite, jer verujemo da ćete je viđati u testovima veoma često. Karakteristike ovog čipa su video out do 1280 x 1024, i poboljšani video in. Nažalost, ništa vam više o ovom čipu nećemo reći, jer u drajverima (43.01) još uvek nije podržan, što je samo dokaz da je veoma svež.
Kvalitet slike
Instalacija je protekla veoma brzo, kao i kod svake nVidia kartice. Instalirali smo drajvere 40.72, koji su posle dobrih 28.32b i 29.42 WHQL , verovatno naslednici veoma veoma popularnih i ultra stabilnih 22.80, koje smo jako dugo koristili. Kvalitet slike u 1280 x 1024 je zaista sjajan, mada nam nije bilo jasno zbog čega je mod 1280 x 960 pri 100 Hz malo mutniji. Čak i u 1600 x 1200, nismo uspeli da nađemo zamerku u poređenju sa Microstarov G4Ti4200 sa 128MB. Moguće je i da je u pitanju neslaganje sa Samsung 959NF monitorem, mada ne verujemo da je to slučaj. Ipak, većina korisnika koristi 1024 x 768, 1152 x 864 ili 1280 x 1024, tako da mali nedostatak u 1280 x 960 nije toliko bitan. Moguće je, isto tako, da je samo reč o ovom primerku.
Test Setup Kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
AMD Athlon XP 2100+
MHz (166*10.5)
Matična ploča
Abit KX7-333 (CPU Decode:
Ultra, AGP 4x, Fastwrites, Ultra performance setting) VIA 4in1 drivers
v4.39 – powered by Chieftec Dragon 300W
Memorija
512MB PC2700 Samsung
@ 166 MHz (CAS 2, 2-5-2, 1T, 4 Way, Turbo…)
Hard Disk
IBM DeskStar DTLA 60GXP
“Death Star”
Video Karte
MSI G4MX440 8X 64MB – Detonatori 40.72 GeForce 4 Ti4600 – 128MB DDR – Detonatori 40.72 MSI G4MX440 64MB – Detonatori 40.72
Monitor
Samsung SyncMaster
959NF
Cooling
Thermaltake TT7+
DVD uređaj
Pioneer 116 DVD-ROM
CDRW uređaj
Teac CD-W540E 1.0F
Operativni sistem
Windows XP Service
Pack 1
Igre/Bench programi
Quake 3 Arena v1.17;
Demo 001 Lucas Arts Star Wars Jedi Knight Episode II MadOnion.com 3DMark 2001 Second Edition (build 330) Nova Logic Comanche 4 Benchmark Demo PowerVR’s VillageMark 1.1 MarkSpecORG ViewSPEC Perf 7.0
OpenGL testovi
Quake III Arena
Star Wars Jedi Knight II
SpecVIEW Perf 7.0
Posto je nV18 kartica radila na višim radnim frekvencijama, nema potrebe za
dodatnim komentarima iza svake tabele. Razlika između 400 i 500 MHz za memoriju
na MX440 odnosno MX440 8X modelima se vidi i pokazuje u praksi.
Direct 3D testovi
3DMark 2001 SE 330
Comanche 4
Village Mark
Isto tako, i u Direct 3D API-ju. Razlike između nV17 i nV18 su veće u testovima
kao što je VillageMark, koji ceni brzinu GPU-a i memorije, ali smo isto tako
videli da je razlika u Comanche 4 igri manja, jer ona više ceni podršku za Pixel
i Vertex Shadere. Najave
CodeCreatures i Chameleon Mark testovi su nažalost izostali, jer je, kao što znate, nV18 samo Direct X 7 GPU, bez podrške za Pixel i Vertex Shadere, koji su neophodni za ove testove. U nekom od sledećih testova, ponudićemo Unreal Tournament 2003 kao test igru, ali se čeka oficijelni patch koji će popraviti nestabilnost koja krasi inicijalnu verziju.
Overclocking
Ubrzavanje radnih frekvencija je naš omiljeni deo testiranja. Pokazalo se da neki modeli mogu znatno da se ubrzaju, neki ne, dok pojedine kartice ne pokazuju znatnu vajdu od ovog sporta. NV18 je izrađen u 0.15 mikronskom procesu, iste kompleksnosti kao i nV17, pa smo za njega očekivali približno iste rezultate tokom overklokovanja. Znali smo da će memorija verovatno dostići 600 i kusur megahertza, jer je BGA tipa sa oznakom od 3.6ns. Sa ranijim GeForce 4 MX440 modelima, dostizali smo nekih 320 do 330 MHz, a sa jednim primerkom 345 MHz, kada nismo mogli da sakrijemo oduševljenje. Koliko je oduševljenje bilo kada smo overklokovali G4MX440 8x karticu, verovatno nećete moći da zamislite. U stvari, više je bilo začuđujuće…
Naime, sa početnih 275 MHz, krenuli smo na 330 MHz, kada je sve radilo stabilno. Tako smo podizali core po 10 MHz i pokretali Q3 Crusher test u najvišoj rezoluciji. Postalo nam je pomalo dosadno, kada smo stigli do 380 MHz, tako da smo odmah prešli na 420 MHz, očekujući prekid rada i u 2D okruženju. Ne! Kartica je odradila čitav set testova. Zaista, već smo se zabrinuli i postavili core na 450 MHz, kada je kartica pri ulasku u Quake III, blokirala, te smo morali da resetujemo sistem. Kako smo utvrdili krajnju stabilnu frekvenciju za jezgro, koja iznosi 430 MHz, shvatili smo da je to za čitavih 160 MHz preko fabričkih vrednosti. Cooler na Microstar kartici nije preterano masivan, niti je od bakra, a postigli smo rezultate kao da smo koristili hlađenje sa nitrogenom. Memorija je reagovala isto tako… Sa 512 MHz, koliko je default za MSI model, stigli smo do fantastičnih 720, čitavih 100 i kusur pravih MHz preko. Morate priznati, sjajan rezultat. Pitamo se da li je iko od stranih testera imao ovakav primerak.
I Microstar vas ohrabruje da overklokujete. Rečenica “You should overclock your card”, pri svakom startovanju sistema, ponavljaće se ako instalirate drajvere sa CD-a i Microstarov MSITurbo softver, sve dok to zapravo i ne uradite!
Naravno, dobitak je očekivano visok, mada nismo mogli da pretpostavimo da će biti slučajeva kada će i GeForce 4 TI4600 biti prestignut. U 3DMark-u ipak, nedostatak Pixel i Vertex Shadera, kao i duplo manji broj pipeline-a, čine da Ti4600 bude nedostižan.
Zaključak
U sadašnjem trenutku, bez Direct X8 kompatibilnog GPU-a, nećete mnogo izgubiti. Efekti na vodenim površinama u igrama kao što su No One Lives Forever 2, Morrowind i Renegade, izgledaju daleko bolje, ali to je samo efekat na vodi, koja se retko i pojavljuje. Microstar nas je sa G4MX440 8x oduševio ! Veliki broj igara u lepim tankim kutijama, visok kvalitet izrade i kvalitet 2D prikaza, zatim neverovatna overklokabilnost, ne mogu da nas ostave ravnodušnim, bez obzira na to koliko smo sličnog hardvera “propustili kroz ruke”. Microstar se u svim segmentima i definitivno svojski trudi da privuče pažnju na svoje proizvode, i samo zbog toga mu treba skinuti kapu. Međutim, i bez sve “šminke”, ovaj proizvod bi bio ono što jeste – pouzdan, kvalitetan i dobro balansiran kada su u pitanju cena i kvalitet.
Karticu na test ustupila firma Pakom, 018/521-116