Benchmark Redakcija
Petar Gredelj nVidia nForce 2
Da najveći svetski proizvođač 3D akceleratora itekako dobro ume da napravi pravi čipset, mogli smo se uveriti već na samom njenom debiju. Setimo se, krajem prošle godine nVidia je tržištu ponudila nForce čipset sjajnih specifikacija i odličnih performansi koji međutim nije napravio adekvatne rezultate – zašto? Razloga za to ima nekoliko, od kojih bi po prioritetima ovom prilikom trebalo izdvojiti tri:
1. Izuzetno loš “timing” pri izlasku na tržište. Nforce je uleteo “u makaze” dva VIA čipseta; i dok se sa tada još uvek aktuelnim KT266 nForce 2 nosio i više nego uspešno, KT 333 sa pravom podrškom za memorijski DDR PC2700 standard je bio isuviše veliki zalogaj. 2. Neuspeo pokušaj nVidia-e da kupcima silom nametne kupovinu matične ploče sa integrisanim grafičkim jezgrom. Svaki iole zahtevniji kupac sam želi da donese odluku o kupovini 3D akceleratora. Iako je tadašnji integrisani GF2 MX u 80% slučajeva sasvim pristojno odgovarao potrebama većine korisnika, većeg uspeha nije bilo. Dok se nVidia dosetila da na tržište pošalje 415 verziju čipseta (bez integrisanog grafičkog jezgra), već je bilo prekasno – VIA je ponovo uhvatila korak a želju nVidie da postane uspešan proizvođač sistemskih čipsetova makar na trenutak udaljila od realnosti 3. Izuzetno loš odziv proizvođača matičnih ploča. Razloge ovome treba potražiti u nekim dubljim analizama kojima ovde nije mesto, ali činjenično stanje govori da osim MSI-ja i ASUS-a niko ozbiljnije nije uleteo u avanturu zvanu nForce
Poučena svim ovim iskustvima, naoružana novim saznanjima, nVidia godinu dana kasnije kreće u tržišne poduhvate, čini se, spremnija no ikad. Iako je nForce 2 čipset zvanično i vrlo pompezno najavljen još krajem drugog kvartala tekuće godine, moralo je proći nešto više od 3 meseca da bi se došlo do prvih test primeraka matičnih ploča. Mora se priznati, taj period se dobrano odužio, skoro da smo pomislili da od velikog poduhvata opet neće biti ništa. Međutim…
nForce 2 čipset je danas pred nama, aktuelniji i snažniji nego ikad, pogledajmo šta nam to novo donosi… Koncepcija prethodnog čipseta je vrlo slična onoj koju je nVidia primenila u svom debitantskom pokušaju. Podsetimo se, sa nForce čipsetom nVidia je prva tržištu ponudila dual channel memorijsku podršku što je rezultovalo performansama koje su ovaj čipset izbacile na sam vrh, ispred svih konkurenata. Opet je nVidia pripremila dve različite varijante svog čipseta (može se reći i četiri ako bi se malo poigrali kombinatorikom); prva sa integrisanim grafičkim jezgrom – IGP (Integrated Graphics Processor) a druga bez – SPP (System Platform Processor). Naravno, kod ovog prvog, unapređeno je i pomenuto grafičko jezgro; nekadašnji GF 2 MX zamenio je noviji i jači GF 4 MX. Logično, memorija se u ovom slučaju pozajmljuje iz sistemskih resursa. Za razliku od prethodnog, novi nForce čipset umesto 32 može da adresira čak do 128 MB memorije. Podsetimo se i specifikacija: •
256 Bit 3D accelerator •
Shading Rasterizer with DirectX8 support •
No Pixel or Vertex shaders (only with GeForce 3 and GeForce 4 Ti) •
32 Bit Stencil Buffer •
Accuview Anti-Aliasing •
Multiple-display support through nView •
Digital Vibrance Control •
Hardware DVI-Out for TFT displays •
Resolutions up to 1920×1440 •
Integrated PAL/NTSC TV encoder for TV-out up to 1024×768 •
MPEG-2 hardware decoding Ono što je dobro i što se mora još jednom napomenuti, nVidia nije dozvolila da joj se ponovi ista greška kao prvi put. Sada je prioritet dat SPP verziji čipseta i svi proizvođači su na tržište izašli upravo sa tom verzijom čipseta na matičnim pločama. Modeli sa IGP-om za sada se pominju samo u najavama… Pre nego nastavimo sa daljim predstavljanjem nForce 2 čipseta, pogledajmo na čas uporedne karakteristike danas aktuelnih čipsetova za AMD K7 platformu. Poređenja radi, date su i karakteristike prethodnog nVidia čipseta…
nVidia nForce2 IGP
nVidia nForce2 SPP
nVidia nForce 420-D
VIA KT400
FSB
200 MHz 266 MHz 333 MHz
200 MHz 266 MHz 333 MHz
200 MHz 266 MHz
200 MHz 266 MHz 333 MHz
Memory Architecture
64-bit Dual Channel DDR
64-bit Dual Channel DDR
64-bit Dual Channel DDR
64-bit Single Channel DDR
Memory Speeds
200 MHz 266 MHz 333 MHz 400 MHz
200 MHz 266 MHz 333 MHz 400 MHz
200 MHz 266 MHz
200 MHz 266 MHz 333 MHz
Memory Support
3.0 GB
3.0 GB
1.5 GB
4.0 GB
Memory Bandwidth
6.4 GB/s
6.4 GB/s
4.2 GB/s
2.7 GB/s
Chipset Interconnect
Hypertransport (800 MB/s)
Hypertransport (800 MB/s)
Hypertransport (800 MB/s)
VIA V-Link (533 MB/s)
AGP
AGP 8x/4x
AGP 8x/4x
AGP 4x
AGP 8x/4x
PCI
Do 5 (32-bit)
Do 5 (32-bit)
Do 5 (32-bit)
Do 5 (32-bit)
USB
6 x USB 2.0
6 x USB 2.0
4 x USB 1.1
6 x USB 2.0
Firewire
Da
Da
Ne
Ne
Ethernet
nVidia 10/100 Ethernet
nVidia 10/100 Ethernet
nVidia 10/100 Ethernet
Ne
Audio
nVidia APU1 “SoundStorm” 6-Channel
Audio
nVidia APU1 “SoundStorm” 6-Channel
Audio
nVidia APU1 “SoundStorm” 6-Channel
Audio
AC’97
Graphics
GeForce4 MX GPU with up to 128MB Memory
Ne
GeForce2 MX GPU with up to 32MB Memory
Ne
IDE interface
Ultra ATA/133
Ultra ATA/133
Ultra ATA/100
Ultra ATA/133
nForce čipsetovi i dalje poseduju unikatnu mogućnost memorijskog rada u dvokanalnom režimu. Zbog te namene, nForce čipsetovi imaju memorijske kontrolere sa dva posebna data BUS-a, čime memorijski kontroleri dupliraju maksimalni protok podataka, jer interfejs u ovom slučaju praktično radi u 128-bitnom umesto u 64-bitnom režimu. Teoretski, to bi značilo (na žalost, u praksi smo ipak daleko od ovakvih rezultata) da pri DDR400 setovanjima imamo neverovatnih 6.4 GB/s memorijskog protoka, pri DDR333 – 5.4 GB/s a pri korištenju DDR266 standarda “samo” 4.2 GB/s. Uporedimo li to sa maksimalnim protokom od 2.7 GB/s. koji nam omogućava KT400 čipset, jasno ćemo videti čija je tehnologija naprednija. No ipak, ta razlika u praktičnom radu nije ni približna onome što govore brojevi… Da bi “uključili“ dvokanalni režim rada, neophodna je upotreba dva ili maksimalno tri memorijska modula koliko nForce 2 čipset može maksimalno da adresira. Četiri već ne, stoga niti na jednoj ploči sa ovim čipsetom nećete pronaći četiri memorijska slota. Takođe, nije svejedno u koje slotove ćete postaviti memorijske module. Postavite li ih po nekoj logici u prva dva mem. slota, ništa od dual rada…ali, ako ih postavimo u prvi i treći, dual memorz kontroler se uključuje i dobijeni rezultati su uočljivo bolji. Uostalom, u to ćete se i sami uveriti nešto kasnije kada na red dođu rezultati… U razmaku između dva čipseta nVidia je jako mnogo radila na unapređenju tehnologije pod imenom DASP (Dynamic Adaptive Speculative Preprocessor). Ova tehnologija daje mogućnost memorijskom kontroleru da na osnovu upotrebe višestrukih algoritama mnogo bolje radi predikciju podataka, kao i poboljšanje memorijskog pristupa. Po rečima odgovornih ljudi ove kompanije, na tom polju je u periodu između izlaska dva čipseta napravljen vrlo veliki napredak. Nema više neželjenog zagušenja procesora i data prefetching sada funkcioniše daleko uspešnije nego pre. Kako na pravi način podesiti setovanja? Odmah da napomenem, a ovo naročito važi za dosadašnje korisnike VIA čipsetova – zaboravite na asinhroni mod rada! nVidia strogo preporučuje sinhroni rad, što bi u praksi značilo da brzinu memorije obavezno treba postaviti na istovetnu vrednost kao i takt magistrale procesora. Naravno, što je ona viša to su i dobijeni rezultati bolji; ako uzmemo kao pretpostavku da je u našim uslovima još uvek nemoguće doći do Athlon XP procesora koji rade na 166 MHz-noj magistrali a i do procesora koji to mogu da izdrže takođe, otključavanje procesora se možda kao nikada do sada postavlja kao neminovnost. Šta sve navedeno konkretno znači? Ukoliko vaš procesor nije otključan ili ne može da dosegne 166 MHz pri kojoj vrednosti bi uključili sinhroni rad (govorim u ovoj situaciji samo o zvaničnim vrednostima), najbolje je da vrednosti magistrale odnosno memorijskog takta ostavite na 133 MHz. Pokušate li sa (kao do sada što smo činili na VIA pločama) podizanjem vrednosti memorijskog takta, kao rezultat ćete dobiti lošije rezultate nego da ste je ostavili da radi na default 133 MHz taktu. Neobično ali tako je…ako nVidia kaže da tako treba, moramo poslušati. Intel ima svoju HUB arhitekturu, VIA svoj V-Link, SiS koristi MuLTIOL, dok nVidia poseduje sopstveni odgovor za interkonekciju između North & South bridge-a, pod imenom HyperTransport. Sa svojim (opet teoretskim) protokom od 800 MB/sec. HyperTransport značajno nadmašuje sve ostale konkurente. Već smo naučili da kod nVidie ne postoji klasična podela na northbridge odnosno southbridge, proizvođač je rešio da ih “krsti“ drugim imenima i mi ih zato moramo klasifikovati na odgovarajući način. Novi čipset – novi južni most ili pravilno rečeno MCP (Media & Communications Processor), sada u dve varijante: MCP odnosno MCP-T pri čemu ovaj prvi označava takozvanu “light edition“ varijantu. Za razliku od prvog nForce čipseta, APU (Audio Processing Unit) je sada privilegija samo jače varijante dok je ranije dolazio “po defaultu“. Takođe, verzija koja u svom nazivu ne nosi sufiks “T“ je uskraćena za integrisani IEE1394 kontroler, odnosno podršku za drugi, 3COM-ov LAN kontroler što su takođe novine koje donosi novi MCP. Podržan je naravno i Ultra ATA 133 IDE interfejs što se već može smatrati uobičajenim, isto kao i USB 2.0… Kad već pomenuh drugi mrežni adapter, red je da za njega ponudimo i obrazloženje. Neki će se zapitati čemu, s pravom? Evo kako stoje stvari… Budući da su u mnogim, jelte tehnološki naprednijim zemljama od nas (mislim pri tome konkretno na zemlje sa razvijenom telekomunikacionom infrastrukturom), stari (da li i dobri?) modemi zamenjeni naprednijim uređajima za pristup internetu, jedna mrežna karta zna biti nedovoljna. To naročito važi za slučaj kada je upravo računaru nakačenom na primera radi DSL vezu, taj mrežni adapter zauzet konekcijom na kablovski ili DSL modem – logično, nedostaje mu još jedna mrežna “karta” za konekciju sa ethernet mrežom. E za upravo takve slučajeve, nVidia je smislila ou pogodnost. Složićete se da ćete se teško naći u takvoj situaciji ali red je da se pomene. MCP-T čip nosi podršku za standardni nVidia i dodatni 3COM LAN, stvar je proizvođača matičnih ploča da li će uz minimum ulaganja (bukvalno rečeno, jedan dodatni konektor) korisnicima omogućiti ovu pogodnost. Eto, primera radi, Chaintech to nije učinio iako 7NJS model u sebi nosi tu (skuplju) verziju MCP čipa.
