Pobednički test AMD nagradnog konkursa: Gigabyte R9 290

Ivan Gligorijev Odabrati pobednika našeg nagradnog konkursa je u suštini bilo veoma lako. U prilog toj tezi govori da je svih 5 članova žirija, u koje računamo i glas publike, kao pobednika proglasilo test koji možete videti ispod, autora pixell-a. Reč je o dugogodišnjem, dobro poznatom članu našeg foruma, koji je ovom prilikom demonstrirao zavidan nivo entuzijazma i profesionalnosti. Ne samo da smo dobili izuzetan prikaz uređaja, već se u tome otišlo i par stepenika iznad. Pixell je upotrebio i ponešto od opreme kakvom ni mi ne raspolažemo, zatim, primera radi, dodao nereferentno hlađenje na karticu i prikazao ceo proces, i sveukupno na jednom višem nivou dočarao neke stavke koje ni mi ne obrađujemo tako često, pa smo uvereni da ćete u testu uživati. Naravno, za potrebe prikaza smo ponešto promenili – ništa bitno, i ništa suštinski. Prosto, morali smo da prilagodimo formu objavi na sajtu, malo izmenimo redosled slika i tome slično. No, ništa što nismo morali da promenimo nismo ni dirali, tako da vas čeka skoro potpuno originalan prikaz u izvornoj formi. Da ne dužimo dalje, vrednom dobitniku, ali i ostalim dobitnicima još jednom srdačne čestitke od Benchmark redakcije. Uživajte! Pixell Više od HD igranja – R9 290 protiv 6.2 miliona piksela
Kvalitet kompleksnog grafičkog prikaza, bilo da se radi u 3D projektima ili igrama na računarima je oduvek bio direktno vezan za dve stvari – snagu grafičkog podsistema i rezoluciju izlazne jedinice – monitora. Budući da je godinama snaga grafičkih kartica eksponencijalno rasla bilo je očekivano da će se taj trend preneti i na svet monitora. Na to smo čekali daleko duže budući da su prvi LCD monitori sa 1920 x 1200 rezolucijom bili dostupni pre gotovo deset godina. Sada imamo slučaj da nam je pred vratima 4K rezolucija, inovacija najavljena kao najveća revolucija u skorijoj istoriji monitora. Imaju li današnje najbolje kartice dovoljno snage da se uhvate u koštac sa tri ili četiri puta većom rezolucijom od današnjeg standarda? Danas to proveravamo.
 
Cilj ovog opisa je prikaz grafičke snage AMD R9 290 grafičke kartice i sposobnost iste da se izbori sa rezolucijom koja prelazi, sada već ustaljenu, Full HD rezoluciju kao i definisanje optimalnih grafičkih podešavanja najnovijih igara u “Eyefinity” postavci korišćenoj u tu svrhu. Rezolucija u kojoj su testiranja obavljena je 3240 x 1920 piksela i dobijena je spajanjem tri Full HD monitora. Dobijena rezolucija, iako ukupno dva miliona piksela manja od 4K rezolucije, trenutno je najbliža njoj i dobra referenca za upoređivanje sa budućim Ultra HD monitorima.  

 
Pakovanje – utisci
AMD R9 290 grafička kartica stiže u tamnoj kutiji sada već ustaljene veličine najsličnije kutijama u kojima se isporučuju ATX matične ploče pune veličine. Na prednjoj strani nalaze se prepoznatljiv Gigabyte logo pri vrhu i oznaka modela pri dnu sa osnovnim podacima o količini i vrsti memorije koju grafička kartica poseduje. Veći deo prednje strane zauzima grafika nalik oku nekog robota. Upada u oči i oglašavanje podrške za Ultra UH rezoluciju. Na bočnoj i zadnjoj strani nalaze se generičke informacije o specifikaciji i tehnologijama koje ova serija grafičkih kartica podržava. Ukratko, Proizvodni proces od 28nm, DirectX 11.2 podrška, 4 GB DDR5 memorije i PCIe 3.0 standard povezivanja.


Unutar pakovanja nalazimo korisničko uputstvo, disk sa drajverima i aplikacijama kao i adapter 2 x molex na 6 pin PCIe. Unitrašnje pakovanje na par mesta nosi utisnut diskretan Gigabyte logo ali je konačno mišljenje o pakovanju je slabo jer oprema koja stiže uz karticu ne doprinosi opštem utisku kupovine kartice visoke klase.
 
 
 AMD svoj referentni prepoznatljiv izgled kartice nije menjao dugi niz godina. Sama kartica je nešto duža od 27cm i široka oko 10cm što je svrstava u klasu najdužih na tržištu te zahteva komotnije kućište sa većom unutrašnjošću. Plastičan oklop crne boje stilizovan je crvenim reljefnim linijama koje razbijaju monotoniju. Budući da su sve R9 290 kartice referentnog dizajna jedino nalepnica na crvenom ventilatoru otkriva partnera od kojeg je stigla. Kartica nema zadnji oklop koji bi možda doneo malo više estetike i poboljšao hlađenje tako da zadnja strana prikazuje samo crni PCB uz neizostavne nalepnice. R9 290 koristi dva PCIe konektora za napajanje: šestopinski i osmopinski što teoretski čini karticu sposobnom da potroši do 300W.
 


 
Od konektora na kartici su prisutna dva DVI porta, HDMI i Display port uz naznaku da analogni izlaz više nije moguće dobiti konverzijom DVI na D-Sub jer ta opcija više nije podržana. Od R9 290 serije AMD je omogućio upotrebu bilo koja tri konektora istovremeno uz uslov da povezujete tri identična monitora. Ovo praktično znači da za uživanje u više od dva monitora više nisu potrebni aktivni DP to DVI adapteri.



Crossfire konektori i mostovi su sada prošlost jer se komunikacija među više kartica sada obavlja preko PCI-Express magistrale. U neposrednoj blizini nekadašnjih Crossfire portova nalazi se i BIOS prekidač koji na R9 290X modelu omogućava prebacivanje između dva moda “Quiet” i “Uber” ali su BIOS-i na R9 290 karticama identični.
Hlađenje
Za skidanje gornjeg plastičnog oklopa hlađenja potrebno je odvrnuti po tri šrafa sa gornje i donje strane i povući oklop unazad, u pravcu ventilatora. Masivni hladnjak koji bakarnom bazom naleže na R9 290 procesor poseduje Vapor Chamber tehnologiju a za odvođenje temperature sa baze zadužena su 42 aluminijumska rebra kroz koje duva ventilator sa kraja kartice ka konektorima, izbacujući vreo vazduh van kućišta. Ventilator proizvodi firma NKT, model je FD7525U12D , deklarisan je za rad na 12V i 1.70A.
 
Kod hladnjaka najviše čudi izostanak toplotnih cevi (heatpipe-ova) jer iako VaporChamber baza može efikasno da ukloni toplotu sa grafičkog procesora mišljenje autora ovog teksta je da aluminijumska rebra ne rade dovoljno dobro posao zbog svog zatvorenog tipa te je potrebno da veliki protok vazduha struji oko (kroz) njih da bi ohladio karticu.
 
Naknadnim odvrtanjem 12 šrafova koji drže metalni oklop, dva šrafa na delu sa konektorima odnosno četiri manja šrafa koji drže bazu priljubljenu uz grafički procesor moguće se skinuti kompletno hlađenje. Metalni oklop hlađenja je konstruisan da naleže na naponsku sekciju i na memorijske čipove. Termo-provodljiva smesa nanešena na procesor je srednjeg kvaliteta, cesto ranije viđana već već postavljena na telima raznih “box” procesorskih hladnjaka. Bakarna baza nema visok kvalitet završne obrade.  
 
Centralno mesto na štampanoj ploči zauzima R9 290 jezgro grafičkog procesora površine 438 mm2, proizvedeno od strane TSMC kompanije u 28 nm proizvodnom procesu. Jezgro nije pokriveno heat spreader-om već poseduje samo zaštitnu “ogradicu” koja štiti jezgro od neravnomernog pritiska hladnjak. Procesor okružuju 16 čipova GDDR5 memorije proizvedenih od strane ELPIDA-e, oznake W2032BBBG 6A F u formaciji 64M x 32, deklarisanih za rad na 6.0 Gbps uz napon od 1.5 V.  


Naponska sekcija kartice sastoji se od 5 + 1 faze i kontrolisana je od strane IR 3567B kontrolera. Tehnologije koje AMD neguje a tiču se napajanja kartice nose naziv PowerTune i ZeroCore čiji je zadatak mogućnost traženja “zlatne sredine” odnosno kontrolisanja količine napajanja, zahteva za performansama, operativne temperature i kontrole okretanja ventilatora. Generalizovano, ukoliko kartica ima dovoljno napajanja i dobro je hlađena neće biti problema u obradi materijala koji joj je zadat punom snagom grafičkog procesora. Logično, ukoliko kartica dođe do limita napajanja, postane preterano topla ili dobija manji zahtev za obradom to će rezultovani smanjenim radnim taktovima a u slučajevima Crossfire upotrebe čak i isključivanjem jedne od kartica.

 Nakon početne instalacije kartice i povezivanja, po podizanju sistema neophodno je skinuti poslednje dostupne drajvere sa AMD sajta jer drajveri koji dolaze na disku uz karticu su i već zastareli i pored svega označeni kao BETA. U vreme pisanja ovog teksta i testiranja AMD još uvek nije izbacio WHQL drajvere iako je prošlo gotovo dva meseca od zvaničnog izlaska R9 290 serije na tržište. Pokretanjem osnovnih alatki dobijaju se informacije o većini stvari koje su interesantne. Kartica radi na podrazumevanim vrednostima, ASIC grafičkog čipa je 68,9% dok memoriju, koju smo već videli izbliza, pravi Elpida. PowerTune radi odlično, smanjujući potrošnju u modu mirovanja ili čak i isključivajući ventilator i veći deo kartice kada su monitori isključeni a kartica nezapslena (zelena dioda na poleđini).

Prva stvar pri početku testiranja koja upada u oči je neobično visoka temperatura grafike u modu mirovanja ili pri 2D radu. Kartica konstantno radi na oko 50 stepeni Celzijusa uz minimalni, gotovo nečujni šum ventilatora koji se vrti na oko 20% odnosno oko 1100 obrtaja.
[modul]specifikacija=5213[/modul] 
 
 
Bateriju testova započinjemo Unigine Heaven 4 testom i dobro poznatim Crysis Warhead Benchmark alatom. Tu dolazimo do novih, neprijatnih saznanja po pitanju temperatura i buke. Grafičkoj kartici je na podrazumevanim podešavanjima dovoljno manje od pet minuta da dostigne svoju najveću dozvoljenu temperaturu od 94 stepena i uz, sada već, pristojno bučan ventilator od 51% obrtaja kreće da obara radne taktove.  
 
Zaključak je da referentno hlađenje jednostavno pada na ispitu. Gorak ukus ostavlja i činjenica da grafika ne može da radi na svojim podrazumevanim vrednostima duži vremenski period. Ako se vratimo na početak i bacimo pogled na tabelu sa specifikacijama možemo zaključiti da nam je to i nagoveštavano (radni takt do 947 MHz). Žrtvovanje performansi zarad temperature i buke je krupan korak preko kojeg su u AMD-u morali da pređu izborom nesumnjivo lošijeg hlađenja.
 
Za utehu, kartica stabilno radi na podrazumevanim vrednostima od 947 MHz duži vremenski period ukoliko se brzina okretanja ventilatora fiksira na 60% (oko 3280 obrtaja) ali je to jednostavno daleko od prijatnog za uši. Buka koja se stvara je slična omanjem fenu za kosu a bilo kakvo kompenzovanje pojačavanjem zvučnika ili sakrivanjem kućišta nosi nove kompromise sa sobom, kompromise koje kartica ovog ranga ne bi smela da ima. Upravo zbog problema sa bukom i temperaturom dalje testiranje sa fabričkim postavkama gubi svaki smisao pa je u pomoć pozvana teška mehanizacija zadužena za hlađenje.
 Do današnjeg dana samo su dve firme zvanično potvrdile kompatibilnost svojih grafičkih hladanjaka sa AMD R9 290 serijom. U pitanju su Artctic Cooling sa modelima Accelero Xtreme III i Hybrid i Prolimatech sa modelom MK-26. Danas idemo korak dalje i ispitujemo da li proizvod manje poznate nemačke firme Alpenföhn može efikasno da ohladi Hawaii čip. Model sa testa nosi ime Peter i ovo je verovatno globalna premijera ovog hlađenja na jednoj R9 290 kartici.
 
Hlađenje dolazi u kutiji srednje veličine čija unutrašnjost krije veliki niklovani hladnjak iznad kojeg je zapakovana šina predviđena za montiranje ventilatora. Na dnu kutije nalazi se bela kutijica sa dodatnom opremom. Alpenföhn Peter je prevasnodno zamišljen kao pasivni hladnjak sa dodatnom mogućnošću montiranja aktivnog hlađenja.  
 
Oprema koja stiže uz hlađenje je impozantna. Sve je tu, od zasebnog hladnjaka za naponsku sekciju, malih pasivaca za memoriju kojih ima ukupno 33, sistema za montažu na gotovo sve trenutno dostupne grafičke kartice, termalne paste i termalnog lepka pa sve do šina za ventilatore, nosača za montiranje istih na PCI otvore na zadnjoj strani kućišta i detaljnog korisničkog uputstva. Prvi utisak stečen otpakivanjem hlađenja je strahopoštovanje prema čuvenom nemačkom inženjeringu.  
 
Iz baze hladnjaka izlaze šest toplotnih cevi koje se završavaju u dva odvojena segmenta kompletirajući telo hladnjaka prošarano brojim aluminijumskim rebrima. Završna obrada baze nije na visokom nivou ali nakon nekog vremena potrošenog na poliranje stvar se da lako ispraviti. Ovde se jasno vidi da ispod nikla osnovu hladnjaka čini bakarna baza.  

 
Upotrebom predviđenog alata lako se montiraju nosači koji prolaze kroz rupe u štampanoj ploči grafike predodređene za montažu hladnjaka. Ali pre instalacije glavnog dela potrebno je fiksirati pasivne hladnjake za komponente kojima je potrebno hlađenje. U ovom slučaju: primarna naponska sekcija, deo izdvojenog napajanja bliži konektorima za monitore i grafička memorija.  
 
Zbog manjeg profila prednjeg dela tela hladnjaka potrebno je postaviti niže pasivne hladnjake na memorijske module levo od procesora. Skidanje zaštite oko jezgra grafičkog procesora nije neophodno ali je ovom prilikom ipak odrađeno da bi se osiguralo pravilno naleganje baze hladnjaka na grafičko jezgro zbog jako male razlike u visini između jezgra i zaštite. Nakon provlačenja nosača kroz predviđene rupe potrebno je postaviti silikonske podloške i pritegnuti šrafove koji čvrsto drže i priljubljuju bazu hladnjaka uz grafički procesor.  
 
Iz profila gledano, telo ne dodiruje pasivne hladnjake a prostor koji grafička kartica sada zauzima je narastao na dva i po mesta u kućištu. Pored prostora, i težina kartice je drastično porasla na nešto više od 900 grama.

 
 Odmah nakon izlaska Radeon R9 290 grafičkih kartica i prikaza specifikacija jako sličnih R9 290X modelu kod korisnika se pobudila sumnja da je AMD ostavio mogućnost otključavanja šejdera. Ovo se u određenom broju primeraka ispostavilo kao tačno. Da bi svoj R9 290 model pretvorili u starijeg brata potrebno je pomeriti BIOS prekidač na kartici u poziciju bližu konektorima za napajanje kartice, skinuti neki od R9 290X BIOS-a i korišćenjem programa kao što su ATIFLASH, iz DOS-a, upisati željeni BIOS. Kod ove kartice pokušaj za otključavanje je obavljen ASUS R9 290X BIOS-om ali, na žalost, nije urodio plodom. Kartica (koja je inače iz 1337 šarže) nakon upisivanja novog BIOS-a pokazuje promenu modela ali ne i promenu u broju šejdera.
 
Širom interneta su se pojavili i takozvani PT1 i PT3 BIOS-i, modifikovani od strane korisnika koji su optimizovani za otključavanje maksimalne voltaže, ukidaju v-drop (smanjenje napon usled opterećenja) ali i sprečavaju karticu da koristi sisteme za regulaciju napona terajući je da radi na najvišim podešavanjima sve vreme. Razlog zbog kojeg se izbor mnogih korisnika svodi na ASUS R9 290X BIOS je podrška programa „GPU Tweak“ koji potpisuje Asus a koji ima mogućnost regulacije voltaže grafičkog procesora.  
 
Logično, za korišćenje ovog programa neophodan je ASUS BIOS na kartici a pošto trenutno sve kartice iz R9 290 serije referentne izvedbe to ne predstavlja problem. Overklokovanje kartice je pokušano tek nakon zamene hlađenja jer je temperatura ,odnosno loše fabričko hlađenje, ograničavalo čak i rad kartice na svojim podrazumevanim podešavanjima. Karticu je na podrazumevanim podešavanjima, bez dizanja napona moguće ubrzati 15% (GPU) odnosno 6% (MEM) dok se promenom napona dobija oko 23% za procesor u odnosu na fabričke vrednosti dok memorija ne profitira promenom (GPU) napona.  

Buka
Za testiranje jačine zvuka koji dolazi iz ventilatora rashladnog sistema korišćena je Sound Meter Android aplikacija. Uređaj je postavljen na 25 cm bočno od grafičke kartice i merenje je vršeno tri puta po pet minuta u kontinuitetu dok je grafička kartica radila pod punim opterećenjem. Rezultat govori ono što je bilo očigledno a to je da je referentno hlađenje daleko glasnije od nereferentnog. Bilo kakvo video ili audio snimanje samog rada kartice ne može da u potpunosti dočara buku koju proizvodi referentni model zbog distorzije i izobličenja koje se javlja na snimku. Opisno poređenje bi bilo najsličnije malom fenu za kosu.
 
Jednostavno rečeno – fabričko hlađenje je neprijatno slušati pri obrtajima od oko 3.000 rpm (oko 60%) a nemoguće slušati više od par minuta na obrtajima preko 3.500 (preko 65%) jer je jednostavno zaglušujuće. Pored fabričkog, nereferentno hlađenje potpomognuto sa dva srednje tiha ventilatora (Thermaltake TT-1225) prija uhu i stvara jedva čujan huk, ništa glasniji od kvalitetnog CPU hlađenja.

 
 Za potrebe upoređivanja razlike u temperaturama između fabričkog i naknadno montiranog hlađenja Intel i5-2500K procesor je vraćen na podrazumevane vrednosti i instaliran mu je referentni hladnjak. Merenje temperature je, pored programa specijalizovanih za to, obavljeno i korišćenjem beskontaktne infracrvene kamera marke FLUKE, model Ti10. Ambijentalna temperatura na početku testiranja bila je 24,3 C0 dok se krajem testiranja popela na 26 C0.
 

 
Kartica sa referentnim hlađenjem u modu mirovanja: Temperature grafičkog procesora se kreću u rasponu od 30 do 34 stepena.  

 
Kartica sa referentnim hlađenjem pod punim opterećenjem: Zadnji deo kartice pokazuje 88,2 stepena a MSI Afterburner očitava vredosti od 94 stepena. Kartica posle nepunih pet minuta obara taktove da bi ohladila sebe, ne povećavajući broj obrtaja iznad 51%.  
 
Kartica sa referentnim hlađenjem pod punim opterećenjem sa ventilatorom fiksiranim na 60%: Zadnji deo kartice pokazuje 75,2 stepena, MSI Afterburner očitava vredosti od 85 do 88 stepena celzijusa. Grafička ne obara taktove ali je buka koju proizvodi ceo sistem hlađenja prevelika za normalan rad i funkcionisanje.  
 
Kartica sa Alpenföhn Peter hlađenjem, bez ventilatora (pasivno hlađena) u modu mirovanja: Temperature grafičkog procesora se kreću u rasponu od 30 – 32 stepena.  
 
Kartica sa Alpenföhn Peter hlađenjem, bez ventilatora (pasivno hlađena) u pod punim opterećenjem: Zadnji deo kartice pokazuje 76,1 stepen, MSI Afterburner očitava vredosti od 94 stepena. Grafika počinje da obara taktove da bi ohladila sebe. Test je prekinut nakon 5 minuta da bi se izbeglo eventualno oštećenje kartice. Ovo je dokaz da ipak nije moguće pasivno hladiti Hawaii čip.  
 
Kartica sa Alpenföhn Peter hlađenjem, sa dva TermalTake 12cm ventilatora u modu mirovanja: Temperature grafičkog procesora se kreću u rasponu od 30 – 32 stepena.  
 
Kartica sa Alpenföhn Peter hlađenjem, sa dva TermalTake 12cm ventilatora pod punim opterećenjem: Zadnji deo kartice pokazuje 54,9 stepena, MSI Afterburner očitava najveće vrednosti od 61 stepena. Primećeno je blago zagrevanje naponske sekcije.  
 
Kartica sa Alpenföhn Peter hlađenjem, sa dva TermalTake 12cm ventilatora pod punim opterećenjem overklokovana: Zadnji deo kartice pokazuje 64,7 stepena, MSI Afterburner očitava najveće vrednosti od 70 stepeni. Naponska sekcija se zagreva do 78 stepeni.  


Grafikoni prikazuju koliki je dobitak napravljen kako u hlađenju tako i u performansama.  

 
Ovime zatvaramo poglavlje o nereferentnom hlađenju sa pozitivnom zaključkom o kvalitetu i performansama Alpenföhn Peter hlađenja dok negativne poene nosi veličina samog hladnjaka koja povećava debljinu kartice na dva i po slota dok se dodatnom instalacijom šine i ventilatora gubi ukupno četiri mesta za proširenje na matičnoj ploči.
 
 Poslednje poglavlje ovog opisa prikazuje mogućnost R9 290 grafičke kartice da pokrene igre na zadovoljavajućem nivou detalja u rezoluciji koja je tri puta veća od ustaljene HD rezolucije. Dakle, test sa rezolucijom od nešto više od 6 miliona piksela koji bi trebalo da potvrdi AMD tvrdnje sa početka opisa o grafici spremnoj za 4K rezoluciju.
 
Za sve igre koje poseduju interne ili eksterne benchmark alate isti su korišćeni i po tri puta gde se na kraju izvlačio prosek. Za igre koje nemaju integrisan benchmark alat koristila se FRAPS alatka i to po tri puta, u više različitih delova igre pa se nakon sumiranja rezultata vadio prosek o performansama odnosno dobijenim slikama po sekundi. Dalje, upoređivanjem dobijenih rezultata pristupilo se podešavanju nivoa detalja u svakoj od testiranih igara da bi se dobile optimalne vrednosti tako da najmanja FPS (slika po sekundi) vrednost ne bude manja od 30.
 

Budući da je igra konzolni port, podrška za korisnike PC platforme je smanjena tako da je u potpunosti izostala kompatibilnost sa velikim (Eyefinity) rezolucijama. Pokušaj da se igra natera na to sa programima kao što su Widescreen Fixer ili Flawless Widescreen nije urodio plodom. Rezultat prikazan je postignut sa najvećom dostupnom rezolucijom u igri od 2306 x 1024 piksela.
 
Crysis Warhead – I dalje jedna od igara koja ume da pristojno namuči svaku grafiku. Za prolaznu ocenu na najjačim podešavanjima je ipak potrebno isključiti sve dodatne filtere.  

Crysis 3 – Najmlađi predstavnik Crytek-ovog ogranka pucačina je dobro namučio grafiku. Za iole normalne performanse potrebno je smanjiti sva podešavanja na Medium i isključiti sve dodatne efekte.  
 
Battlefield 4 – Problem sa CoD Ghost vezan za velike rezolucije se i ovde manifestovao ali je uspešno rešen uz pomoć Flawless Widescreen programa. Za nesmetano igranje može se koristiti najjača grafička podešavanja ali dodatni filteri ipak obaraju FPS ispod donje granice od 30 FPS-ova stoga ih je preporučljivo isključiti.  
 
Metro: Last Light – Ovo je najzahtevnija igra na testu. Tokom testiranja često se dešavalo da konstantan tok od oko 50 FPS prekinu jedan ili dva frejma koji se spuštaju na marginu od 20 FPS. Ovaj problem se manifestovao na svim testiranim postavkama i nije zavistan od promene nivoa detalja.  
 
Batman Arkham Origins – Čovek – šišmiš je ipak dozvolio da se malo razmašemo sa efektima tako da i nakon uključivanja dodatnih efekata nije bilo problema sa prikazom ili usporenjima.  
 
GRID 2 – Jedina vožnja na ovom testu i prava poslastica za oči. Srećom, prelepa grafika nije uzela danak performansama pa se GRID 2 može opušteno voziti sa svim detaljima postavljenim na najviše vrednosti uz pristojan MSAA x 2 filter.
 
Nakon opsežnog testiranja i pronalaženja optimalnih podešava rezultati svih testiranih igara nalaze se u grafikonu:

 
 Nakon testiranja u rezoluciji koja je nešto manja od 4K (tačnije 2 miliona piksela manje) možemo da konstatujemo da R9 290 ima potencijal da pogura nove naslove u Ultra HD rezoluciji ali uz hendikep po pitanju maksimalnih efekata koji se moraju u većini igara isključiti. Za nesmetano igranje u 4K rezoluciji i fluidan prikaz na bar 40+ frejmova ipak je potrebna makar još jedna ista ovakva grafika u Crossfire modu.
 
Što se same grafike tiče, AMD je napravio dobar proizvod, odličnih karakteristika i ponudio ga po jako dobroj ceni ali je opasno pao na polju termalne i akustične primene na svom najboljem proizvodu. Da je referentno hlađenje bolje rešeno epiteti „fenomenalno“, „vrhunski“ i „van serijski“ ne bi izostali iz ovog testa. Ovako, o zaokruženom proizvodu se može govoriti tek nakon montiranja nereferentnog hlađenja i tek tada R9 290 grafika dolazi do svog punog potencijala.