Benchmark Redakcija
Darko AngeleskiProlink PlayTV400USB & PlayTVProUltra Kao što smo napomenuli u uvodu, ovo je naš prvi susret sa proizvodima ovog tipa koji nam stižu iz kompanije Prolink Microsystems. Iako vreme klasičnih TV tjunera neminovno prolazi, na našim prostorima je “regularan” Windows XP i dalje najzastupljeniji operativni sistem, a i još uvek vlada analogni prenos TV signala (kada je autor ovih redova poslednji put proveravao), te stoga i nije neobično to što su ovi proizvodi još uvek aktuelni.
Kompanija Prolink poseduje zaista velik izbor multimedijalnih proizvoda ove vrste, ali za naš prvi susret odabrali smo dva osnovna modela: PixelView PlayTV400USB USB 2.0 TV tjuner u eksternoj varijanti i PixelView PlayTVProUltra u internoj PCI izvedbi sa klasičnim tjunerom i dekoderom. Rekli smo osnovna iz prostog razloga što danas u tehnološki razvijenim zemljama primat preuzimaju hibridni i digitalni DVB modeli namenjeni prijemu digitalnih ili kombinovanih analognih + digitalnih signala. Ovoga puta nema ni hardverskih MPEG enkodera, kao ni oficijelne podrške za Windows MCE 2005, ali sve je i savršeno u skladu sa onom narodnom “koliko para…”. No, krenimo redom sa testom i upozanavanjem karakteristika eksternog PlayTV modela.
PixelView PlayTV400USB – Izgled, pakovanje i specifikacije Sve je u duhu nedavno završenog svetskog prvenstva, ali na žalost, u pakovanju nema lopte! 🙂 Šalu na stranu, sadržaj pakovanja TV tunera je danas potpuno standardizovan i sa te strane ne treba očekivati posebna iznenađenja. Odmah na početku, napomenućemo da ovaj model pod istom oznakom dolazi u dve varijante: sa i bez FM tjunera. Iako su fizički praktično identični, model sa FM tjunereom (na našem testu) ima internu oznaku
PV-TV414U+, dok je model bez FM tjunera sa internom oznakom
PV-TV401U+. Ovo nije previše bitno sve do trenutka kada posetite matični sajt zbog upgrade-a drajvera, pri čemu morate povesti računa o verziji koju ćete skinuti.
U vrlo kompaktnoj kutiji se nalazi apsolutno sve što vam je potrebno: PlayTV400USB TV Box, standardni USB kabl (sa mini-USB konektorom na jednoj strani), slim-type daljinski upravljač (koji u trendu savremenih notebook računara ipak nije podlegao minijaturizaciji do krajnjih granica), kratko štampano uputstvo na dvadesetak strana, CD sa pratećim drajverima i softverom, kao i jedan retro-detalj u vidu teleskopske FM antene. Zaista korektan potez kompanije Prolink koja je odlučila da u najezdi raznoraznih “žičica” u ulozi FM antene priloži jednu sasvim tradicionalnu komponentu. Sa druge strane, imajući u vidu prvenstvenu namenu ovih modela, zaista bi bilo nepraktično pored elegantnog notebooka držati gomilu žica sa strane. Dužina priložene antene iznosi oko 50 cm i može se pomerati na levo ili desno u odnosu na centralnu osovinu kako bi ste izbegli interferencije i refleksije EM signala i obezbedili najbolju poziciju za prijem omiljene stanice. Nevešto ćemo preskočiti natpis “DVD Quality” na pakovanju, jer nam je vrlo dobro poznata situacija sa domaćim kablovskim distributerima, ali ruku na srce, od analogne tehnologije se i ne može previše očekivati.
Kućište i dizajn uređaja su dosta solidni, a svi konektori su podeljeni u dve grupe na prednjem i zadnjem panelu, respektivno. Na poleđini se nalaze S-Video ulaz, mini USB 2.0 Hi-speed konektor i RF konektori za FM i TV antene. Na prednjoj strani se nalaze klasični RCA konektori za kompozitni video ulaz, kao i stereo audio ulazi. Ono što se verovatno neće najbolje videti na našim fotografijama je da se desno od RCA konektora iza same plastike u produžetku nalazi “skriveni” risiver za daljinski upravljač. Na tom mestu je plastika kućišta nešto tanja kako ne bi ometala prolazak IR signala, pa se risiver može primetiti tek kada se prednja strana posmatra pod upravnim uglom uz dnevno osvetljenje, što je u principu teško dočarati uz pomoć fotoaparata.
U našem testu smo koristili standardni kablovski izvor TV signala, dok je priložena FM antena solidno obavljala posao. Naime, broj domaćih FM stanica je poslednjih godina eksponencijalno uvećan, pa je i prijem objektivno ugrožen usled “interferencije”.
Instalacija uređaja je ekstremno jednostavna, nakon povezivanja antene i USB kabla potrebno je još samo ubaciti priloženi disk sa pratećim drajverima i softverom. Značajna prednost USB veze je ta što se audio komponenta prenosi zajedno sa slikom kroz serijski protokol, tako da sa te strane nema dodatnih komplikacija i potrebe za suvišnim kablovima. Primetili ste da nema ni AC/DC adaptera? Prolink prati savremene trendove koji su postavljeni još pre par godina kada su ovi uređaji bili još uvek u povoju, tako da se i ovaj model kompletno napaja preko USB veze. Ovo je sasvim i razumljivo, obzirom na malu potrošnju modernih USB rešenja, što će još jednom posebno pozdraviti vlasnici notebook računara. Uređaj se blago zagreva i u toku rada i u stand-by režimu (~30° C), ali je to sasvim normalna pojava koja realno ne utiče na performanse.
PixelView PlayTV400USB
TV Tuner Input
75 ohm F-Type Antena/Cable
Video Input
Composite (RCA) S-Video
Audio Input
R/L Stereo (RCA)
A/V Output
via USB 2.0 Protocol
FM Tuner
87.5 – 108.0 MHz
Bus
USB 2.0 Hi-Speed
Max. Resolution
720×576 (PAL)
Remote Controller
Slim type
Dimenzije
116 x 81 x 25 mm
Cena
~ 65 €
PixelView PlayTV400USB – Softver Nakon ubacivanja diska u drajv startovaće se “must read” info-prozor koji vas poziva da registrujete vaš Prolink proizvod i na taj način ostvarite određene pogodnosti. Instalacioni prozor je standardno koncipiran, ali smo primetili i jedan bug. Naime, polje Install Driver zapravo podrazumeva automatsku instalaciju i drajvera i TV Plus aplikacije, dok polje ispod njega sa nazivom Install HTTVR ne služi za instalaciju “HTTVR” aplikacije (što se logično prvo i pomisli), već služi za automatsku de-instalaciju pomenute TV Plus aplikacije i drajvera koje ste prethodno instalirali uz pomoć prvog polja naravno. Ovo je verovatno zaostala greška nekih prethodnih revizija autorun menija, pa je nećemo smatrati previše ozbiljnom. Ipak, mnogi korisnici će se svakako zbuniti, a u svakom trenutku instalaciju drajvera možete prepustiti i vašem operativnom sistemu.
Sam postupak instalacije je veoma kratak, ali će vas u procesu instalacije prekinuti poruka o nepostojanju Windows
WHQL
sertifikata. Ništa neobično, obzirom da na pakovanju nije ni prisutan “Designed for Windows XP” logo. Druga interesantna stvar je da se sam tjuner prijavljuje sa sufiksom Mono (u zagradi) što nas navodi na preliminarni zaključak da tjuner ne podržava stereo prijem.
Nakon instalacije, u Device Manager-u će se pojaviti stavke Prolink USB 2.0 TV Box (Mono) i USB Audio Device. Na sistemskoj particiji (C: u našem slučaju) pod folderom honestech će se smestiti celokupna instalacija TV Plus paketa u svojoj reviziji 3.0. Softverska kompanija Honestech je malo poznata na našim prostorima, a u glavnom se bavi razvojem multimedijalnih rešenja. U trenutku testiranja na sajtu smo pronašli i noviju reviziju TV Plus 4.0 aplikacije koja, na žalost, poprilično košta (može se isprobati trial verzija u trajanju od 15 dana). Sama struktura foldera je pomalo konfuzna na prvi pogled, jer u okviru TV Plus 3.0 foldera postoji još i TV Plus 3.0 subfolder u kome je zapravo i smeštena centralna aplikacija, dok se po defaultu vaš video i photo capture smešta u TVR 2.0, odnosno Cap subfolder. Namerno smo krenuli sa analizom sistemskog foldera, jer ćemo uskoro uvideti da krajnjim korisnicima ovo “komplikovanje” uopšte neće biti bitno.
Na desktopu se kreira samo TV Plus 3.0 ikonica koja ujedno predstavlja i centralnu aplikaciju, dok smo mi prilikom “posete” sistemskom folderu kreirali prečice i do ostalih aplikacija koje dolaze zajedno sa instalacijom (isključivo zbog ilustracije).
Dolazimo do ključne tačke. Pokretanjem pomenute TV Plus 3.0 ikonice na desktopu inicijalno pokrećete multimedijalni kontrolni centar “TV Plus” (prikazan skroz levo na levoj slici ispod) koji kontroliše sve ranije pomenute programe i iz koga možete pokrenuti TV, VideoEditor, MPEGEncoder ili BurnDVD. TV Plus je istovremeno i osnovni Image Editor, a za prikaz osnovnih komandi neophodno je kliknuti na “Maximize” ikonicu u gornjem desnom uglu, nakon čega će se pojaviti veći broj opcija i gornji toolbar.
TV mod
Kontrolni centar u Full screen modu
Aplikacije se ne mogu pokretati istovremeno, tj. ukoliko vam je pokrenut MPEGEncoder ili VideoEditor, ne možete paralelno pokrenuti i TV aplikaciju u pozadini, već će vas softver obavestiti da morate završiti započetu sesiju pre pokretanja TVa. Klikom na prvu ikonicu sa simbolom TVa se pokreće aplikacija koja nas dobrim delom podseća na CyberLink PowerVCR, upravo zbog veoma slične koncepcije odvojenih prozora i kontrolnog centra. Donji TVR kontrolni centar je ujedno i najvažniji preko koga aktivirate snimanje (standardni crveni “Rec”), Timeshifting funkciju (crveni “Play”), birate izvore signala (Antena / Cable / Composite / FM Radio) i pristupate najčešće korišćenim opcijama preko minijaturnih ikonica u donjem redu (Schedule, Settings, Channel scan, Skin – menja boju pozadine donjeg plejera iz plave u fluorescentnu zelenu i obratno, Snapshot, Channel surfing i Audio mode). Prisutan je i numerički blok sa tasterima za manuelni unos broja kanala (poseduje zadršku, tako da bez žurbe možete ukucati i trocifrene brojeve), kao i kontrolu jačine zvuka sa Mute tasterom u sredini (M). Nakon prvog pokretanja je svakako neophodno podesiti izvor signala (Cable/Antena), skenirati kanale i odabrati lokacije za timeshifting bafer, odnosno snimanje sadržaja (capture). Program poseduje sasvim solidan broj opcija koji će zadovoljiti većinu prosečnih korisnika. Primetićete i da smo u našem slučaju odmah podesili svetlinu slike (brightness) na 75. Prilično smo se iznenadili tamnom slikom koju po defaultu daje PlayTV400USB tjuner, tako da ćete se po svom ukusu ipak poigrati sa Brightness i Contrast setovanjima u početku, iako morate povesti računa da ne preterate, jer ćete na nekim kanalima izazvati klipovanje svetlih tonova i neminovni gubitak detalja. Skeniranje kanala ume da potraje, a nakon toga vam “ne gine” ručno brisanje gomile kanala koji su duplirani (zbog same osetljivosti tjunera brojni kanali se memorišu na dva ili tri susedna mesta, naravno sa slabijim prijemom). Pozitivna strana je ta što možete promeniti redni broj i preimenovati svaki kanal posebno, a ponuđeno je i automatsko sortiranje prema rednim brojevima ili nazivu. Na žalost, prisutna Fine Tune opcija u našem slučaju nije davala nikakve efekte, pa smo prinuđeni da zaključimo da se radi o klasičnom softverskom bug-u, koji je verovatno i ispravljen u narednoj 4.0 verziji. Od ponuđenih opcija za snimanje default je MPEG-2 profil koji vam nudi izbor 640×480 ili 720×576 rezolucije, kao i bitrejt i stepen kvaliteta algoritma kompresije. Ponuđena su i četiri standardna preseta (SVCD/DVD) koja će vam garantovati kompatibilnost snimljenog materijala sa kućnim plejerima, ali u tim modovima možete menjati samo vrednosti parametra za Encoding Speed i Bitrate. USB tjuneri su, po našem mišljenju, “gladniji” procesorske snage za kvalitetni MPEG capture u odnosu na interne PCI ekvivalente, pa će za neki udobni rad biti neophodan procesor od minimum 2 GHz (starije generacije) ili neki od ekvivalentnih rešenja sa modernom arhitekturom. U principu, važi pravilo što više – to bolje.
Schedule opcija otvara Recording listu u koju možete smestiti proizvoljan broj pre-programiranih taskova sa solidnim brojem varijabilnih opcija. U system trayu će vam pri podizanju sistema uvek biti smeštena i Scheduler ikonica koja će aktivirati snimanje u određenim intervalima. U trayu je smeštena i PVRemote aplikacija koja služi za prepoznavanje komandi daljinskog upravljača.
Nakon aktiviranja Snapshot ili Capture funkcije automatski se otvara donji meni koji prikazuje sadržaj Cap (Capture) foldera.
Klikom na FM-Radio panel automatski prelazite iz TV režima u Radio režim. Zapravo, ovo je i jedini način na koji možete pokrenuti Radio mod, dakle pokretanjem TV Plus 3.0 kontrolnog centra, zatim TV aplikacije, a potom i FM-Radio panela. Zvuči komplikovano, a u suštini i jeste. 🙂 FM-Radio funkcionalnost Honestech aplikacije je zaista operisana od bilo kakve naprednije upotrebe. Skeniranje stanica ne postoji u konvencionalnom smislu, niti je omogućeno pravljenje custom play-listi, snimanje ili programirani schedule omiljenih programa… a povrh svega, prijem stanica je isključivo u mono tehnici (ako je verovati našim ušima i slušalicama). Prijem se odvija tako što ćete preko numeričkog dela vaše tastature (čak je i numerički deo na panelu zasivljen u ovom modu!) otkucati frekvenciju vaše omiljene stanice (sa decimalnim zarezom) i pritisnuti Enter. Fino podešavanje sa korakom od 0.1 MHz je (srećom) moguće, pa je pretraga bliskih radio-stanica koliko-toliko zgodna.
FM mod
Honestech aplikacija nakon kraćeg navikavanja i nije toliko loša. Menjanje kanala i Volume kontrola (mute) su skoro trenutne (bez zastoja), ali su neke druge funkcije poput skeniranja ili preimenovanja i sortiranje kanala malo sporije. Sam prijem kanala je veoma solidan i ne možemo se previše požaliti (skoro identičan prijemu na kvalitetnijem TV aparatu). Daljinski upravljač je vrlo solidne izrade, uprkos neobično tankom dizajnu, a sa donje strane plastika poseduje rebrasta udubljenja kako bi udobnije ležao u ruci. Tasteri su vrlo logično grupisani, tako da vam neće biti problem da pronađete prave komande u mraku. Upravljač se inače napaja iz posebne (priložene) dugmaste baterije, što je sasvim logično imajući u vidu minijaturne dimenzije. Nekima se ovakvo rešenje za daljinski upravljač ne dopada, ali to je već stvar ličnog ukusa. Ovaj model je svakako interesantan. Pokušali smo zarad mirne savesti da pokrenemo i ChrisTV aplikaciju (koja ima podršku za brojne eksterne TV tunere, a između ostalog podržava i prenos zvuka kroz USB ili PCI protokol). Iako smo naišli na iskustva drugih korisnika koji su uspešno podesili ChrisTV sa Prolink PixelView PlayTV400USB modelom, mi nismo imali previše uspeha. Prijem TV slike je primetno lošiji u opnosu na matičnu Honestech aplikaciju, praćen neobičnim fiksnim vertikalnim linijama zelene boje na svim kanalima, a od zvuka nije bilo ni traga ili je isti bio vremenski komprimovan i ubrzan uz kontinualno pražnjenje bafera. Ipak, ostaje nada da će neke buduće revizije ChrisTV-a popraviti situaciju sa ovim modelom.
Interesantno je da PlayTV400USB kartica koristi kontrolerski čip iz kompanije ULi (od decembra prošle godine u vlasništvu kompanije Nvidia). ULi M9205 USB Audio/Video kontroler je predstavljen još pre dve godine, a danas poseduje naslednike u vidu M9206 i M9207 koji su namenjeni hibridnim i digitalnim eksternim USB rešenjima. On je i “glavni krivac” zbog koga se video i audio komponenta elegantno prenose od ugrađenog tjunera i dekodera preko USB 2.0 interfejsa.
Video Encoder 5.0 SE predstavlja solidnu aplikaciju za osnovnu nelinearnu video montažu, dok je priloženi MPEGEncoder vrlo korisna aplikacija za konvertovanje različitih MPEG strimova (aplikacija poseduje zaista veliki broj standardnih predefinisanih profila). Konačno, tu je i BurnDVD aplikacija koja vam omogućava da snimite standardne VCD/SVCD/DVD video diskove ili klasične DATA kompilacije.
PixelView PlayTV400USB – Galerija Napomena: zbog nešto tamnije slike koju PlayTV400 USB tjuner poseduje na fabričkim setovanjima, naše primere smo načinili sa Brightness parametrom podešenim na vrednost 75 umesto na fabričkih 50. Bili smo iznenađeni činjenicom da Snapshot funkcija TVR softvera vrši capture samo jednog field-a umesto uobičajena dva čijom se kompozicijom formira “deinterlejsovani” 2-field screenshot, obzirom da je deinterlace filter u regularnom prikazu aktivan. U ovo se i lično možete uveriti iz priloženih primera:
Snapshot funkcija (bmp 720×576, 1.18 MB)
Snapshot funkcija (bmp 720×576, 1.18 MB)
Na žalost, u podešavanjima nije ponuđen izbor “hvatanja” jednog ili dva polja, pa imajući u vidu pomenuti nedostatak, a kako naši čitaoci ipak ne bi stekli “pogrešan” uvid u izgled samog prikaza TVR softvera; umesto regularne Snapshot funkcije sve primere iz naše galerije načinili smo uz pomoć frejmova izvađenih iz prethodno snimljenih MPEG-2 640×480 klipova. U principu, kompresija svakako ima negativnog uticaja, ali je ovaj prikaz znatno bliži onome što se zaista vidi preko TVR aplikacije u odnosu na prvobitnu varijantu. Kvalitet prikaza je vrlo solidan, iako na pojedinim kanalima postoji izražen kolorni šum, što je više karakteristika kvaliteta TV signala, nego nedovoljne osetljivosti ugrađenog tjunera.
PixelView PlayTVProUltra – Izgled, pakovanje i specifikacije PixelView PlayTVProUltra model (PV-TV304P+) je poslednja u nizu varijacija PlayTV serije na temu klasičnih analognih tjunera iz kompanije Prolink. PlayTV Pro i PlayTV Pro2 modeli bazirani su na poznatom BT878 čipu, dok se kod novijeg Ultra rešenja koristi savremenija CX-2388x generacija.
Spoljašnji dizajn pakovanja je sličan prethodnom modelu sa motivima najvažnije sporedne stvari na svetu, ali je sam sadržaj konceptualno različit. Pored same PCI TV/FM kartice, prisutan je i daljinski upravljač sa parom običnih AAA baterija, senzor sa priloženim samolepljivim krugom za montažu, klasična “T” FM radio antena od tanke izolovane žice, audio kablić za eksterno povezivanje audio izlaza iz TV kartice i Line-In ulaza na zvučnoj, CD sa drajverima i softverom, kao i štampano uputstvo na oko 40 strana. Odmah nam je zasmetalo povezivanje audio izlaza iz TV kartice klasičnom metodom kojom se zauzima line-in ulaz na zvučnoj karti, ali na samoj kartici postoje i izvedeni pinout-i za audio ulaze i izlaze namenjeni internom kabliranju. Ipak, ostaje činjenica da se sami morate snaći za kablove…
LG tjuner je centralni element koji dominira na kartici, dok je funkcija dekodera poverena Conexant CX-23883 čipu opremeljenog 10-bitnim A/D video konverterom. Upravo je ovo i posebno naglašeno na pakovanju uz slogan “High Definition”, mada se pod ovim pojmom danas podrazumeva nešto sasvim drugo. PlayTVProUltra u odsustvu ulaznog TV signala umesto klasičnog “snega” prikazuje plavi ekran (bez zvuka) kao kod savremenih TV aparata. Iako se danas proizvođači trude da u eri integrisanih kola visokog stepena integracije maksimalno pojednostave PCB dizajn, CX dekoder zahteva nešto konzervativnije rešenje, tako da se na ploči nalazi i solidan broj pasivnih i pomoćnih aktivnih komponenti. U principu, upotrebljene ključne komponente su danas potpuno “standardne” koje se susreću i na drugim modelima, a uskoro ćemo viditi šta ova kombinacija LG tjunera i Conexant dekoder-čipa u saradnji sa Prolink softverom i drajverima može ponuditi u odnosu na konkurenciju.
Svi ulazi i izlazi su zaista “gusto” raspoređeni na montažnom nosaču. Standardno su prisutni RF konektori za FM i TV antenu, minijaturni jack za IR risiver, S-video konektor, 3.5mm jack audio-izlaz, RCA kompozitni video-ulaz i 3.5mm jack audio-ulaz. Primetićete da su svi konektori na kartici u ravni sa nosačem, odnosno da kompozitni i antenski konektori ne vire izvan nosača kroz odgovarajuće otvore? Ovaj naizgled nevažni detalj na pojedinim kućištima može značajno olakšati montažu i demontažu kartice, jer upravo klasičan PCI profil u kombinaciji sa glomaznim RF konektorima za antenske priključke može praviti probleme (konkretno, FM konektor čija je pozicija najkritičnija). Iz tog razloga je i sam tjuner pomeren prema unutrašnjosti na PCB ploči.
Daljinski upravljač je izrađen od sasvim obične plastike sa bež nijansom poput starijih računarskih komponenti. Na žalost, ni spoljašnji dizajn nije novijeg datuma, odnosno nije ergonomski oblikovana, što se već i iz samih fotografija može zaključiti. Iako je izrađen u standardnoj širini, u praksi se stvara utisak da je on “širi nego što bi trebalo”, čemu najviše doprinosi “kockasti” oblik uz odsustvo modernih zaobljenih ivica sa finim prelazima. Tasteri su gumeni i u principu osrednjeg kvaliteta, te definitivno ne spadaju u “hi-end” kategoriju. Ni broj komandi koji se može ostvariti preko upravljača nije previše impresivan, primetićete da neke zgodne opcije (poput emulacije miša) nisu implementirane, te uglavnom obezbeđuje samo osnovnu kontrolu matičnih aplikacija. Ipak, moramo biti i realni, u ovom cenovnom razredu je pozitivno to što daljinski upravljač uopšte i postoji kao deo standardne opreme. Montaža, odnosno lokacija priloženog senzora nije kritična, niti je direktna optička vidljivost IR diode u daljinskom upravljaču sa prijemnikom neopodna, ali to u mnogome zavisi i od položaja računara, konfiguracije sobe i rasporeda zidova (zbog refleksija). Primetili smo da i pored velikog prihvatnog opsega senzora postoje i “mrtvi uglovi”, pa je njegova postavka na vidno mesto ipak poželjna.
PixelView PlayTVProUltra
TV Tuner Input
75 ohm F-Type Antena/Cable
Video Input
Composite (RCA) S-Video
Audio Input
R/L stereo 3.5mm jack
Audio Output
R/L stereo 3.5mm jack
FM Tuner
70.0 – 108.0 MHz
Interfejs
PCI 2.1 compliant
Max. Resolution
720×576 (PAL)
Remote Controller
Da
Tuner
LG PAL B/G
Dekoder čip
Conexant CX-23883-39
Dimenzije
116 x 81 x 25 mm
Cena
~ 45 €
PixelView PlayTVProUltra – Softver Kao i kod prethodnog modela, nakon ubacivanja instalacionog diska u drajv, startovaće se must read info-prozor. Klikom na PlayTV Pro Ultra polje u start-up meniju otvarate novi meni za izbor instalacije TV ili FM+TV kombinacije (što je pohvalno, obzirom da mnogi korisnici danas i ne koriste radio mogućnost). Odabirom jedne od dve ponuđene opcije inicirate automatizovanu proceduru instalacije. Instalacija je u bukvalnom smislu automatizovana, nakon klika Next polja procedura instalacije se odmah startuje (bez prethodno ponuđenog izbora za promenu instalacione lokacije…) i nakon desetak sekundi se sve završava uz poruku o neophodnom restartu sistema. Naravno, sve je prethodno ispraćeno “neizbežnom” porukom da drajveri ne poseduju Windows XP sertifikat…
Sa velikim žaljenjem moramo da primetimo da i u ovom autorun meniju postoje ozbiljni propusti. O čemu se zapravo radi? Polje ispod pod nazivom XCapture navodno donosi PVR funkcionalnost instalacijom “specijalnog” drajvera, ali kada smo konsultovali lokalno uputstvo na disku za tu konkretnu opciju, postalo je sasvim jasno da je drajver namenjen PlayTV X-Capture (PV-CX880P) low-profile modelu koji i ne poseduje TV tuner (u pitanju je klasična capture kartica sa Conexant CX-2388x dekoder čipom i kompozitnim/S-Video ulazima). Ipak, nakon instalacije “regularnih” drajvera i softvera, odlučili smo se da “na svoju ruku” testiramo i tu “nepredviđenu” instalaciju drajvera (usput se sa njima dobija i veoma jednostavna AMCAP aplikacija), jer to je upravo najverovatniji mogući scenario koji će primeniti korisnici, konkretno početnici koji se po prvi put susreću sa ovim modelom. Nakon restarta sistema i pokretanja matične PlayTV aplikacije, naišli smo na sasvim očekivano ozbiljni problem sa tunerom koji nije mogao da detektuje niti jedan jedini kanal! Usledila je kompletna deinstalacija softvera i drajvera, te smo celu proceduru ponovili još jedanput, ali ovoga puta bez naknadne instalacije fatalnog XCapture-a i sve je, naravno, proradilo “iz prve”.
Kada smo pogledali sadržaj instalacionog diska, situacija oko pomenutih problema se prilično razjasnila. Na disku su prisutni i drajveri za druge Prolink PCI/USB modele, te se Prolink inženjerima verovatno potkrala greška u autorun meniju. Ipak, ono što nas je najviše začudilo su “nedokomentovane” Muvee (DVD editor) i BlackGold Teletext aplikacije! Iako se ovakve stvari u principu “dešavaju”, mnogim korisnicima, a naročito početnicima koji se prvenstveno oslanjaju na automatizovanu instalaciju, se ovo neće dopasti i svakako da ovakvo konfuzno rešenje ne možemo okarakterisati kao “user friendly”. Na stranu činjenica da je na kutiji funkcija teletexta i posebno naglašena, a da softver nije uključen u instalacioni meni…
Nakon “regularne” instalacije drajvera i restarta sistema, a pre samog učitavanja dekstopa će se pojaviti dva konfiguraciona menija; u prvom treba sa ponuđene liste odabrati model vaše kartice:
…drugi meni služi za konfiguraciju broadcast standarda na osnovu lokacije, podešavanja izvora TV signala (Antena/Cable) i izbor linijskog ulaza za zvuk:
Konačno, nakon još jednog restarta u Device Manageru će se pojaviti nove uokvirene stavke, a na desktopu dve ikonice za direktno pokretanje PlayTV v3.6 aplikacije u FM ili TV modu. Po instalaciji softvera, u system trayu se smešta i Remote ikonica (TVRMVCR.exe u Task Manageru) koja se startuje paralelno sa operativnim sistemom, a preko koje se vrši kontrola matične aplikacije.
Na prvi pogled, matična aplikacija je zaista fino dizajnirana sa standardnim panelom i setom opcija. Ipak, iza kvalitetne “šminke” nas je zatekao prilično skroman TV i Video Settings meni.
Kanali se skeniraju solidnom brzinom, a pored detektovanih se stavlja zvezdica, čime se kanal dodaje u “listu” aktivnih, dok se ostali maskiraju tokom regularne upotrebe. Kanali se mogu rasporediti ili preimenovati po sopstvenom nahođenju, ali je sama procedura poprilično spora i zamarajuća, jer morate koristiti komande sa desne strane. Neki poseban komentar priloženih opcija za Capture funkciju zaista nije potreban, jer se sve vidi iz samih slika. Softver dozvoljava isključivo snimanje nekompresovanih RGB24 Avi fajlova bez izbora rezolucije (320×240), dok misteriozni “Better Quality” mod nismo uspeli ni pošteno da testiramo (objašnjenje će uslediti u narednim primerima). Odsustvo Time-shifting opcije, kao i standardne Schedule liste pre-programiranog snimanja su samo neki od nedostataka, koji doduše, nisu ni naznačeni na pakovanju. U okviru Audio menija se može podešavati volume kontrola (u suštini, identični klizač kao i na glavnom panelu), dok Bass/Treble kontrole prvenstveno zavise od mogućnosti vaše zvučne kartice (nisu implementirane na nivou same karte).
FM mod je znatno bolje odrađen, mada i njemu nedostaju brojne opcije nakon pažljivijeg osmatranja. Sam izgled kontrolnog interfejsa je znatno bolje odrađen nego kod prethodnog eksternog modela. Osim klizača za brzo tjunovanje stanica postoje i Seek, Freq (fine tuning u koraku od 0.05 MHz) i Channel tasteri za pretragu memorisanih stanica. Memorisanje se prosto odvija klikom Mem tastera dok ste pozicionirani na željenoj frekvenciji. Nema naprednih mogućnosti dodatnog editovanja liste, preimenovanja stanica i slično. Ugrađena prečica “TV” (odnosno “FM” u TV modu) na vrhu jog-dial kontrolera vam omogućava brzo prelaženje iz FM u TV mod i obratno.
Ono što će nekima na prvi pogled možda biti interesantno je sama specifikacija FM opsega koja iznosi 70-108 MHz. Tasterom Mode se može birati 70-108 MHz ili 88-108 MHz opseg. Opseg od 76-90 MHz se upotrebljava u Japanu, dok se opseg od 66-74 MHz upotrebljavao u pojedinim bivšim zemljama Sovjetskog Saveza. Dakle, u našem podneblju se u ovom opsegu ne može “uhvatiti” gotovo ništa interesantno, pa je cela stvarčica u osnovi beskorisna.
Opcije za snimanje su kao i u prethodnom slučaju zaista minimalističke i svode se na odabir jednog od nekompresovanih Wav formata, a ne postoji ni mogućnost Time-shifting opcije, niti programiranja snimanja neke emisije unapred. Ipak, najvažnija odlika FM tjunera je izuzetno kvalitetan prijem FM stanica i odličan stereo zvuk, što ovaj model definitivno poseduje.
I na kraju, pomenuti BlackGold Teletext koji ni pod razno nije želeo da sarađuje sa našom PlayTVProUltra karticom. Program je izveden u vidu klasičnih web-browsera, ali jednostavno ne poseduje bilo kakva podešavanja osim osnovnih Next/Previous Page i Home komandi. Njegov način (ne)rada, dakle, ostaje misterija.
PixelView PlayTVProUltra – PlayTV aplikacija (kvalitet prikaza) Najveći nedostatak PlayTVProUltra modela ne predstavlja sam hardver, već matična PlayTV aplikacija čiji je kvalitet prikaza u najmanju ruku diskutabilan. Odmah po završenom skeniranju primetili smo da slika nije kvaliteta kakav smo inicijalno očekivali od jednog LG tjunera i Conexant čipa. Nakon kraćeg testiranja, utvrdili smo da se slika prikazuje neobičnom interpolacijom osnovne rezolucije od svega 320×240 piksela! To i nije toliko drastično kada se posmatra u prozoru 640×480, ali kada se prozor prikaže u Full-screenu (npr. u rezoluciji 1280×960) razlika i te kako postaje očigledna čak i kada se sve posmatra sa udaljenosti od 2-3 metra! Interpolacija se najlakše može uočiti kod animiranog sadržaja, gde likovi i pozadina umesto kontinualnih imaju neprirodne stepenaste konture. Obzirom da ovu pojavu ne možemo prosto dočarati uz pomoć snapshot ili capture funkcije (sav capture se obavlja samo u osnovnoj rezoluciji od 320×240), napravili smo simulaciju od snimljenog frejma u 320×240 skaliranjem na 640×480 i to uz upotrebu najsavršenijeg Bicubiq Sharp algoritma u Photoshopu (što je i previše dobro za simulaciju), dok je referentna slika nastala uz pomoć DScalera skaliranjem na 4:3 odnos. Obratite pažnju na stepenaste vratove nota, gde razlika postaje očigledna čak i u thumbnail modu. Prikažite slike u Full-screen modu i razlika će postati još veća, a to je upravo i najčešći metod gledanja PC TV-a.
Simulirani prikaz PlayTV aplikacije u prozoru
Prikaz iz DScaler aplikacije
Ranije pomenuti “kontroverzni” Better Quality mod paradoksalno rezultuje još lošijim live-view prikazom i čini nam se da pomenuta “ulazna” rezolucija postaje nepunih 240×180 piksela, koja se potom skalira na više. U tom modu smo naišli i na potpuno novi problem – nakon pritiska Stop tastera, PlayTV aplikacija bi se naprosto zamrzla, a snimljeni .avi fajl bi postajao neupotrebljiv. Na kraju, aktiviranjem Better Quality moda u okviru setup menija, na prednjem panelu File / Snapshot / 16 Preview opcije postaju nedostupne iz nama potpuno nepoznatih razloga.
PixelView PlayTVProUltra – 3rd party podrška Pošto smo shvatili da od PlayTV aplikacije malo ko može imati ozbiljne koristi, odlučili smo da testiramo rad kartice sa nekim od najpoznatijih nezavisnih 3rd party rešenja: DScaler v4.1.15 koji u svojoj poslednjoj verziji donosi podršku za brojne kartice bazirane upravo na Conexant dekoderima. DScaler smo iz prve uspešno podesili prema priloženoj slici, mada auto-detekcija kartice i tjunera nije funkcionisala (inicijalno prijavljena kao Unknown Card). Momentalno je došla do izražaja “puna” snaga ugrađenog hardvera zahvaljujući DScaler softveru i postalo je savršeno jasno da ova kartica ipak ima daleko veći (neiskorišćeni) potencijal ne samo zbog odsustva famoznog “skaliranja”, već i zbog kvalitetnijeg setovanja tjunera uz daleko manje šuma (naravno, svi priloženi primeri su načinjeni bez uključenih Noise filtera).
Kompatibilnost ovog ultimativnog programa sa Prolink modelom je potpuna ukoliko ispoštujete gore navedena setovanja. Praktično ne morate ni instalirati drajvere vaše kartice, DScaler će odmah proraditi po “Plug-n-Play” principu. Sa druge strane, drajvere ipak morate instalirati “redi radi” kako bi izbegli kontunualno upozoravanje sistema o novom hardveru nakon gašenja sesije DScalera ili startovanja Windowsa, odnosno zbog isprobavanja drugih 3rd party rešenja. Iako je DScaler otkrio pravi potencijal, odlučili smo se za još jedan – finalni test – direktno poređenje kvaliteta prijema PlayTVProUltra kartice sa danas već legendarnom Asus TV/FM karticom (prva revizija) koju autor ovih redova poseduje unazad par godina. U pitanju je model baziran na Philips SAA7134HL PAL dekoderu (9-bit Video ADC) i Philips FQ1216ME MK3 PAL tjuneru. Suvišno je reći da je ovaj model podržan u skoro svakom 3rd party softveru. Poređenje u neku ruku i nema smisla, jer se ovaj model odavno ne može pronaći na tržištu, no, autor ovih redova ipak nije modao da odoli tom iskušenju. Iz DScalera smo napravili uporedni screenshot sličnog motiva u razmaku od svega nekoliko sekundi:
PlayTVProUltra
Asus TV/FM 7134 PAL
Na stranu nešto izraženija saturacija Asus TV/FM modela, sasvim je jasno da kvalitet implementiranog tjunera Prolink modela nije na “High definition” nivou. Oštrina slike, niži nivo vertikalnih smetnji i količina kolornog šuma je apsolutno na strani veterana. Namerno smo u našem testu izabrali kanal sa nešto slabijim prijemom, jer se kod kvalitetnijih ova razlika primećuje u znatno manjoj meri, što je upravo i bio cilj ovog mini-testa. Ovo nikako ne znači da Prolink PlayTVProUltra nije kvalitetno rešenje i ove razlike se u ralnom radu praktično ne primećuju. Ipak, kvalitet prijema slabijih signala bi mogao biti za nijansu bolji. Na pojedinim kanalima je dolazilo do pojave blagih dijagonalnih smetnji ili neobičnih tankih vertikalnih linija (ove poslednje mogu se primetiti i na screenshotu radija B92 na prethodnoj strani) kojih nije bilo kod sličnih modela. Sa druge strane, sve je svakako bolje od nesretne PlayTV aplikacije sa softverskom interpolacijom u realnom vremenu.
PixelView PlayTVProUltra – Galerija Konačno dolazimo i do galerije, a ukoliko ste ispratili prethodno poglavlje, ovde neće biti iznenađenja. Prvih nekoliko primera načinjeni su uz pomoć matične PlayTV aplikacije (320×240), dok su ostali načinjeni uz pomoć DScalera (720×576).
PlayTV
Dscaler
Finalni utisci Nakon višednevnog druženja slobodno možemo reći da prikazani eksterni PlayTV400USB model u principu može solidno nadoknaditi klasični TV, naročito ukoliko posedujete notebook računar kome su ovi uređaji prvenstveno i namenjeni (mada za notebook računare postoje i PCMCIA rešenja…). Naravno, ostaju svi pomenuti nedostaci koje smo primetili, ali u krajnjem slučaju, danas je i veoma teško pronaći proizvod ovog tipa bez ikakve mane (retoričko pitanje: da li je ikada i bilo drugačije?). Cene su se poslednjih godina konstantno spuštale i danas se ovi uređaji mogu kupiti po gotovo dvostruko nižoj ceni u odnosu na isti period od pre dve godine. To je neminovno uticalo na ono što se “najmanje primećuje” na samom pakovanju – a to je upravo softver! Daleko od toga da mislimo da je Honestech rešenje loše (sačekajte dok stignemo do PlayTV aplikacije…), naprotiv, ono svakako može zadovoljiti prosečne korisnike što uz cenovni rang ovog uređaja apsolutno i priliči, izuzev par nedostataka poput izostavljene funkcije Teletexta (mnogi proizvođači zapostavljaju ovu funkciju kod svojih eksternih tjunera) i zahtevniji CPU kod snimanja/time-shiftinga. Ovaj tjuner ispunjava sve ono što je obećano na pakovanju, mada smo lično uputili primedbu na upotrebljeni slogan koji se kod manje upućenih korisnika može pogrešno protumačiti.
Sa druge strane, PlayTVProUltra je, ovo moramo posebno naglasiti zbog onih koji odmah čitaju zaključak – isključivo posmatran kroz prizmu originalnog softvera – kao proizvod gotovo na samom koraku do potpunog fijaska. Mnogo toga se može zameriti, a gotovo ništa istaći kao vrlina PlayTV aplikacije, a o nekim prednostima u odnosu na konkurenciju da i ne govorimo. Da podsetimo: problematični autorun meni na instalacionom disku, nedokumentovane prateće aplikacije, izuzetno loš softverski paket što se tiče TV sekcije (sasvim je OK što se tiče FM sekcije i pohvalno je što se aplikacije mogu startovati odvojeno), daljinski upravljač neinteresantnog dizajna (mada solidnog dometa) u mnogome sužavaju potencijalni krug interesenata. Međutim, treba pošteno razmotriti i cenu ovog proizvoda koja je vrlo pristupačna, a samim tim i privlačna širem krugu korisnika. Ukoliko želite vrlo solidan hardver, a ne libite se 3rd party programa, kestenje iz vatre kompletno vadi DScaler, bez čije podrške bismo ovaj proizvod komotno proglasili za promašaj godine. Sam hardver je izrađen od solidnih komponenti i obezbeđuje pristojnu sliku i vrlo kvalitetan zvuk i to morate na taj način posmatrati.
Na ovome se svakako nećemo zaustaviti. Kompanija Prolink poseduje široku lepezu multimedijalnih proizvoda, između ostalog i varijante sa hardverskim enkoderom i Windows MCE podrškom, eksterne i interne modele sa digitalnim i hibridnim tjunerima (ovo je samo vrh ledenog brega), te ćemo u nekoj skorijoj budućnosti i njih sa velikim zadovoljstvom podvrgnuti našim testovima. Stay tuned! Zahvaljujemo kompaniji “Kimtec” na ustupljenom hardveru za potrebe testa
