Retrospektiva: Z68 matične ploče

Miloš Stamenković Tokom poslednjih par meseci Z68 čipset, i na njemu bazirane matične ploče, bile su na vrhu lestvice aktuelnosti kada je Intel platforma u pitanju. Zahvaljujući predstavljanju Sandy Bridge procesora, može se reći da je i cela godina obeležena novitetima koje je donela LGA1155 platforma. Međutim, nije sve išlo glatko za Intel i novu generaciju procesora, jer su veoma brzo na površinu isplivali određeni problemi koje poseduje prve serija LGA1155 čipsetova. Dotični problem se odnosio na deo čipseta koji ima ulogu SerialATA II kontrolera, gde se nakon određenog perioda korišćenja može pojaviti drastičan pad performansi, i na kraju totalni otkaz komunikacije se svim diskovima povezanim preko SerialATA II portova. Problem je brzo “zakrpljen”, sa tim da je vlasnicima ploča sa feleričnim čipsetom omogućena zamena za novu verziju. Sve ovo nije baš imalo dobar odjek u IT javnosti, što implicira i ne baš pozitivan uticaj na prodaju Sandy Bridge procesora i kompletne LGA1155 platforme. Zbog toga je za Intel bilo veoma značajno da na tržište izađe sa novim čipsetom i novom oznakom, i to u što je moguće kraćem vremenskom roku. “B3” verzije P67 matičnih ploča još nisu stigle ni da se “ohlade”, a kupcima je već na raspolaganju bila nova serija matičnih ploča praćenih Z68 čipsetom. Tako je Z68 stupio na scenu, a matične ploče bazirane na njemu su postale i najinteresantnije za većinu korisnika koji su u ovom periodu planirali investiciju u novi PC računar.
 

 
Paralelno kako su se dotične ploče pojavljivale na domaćem tržištu, mi smo pojedinačno predstavljali svaki model za koji smo smatrali da je dovoljno zanimljiv (ili koji nam je dostupan) i koji će pobuditi interesovanje među potencijalnim korisnicima. U tom periodu na “test kanalu” je bilo ukupno sedam Z68 ploča, počevši od prvog susreta sa novim čipsetom preko Asus P8Z68-V Pro ploče, pa sve do veoma svežeg Gigabyte G1.Sniper2 modela. Interesantno, od ukupno sedam ploča koje smo testirali, čak četiri je došlo iz Gigabyte pogona, dok su dva modela izašla iz Asus rerne, odnosno jedan sa MSI proizvodne linije.
Z68
Kao i uvek, priču o pločama je veoma teško započeti bez osnovnih detalja oko čipseta. Iako se osnovna specifikacija Z68 u odnosu na P67/H67 nije mnogo promenila, Intel je bio prinuđen da sa par noviteta jednostavno izdigne Z68 u odnosu na svoje prethodnike i na taj način još jednom ubedi kupce da se radi novom čipsetu. Koliko je isticanje ove činjenice značajno za sve proizvođače matičnih ploča, možemo videti i po oznakama na ambalaži samih ploča. Tako svi veoma jasno ističu “B3” sufiks u oznaci čipseta, iako on u teoriji nije potreban, jer bi Z68 trebao da bude novi čipset.
 
 

 
U stvari, svima je jasno da Z68 predstavlja minimalnu modifikaciju prethodnih rešenja. Ovo se najbolje vidi i kroz osnovne detalje Z68 čipseta. Podržana je ista maksimalna količina memorije, a i broj raspoloživih PCI Express linija je ostao na istom nivou. SerialATA podrška je takođe ista, dakle četiri SerialATA II i dva SerialATA 6 Gb/s porta. USB podrška se nije promenila: 12 USB 2.0 portova i četiri USB 3.0. Oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 standardnu se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko dodatnog “extended host controllera” koji podržava Inte xHCI, pa je tako ostvarena USB 3.0 podrška. Ovim rešenjem je malo uprošćena USB 3.0 priča, ali smo sigurno da će neki proizvođači ploča opet to malo zakomplikovati u želji da ponude više od četiri USB 3.0 porta.
 

 
Dakle, ukoliko uporedimo osnovne specifikacije Z68 i P67, jasno se vidi da neke razlike koju bi smo možda očekivali jednostavno nema. Međutim, Z68 je sa sobom donosi dve nove karakteristike koje ovaj čipset po mogućnostima odvajaju od svog prethodnika. Svi znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking “K” serije procesora koje poseduju otključan množilac. Tako se potencijalni kupac mora u startu odlučiti za jednu od dve varijante, što i nije preterano popularno rešenje. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite. Z68 se tu pojavio kao rešenje ovog problema, tako što Z68 nudi mogućnost i overklokinga “K” serije Sandy Bridge procesora, ali i upotrebu integrisanog GPU-a. Tako možemo reći da Z68 predstavlja “2 u 1” rešenje koje u pristojnoj meri zamenjuje prethodne generacije P i H čipseta. Međutim, Intel je sa Z68 uveo još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim potencijalnim korisnicima. Prva stvar je tehnologija pod nazivom “Virtu” koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, tako da je moguće u isto vreme, na primer, pokrenuti neku DirectX11 i raditi video encoding preko QuickSync-a, i da se sve to odvija maksimalnom brzinom.
 

 
Intel je još pre par godina započeo saradnju sa Lucid-om, da bi se ona sada i materijalizovala kroz podršku ove funkcije Z68 čipseta preko Virtu softvera. Dakle, u pitanju je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji direktno “presreće” zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao. Za razliku od Hydra rešenja, Virtu nije tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi. Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde na primer u jednom prozoru se može pokrenuti neka igra, dok se u drugom obavlja video enkoding, a sve to naravno se odvija maksimalnom mogućom brzinom. Naravno, ostaje pitanje koliko je ova situaciji kod većine korisnika neophodna, ali je sa druge strane veoma značajno da QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom. Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi. Ovo bi bio dodatni bonus Z68 čipseta, ali videćemo kako će se to u praksi odvijati. Drugi interesantan novitet koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom “SSD Caching” (Smart Response Technology). Nije u pitanju sistem za ubrzano keširanja podataka pri radu sa SSD diskovima, već se radi o rešenju koje bi trebalo da pomogne poboljšanju performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a.
Asus P8Z68-V Pro Prvi susret sa Z68 čipsetom je bio sa P8Z68-V Pro, a inicijalni utisak koja je ostavila nova platforma je bio izuzetno dobar. Zasluge za dotični utisak u dobroj meri pripadaju i ovoj ploči, jer se radi o izuzetno dobrom modelu koji je u startu ponudio oba Z68 noviteta, zajedno sa ostalim Asus specijalitetima. Pored toga, P8Z68-V Pro potvrđuje ogromnu sličnost P67/H67 i Z68 čipsetova, pa je tako ovaj model veoma sličan sa svojim P67 prethodnikom (P8P67 Pro). Očekivano, sama ploča izgleda gotovo identično u odnosu na P8P67 Pro, pa zbog toga treba baš zagledati detalje kako bi se uočile neke razlike. Najveća razlika u odnosu na P8P67 Pro je u naponskoj jedinici, pa tako P8Z68-V PRO poseduje 16-Phase (12+4 Phase) Digi+ rešenje, koje je već standardno na većini Asus ploča. Naravno, EPU i TPU funkcije su prisutne i preko DIP prekidača, a tu je i “Memory OK” taster.

 
Pored toga, možemo primetiti dva ASMEDIA 1042 kontrolera koji obezbeđuju USB 3.0 podršku, gde se dva porta nalaze na I/O panelu, dok se za druga dva moraju dokupiti USB bracket-i. P8Z68-V PRO poseduje ukupno tri grafička PCI Express slota, ali usled klasičnih ograničenja čipseta koja su nam već poznata od P67, jasno koji su multi GPU modovi mogući. Naravno, P8Z68-V PRO poseduje isti UEFI BIOS koji smo prvi put videli na P67 Asus modelima, a shodno tome, opcije i mogućnosti za podešavanje parametara sistema su gotovo identične. Tek par podešavanja koji su direktno vezani za Virtu modove ukazuju da se radi o novom modelu matične ploče. Što se tiče overkloking potencijala, P8Z68-V PRO bez problema dostiže radni takt od 4.5 GHz, što je ujedno i vrednost na koju “auto” overkloking mod postavlja ceo sistem. Čak i 4.8 GHz se lako ostvaruje, uz lagano podizanje radnog napona procesora. Interesantno, P8Z68-V PRO nam je omogućio i da podignemo Windows 7 na brzini od čak 5 GHz, ali ipak stabilan rad nije bio moguć zbog dosta velikog zagrevanja procesora. Ipak, uz neko kvalitetnije hlađenje, sigurni smo da bi i tih 5 GHz bilo moguće na duže staze. Ovde možete pročitati detaljniji test ove ploče.
 
Asus Maximus IV Gene-Z Još od prvog “Gene” modela, Asus je postavio nove standarde kada je u pitanju MicroATX format ploča. Udarna karakteristika ovih ploča su mogućnosti i performanse koje su gotovo identične onim koje Asus nudi na “velikim” “Republic Of Gamers” modelima. Aktuelna inkarnacija je verzija sa Z68 čipsetom, koji po svojim karakteristikama predstavlja i najprikladnije rešenje za jednu MicroATX ploču. Jedna od pravih stvari koje se očekuje kod MicroATX modela je “smanjenje” naponske jedinice, ali za tako nešto nema mesta kod jedne “Republic Of Gamers” ploče pa makar ona bila u MicroATX formatu. Dakle, Extreme Engine Digi+” je i ovde u upotrebi, a kako ova naponska jedinica fizički koristi manje komponenti i ukupno zagrevanje je manje, što je uvek bitno za MicroATX ploču.
 

 
Preko MOSFET-a se nalazi nešto manji pasivni hladnjak, čime je dobijen preko potreban prostor, naročito oko procesorskog soketa. Takođe, primarni grafički PCI Express slot je veoma blizu i nalazi se bukvalno na liniji sa memorijskim slotovima i audio sekcijom na I/O panelu. Samo ovaj detalj pokazuje koliko je Asus maksimalno vodio računa oko layout-a na Maximus IV Gene-Z, kako bi se na MicroATX dimenzijama smestilo što je više moguće. Neizbežan je i još jedan grafički PCI Express slot koji je logično namenjen za multi GPU primene u 2×8 modu koji je podržan od strane Z68 čipseta. Od standardnih “Republic Of Gamers” fukcija, tu su “power” i “reset” tasteri, kao i LED displej za dijagnostiku eventualnih problema. Tu je i set kontakata koji služe za merenje napona svakog vitalnog dela sistema, kao i “GO” taster koji ima dve funkcije. Kada je ploča upaljena, “GO” taster aktivira neki od podešenih overkloking profila u BIOS-u, dok je druga funkcija “GO” tastera u stvari “MemoryOK” koji radi kada je ploča isključena i treba da prilagodi memorijske parametre ukoliko određena memorija odbija saradnju sa pločom. Naravno, BIOS je mesto gde se odlazi na detaljna podešavanja sistema. Maximus IV Gene-Z poseduje najnoviju “ROG” verziju BIOS-a koju karakteriše UEFI interfejs, zajedno sa crno-crvenom temom karakterističnom za “Republic Of Gamers” modele. Iako se radi o MicroATX ploči, korisnik nije uskraćen za maksimalne mogućnosti podešavanja sistema, pa su tako na raspolaganju gotovo sve opcije koje se i očekuju od model iz “ROG” serije. “Extreme Tweaker” sekcija je glavna kada je u pitanju podešavanja vitalnih overkloking parametara, a set opcija koji se nudi je apsolutno maksimalan. Sa Maximus IV Gene-Z i Intel Core i7 2600K procesorom se može računati na takt od oko 4.8 GHz uz bolje vazdušno hlađenje. Pored toga, ovako veliki radni taktovi zahtevaju podešavanje naponske jedinice u “jači” mod, čim se opet dodatno povećava ukupno zagrevanje. Moguće je ići i preko toga, pa i preko 5 GHz, ali to već zahteva mnogo bolje hlađenje za koje jednostavno nema mesta u MicroATX kućištu. Ovde možete pročitati detaljniji test ove ploče.
 
GA Z68AP-D3 U odnosu na nešto skuplje modele iz Gigabyte ponude, Z68AP-D3 se i dalje drži klasičnog Gigabyte dizajna koji je godinama determinisao izgled ploča ovog proizvođača. Gigabyte je na Z68AP-D3 primenio “5+1 Phase” rešenje naponske jedinice, sa sada već gotovo obaveznim “LowRDS” MOSFET-ima i “japanskim” kondenzatorima, ali u varijanti koje se koristi na “UltraDurable 2” kategoriji ploča. Gigabyte već duže vreme konstantno koristi treći generaciju “Ultra Durable” specifikacije, ali se i dalje kod “lowcost” modela koristiti i “UltraDurable 2”.  
 

 
Kada je u pitanju raspored PCI Express slotova, on je na Z68AP-D3 identičan kao i na Z68X-UD3H-B3. To podrazumeva dva grafička PCI Express slota, sa opcijom 2×8 režima rada i podrške SLI i Crossfire multiGPU modovima. Ono što ipak razlikuje Z68AP-D3 od ostalih Z68 modela je mSATA podrška. Ovaj mali slot se nalazi tačno između procesorskog soketa i primarnog PCI Express x16 slota, a služi za instalaciju nove generacije mSATA SSD uređaja. Intel je nedavno predstavio 311 seriju SSD uređaja koji bi trebalo da budu specijalno optimizovani za primenu Intel “Smart Responsive” tehnologije (SSD caching), a Gigabyte je prvi proizvođač koji je integrisao mSATA konektor na neke modele matičnih ploča. Kako mSATA logično koristi jedan SerialATA port, jedan od ukupno šest portova koji se nalaze na Z68AP-D3 će biti automatski isključen (SATA 5) ukoliko se koristi mSATA SSD. Interesantno, Z68AP-D3 kao jeftiniji model poseduje i Virtu i SRT (Smart Response Technology) mogućnosti, što ovaj model čini kompletnim Z68 rešenjem. Kako Gigabyte sa P67 serijom ploča nije imao grafički BIOS, a nema ga ni na jačim Z68 modelima, jasno je da je i kod low-cost ploče kakva je Z68AP-D3 ista situacija. “Touch BIOS” softver je tu za one koji vole podešavanje iz Windows-a, dok je za sve ostale na raspolaganju solidno opremljen BIOS. Kada se njegove opcije stave u pogon, iz Z68AP-D3 se može izvući radni takt procesora od 4.3 GHz, što je sasvim solidan rezultat. Ovde možete pročitati detaljniji test ove ploče.
 GA Z68X-UD3H-B3 Ovaj model po svojim karakteristika predstavlja nadogradnju na ono što već nudi Z68AP-D3, ali i dalje ostaje model koji je fokusiran ka nešto nižem segmentu tržišta. Naponska jedinica se po svojoj “snazi” nalazi na sredini skale, pa je nešto jača u odnosu na Z68AP-D3, odnosno malo slabija u odnosu na skuplje Gigabyte modele. Tako Z68X-UD3H-B3 poseduje “7+1 Phase” konfiguraciju naponske jedinice, koja koristi “Driver MOSFET-e” i omogućava primenu naponske jedinice manje kompleksnosti uz očuvanje efikasnosti. Primena ove varijante MOSFET-a i Intersil VRM-a su deo Intel VRD12 specifikacija, pa je primena dotičnih rešenja gotovo i striktna obaveza svih proizvođača.

 
Na raspolaganju su dva grafička PCI Express slota, sa opcijom 2×8 režima rada i podrške SLI i Crossfire multiGPU modovima. Tu su još i tri PCI Express x1 (jedan je uvek blokiran grafičkom kartom) i dva klasična PCI slota. I/O panel je opet standardno opremljen sa audio sekcijom (ALC 889 kodek), jednim LAN kontrolerom (Realtek RTL8111E) i četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta. Na samom PCB-u se nalazi dodatni konektori za USB bracket-e, pa je tako broj USB 2.0 portova moguće povećati na deset, dok je broj USB 3.0 portova moguće povećati na četiri. Na raspolaganju su čak i jedan firewire bracket, tako da Z68X-UD3H-B3 poseduje sve neophodno standardne mogućnosti. Naravno, na I/O panelu se nalaze i DSUB, DVI i HDMI video izlazi za integrisani GPU u procesoru. Z68X-UD3H-B3 takođe poseduje Virtu i SRT mogućnosti, što ovaj model čini kompletnim Z68 rešenjem. Što se tiče BIOS-a, klasični “plavi” Award je i ovde neizbežan, uz dodatnu opciju “Touch BIOS-a” preko dodatnog softvera. Ručnim i detaljnim podešavanjem ponuđenih opcija, maksimalni stabilan takt koji je moguće ostvariti je 4.8 GHz, dok “auto” mod nudi 4.2 GHz. Ovde možete pročitati detaljniji test ove ploče.
 
GA Z68X-UD4-B3 Kada su u pitanju dva Z68 noviteta, Intel je direktno proizvođačima ploča ostavio mogućnost da sami odluče na kojim modelima žele da korisnicima ponude Virtu i Smart Response Technology. Neki proizvođači nisu hteli da potencijalne kupce dodatno zbunjuju eventualnim varijantama, već su se odlučili da na svim pločama ponude potpunu Z68 funkcionalnost. Sa druge strane, Gigabyte je ovu mogućnost želeo da iskoristi, pa se tako u ponudi nalaze i ploče koje nemaju sve Z68 funkcije. Tako na I/O panelu ove ploče nema video izlaza za integrisani GPU u Sandy Bridge procesorima, što znači da Z68X-UD4-B3 ne nudi korisniku opciju upotrebe integrisane grafike, ali nema ni Virtu podrške.  
 

 
Nedostatak Virtu podrške je malo čudan, jer bi ovo trebao da predstavlja jači model u odnosu na prethodno opisane Gigabyte modele. Obrazloženje proizvođača je da kupcima boljih ploča jednostavno ne treba integrisana grafika, pa shodno tome ni Virtu nije neophodan. Ovo donekle i jeste tačno, ali onda se može reći da nam i nije potrebna Z68 serija ploča. Koliko god moćnu grafičku kartu posedovali, QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nikako ne treba zanemariti, a sa Z68X-UD4-B3 jednostavno ne možete koristiti jednu od glavnih funkcija čipseta. Druga Z68 karakteristika, odnosno SSD Caching (Smart Response Technology) je regularno podržana. Od detalja vezanih za layout, treba napomenuti da Z68X-UD4-B3 poseduje moćnu 16-phase naponsku jedinicu sa ogromnim hladnjakom preko MOSFET-a. Naravno, slojevi od dve unce bakra u PCB-u i primena kvalitetnih japanskih elektrolitskih komponenti sa podrazumevaju (mada se isto koristi i na UD3 modelu). Takođe, tu je i nešto veći hladnjak preko Z68 čipa i nešto drugačiji raspored konektora. Sam raspored PCI Express i PCI slotova je isti u odnosu na Z68X-UD3H-B3, sa tim da Z68X-UD4-B3 poseduje jedan PCI Express x1 manje. Naravno, 2×8 SLI i Crossfire multiGPU modovi se podrazumevaju. Preko Marvell čipa su obezbeđena dodatna dva SerialATA 6 Gb/s priključka, pored dva koji su direktno podržana od strane samog Z68 čipseta. Na I/O panelu je nešto malo drugačija konfiguracija, pa je tako se tako na ploči direktno nalazi osam USB 2.0 i četiri USB 3.0 porta, sa tim da su dva deljena i mogu biti korišćeni u eSATA funkcije. Pored toga, tu je i audio sekcija (sa analognim i digitalnim S/PDIF izlazima), LAN kontroler i jedan firewire priključak. Što se BIOS-a tiče, u pitanje je već dobro poznata situacija: Award plus eventualna upotreba “Touch BIOS” softvera. Maksimalni overklok u “auto” modu je 4.2 GHz, dok je maksimum sa ručnim detaljnim podešavanjem opet na 4.8 GHz. Ovde možete pročitati detaljniji test ove ploče.
 
GA G1.Sniper 2 Najnoviji član Gigabyte ponude je G1.Sniper2, a ova ploča pripada G1.Killer seriji modela. Shodno tome, u pitanju je trenutno najjači Gigabyte model baziran na Z68 čipsetu. Ovu ploču smo tek nedavno testirali, pa su utisci još uvek veoma sveži. Dizajn je jedna komponenta koja privlači pažnju kod G1.Sniper2 (kao i kod ostalih G1.Killer modela). Tako je hladnjak koji se nalazi preko Z68 čipseta dizajniran u obliku okvira za neko automatsko oružje, sve zajedno sa metkom koji se vidi na kraju “šaržera”. Centralni hladnjak se nalazi preko naponske jedinice poseduje i šest LE dioda koje tokom rada emituju zelenu svetlost, što zajedno sa crnim PCB-om i ostalim zelenim detaljima dodatno doprinosi još boljem izgledu ploče u kućištu. Što se tiče naponske jedinice, primenjeno je očekivano “8-Phase” rešenje, koje je veoma slično onim što smo ranije i ranije sretali na jačim UltraDurable3 modelima koje Gigabyte koristi od momenta implementacije.
 

 
U skladu sa specifikacijom Z68 čipseta, G1.Sniper 2 poseduje dva grafička PCI Express x16 slota koji se mogu koristiti za multi GPU primene u 2×8 režimu. Ono što je veoma bitno, je da su dotični slotovi u 3.0 specifikaciji, što će biti veoma korisno sa sledećom generacijom PCI Express 3.0 kompatibilnih grafičkih karti. Ovim je na raspolaganju duplo veća propusna moć, što znači da 2×8 mod u PCI Express 3.0 režimu treba da ostvaruje performanse koje se dobijaju 2×16 modu sa PCI Express 2.0. Naravno, za ovo je neophodno sačekati i sledeću generaciju Intel procesora (Ivy Bridge) koji će u potpunosti podržavati PCI Express 3.0 specifikaciju. Novitet je i upotreba Bigfoot Killer E2100 čipa koji Gigabyte zove NPU (Network Processing Unit). 1000 Mbit LAN podrška se podrazumeva, ali ovaj čip poseduje i svoju posebnu memoriju (1 GB DDR2 memorije se nalazi direktno na PCB-u) koja ima zadatak da maksimalno ubrza mrežni saobraćaj. Druga specijalna mogućnost koju poseduje G1.Sniper 2 se odnosi na audio podršku, gde je implementiran originalni Creative CA20K2 čip koji se nalazi i na aktuelnim Creative X-Fi premium zvučnim kartama. Kada je BIOS u pitanju, priča je potpuno ista kao i na ostalih Gigabyte modelima. Ipak, kako je G1.Sniper2 namenjen entuzijastima i prekaljenim “gamerima”, klasični BIOS i njegovo podešavanje verovatno više i odgovara ovom tipu korisnika. Interesantno, overkloking dometi se ne razlikuju mnogo u odnosu na ostale GA ploče na testu. Maksimalni domet sa klasičnim vazdušnim hlađenjem je i dalje na 4.8 GHz, pa je maksimum koji se može ostvariti sa regularnim vazdušnim hlađenjem procesora. Ovde možete pročitati detaljniji test ove ploče.
 
MSI Z68A-GD80 Kroz nekoliko poslednjih generacija ploča, MSI je se u značajnoj meri potrudio da unapredi svoje modele i tako ih postavi u direktniju borbu sa konkurentima. Z68A-GD80 je trenutno najjači model u MSI ponudi kada je u pitanju Z68 čipset, ali je zanimljivo da već postoji novija verzija ove matične ploče. Naime, MSI je nedavno predstavio Z68A-GD80 (G3) verziju, dok je oznaka modela koji smo mi imali na testu Z68A-GD80 (B3). Svima je već dobro poznato šta znači i čemu služi B3 sufiks, ali je G3 trenutni novitet. Kod Z68A-GD80 ploče, on označava podršku za PCI Express 3.0 standard i buduću Ivy Bridge generaciju 22nm procesora. Sve ostale karakteristike su iste, što podrazumeva i “12+2 Phase” konfiguraciju digitalne DrMOS naponske jedinice, uz kompletan set Hi-C kondenzatora i “SFC” prigušnica. Naravno, tu je 12 LE dioda koje pokazuju kako radi “Active Phase Switching”.  
 

 
Kao i ostali modeli na testu, Z68A-GD80 ne poseduje dodatni čip za povećanje broja PCI Express linija, pa je multi GPU podrška ograničena na 2×8 mod. Z68A-GD80 poseduje samo dva USB 3.0 porta (umesto 6 kod P67A-GD80) preko NEC D720200 kontrolera, odnosno samo jedan eSATA port u odnosu na dva na prethodnom P67 modelu. Što se USB 2.0 portova tiče, na I/O panelu ih ima četiri dok se na PCB-u nalaze tri konetkora za USB brackete, čime se dobija maksimalno podržanih 10 USB 2.0 portova. Usled mogućnosti Z68 čipseta, tu su i grafički izlazi, odnosno DVI i HDMI priključci. Od MSI specifičnosti, Z68A-GD80 poseduje “OC Genie” taster, kao i “power” i “reset”, uz mesta za “ručnu” proveru radnog napona svih vitalnih komponenti. Naravno, jedan od udarnih detalja je “OC Genie” auto overklok funkcija. U ovom modu, Z68A-GD80 postiže radni takt od 4.2 GHz, što se poklapa sa rezultatom koji smo dobili i na ostalim testiranim modelima. Kroz manuelno podešavanje BIOS se može ostvariti brzina od oko 4.5 GHz, a na raspolaganju je i lepo dizajniran potpuno grafički BIOS, pa će se i manje iskusni overklokeri lako snaći kroz grafičko okruženje. Ovde možete pročitati detaljniji test ove ploče.
 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Kada su u pitanju LGA1155 procesori, Z68 čipset i matične ploče bazirane na njemu u datom momentu predstavljaju optimalno rešenje za ovu platformu. P67 modeli u B3 varijanti nude za nijansu veće overkloking domete, pa svi maksimalno ozbiljni overklokeri treba da gledaju u pravcu vrhunskih P67 ploča. Za sve ostale kategorije korisnika, Z68 je pravo rešenje i među pločama baziranim na ovom čipsetu treba i da traže varijantu koja im najviše odgovara. Među ukupno sedam modela koje smo imali na testu, izbor je dosta veliki, ali se pažljivom analizom može izdvojiti par modela koje možemo preporučiti. Na startu, iz priče možemo izbaciti dva modela, a to su Z68X-UD4-B3 i Z68A-GD80. Sa mogućnostima i cenom koju ima Z68X-UD4-B3, ova ploča sama sebe isključuje iz borbe sa ostalim modelima. Jednostavno, Virtu i “QuickSync” mogućnosti nisu podržane, a cena se kreće oko 160 evra. Iako se radi o generalno sasvim dobroj ploči, ona se teško može suprotstaviti konkurentskim modelima. Sa druge strane, Z68A-GD80 u B3 verziji koju smo imali na testu sada već predstavlja zastareo model. MSI je već izbacio Z68A-GD80 G3 sa PCI Express 3.0 podrškom, pa je interesantan model u ovom momentu samo dotična G3 varijanta. Cena za originalni Z68A-GD80 model je trenutno oko 200 evra, pa se može očekivati da će ova ploča u G3 verziji imati sličnu cenu. Ukoliko to bude slučaj, Z68A-GD80 G3 se vraća u igru pa će tada to biti model koji se može preporučiti.

 
Kada je u pitanju Z68X-UD3H-B3, ova ploča se nalazi u malo nezgodnoj zoni. Sa cenom od 130 evra, Z68X-UD3H-B3 se nalazi tačno na pola puta između primetno jačih modela sa jedne strane, odnosno primetno jeftinijih modela koji nudi veoma slične mogućnosti. Gigabyte je sa Z68AP-D3 modelom doprineo ovakvoj sudbini Z68X-UD3H-B3. Iako Z68AP-D3 predstavlja “UltraDurable2” ploču, ona nudi Virtu i SRT podršku što uz mSATA novitet predstavlja veoma primamljivu ponudu. Pored toga, performanse i overkloking mogućnosti su sasvim solidne, a uz cenu od 100 evra Z68AP-D3 predstavlja najpovoljniju kupovinu. Interesantno, P8Z68-V Pro i Maximus IV Gene-Z imaju gotovo identičnu cenu od oko 160 evra, iako se radi i modelima iz dve različite kategorije. Tako se korisnik ovde mora opredeliti o tome da li želi “full ATX” ploču u vidu P8Z68-V Pro, ili mu je možda zanimljiviji MicroATX format Maximus IV Gene-Z modela. Upravo ovaj element “veličine” i treba da bude glavni parametar za odlučivanje, jer obe ove ploče stvarno nude mnogo toga. Definitivno ih obe maksimalno preporučujemo, uz jednu dodatnu nijansu koja je na strani Maximus IV Gene-Z, jer po navedenoj ceni ne treba propustiti priliku da se postane vlasnik jedne “Republic Of Gamers” ploče.
 

 
Na kraju balade, ostaje nam G1.Sniper2. Sa jedne strane, sasvim je logično da najnovija ploča bude i najzanimljiviji “Editors Choice” kandidat. Gigabyte se dosta potrudio oko G1. Killer serije i to se na delu jasno vidi. PCI Express 3.0 zajedno sa Ivy Bridge podrškom, vrhunski zvuk preko originalnog Creative čipa i zanimljivo LAN rešenje su karakteristike koje G1.Sniper2 izdižu malo više u odnosu na ostale testirane modele. Naravno, kada je u pitanju “top” serija matičnih ploča, cena je uvek dosta visoka pa ni ovog puta neće biti izuzetka. G1.Sniper2 se još uvek na nalazi na rafovima domaćih IT prodavnica, a kada se tu bude našla, u najboljem slučaju možemo očekivati cenu od tek nešto ispod 300 evra. Ali to je jednostavno uvek tako, ukoliko se želi trenutno najkompletniji model, mora se uraditi i mala operacija na otvorenom novčaniku. G1.Sniper2 zaslužuje da bude “naj izbor” u kategoriji gde novac i cena nisu primarni, a ni sekundarni element odlučivanja. Prosto rečeno, kada bi od testiranih ploča mogli da izaberemo koju ćemo zadržati u svom računaru, to bi bio G1.Sniper2. Međutim, kada bi trebalo za svoj novac da kupimo neku Z68 ploču, onda bi tu definitivno izbor pao na Maximus IV Gene-Z ili P8Z68-V Pro.