Roundup VIA KT400 matičnih ploča

Miloš Stamenković Kada se malo osvrnemo ka prošlosti i sagledamo ucinak kompanije VIA, možemo zakljuciti

da doticna firma, od kada kreira platformu za AMD Athlon i Duron procesore nije

bila u neugodnijem položaju nego što je to slucaj u poslednje vreme. Veliki uspeh

KT133 i KT133A cipset je bio propracen i odgovarajucim procesorima iz AMD-a, što

je u to vreme velikog napretka ovih kompanija rezultovalo i povecanom udelu u

tržišnom kolacu. Nakon toga usledio je prelazak na DDR memoriju, gde se VIA malo

okliznula sa KT266 cipsetom, ali i brzo vratila u formu sa KT266A revizijom. Athlon

XP procesori koji su debitovali baš tom periodu, obezbedili su tandemu AMD i VIA

ocuvanje osvojenih pozicijama, kao i odlicne prognoze za buduci rast prodaje.

U datom momentu, AMD procesori ukombinovani sa VIA cipsetovima nudili su platformu

koja je bila i brža i jeftinija od konkurencije iz Intela. Nakon ovih uspeha,

sledi period stagnacije koji se protegao do danas, a svi dobro znamo da stagnirati

u stvari znaci nazadovati. Prolece 2002. godine nam donosi široku rasprostranjenost

KT333 cipseta, koji je od zvanicnih noviteta doneo samo podršku za PC2700 memoriju.

Medutim, kako su tada svi Athlon XP procesori radili na 133MHz magistrali, DDR333

režim rada se mogao aktivirati samo u ansihronom modu, što ne donosi nikakav dobitak

u performansama. KT400 cipset je trebao da usledi vrlo brzo nakon KT333 promocije,

ali su problemi oko podrške DDR400 memoriji u znacajnoj meri odložili izlazak

na tržište. Na kraju KT400 je pušten u promet, ali bez zvanicne podrške za DDR400

memoriju, pa su se po ovom pitanju proizvodaci maticnih ploca morali sami snalaziti.

Pored nezvanicne DDR400 podrške KT400,od iole znacajnijih noviteta, nudi samo

AGP8X i duplo ubrzani V-Link. AGP8X sama omogucava memorijski protok od 2,1GB/s

naspram 1,06GB/s koje nudi AGP4X standard. Medutim, zbog prirode i puta razvitka

modernih grafickih procesora i samih karti, korist od AGP8X standarda je nepostojeca.

Slicno važi i za novi V-Link vezu izmedu northbridge-a southbridge-a koji ostvaruje

protok od 533MB/s. Kada saberemo protok podataka od hard diska, mrežne karte,

modema, zvucne karte itd. jedva da cemo se približiti cifri od 266MB/s koliki

je maksimalni protok starijih cipsetova. USB 2.0 podrška se ostvaruje preko

VIA VT8235 southbridge, dok firewire nije podržan od VT8235 pa se mora posegnuti

za nekim eksternim rešenjem. Naravno, USB 2.0 kroz VT8235 nije eksluzivitet

KT400 cipseta, jer se ovaj southbridge nalazi uparen sa KT333 northbridge-om

na vecini novijih KT333 baziranim plocama.

Kao što je bio slucaj sa prelazima sa KT266 na KT266, odnosno KT333, i KT400

je potpuno pin kompatabilan sa svojim prethodnicima. Stoga sami proizvodaci

maticnih ploca nisu se morali mnogo truditi oko modifikacije starijih modela

i prilagodavanju KT400. Prisutnost velikog nivoa kompatibilnosti ove generacije

VIA cipsetova je u velikoj meri zaslužan za nivo slicnosti izmedu KT400 modela

razlicitih proizvodaca, jer su za sve ovo vreme firme mogle nauciti kako se

na valjan nacin pravi jedna VIA maticna ploca za AMD procesore. Ovu teoriju

provreli smo preko ukupno sedam maticnih ploca renomiranih proizvodaca koje

smo testirali: Abit, Asus, Chaintech, Gigabyte, Shuttle i Soltek.

Abit AT7-Max2
Abitove maticne ploce su kod nas, pa i u svetu, stekle veliku popularnost sa

modelima baziranim na starom dobrom Intel BX cipsetu. Nudeci to tada nevidene

overkloking mogucnosti uz vrhunsku stabilnost Abitove ploce su postale prvi

izbor svih racunarskih entuzijasta. Abit je svoju overklokerski nastrojenu politiku

nastavio i sa AMD platformom, i sada vec cuvenim plocama kao KT7 i KT7A. Model

baziran na KT333 cipsetu, KX7-333, i dalje uspešno cuva i na nivou drži standarde

koje je Abit mnogo ranije postavio, pa se tako ova ploca izuzetno visoko ceni

u overklokerskim krugovima. Medutim, paralelno sa ovom plocom, Abit je predstavio

novu ”Max” liniju koja primetno menja izgled maticnih ploca na koji smo do

sada navikli. ”Max” serija, naravno, predstavlja vrhunski opremljene modele

koji su dizajnirani tako da poseduju maksimalne performanse, kvalitet komponenti

i sva moguca moderna proširenja i funkcije koje se danas ocekuje od ploce iz

najviše klase. Abit nas je do sada navikao da njihove ploce poseduju šest PCI

slotova, ali se kod ”Max” proizvoda primenjuje nešto drugaciji princip.

AT7 Max2 poseduje pet PCI slotova, ali kada se u obzir uzme šta je sve integrisano

na plocu, postaje jasno zašto je AT7-Max2 ploca kraca za jedan PCI slot. Prisustvo

integrisanog AC’97 kodeka predstavlja još jedan vid odstupanja od uobicajene

Abitove prakse. RAID i SerialATA kontroleri sada predstavljaju gotovo obavezne

mogucnosti svih top modela, pa se tako Marvell 88i8030 kontroler brine za SerialATA

podršku, dok HighPoint HPT374 pruža RAID 0/1 i 0+1 modove rada. Integrisani

10/100 LAN adapter korektno radi svoj posao, ali nikako ne pristaje imidžu koji

Abit gradi sa ovom modelom, pa bi ovakvoj ploci mnogo više odgovaralo neko gigabitno

rešenje. VIA VT6306 kontroler obezbeduje dva firewire prikljucka, dok je obavezna

USB 2.0 podrška prisutna preko samog southbridge-a, a portova ima šest.

Medutim, ono karakteriše ”Max” seriju ploca, pa samim tim i AT7-Max2 je nacin

i raspored svih prisutnih dodatnih prikljucaka. Sa starim serijskim i paralelnim

portom je raskršteno, pa tako oni nisu prisutni na ovom modelu. Ovim potezom

je oslobodeno dovoljno mesta za ostale prikljucke, pa se tako svi firewire,

USB, LAN i dodatni audio konektori (zajedno sa SP/DIF-om) zalemljeni direktno

na plocu. Ovo ujedno znaci da nema dodatnih bracketa, cime se u kucištu dobija

maksimalna kolicina prostora i konfora. A da ne pominjemo mogucnost potpunog

iskorišcena svih PCI slotova, što nikako nije slucaj kada se svi navedeni prikljucci

nalaze na bracket dodacima.

U odnosu na KX7-333, AT7-Max2 ima promenjenu boju PCB-a uz unapredenu završnu

obradu, pa tako ova ”Max” ploca izgleda neuporedivo lepše od modela na koje

nas je Abit ranije navikao. Ovakvom utisku doprinosi i kuler na northbridgu

koji je zamenio dosadašnji ružni i traljavi slave-bearing kuler, cija je karakteristika

brzog otkazivanja i tandrkanja bila previše izražena. 3-phase naponska jedinica

je, kao obeležje Abitovih ploca, logicno prisutna, uz upotrebu proverenih FairChild

MosFET tranzistora i Nichicon elektrolita za filtriranje napona. Upotrebljeni

klok generator je Realtekov RTM 560-266R koji Abit na svojim plocama sa velikim

uspehom upotrebljava vec duži vremenski period. Abit SoftMENU bios na AT7-Max2

nudi približno iste opcije kao i KX7-333, a jedino što manjka je mogucnost promene

napona na cipsetu.Podizanje napona procesora, memorije i AGPa iznad standardnih

overklokerskih vrednosti je sada umnogome lakše, jer se ono može ostvariti direktno

iz biosa bez ikakve dodatne intervencije na ploci. Pri pokušaju overklokinga,

u prvom momentu smo bili zateceni cinjenicom da se ploca odbija saradnja sa

brzinom magistrale od 170 ili više MHz. Ovako nešto nikako nismo ocekivali od

vrhunske Abit maticne ploce, pa smo stoga pokušali da ovu barijeru preskocimo

sa jednim updateom biosa. Sa zvanicnog Abitovom sajta smo pronašli željenu novu

verziju biosa, i sa tim novim biosom su stvari legle na svoje mesto. Magistralu

smo bez problema uspeli da podignemo na 200MHz, ali je detaljno testiranje,

nažalost, pokazalo da ploca nije 100% stabilna na ovom FSB taktu. Naravno, kad

se brzina malo spusti i dode do frekvencije od 190MHz, ploca radi savršeno stabilno.

Nedostatak podizanja napona na cipsetu je jedan od mogucih uzroka ove pojave,

a ako Abit odluci da u neku sledecu verziju biosta stavi i ovu opciju, moguce

je da AT7-Max2 bude u stanju da radi maksimalno stabilno na 200MHz ili možda

još i više MHz.

A7V8X

Nakon ploce potpisane od ozbiljnog igraca kao što je Abit, može da sledi samo

opis adekvatne ploce iz Asusovih proizvodnih pogona. Od samog pocetka najezde

AMD Athlon procesora i adekvatnih VIA cipsetova, Asus je pružao veliku podršku

ovom dvojcu u grcevitoj borbi za tržište i kupce. Setimo se cuvenog A7V modela

koji je svojevremeno bila prva ploca koja je omogucavala laganu promenu množioca,

bez dodatnih modifikacija ili Golden Fingers dodatka. Medu prvim plocama sa KT266A

cipsetom bio je i A7V266E model koji je predstavljao odlicnu plocu, dostojnu Asusovog

imena. KT333 ploca koja je usledila kasnije, iako generalno gledano sasvim dobra,

ipak nije bila baš na maksimalnom nivou kvaliteta i performansi koje se ocekuje

od Asus ploce. Vec u tom momentu se moglo primetiti manja zainteresovanost Asusa

za AMD-VIA baziranu platformu i vecem okretanju Pentiumu 4, odnosno Intel i SiS

cipsetovima. Potvrdu ovakve politike imali smo prilike da skoro cujemo direktno

od visokih predstavnika kompanije Asus, što su informacije koje nikako ne odgovaraju

VIA-i i AMD-u. No, i pored toga Asus je vrlo brzo nakon promocije KT400 cipseta

predstavio i odgovarajucu maticnu plocu – A7V8X. Odmah možemo primetiti nešto

drugaciju oznaku od ocekivane A7V400, što znaci da je Asus želeo da u prvi plan

stavi 8X AGP mogucnosti, a ne DDR400 podršku. Pakovanje i kvalitet ambalaže je

odradeno u standardnom Asusovom stilu, što znaci ništa posebno, dok su na kutiji

jasno naznacene sve nove mogucnosti koje A7V8X nudi. Pored same ploce, obaveznog

uputstva i CDa sa drajverima, u paketu se dobiju dodatni konektori sa dva FireWire

prikljucka, odnosno jedan sa dva dodatna USB i jednim joystick / midi portom.

Usluge FireWire kontrolera vrši sada vec standardni VIA VT6306 cip koji Asus,

interesantno, ugraduje i na svoje Pentium 4 ploce sa Intel cipsetom. Audio element

je AC’97 i to u Realtek-ovoj izvedbi u vidu ALC200 kodeka koji poseduje kakvu-takvu

šestokanalnu podršku. Najinteresantniji deo dodatne opreme je BroadCom-ov 5702

cip koji nudi Gigabitnu LAN podršku (1000Mbps), pored vec standardnih 10/100 modova

rada. Iako je odgovarajuca gigabitna oprema dosta skupa, prisustvom ovakvog mrežnog

adaptera integrisanog na ploci pruža se mogucnosti kucnim korisnicama da sa dve

ovakve ploce u direktnoj vezi imaju mrežu vrhunskih performansi. Prisustvo Serial

ATA kontrolera je vec uobicajena na novim modelima ploca, iako Serial ATA kompatibilni

diskovi još nisu dostupni u masovnoj prodaji. Promise PDC20376 cip vrši ovu funkciju,

još nudi i osnovne RAID funkcije u SerialATA i EIDE modu.

Sam layout i izgled A7V8X dosta podseca na KT333 prethodnika, ali uz prisustvo

nekih noviteta. Broj PCI slotova je sa pet porastao na šest, sa tim da je Asus

novi šesti slot obojio u plavo i dao mu višestruku ulogu. Pored stanadrnih PCI

funkcija, ovaj šesti PCI slot – u Asusu nazvan kao Blue Magic Slot preko dodatne

kartice podržava sve trenutno aktuelne wireless komunikacione standarde, pa izmedu

ostalog i BlueTooth. Nažalost, doticna kartica se ne dobija u paketu, vec se mora

posebno dokupiti. Procesorski soket se nalazi pravilno orjentisan tako da umnogome

olakšava montiranje kulera, a mesta i za gabaritnije modele kulera ima sasvim

dovoljno. Nasuprot tome, AGP slot bi mogao biti bolje pozicioniran jer kada se

graficka karta nalazi na svom mestu, jako je teško baratanje sa memorijskim modulima.

Položaj ATX konektora za napajanje je povoljan, cime su izbegnute mogucnosti za

neke nezgodne situacije. Sama naponska jedinica predstavlja cistu klasiku, koja

naizgled deluje malo tanko, ali korišcenje visoko kvalitetnih elektrolitskih komponenti

koje Asus upotrebljava osiguravaju A7V8X ploci stabilan rad, što je tokom testiranja

i prokazalo na delu.

Što se biosa i njegovih opcija tice, nema sa šta novo reci. Specijalizovani

Medallion Award BIOS je u ovde upotrebljen, a njegove prednosti su dobar preglednosti

opcija, uz manu spore navigacije. Prostora za ultra prezicna podešavanja kao

kad Abita nema, ali to u vecini slucajeva kod Asus nije ni potrebno. BIOS i

propratne opcije su tako podešene da i manje iskusni korisnici mogu brzo i lako

iz A7V8X izvuci maksimum. Ipak, tokom testiranja su nam za oko zapala dva nedostatka.

Prvi je nemogucnost podizanja napona odredenih procesora do 1.85V, odnosno nemogucnost

da se ide nešto preko ove vrednosti. Kod Athlon XP 1700+ procesora sa Thoroughbred

A jezgrom koji rade na 1.5V naponu nije moguce izvuci maksimum baš zbog navedenog

ogranicenja. Tako maksimalni dozvoljeni napon ovom procesoru limitira na 1.7V

u što nikako nije dovoljno da bi se iz njega izvukao maksimum pri overklokovanju.

Druga, nešto manje bitna stvar je nemogucnost menjanja AGP Aperture Size-a kada

se ploca postavi u turbo režim rada. U tom turbo režimu AGP Aperture Size je

fiksiran na 128 MB, što na mašinama sa 256MB memorije može dovesti do pada ukupnih

performansi u igrama.

Chaintech 7VJL DeLuxe

Kada smo na leto 2002. godine imali priliku da medu prvima testiramo Chaintech

Apogee KT333 maticnu plocu, mogli smo zakljuciti da je up pitanju izuzetno dobar

proizvod, te da u buducnosti od Chaintech-a možemo ocekivati veoma ozbiljne

maticne ploce. Najbolji dokaz ove tvrdnje jeste i odlicna nForce2 bazirana maticna

ploca koju smo tek nedavno testirali, i koja je ostavila veoma pozitivan utisak.

Ipak, u meduvremenu, Chaintech se odlucio da proprati KT400 cipset, iako je

na tržištu bio dostupan 7VJL model. Da se podsetimo, Chaintech u svom originalnom

planu za pocetak Apogee serije nije planirao KT333 model vec samo KT400, ali

je poznati razvoj situacije sa kompanijom VIA uslovio ovakve promene u proizvodnim

planovima.

Logicno, Chaintech nije hteo, a nije ni imao razloga da uloži mnogo energije

i novcanih sredstava u KT400 model pa je tako ploca sa ovim VIA cipseteom u

odnosu na prethodnika dobila samo jedan ”DeLuxe” sufiks u nazivu. No, pored

toga, sam ”DeLuxe” dodatak se odnosi i na neke druge stvari, a ne samo na

upotrebljeni cipset. Tako je 7VJL DeLuxe opremljena sa cetiri memorijska podnožja,

što omogucava maksimalnu kolicinu memorije od 4GB. Podrška za DDR400 i DDR333

memoriju je normalno tu, ali sa sada vec standardnim ogranicenjem da se DDR400

i DDR333 memorija može upotrebljavati samo u prva dva slota. Iako je ovo ogranicenje

koje standardno za sve KT400 ploce, možemo reci da je nivo upotrebne cetiri,

pa cak i tri memorijska slota veoma diskutabilna. Promena rasporeda komponenti

na PCBu je normalna nakon dodavanja još jednog memorijskog slota, a ATX konektor

je prešao sa jedne strane ploce na drugi, ali se opet nalazi u dosta povoljnom

položaju.

Promene u odnosu na 7VJL smo zatekli i na naponskoj jedinici, pa je tako ovoga

puta upotrebljen klasicni 2-phase modul (sa vidljivim praznim prostorom za 3-phase

rešenje), što su ostalom ucinio i veliki broj drugih proizvodaca. Pored toga,

prazna mesta se još mogu videti na mestima gde bi trebalo da se nalaze dva dodatna

ATA133 konektora, odnosno Promise-ovog RAID kontrolera. Iako bi bilo ocekivano

da 7VJL DeLuxe poseduje RAID i SerialATA kontroler, ocigledno je Chaintech odlucio

da ove mogucnosti ostavi za Zenith liniju maticnih ploca. Integrisani LAN adapter

je prisutan, a u pitanju je klasicno 10/100Mbps rešenje, dok je gigabitno rešenje

ostalo da ceka neku drugu priliku, jer ga nema ni na Zenith plocama. Naravno,

bogati Apogee paket krasi i 7VJL DeLuxe model, a sadržina ovog paketa je detaljno

opisana u posebnom prikazu vec pomenute 7VJL ploce. Ista situacija važi za mogucnosti

podešavanja biosa, odnosno manipulacijom radnih napona procesora, memorije,

cipseta i AGPa. Dobro što je Chaintech odlucio da ostavi iste mogucnosti kao

kod 7VJL modela, što znaci da se naponi mogu podizati dosta preko standardnih

limita, cime se dobija maksimalna overklokerska funkcionalnost.

Soltek SL-75FRV

Kompanija Soltek je na našem tržištu prisutan dosta dug vremenski period, ali

za to vreme maticne ploce ovog proizvodaca nisu uspele da steknu simpatije u iole

probirljivim krugovima korisnika. Medutim, u vreme KT266A cipseta Soltek je ”uspeo

da postigne gol”, odnosno da napravi veoma konkurentni proizvod. Naravno, rec

je o SL-75DRV4 model koji je pokupio dosta pozitivnih glasova i u domacih i svetskim

medijima. Vrlo dobre performanse i overkoking mogucnosti, uz izuzetno pristupacnu

cenu su bili razlozi da se SL-75DRV4 nade u velikom broju racunara. Medutim, nakon

što je VIA ponudila KT333 cipset, rodena zvezda je pocela da se gasi i vraca na

prethodno establirani nivo prosecnosti. I pored brze reakcije Solteka, uz manje

modifikacije tržištu je predstavljen DRV5 model baziran na KT333 cipsetu, na testovima

se pokazalo da je iako soldina ploca, SL-75DRV5 nije uspeo da popuni mesto koje

je prethodnik ostavio. Iako je dobio AMD sertifikat, prvenstveno zbog nešto slabijih

performansi i problema sa kompatibilnošcu sa nekim hardverom, DRV5 nije bio model

koji se mogao lako preporuciti. Tako stižemo do ploce bazirane na KT400 cipsetu

koja nema ocekivanu DRV6 oznaku, vec ova ploca nosi naziv SL-75FRV.

Kompletan SL-75FRV paket je dosta tanak, što je u cinjenica na koju nas je Soltek

do sada vec navikao. U kutiji se pored maticne ploce i par osnovnih stvari, ne

nalazi ništa od bogate dodatne opreme na koju su nas navikli ostali proizvodaci

sa svojim KT400 modelima. Firewire nema kao ni dodatnih USB bracketa. Ipak, sama

ploce poseduje konektore za maksimalnih šest USB portova, ali se sami Bracketi

moraju posebno dokupiti, cime se jasno vidi cilj Solteka da osnovni paket bude

što niže cene. Purple Ray boja PCB-a koji je i do sada karakterisala Soltek ploce

za AMD procesore je prisutna i na SL-75FRV modelu, ali je sam layout primetno

promenjen u odnosu na SL-DRV5. I kod ovog modela nailazimo na slucaj odustajanja

od 3-phase naponske jedinice i vracanja na na stanadrni 2-phase sistem napajana

i filtracije napona. Oslobadanje dodatog prostora iskorišceno je za rotaciju procesorskog

podnožja za 90 stepeni cime se dobija mnogo povoljni položaj pri ugradnji procesora

i kulera. ATX konektor na malo nepovoljnom mestu i konfiguracija od pet PCI slotova

ostala su kao zaveštanje od SL-DRV5 modela. BIOS na SL-75FRV predstavlja standardno Soltek Award izdanje, sa RedStorm Overkloking

tehnologijom. Radom ove tehnologije ni ranije bili zadovoljni, tako da je njeno

korišcenje pri overkloking gotovo beskorisno. Ipak, vecina opcija za manuelno

overkolkovanje je prisutna, a jedino nedostaje mogucnost podizanja radnog napona

na cipsetu. Naponi procesora, memorije i AGPa se mogu podizati do umerenog nivoa

(1.85V, 2.7V, 1.7V respektivno), uz obaveznu mogucnost promene množioca na otkljucanim

AMD procesorima. Realni overkloking potencijali SL-75FRV baš na nivou ostalih

proizvodaca, za šta se donekle može okriviti i nešto slabije odradena naponska

jedinica.

Gigabyte 7VAXP
Kada su u pitanju maticne ploce, kompanija Gigabyte u poslednje vreme forsira

veoma popularnu politiku. Kupcima se po veoma povoljnoj ceni ponudi moderan

proizvod koji je opremljen sa svim mogucim aktulenim dodacima i proširenjima,

a takav je slucaj i sa 7VAXP modelom. Bogati paket se može odmah u startu primetiti,

jer kutija samo što se ne raspukne. Tu su dodatni firewire bracket, kao i odgovarajuci

bracket sa cetiri dodatna USB 2.0 porta, poster uputstvo i ostale sitnice koje

Gigabyte standardno isporucuje uz svoje ploce. Sam layout u odnosu na prethodni

KT333 7VRXP model nije mnogo promenjen što znaci da je pin kompatibinost KT400

i KT333 cipsetova maksimalno iskorišcen. Oko rasporeda komponenti se nema šta

posebno reci, sem bitne cinjenice da je na ploci ostavljen sasvim dovoljan razmak

izmedu AGP slota i memorijskih ležišta, tako nema nikakvih problema pri demontiranju

graficke karte ili memorije.Broj PCI slotova je ostao na standardnih pet, dok

prisustvo samo dva USB porta integrisana u plocu predstavlja nešto stariju metodologiju

dizajnirana ploce, ali se ovo nadoknaduje prisustvom dodatnih bracketa. Od dodatnih

komponenti, Gigabyte je upotrebio VIA VT6306 cip koji predstavlja sada vec standardno

firewire, dok je ATA RAID kontroler izveden preko Promise PDC20276 cipa koji

podržava ATA133 standard uz RAID 0 i RAID 1 režime rada. Pored VT8235 southbridgea

preko kojeg je moguce izvesti LAN podršku, Gigabyte se odlucio za provereno

eksterno rešenje preko proverenog Realtek RTL8100BL cipa koji nudi 10/100Mbps

režim rada. Naravno, i 7VAXP poseduje DualBIOS koji štiti sam BIOS od nezgodnih

virusa koji su u stanju da obrišu BIOS i tako plocu ucine neispravnom.

BIOS na 7VAXP, predstavlja primer novije Gigabyte politike o skrivanju opcija

za detaljno podešavanje memorijskih parametara. Opcija ”Top Performance” je

namenjena manje iskusnim korisnicima pa je tak preko nje moguce obezbediti malo

dodatnog ubrzanja. Parametri koje postavlja ova opcija nisu dokumentovani, što

je ipak moglo biti ucinjeno, cisto za informaciju. Iako ovakav princip umnogome

olakšava podešavanje pocetnicima, uz kompletnog sistema se može izvuci još malo

brzine ako se ove opcije podese rucno. Da bi se ostvario pristup opcijama za

detaljno podešavanje memorije potrebno je pritisnuti kombinaciju tastera CTRL-F1,

nakon cega ce se u biosu pojaviti još jedna stavka sa traženim opcijama. Ovaj

nacin ”prikirivanja” baš i ne pozdravljamo, jer se mnogi korisnici u pocetku

nece adekvatno snaci u pokušaju izvlacenja maksimuma iz ove ploce. Ostale standarde

overkloking opcije su prisutne, a brzina raspona magistrale (100/133/166) se

bira preko jumpera na ploci. Radni naponi procesora, memorije i AGPa se mogu

podizati u standardnom i bezbednim okvirima, i to po Gigabyteovom procentualnom

sistemu. Tako se napona najbitnije stavke pri overklokingu, tj. napon procesora

može podešavati u granicama od +10% od nominalnog napona proceosrora. Iako ovo

rešenje na prvi pogleda deluje dobro, nije baš tako jer je procesorima koji

koristi niži radni napon ostavljeno daleko manje mesta za overklok nego što

je to slucaj sa Athlon XP-om, ili starijim Athlon Thunderbird procesorima.

Shuttle AK37GTR

Poslednja ali ne i išta manje bitna ploca koju smo u ovom testu obradili je veoma

zanimljiv model potpisan od strane firme Shuttle. U samom startu imali smo mali

nivo predrasuda što se tice ovog proizvodaca pa stoga i nismo ocekivali baš mnogo,

jer po ranijim iskustvima vecina Shuttle Spacewalker maticnih ploca su dizajnirane

sa ciljem što niže krajne cene i umerenih performansi. Medutim, kako vecina korisnika

u poslednje vreme zahteva što više od maticne ploce, može se primetiti da je Shuttle

to uocio i shodno tome poceo da se prilagodava zahtevima modernog korisnika. Maticna

ploca sa oznakom AK37GTR koju smo imali na testu predstavlja konkretan primer

da se u Shuttleu radi ozbiljno na ovom pitanju. Istina da je sam paket veoma skroman,

te se uz plocu dobijaju samo najosnovniji elementi. Pirustan je samo jedan dodati

D-Bracket sa dva USB 2.0 porta, cime se ukupna broj ovih portova podiže na cetiri.

Na samoj ploci postoje odgovarajuci konektori za još jedan D-Bracket cime ukupan

broj USB portova skace na šest, ali u našem test paketu se nalazio samo jedan

ovakav prikljucak. Zbog skorašnje velike ekspanzije USB uredaja, mnogi proizvodaci

se trude da obezbede što veci broj ovih konektora, pa tako možemo reci da danas

cetiri USB porta može biti dovoljno, ali je ipak bolje kada je više USB portova

na raspolaganju. AK37GTR nije opremljena dodatnim VIA Firewire kontrolerom (VIA

KT400 cipset nema integrisanu Firewire podršku), pa ce korisnik koji ima potrebu

za ovim interfejsom morati da potraži neko drugo rešenje ili pak upotrebi neki

eksterni kontroler. Iako bi bilo ocekivano da AK37GTR nije opremljena RAID kontrolerom

i Serial ATA podrškom, Shuttle je ipak želeo da obezbedi ove mogucnosti, a to

je ucinjeno preko HighPoint 372 kontrolera, kao i sa dva Serial ATA porta koji

takode podržavaju RAID 0 i 1 režime rada.

Kada se pogleda layout ove Shuttle ploce, može se primetiti da ona malo odskace

od standarda. Iako vecina KT400 ploca poseduje šest PCI slotova, AK37GTR ih ima

pet. Medutim, kako se na ploci vec nalaze integrisana zvucna i LAN podrška, odluka

Shuttlea da izostave jedan PCI slot je razumljiva. Dodatni RAID konektori se nalaze

u pravcu dva poslednja PCI slota, pa se tako može desiti da neke duže PCI karte

udaraju u kablove povezane na RAID kontroler. Interesantan je raspored elektrolita

i kondenzatora, koji se nalaze skroz ka desnoj ivici ploce. Iako nam se na prvi

pogled ucinilo da ce kondenzatori koji se nalaze sa desene strane soketa mnogo

smetati pri akciji montiranja kulera, u praksi se pokazalo da je ostavljeno taman

dovoljno mesta da se kuler može bez muke regularno montirati. AK37GTR poseduje

jedan veoma interesantan detalj koji se odlikuje u prisustvu dva 4 pinska naponska

konektora od 12 volti, koji se regularno nalazi na Pentium 4 plocama, a sada ovo

prvi put vidimo na ploci za AMD procesore. Te dodatne konektore za napajanje u

našem testu nismo koristili jer nismo osetili potrebu, ali verovatno postoje situacije

kada je AK37GTR potrebna dodatna struja cim su u Shuttleu odlucili da stave doticne

konektore. Interesantno da se ova mogucnost nigde ne pominje u press materijalu

ove ploce. Želja da se na ploci obezbedi dovoljno mesta za sve manipulacije ogleda

se i u dovoljno velikom razmaku izmedu karte u AGP slotu i memorijskih podnožja.

Kad vec pominjemo memoriju, Shuttle AK37GTR je jedna od retkih ploca koja poseduje

cak cetiri DIMM podnožja (za sada samo Abit i Shuttle upražnjavaju montiranje

ovog broja memorijskih slotova) u koje može da stane maksimalno 4GB RAMa, ili

3GB ako koristite ECC module. Nažalost, ovaj prostor za memoriju se ne može adekvatno

koristiti, jer ako želite koristiti DDR400 (PC3200) memoriju možete racunati na

samo prvi slot. DDR333 (PC2700) memorija se na svojoj deklarisanoj brzini može

koristiti u prva dva slota, dok se sva cetiri mogu popuniti samo pri radu memorije

na DDR266 (PC2100) specifikaciji. Ovo nije konkretna mana same ploce, vec VIA

KT400 cipseta, pa se sa ovim stanjem stvari moraju pomiriti svi oni koji žele

KT400 baziranu maticnu plocu.

Medutim, pored navedenih stvari AK37GTR maticna ploca se posebno istice svojim

biosom cije su mogucnosti u rangu sa dosadašnjim top overkloking modelima drugih

proizvodaca. Logicno, u pitanju je poznati Award BIOSom, koji nas je svojim velikim

mogucnosti za detaljno podešavanje i overklokovanje na AK37GTR ploci prijatno

iznenadio. Sekcija za podešavanje memorijskih parametra je bogata, pa se može

reci da poseduje gotovo sve opcije koje krase maksimalno overklokerski orjentisane

Abit ploce. CAS Latancy se može postaviti na 1.5, 2, 2.5 i 3 vrednosti, uostalom

kao i na vrhunskim KT400 plocama, cime je ostvarena maksimalna prilagodljivost

raznim memorijskim modulima. Pored mogucnosti menjanja množioca procesora i podešavanje

brzine FSBa do 200MHz, AK37GTR poseduje i mogucnost promene PCI delioca koji se

u Shuttle izvedbi zove ”FSB Divider”, a ponudene vrednosti su /4 i /5. Mogucnosti

za podizanje napona procesora, memorije, AGPa i cipseta na više vrednosti od standardno

dostupnih može zadovoljiti i vece overkloking entuzijaste. U ovom pogledu narocito

se istice mogucnost da se napon procesora direktno iz BIOSa podigne cak do 2.4V,

što je stvarno visoko. Zbog toga treba biti maksimalno oprezan pri podizanju napona

iznad 1.85V, jer lako može doci do trajnog oštecenja procesora. Da bi se ova neželjena

posledica što bolje predupredila, AK37GTR poseduje adekvatnu zaštitu od pregrevanja

procesora, tako što ce u momentu kada temperatura dosegne podešenu vrednost momentalno

ugasiti kompletan sistem.

Test Setup
Matične ploče smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

AMD Athlon XP 1600+
MHz (166*10.5)

Matične ploče

VIA 4in1 4.43 Abit AT7-Max2 ASUS A7V8X Chaintech 7VJL DeLuxe Soltek SL-75FRV Gigabyte 7VAXP Shuttle AK37GTR

Memorija

256MB PC2700

Hard Disk

40GB Maxtor D740X

Video Karte

Leadtek G4Ti4400 128 MB MyVivo DDR – Detonatori 30.82

Monitor

Samsung SyncMaster
755DFX

Cooling

Thermaltake TT7+

DVD uređaj

Pioneer 116 DVD-ROM

CDRW uređaj

Teac CD-W540E 1.0F

Operativni sistem

Windows XP Service
Pack 1

Sandra CPU

Naravno, sve ploce daju gotovo indenticne rezultate. Shuttle AK37GTR

i Gigabyte 7VAXP su se ipak malo izdvojili zato što vole da malo podignu takt

magistrale iznad nominalnih vrednosti. Sandra Multimedia

Isto mesto i isto rastojanje je i ovde, ali su razlike nešto uocljivije Sandra Memory

U ovom bitnom testu Abit AT7-Max2 je pokazao svoju superiornost u odnosu na ostale

modele, i ostavio iza sebe pobednike u prethodna dva testa ZD CPU Winmark

Ovaj test je pokazao gotovo indeticne performanse, tako da njegovi rezultati

ne pomažu baš mnogo u odredivanju koja je ploca brža. PC Mark 2002

Dobijene razlike u performansama procesora su ocekivano minmalne, ali je u testu

memorijskog protoka AT7-Max2 opet pokazao znacajnu razliku u odnosu na konkuernciju.

3D Mark 2001SE

I dalje je AT7-Max2 na vodecem mestu. Odlican rad sa memorijiom i AGPom

osigurava ovoj ploci osetnu prednost AMD NBench2

Ovaj AMD-ov benchmark pokazuje nešto manju razliku kod 3D performansi,

ali je pored takmicara u skladu sa prethodnim testovima. Quake 3 Arena

Ovaj legendardni benchmark je predstavio najvece razlike izmedu testiranih

ploca. Na fastest podešavanjima i iskljucenim zvukom Quake3 izgbegnuto je usko

giro graficke karte i PCI magistrale zvucnih karti, cime se maksimalno opterecuje

veza izmedu procesora, northbridge-a, memorije i AGP-a. Najcuvenija imena su se

ovde izdvoijila, ali je Abit i dalje na prvom mestu, dok su se Soltek i Chaitech

modeli na ovom testu znacajno zaostali. Ovde je najprijatije iznenadio Shuttlov

AK37GTR koji je prestigao cak i jednog Asusa. ZD Bus

Logicno, AT7-Max2 je i ovde na prvom mestu, a u stopu ga prate A7V8X, 7VAXP u

KT4 Ultra. Ovde je AK37GTR malo razocarao, ali se ipak pokazao bržim od 7VJL SL-75FRV

modela. ZD Content Creation 2002

Ovaj nešto zahtevniji test je po rezultatima malo približio testirane

ploce i malo izmešao poredak u sredini, dok je lider ostao isti.

Svođenje utisaka Nakon što se prostudiraju rezultati testova i analiziraju opisi svih ploča ponaosob, nema sumnje koja se od njih pokazala kao najkompletnije i najbrže rešenje. Abit AT7-Max2 nas je gotovo u svakom pogledu oduševio, demonstirajući vrhunsku stabilnost i performanse. Jedino što možemo zameriti je malo tanji overkloking potencijal od onog na koji smo navikli od Abita, ali se to može pripisati i na dušu samog čipseta koji se nije pokazao baš toliko overklokerski raspoložen kao KT333. Bilo kako bilo, ovaj model na našem testu apsolutno zaslužuje Editors Choice nagradu, pa je stoga AT7-Max2 i dobija kao najbolja i najbrža ploča na testu. Istina da je cena malo visoka, ali svi koji vole Abitove ploče i znaju šta hoće, tačno će znati gde je taj dodatni novac otišao. Kada se okrenemo ka kategoriji “najbolja kupovina», odnosno performanse za uložen novac, pobednik je Gigabyte 7VAXP model koji poseduje odlično izbalansirane atribute – visoke performanse i mogućnosti, dobar paket i konačnu cenu. U vremenskom periodu za nama, interesovanje kupaca za ovaj model je bilo dosta veliko, baš zbog navedenih Best Buy karakteristika, što ovaj Gigabyte-ov model u potpunosti zaslužuje. KT400 bazirane matične ploce će bar još par meseci biti najbolji modeli sa VIA čipsetovima. Ipak, nVidia nForce2 modeli, koju polako stižu kod nas u sve većim količinama, predstavljaju bolja i brža rešenja koja će biti meta korisnika koji žele apsolutno najbolje performanse i nije im bitan novac. Ovo će sigurno usloviti dalji pad cena za KT400 bazirane matične ploče, tako da će aktuelnost testiranih
modela trajati bar još neko izvesno vreme, što je situacija koju ce većina korisnika koja se sprema za upgrade umeti da iskoristi.

Editor’s choice – Abit AT7-Max2

Best buy – Gigabyte 7VAXP

Matičnu ploču ABIT AT7-MAX2 za potrebe testiranja ustupio Bel Computers Matičnu ploču ASUS A7V8X za potrebe testiranja ustupio Pakom Matičnu ploču Chaintech 7VJL za potrebe testiranja ustupio Sinteh Matičnu ploču Soltek SL-75FRV za potrebe testiranja ustupio PiN Computers Matičnu ploču Gigabyte 7VAXP za potrebe testiranja ustupio Cores Matičnu ploču Shuttle AK37GTR za potrebe testiranja ustupio Pakom Matičnu ploču MSI KT4 Ultra za potrebe testiranja ustupio PC Centar