Benchmark Redakcija
Branko Maksimović Sapphire Radeon HD5850 Toxic 2GB
Svakom vendoru na IT tržištu je jasno da je u vreme krize potrebno boriti se svim snagama da bi se došlo do kupaca, pa je tako i AMD-ova grafička divizija, ATI Technologies, vredno radila da tržištu obezbedi najbolje solucije u svim cenovnim razredima, koje, pritom, podržavaju i DirectX 11. AMD je još uvek fokusiran uglavnom na gaming, a najprodavanija igračka kartica je Radeon HD5770, koja je svakako poslužila da se DirectX 11 spusti “u mase”, a to je osnovni preduslov da izdavači konačno na tržište puste prve igre koje koriste benefite nove verzije Microsoft-ovog “igračkog” API-ja. I zaista, igre na novoj verziji API-ja se pojavljuju brže nego što smo očekivali. Korisnici, koji su pratili i posmatrali koliko je svaka nova generacija Radeon akceleatora donela u odnosu na prethodnu, sada očekuju da se sirova snaga, bar ona na papiru, udvostruči. AMD i ATI ih svakako nisu razočarali, pa je RV870 zaista veliki i moćan čip koji čini da RV770 i RV790 izgledaju kao običan mainstream. U AMD-u jesu naveli kako smatraju da kreiranje monolitnog čipa više nema smisla i da će njihov GPU uvek biti pozicioniran da bude „srce“ performance serije kartica, baš kao što su to bili RV670 i RV770. Dalja strategija je da se prvo kreira ultra-high end klasa sa CrossFire –on-board modelom (HD5970), a onda i da se od RV870 čipa, napravi jednako pametna, ali manje mišićava verzija GPU-a, baš kao što je to i ranije bio slučaj.
Čitaoci kojima Cypress arhitektura nije poznata bi ipak trebalo da pogledaju neki od narednih testova – kojih zaista ima dosta, pa ćemo samo dati link ka izboru testova na ovoj lokaciji. Preporučujemo naš prvi test Radeon HD5870 akceleratora, a onda i nekoliko sledećih.
Kartica na testu – Sapphire Radeon HD5850 Toxic 2GB
Već smo testirali blizu desetak kartica iz Radeon HD5800 serije, a nedavno smo probali i tri top modela iz kompanija ASUS, Gigabyte i MSI – velike Tier1 trojke. Prva Radeon HD5850 kartica koju smo testirali je bila upravo retail Sapphire HD5850. Impresivno je koliko je bogata ponuda modela ove kompanije kada je Radeon HD5800 serija u pitanju. Ako uzmemo u obzir da je logično da postoje modeli HD5830, HD5850 i HD5870 i još dodamo da svaki postoji u varijanti sa 1GB i 2GB video memorije, to je već dosta modela. Većina modela ima nestandardni dizajn, tj. layout, kao i kuler (Vapor-X, naravno). Ipak, tu je i posebna “Toxic” serija, koja koristi isti dizajn kao i Vapor-X modeli (bar kad je HD5800 serija u pitanju), s tim što su Toxic modeli i overklokovani i pre-volt modovani, a ne bi nas čudilo i da se na njih stavljaju “biranI” primerci GPU-ova, mada smo saznali da je yield za Cypress čip već jako dobar, te da GPU-ovi mogu da rade na znatno višim naponima i radnim frekvencijama nego što je to bilo moguće krajem 2009. godine.
Testirana kartica je bila retail model, a kao što vidite na slikama, ovaj Vapor-X Toxic akcelerator ne prati referentni nacrt, a po čemu se razlikuje, videćete već na ovoj stranici. Od opreme u kutiji i nismo zatekli ništa specijalno, osim najvažnijih stvari (dva molex-to-6-pin adaptera, CD sa drajverima, HDMI i DVI adaptere i uputstvo), ali i za Evergreen familiju kartica gotovo standardni Colin McRae Dirt 2 kupon i punu igru Battlestations Pacific. Sapphire Radeon HD5850 Toxic 2GB ima i više radne frekvencije od standardnog modela sa 1GB memorije, kao i od Vapor-X verzije. Standardna verzija Sapphire Radeon HD5850 kartice ima iste radne učestanosti kao i referentni model (mada nismo sigurni da su oni koji prate ATI-jev nacrt i koriste isti kuler još uvek u prodaji). Podsetićemo, Radeon HD5850 je nešto sporija verzija Single GPU implementacije Cypress odnosno RV870 tehnologije, koja ima 1440 (od 1600) aktivnih streaming jedinica i koja radi na 725 MHz. Broj TMU (teksturnih) jedinica je smanjen sa 80 na 72, dok je memorijska magistrala i dalje 256-bitna. 1 GB GDDR5 memorije radi na 1000 MHz, efektivnih 4 GHz, što daje propusnu moć memorije od 4 gigabajta po sekundi. Sapphire u ponudi ima dosta modela koje prate in-house kreiran PCB dizajn koji je po dužini negde između referenrnih HD5850 i HD5870 modela. Konkretno, Sapphire Radeon HD5850 Vapor-X u verzijama sa 1GB i 2GB memorije ima GPU koji radi na 735 MHz, dok, takođe u obe memorijske konfiguracije, postoji i Toxic verzija (fizički identična) kojoj su klokovi (uz blagi volt-mod) podignuti na 765 MHz za GPU i 1125 MHz za VRAM (4500 MHz efektivno). Dakle, kartica koju smo testirali radi na 40 MHz brže od referentne za GPU i 125, odnosno 500 MHz više za video memoriju.
Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition 2GB bi trebalo da bude skuplji nekih dvadeset do trideset evra od standardnog modela istog proizvođača, što znači da bi u trenutku pisanja teksta trebalo da košta oko 290 evra, sa uključenom maržom i porezima. Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition 2GB je prilično dugačka kartica, nešto duža od referentne, a plastični poklopac kulera prekriva PCB sa prednje strane. Dugačka je oko 265 milimetara, što je za nijansu duže i od Radeona HD4870X2, ali i GeForce GTX285 i GTX295 akceleratora, ali ne toliko da bi bilo problema u smeštanju iste u standardno kućište. Plastični poklopac je potpuno drugačije rešen od onog kod referentne Radeon HD5850 kartice, a vama ćemo ostaviti da procenite da li kartica izgleda bolje od standardnih. U svakom slučaju, nas je više interesovalo da li Vapor-X kuler radi bolji posao od već dokazano sjajnog referentnog rešenja.
Na poleđini uočavamo da kartica nije prekrivena metalnim profilom, a sam PCB, tj. layout je dosta drugačiji od onog viđenog kod ATI-jeve sample Radeon HD5850 kartice. Sistem za napajanje je potpuno digitalan. Naponski segment koji “hrani” GPU, izrađen oko Volterra VT1165MF kontrolera, realizovan je u četiri faze. Četiri digitalne vGPU naponske faze kontrolišu i dodatni čipovi – Volterra VT1157SF i VT242WF. Još jedan Volterra VT1165MF čip uočavamo blizu CrossFire konektora i on je ovoga puta zadužen za pravilno napajanje VRAM-a. Upravo pomenuti čipovi obezbeđuju pametni monitoring i predstavljaju temelj ATI-jevog power management sistema koji nam je poznat kao PowerPlay. Kartica se napaja preko PCIe x16 magistrale i dva dodatna PCI Express konektora – jedan 6-pinski i jedan sa 8 pina.
Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition 2GB poseduje čak četiri video konektora spremnih za prikaz XHD rezolucije. Dva DVI-I konektora i jedan HDMI je nešto što smo očekivali, ali pozdravljamo i prisustvo novog DisplayPort priključka. Kada se jednom rasklopi rashladni sistem, prvo što ćete zapaziti je da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu na ravan matične ploče, baš kao i R600 (Radeon HD2900XT) i iznenađujuće je mali, ako vam u glavi ostane informacija o tome da je unutra “spakovano” 2.15 milijardi tranzistora. Nakon toga se vrlo lako uočava da i HD5850 Toxic Edition 2GB koristi Samsung GDDR5 memorijske čipove. Osam K4G10325FE-HC04 GDDR5 čipova kapaciteta od dva gigabita, rade na naponu od 1.5V i sposobni su za frekvenciju od 1250 MHz (5 GHz, efektivno) što znači da je u pitanju rating od 0.4 ns. Na kartici su podešeni baš na 1125 MHz (4.5 GHz).
Vapor-X je još jedno originalno rešenje za dizajn rashladnog sistema baziran na “radijatoru” sa aluminijumskim listićima, toplotnim cevima i posebnom “parnom komorom” (vapor – engl. isparenje, para…). Tu je, svakako, ventilator koji je smešten baš iznad centralnog dela kulera odnosno samog GPU-a, a čitav rashladni sistem nije zatvoren poput tunela, pa vazduh ne ulazi na jednom kraju kartice, da bi bio izbačen izvan kućišta. U ovom slučaju, topao, zagrejan vazduh delimično odlazi i izvan kućišta, ali se dosta rasipa i iznad okolnih komponenti, jer je sa strane dosta toga “otvoreno”, za razliku od prilično dobro oklopljenih referentnih Radeon HD5800 i HD5900 kartica. Sama “parna komora” je proizvod kompanije Microloops, a smeštena je unutar “baze” koja preuzima disipovanu toplotnu energiju sa grafičkog čipa i prosleđuje je dalje, prema aluminijumskim rebrima, levo i desno od velikog 92mm ventilatora koji je smešten tik iznad. U prosleđivanju toplote do pomenutih aluminijumskih delova rashladnog sistema, pomažu i toplotne cevi. Pomenuti ventilator ima promer od 92 milimetra i proizveden je u kompaniji ADDA. Njegovih sedam elisa blade tipa može da se okreće na od 1000 do 3300 obrtaja u minuti, uz maksimalni protok vazduha od 60CFM pri buci od 39dBA. Ali, ne brinite, do toga da ventilator radi na 100% verovatno nikad neće ni doći, jer je u većini slučajeva kartica tiha ili tiša od u tom smislu već pohvaljenog referentnog Radeon HD5870 modela. I naponska jedinica ima posvećeni hladnjak koji ovoga puta nije spojen sa ostatkom kulera. Pomenuta naponska jedinica se, između ostalog, sastoji i od niza VRMS elemenata od kojih su neki i pasivno hlađeni. Među naponskim regulatorima zatičemo Vitec Multi-phase induktor čipove sa dvopulsnim VRM elementima.
Parna komora funkcioniše po istom principu kao i toplotne cevi. Sama komora je izrađena od legure bakra i unutra je pod nižim pritiskom od atmosferskog, pa voda isparava na temperaturama znatno nižim od 100 stepeni Celzijusa. Rashladna tečnost isparava sa strane gde je metalna površina vrela, a kondenzuje tamo gde je hladnija – u čemu joj pomaže i poseban sistem fitilja. Niz fitilja (kao oni na svećama, što možete videti na ilustracijama) je tu da se kontroliše tok odnosno kruženje vode i maksimizuje efikasnost procesa isparavanja i kondenzacije, odnosno same primopredaje toplotne energije. U pitanju su, naravno, posebni fitilji sa hemikalijom koja pospešuje kondenzaciju. Iako čitav kuler ne izgleda impresivnije od referentnog, koji je takođe sjajan, moramo priznati da daje bolje rezultate, ali da je i za nijansu tiši, što se može primetiti u opterećenim modovima, tokom volt-moda i kada je kartica overklokovana.
Ventilator kod Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition 2GB akceleratora je još tiši nego što smo očekivali da će biti, što nam se prilično dopalo – ova velika kartica je prilično tiha u radu. Ono što je, pak, važnije je nešto što smo već nekoliko puta pomenuli, a to je potrošnja u stanju mirovanja koja iznosi impresivnih 28W. Poređenja radi, u idle režimu, Radeon HD4870 je trošio čak 90W. Kao što smo već pisali na prethodnim stranicama, ovako niska potrošnja je sada moguća jer RV870 može čak i GDDR5 čipove da stavi u low-power režim, tako bitno smanjujući radne napone i potrošnju memorijskih čipova koji su zbirno jednako veliki potrošači kao i sam GPU. Nije neophodno da pomenemo da je kartica radila savršeno stabilno tokom testiranja…
Test Setup PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
Intel Core i7 920 @ 4000 MHz
Matična ploča
ASUS P6T Deluxe OC Palm Edition Intel X58 Chipset
Memorija
3 x 2Gb Geil PC2-16000 2000 MHz @1.65V
Hard Disk
Samsung SpinPoint F1, 320 GB, 16MB Cache Western Digital Caviar Black 7500 AALS, 750GB, 32MB Cache
Video Karte
NVIDIA GeForce cards tested on ForceWare 197.41 Windows 7 x64 AMD Radeon cards tested on Catalyst 10.5
Monitor
Samsung SyncMaster 244T / 245T
Cooling, Case, PSU
CoolerMaster Hyper Z600 CoolerMaster Cosmos ESA 1010* CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 1100W* * – ustupio Cooler Master
DVD uređaj
Optiarc DVD Recorder, SATA II
Optički uređaj
Pioneer Blu Ray reader
Operativni sistem
Windows 7 Enterprise Edition 64-bit
FutureMark 3DMark 06 Pro
Pretposlednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije. Sva tri game demoa su izuzetno zahtevna, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
FutureMark 3DMark Vantage
Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
Unigine DirectX 11 Heaven Benchmark 2.0
Kompanije Unigine je predstavila svoj prvi DirectX 11 benchmark pod nazivom “Heaven”, koji koristi sopstveni 3D rendering engine, koji ima codepath za izvršavanje pod OpenGL, DirectX 9, 10 i 11 verzijama API-ja. Demo izgleda u najmanju ruku impresivno, te za sobom ubedljivo ostavlja sve što je FutureMark uradio u poslednjih nekoliko izdanja svojih benchmark programa. Kao i većina prvih DirectX 11 benchmark programa i igara, i “Heaven” u DX11 modu podržava i žestoko se oslanja na hardverski tesselation za prikaz izuzetno detaljnih površina na objektima, kao i naprednu implementaciju screen-space ambient occlusion (SSAO) tehnologije. Pored svega, tu su i volumetrijski efekti za prikaz detaljnih, realističnih oblaka. Posebno je interesantna opcija walk ili fly through, pa nam je izuzetno žao što ovaj demo nikad nije prerastao u neku igru. Mi smo koristili novu DirectX 11 verziju (2.0) koja ima još detaljniji “tesselation”…
Call of Juarez: Bound in Blood benchmark
Call of Juarez: Bound in Blood je multiplatformska TPS igra i nastavak čuvenog western hita istog naziva, koji je izašao samo za PC platformu. Pokreće ga četvrta generacija Chrome Engine-a, koja i u implementaciji za PC, ali i za Xbox 360 i PS3 podržava per-pixel metode osvetljenja i senčenja (normal mapping, virtual displacement mapping, environment mapping) kao i napredniju implementaciju deffered shading-a, doduše samo kroz DX10 verziju na PC platformi. Prikaz terena je realističniji nakon što je uveden poseban geo-mipmapping algoritam koji smanjuje broj poligona i žestoko se oslanja na height-map shader. Postprocessing efekti uključuju i maksimalno 64-bitni HDR, dinamičke i statičke meke senke, full screen motion blur, bloom, glow, depth-of-field, ambient occlusion, tone-mapping, edge AA, itd. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju. Pogledajmo rezultate:
Call of Duty: Modern Warfare 2
Call of Duty: Modern Warfare 2 je sledeća u nizu modernih arkadnih simulacija građanskih ratova i drugih političkih i verskih okršaja širom planete zemlje. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzija World at War i Modern Warfare. Broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je izuzetno veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi DirectX 9.0 i DirectX 10, a mi smo, naravno, testirali sa najvišim brojem detalja. Pogledajmo rezultate:
Resident Evil 5 benchmark
Ova survival horror igra je inicijalno razvijena za Xbox 360 i PlayStation 3, a nedavno se pojavio i Benchmark Demo za PC, ali i kompletna igra. Razvojni tim Capcom stoji iza naslova kakvi su Lost Planet i serijal Onimusha, pa je jasno da je grafička prezentacija na visokom nivou, a posebne reči hvale se mogu uputiti za optimizaciju, jer je ova igra, kao jedna od najlepših akcionih arkadnih igara ovog tipa na PC plaformi istovremeno i jedna od najmanje zahtevnih. Engine se oslanja uglavnom na funkcije DirectX 9.0c API-ja, mada igra zvanično podržava DirectX 10, ali ne koristi njegove napredne mogućnosti. Na PC platformi, igra podržava i GeForce 3D vision sistem naočara koji omogućava dublji “immersion” u samu igru. U benchmark demou, koji je izašao mesecima pre same igre, sva podešavanja smo postavili na maksimum i testirali sa i bez anisotropic i antialiasing filtera. Testirali smo DirectX 10 verziju. Pogledajmo rezultate:
Dawn of War II
Dawn of War II je strateška i role-play igra smeštena u Warhammer 40,000 univerzumu i bazirana je na Essence 2.0 verziji engine-a. Prethodna verzija je pogonila igre Company of Heroes sa nastavcima (Opposing Fronts i Tales of Valor), a mi smo istu koristili nekoliko godina. Aktuelna verzija, Essence 2.0 donosi mnoge nove tehnologije, pa i Dawn of War II izgleda znatno atraktivnije od pomenutih prethodnika. Tako je sada u engine-u podrška za High Dynamic Range osvetljenje, dinamičko osvetljavanje i senčenje, normal mapping i napredna skeletalna animacija. Takođe, Dawn of War II je prva RTS strateška igra koja je donela i detaljan prikaz lica pri većem zoom-u na boljno polje, tu uključujući i facijalne animacije! Naravno, mi smo koristili najzahtevnija podešavanja u okviru same igre, koja poseduje i sopstvenu benchmark skriptu.
BattleForge
Umesto serijala BattleField i njegovih brojnih nastavaka, ovoga puta smo se odlučili da koristimo nešto adekvatniju igru za merenje performansi modernih grafičkih akceleratora. U pitanju je BattleForge, igra koju je razvio Phenomic, koji je zaslužan i za fenomenalni Spellforce RTS-RPG serijal igara. Igra je, kao i njeni prethodnici u svoje vreme, izuzetno napredna i atraktivna, a oslanja se na DirectX 10.1, što donosi i podršku za osnovnu verziju SSAO. Unutar igre postoji i benchmark demo, koji je prilično zahtevan, čak i za ono što ćete tokom igranja iste igre iskusiti (ako se neko seća Quake III Crusher demoa, zna na šta mislimo), jer je u sceni fenomenalan broj jedinica sa puno detalja, detaljne teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, pomenuti SSAO, te post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima:
Far Cry 2 Benchmark
Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.
Crysis Warhead
Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice – Crysis – ili o njenoj kraćoj, ali još intenzivnijoj stand-alone ekspanziji – Crysis Warhead?. U odnosu na bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis uz najviša setovanja izgleda bar za dva koplja iznad, što je iznenađujuće za naslov koji puni svoju treću godinu postojanja na tržištu. Tokom testiranja smo koristili Ultra Quality Screenshot Config podešavanja aktuelnog CCC mod-a (bez Time of Day modifikacije), koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja, veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije. Osim toga, vredi napomenuti da je u pitanju apdejtovana, 1.21 verzija igre koja je donela i 64-bitni Crysis.exe fajl, pa je tako i Crysis Warhead testiran pod DX10/Windows 7 okruženjem, naravno, baš sa ovom verzijom same aplikacije.
Left 4 Dead 2
Nama veoma drag serijal Half Life, zamenili smo modernijom i intenzivnijom surival-horor akcionom igrom, koja poseduje ugrađeni benchmark demo. Left 4 Dead 2 je poslednji hit iz Valve radionice, a kao i njegov prethodnik, izrađen oko poboljšane verzije Source 2.0 endžina, korištenog još i u poslednjoj HL2 Episode 2 igri. Igra je smeštena u apokaliptičnu blisku budućnost, nakon pandemije virusa koji je veći deo planete pretvorio u zombije na stereoidima, dok je deo preživelih ostavio da rade upravo to – preživljavaju. Igra je najzanimljivija u kooperativnom multiplejer režimu, koji se može igrati kao versus mod (slično deathmatchu) ili kao co-op kampanja. Poboljšanja na Source “motoru” obuhvataju bolju podršku za višejezgarne procesore, animacija koja se oslanja na integrisani fizički endžin, prilično je dorađen i AI, a dodate su i novine koje nismo viđali u Half Life igrama, kakvi su self-shadowing, normal mapping i veliki broj post-processing trikova koje Valve objedinjuje pod nazivom cinematic visual effects (color contrast, sharpening, multi-focusing, film grain, vignetting itd.). Pogledajmo rezultate koje smo postigli uz najviši nivo detalja.
S.T.A.L.K.E.R: Call of Pripyat
Nakon izlaska naslova S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl i Clear Sky, ukrajinski razvojni tim GSC Game World se ponovo okušao u oživljavanju Zone, kroz poslednje izdanje iz serijala: Call of Pripyat Clear Sky. Ovoga puta, kontaminirana teritorija pod nazivom Zona izgleda još impresivnije nego ranije, jer nova verzija engine-a podržava neke od najnaprednijih i najzanimljivijih DirectX 11 specijaliteta. Pored mnogobrojnih novih i starih efekata poput smene dana i noći, realističnih sunčevih zraka, kiše, munja, mokrih materijala, tu su sada i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), zatim realističniji modeli zahvaljujući hardverskoj podršci za Tesselated Game Characters, ali i posebni DX11 Contact Hardening Shadows. HDAO omogućava da ambijentalna svetlost realistično prodre i do prostora u kome nema direktnog izvora svetlosti, te rasipa baš kao i u realnom svetu, ali bez implementacije zahtevnih radiosity senčenja. Uz per-sub-pixel preciznost izvršavanja shader rutina, “Zona” nikad nije izgledala realnije. Mi smo koristili demo koji je posebno kreiran samo za testiranje performansi grafičkog podsistema.
Colin McRae DIRT2
Još arkadniji i dodatno udaljen od “realnosti” kojima je nekada, bar na momente težio originalni Colin McRae naslov, DiRT 2 koncipiran je slično kao i drugi Codemasters-ov hit, (GRID), sa kojim deli i engine na koji se oslanja. Ego, unapređena verzija Neon endžina, korištena u prvom DiRT-u (1997.), donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika, posebno kada je multi-threading u pitanju. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali je u odnosu na ovu verziju posebno poboljšana i dorađena za DirectX 11 kartice, pa je tu podrška za sistem koji povećava broj poligona, što se posebno dobro vidi na efektima talasanja vode i pojedinim animiranim modelima i površinama u igri. Nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, igra zaista izgleda fenomenalno. Mi smo sve opcije postavili na maksimum. Pogledajmo rezultate:
Tom Clancy’s H.A.W.X.
H.A.W.X je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy’s Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.
Metro 2033
Kao i S.T.A.L.K.E.R, i ovo je jedna od igara koja dolazi iz “istočnog bloka”, jer su na njoj radili programeri i dizajneri zaduženi baš za pomenuti naslov, okupljeni u novom timu (4A Games). Igru pokreće moćni engine koji je portovan i za Xbox 360, PlayStation 3, ali je u startu razvijan za Windows platformu. Prema onome što se zna, engine ima dosta toga zajedničkog sa poslednjom iteracijom X-Ray “motora” koji je korišten za igru S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl, a u verziji za PC podržava i NVIDIA PhysX i DirectX 11. Sama igra Metro 2033 izgleda značajno bolje na high-end PC računaru nego u verzijama za konzolu, pa osim realističnih senki i osvetljenja, velikih tekstura i uverljivih efekata kiše, munja i različitih materijala i podloga, tu su ponovo i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), te ultra-detaljni modeli na kojima je primenjen “tesselation”, posebne DX11 senke itd. Mi smo, naravno, uključili sve što je bilo moguće i krenuli u testiranje…
Just Cause 2
Just Cause 2 je sand-box igra razvijana za PC, Xbox 360 i PS3, ali koja nije samo još jedna prosečna multiplatforma koja izgleda veoma slično na sve tri igračke konzole. Avalance Engine 2.0 je veoma skalabilan, pa na igračkim konzolama izgleda prilično dobro, ali rudimentarno u odnosu na vizuelnu raskoš koja se postiže na jakim PC računarima sa akceleratorima koji podržavaju DirectX 11. Osim ogromnih prostranstava kakvi do sada nisu viđani u jednoj PC igri, a koji se sasvim slobodno mogu uporediti sa prostorno znatno manjim Crysis mapama, Just Cause 2 nudi i daleko bolju optimizovanost, te brz i tečan realtime rendering realističnih senki i osvetljenja, sve sa velikim i detaljnim modelima i teksturama, kao i uverljivim efektima eksplozija, dima, magle, te meteoroloških uslova… Tu su, naravno i impresivni DOF, realističan haze i subsurface scattering, kao i SSAO, dok vodene površine podržavaju i DX11 “tesselation”. Testirali smo sa maksimalnim detaljima…
Overclocking Default za Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition 2GB karticu je 765 / 4500 MHz, a uz malo sreće i hrabrosti je možete solidno ubrzati. Ne moramo posebno da ističemo da smo opet koristili sjajni MSI AfterBurner (ASUS-ov novi OC Tool je, kako kolega Kovačević kaže, još bolji, ali nažalost, radi samo sa određenim serijama ASUS kartica, što je prava šteta). Nakon dizanja napona na neke veće vrednosti, GPU smo ubrzali za čak 25%, dok je VRAM ubrzan za 20%! Dakle, konačne frekvencije za GPU su bile 915 MHz, a za memoriju okruglo 4800 MHz – prava šteta što nismo stigli do 5 GHz, a to je sasvim moguće sa Samsung GDDR5 0.4 ns čipovima dva puta manjeg kapaciteta (1 Gigabit). Naravno, veoma je poželjno da u ovim situacijama ventilator „odvrnete“ na maksimalan broj obrtaja, ali i ovoga puta moramo pohvaliti Vapor-X koji je i u ovim situacijama držao GPU na ispod 75%! Poređenja radi, GeForce GTX 470 kartica se na našem testu zagrevala do 92 stepena Celzijusa, a GeForce GTX 480 ovom prilikom ne želimo ni da pominjemo… Pogledajmo rezultate:
Zaključak Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition 2GB je možda malo skuplja nego što bi se mnogima svidelo, najpre zbog (po)veće količine memorije koju ima, a koja joj ne znači preterano mnogo u ovom trenutku. Ne verujemo da će se uskoro pojaviti igre koje će umeti da iskoriste dodatnu memoriju, ali će sasvim sigurno biti modifikacija igara koje će umeti to da osete – pa ako ste jedan od onih koji voli da instalira dodatne modove za Crysis (Warhead), Fallout ili S.T.A.L.K.E.R. (nabrojali smo samo najpopularnije primere), video kartica sa 2 GB VRAM-a je prava stvar za vas. Uz to, naravno, podrazumevamo da imate najmanje Full HD monitor. Međutim, dozvolite nam da damo zaključak i za verziju ove kartice sa standardnom količinom memorije, koja je takođe zaslužila i posebnu pohvalu u odnosu na takođe odlični referentni Radeon HD5850 model. Istina, od kako su se ove kartice pojavile, prošlo je skoro devet meseci, pa nam sada veću pažnju mogu privući samo ovako “toksična” izdanja (među njima su i ASUS ROG / Matrix, MSI Lightning i Gigabyte SOC serije akceleratora). Kao da “original” već nije bio dovoljno dobar, Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition nam se dopao jer poseduje još tiše i efikasnije hlađenje, a istovremeno i ne košta mnogo više od standardnih kartica. Iako je Cypress prilično velik i kompleksan 40-nm GPU koji ume da se zagreje tokom modifikacija napona i overkloking sesija na standardnim karticama, Vapor-X kuler drži temperaturu gotovo uvek ispod 65-68 stepeni, čak i tokom našeg najintenzivnijeg testiranja pri većim radnim naponima i frekvencijama i sve to u zatvorenom kućištu. Kao i standardni modeli, prilično je raspoložena za overkloking. NVIDIA GF100 nije učinio da cenimo sve te TeraFLOPS-e procesorske snage koje nude najjači Radeoni, najpre jer od njih i nije mnogo brži. Iako se i ATI i NVIDIA često osvrću na GP-GPU, ovi monstrumi i u svojoj osnovnoj funkciji, a to je igranje igara i akceleracija multimedijalnih sadržaja – predstavljaju najbrže i tehnološki najnaprednije 3D i video akceleratore sa jednim GPU-om. AMD-u moramo odati priznanje jer je još pre devet meseci predstavio prvu generaciju grafičkog akceleratora koja podržava DirectX 11 i već četvrtu koja koristi najbržu GDDR5 memoriju, koju je konkurent tek počeo da koristi, po prvi put. Dok mi ovo pišemo, AMD radi na pripremi nove generacije Radeon HD akceleratora, koja će nas sačekati odmah nakon dugog, (ne tako) toplog i “mrtvog” leta.
No, vratimo se našoj Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition 2GB kartici: ako pažljivo prostudirate rezultate u tabelama, videćete da je testirana kartica tek malo brža od standardnog Radeona HD5850. Brža je jer je Toxic fabrički overklokovan i testiran sa 6 meseci novijim drajverima! Sapphire Radeon HD5850 je sa Catalyst 9.12 drajverima nešto sporiji, a kada bi se overklokovao na isti nivo (765 / 4500 MHz) i re-testirao sa novim drajverima, videli bismo da neke razlike nema. Sasvim je moguće da nekakva razlika može da se oseti u 2560 x 1600 piksela uz maksimalan AA i AF filter, a vi, dragi čitaoci, ako takav scenario pronađete kod naših stranih kolega, slobodno o tome prodiskutujte na forumu. Za sada, mi vam možemo preporučiti
Sapphire Radeon HD5850 Toxic Edition jer je jedno od najboljih izdanja Radeona HD5850 – ali smatramo da ćete sa verzijom koja ima standardnu količinu memorije uštedeti, a da ništa nećete izgubiti…
Karticu na test ustupio Sapphire.
