Uporedni test 11 GeForce 4 Ti4200 kartica

Branko Maksimović NVidia je i danas najčuvenija i najdominantnija kompanija koja pravi akceleratore za masovno PC i Mac tržište. Posle dominacije 3dfx-a, desilo se, u jednu ruku mnogo toga, ali se sva ta “istorija” može prepričati u nekoliko rečenica. NVidia je posle asimilacije 3dfx-a iz dana u dan postajala sve veća. Matrox se povukao sa mainstream tržišta, 3Dlabs nudio samo mrtva slova na papiru, dok je jedini konkurent vredan pomena bio ATI Multimedia. Svakako, PowerVR/STM takođe ne treba zaboraviti, jer su njihovi grafički akceleratori zaista zanimljivo osmišljeni. Prvi Radeon je doneo veliki broj naprednih i visoko funkcionalnih rešenja, koja su ispraćena pomalo “kilavim” drajverima. Ipak, druga generacija iz kanadske kompanije, nešto snažnije je uzdrmala neprikosnovenog vladara. Svakako, nVidia je u rukavu imala “Titaniume”, pa je GeForce 3 serija dobila još nekoliko epizoda. Finansijska injekcija od strane Microsofta, pomogla je da se GeForce 4 generacija, marketinški i softverski, isprati na najbolji mogući način. Kako drugačije objasniti činjenicu, da su se inače inferiorni GeForce 4 MX modeli, prodavali “kao alva”, od samog trenutka promocije. NVidia je uočila da je, osim performansi, prosečnom korisniku potrebno i nešto više, pa makar i samo na papiru. Bolja multimedijalna podrška, rad na oba monitora sa svim pogodnostima koje imaju i ATI-jevi konkuretni modeli, te specijalizovani DVD plejer i hardverski dekoding, kao da su implementirani radi reklame, umesto da bude obrnut slučaj. Naravno, sve što je nVidia imala u specifikaciji, zaista i funkcioniše, ali da je ATI ostao M za Multimediju, i to je ostala istina. Kvalitet 2D prikaza, pored kvalitetne multimedije, jeste kategorija na koju je nVidia tek odnedavno počela ozbiljnije da obraća pažnju. Pored mogućnosti prikaza na dva monitora, i kvaliteta dekodinga DVD i sličnih materijala, postoje i kategorije kao što su 2D engine, čija se funkcionalnost i kvalitet može proveriti u ozbiljnijim aplikacijama, kao što su AutoCAD ili InDesign. A verujte, malo ozbiljnih korisnika ovih programa koriste nVidia kartice. Ipak, nVidia nije zažmurila na sve sitne probleme koje su njihovi akceleratori krili “ispod haube”. Nova Titanium serija, donela je poboljšanja u 2D engine-u. Mnogi korisnici će, uglavnom više ceniti kompleksan i sa Direct X-om verzije 8 potpuno kompatibilan GPU, u čijem se srcu krije 63 miliona tranzistora, Dual Vertex Shader procesor, sisteme za racionalizaciju resursa na memorijskoj magistrali, novi Occlusion Detection sistem i još mnogo, mnogo toga. Sve ove bombastične i veoma kompleksne funkcije, postale su tako obične kada je ATI izbacio svoj R300 grafički procesor. I, zar se u svemu tome ne krije lepota IT industrije. 110 miliona tranzistora, još napredniji Pixel i Vertex Shader sistemi sposobni da rade sa ogromnim brojem registara, dajući još veću slobodu programerima kroz unificirani Direct X 9 “jezik”. Na današnji dan, za Radeon 9700, kako se zove najjači ATI-jev “R300” model, treba izdvojiti iznad 400 američkih dolara. Za pola godine, kada nV30 i neki novi GeForce budu premium klasa, Radeon 9700 će koštati daleko manje, a za godinu dana, moguće je da ćemo praviti uporedni test ove kartice u izvedbama raznih “powered by…” proizvođača.

Današnja tema su, zapravo, nVidia kartice, i to njihova, trenutno najpopularnija inkarnacija – Ti4200. Pogledajmo, koje su se to kartice našle na našem uporednom testu.
Ako krenemo sa predstavljanjem na onaj najuobičajeni način, na prvom mestu bi trebalo da se nađe Abit. U redu, krenimo baš od ove kompanije.

Abit je jedna od onih kompanija koju ili volite ili ne. Naravno, reputacija ove renomirane korporacije uslovljena je kvalitetom njihovih matičnih ploča, koje su i učinile da ova kompanija postane cenjena kod velikog broja korisnika. I dok se deo njih kune u stabilnost i navodi zaista visoke performanse kada se parametri u biosu i frekvencije severnog mosta i memorije podignu, drugi odmahuju glavom uz priču o tome kako su pojedine komponente sa dotičnim matičnim pločama pravile velike probleme. Sa druge strane, serija grafičkih kartica, koju je Abit nazvao Siluro, od kako se pojavila, ubira uglavnom pozitivne kritike. Ove kartice su poznate po povoljnim cenama, a nekako se uvek isticao kvalitet slike i kvalitet izrade same kartice, što može da bude iznenađujuće za jednog Abita, koga uglavnom vole “performance” entuzijasti.

Ono što se ukratko može reći za njihovu GeForce 4 Ti4200 karticu, jeste da je upravo nastavila sa Siluro tradicijom. Pakovanje je neupadljivo, a u njemu se kriju sve neophodne stvari i veoma malo dodatnog softvera. U cilju smanjenja cene paketa, dodatnih igara nema, ali ćemo zato pohvaliti dovoljno dugačke kablove S-Video i kompozitnog tipa. Napomenućemo i da je primerku koji smo imali na testu, u pakovanju nedostajao mali konvertor za S-Video konektor koji je, nažalost, nešto drugačiji od standardnog, te slični konvertori iz ostalih paketa nisu pasovali. Zbog toga nismo mogli da isprobamo funkcionalnost novog Philips 7104 enkodera, koji se našao na još nekim karticama. Nadamo se da je ovo slučaj samo sa našim, sample paketom, kome se ovaj, za neke korisnike veoma bitan detalj, zagubio u transportu.

Kada je Siluro kartica u pitanju, moramo uputiti nekoliko reči hvale Abitu. Estetski, ova kartica spada u najlepše koje smo videli. Jednostavan, referentan dizajn, ali zaista efektan izbor boje laka za PCB, te custom-made kulera za grafički procesor, daju jako finu kombinaciju. Abit se odlučio za kvalitetne komponente, ali nije odstupano od specifikacije, te se na ovoj kartici našlo 64 MB Hynix-ove memorije od 4ns. DVI i TV-out su, kao što ste već primetili na slikama, prisutni. Default klok ove kartice je standardnih 250/500MHz, dok ćemo overklok rezultate prikazati pred sam kraj našeg testa.

Kompanija ASUS je cenjena i poznata upravo po kvalitetu svega što proizvodi. Ipak, pod pritiskom konkurencije, i ova slavna kompanija je morala drastično da snizi cene, te su sada njihovi proizvodi samo malo, ako uopšte, skuplji od konkurencije. Na svu sreću, kvalitet nije proporcionalno opao, te i danas njihove grafičke kartice važe za kvalitetne i veoma brze. ASUS koristi svaki mogući trik da bi njegovi proizvodi imali više performanse, što se pogotovo može videti u uporednim prikazima kakav je upravo ovaj koji čitate. Treba znati da i bios grafičke kartice, kao i onaj na matičnoj ploči, ima dosta stvari koje se mogu podesiti, i da ASUS, zahvaljujući tome što ugrađuje kvalitetne komponente, uvek postavlja ove vrednosti tako da je krajnji rezultat za nijansu brži rad. Recimo, memorijska setovanja su nešto strožija, a i sami moduli rade na nekoliko megahertza višoj frekvenciji od referentne. Zato se nemojte iznenaditi, to što je ASUS brži, nije zbog neke preterane mudrosti, već jednostavno – matematike.
Kada su njihove GeForce 4 Ti4200 kartice u pitanju, proizvođač kakav je ASUS, može sebi da dopusti luksuz kao što je čak šest različitih modela izrađenih oko Ti4200 jezgra. Najjevtinija je, naravno, takozvana “Pure” verzija sa 64MB memorije, dok je najskuplja, “deluxe” varijanta sa 128MB, izrađene po Ti4400 layoutu. Krajnjih overklokerskih dometa ovog modela, ne bi se postidela ni dobra Ti4600 kartica. Ipak, domaći distributer se odlučio za dva jevtinija modela, što nas nije iznenadilo, pa smo tako na test dobili verziju sa 64MB i dodatnim DVI izlazom, kojoj nedostaje Video-out, kao i regularan model sa 128MB video memorije, koji spada u “zlatnu sredinu”.

V8420 sa 64MB, u varijanti bez dodatnog Video izlaza, predstavlja najjevtiniju Ti4200 verziju koju nudi ASUS. DVI konektor, za sve popularnije i sve prisutnije TFT monitore je prisutan. Ova kartica po izradi dosta podseća na Gainwardov Ultra650 model koji smo već imali na testu. PCB štampa je visokog kvaliteta, lakirana ASUS-oker nijansama, kuler je sličan onom koji je ugrađen na Club3D Titanium kartice (Ti4600 i Ti4200). Završna obrada je zaista perfektna, što je čak i kod ostalih poznatih proizvođača – retkost. Ugrađena memorija je EtronTech od 3.5ns, za koju se ASUS odlučio verovatno zbog činjenice da bolje podnosi zahtevnija podešavanja i niže tajminge koji su prisutni u BIOS-u. Pomenuli smo da je ASUS-ov bios sličan “performance” verzijama rom-ova koji se, za ostale proizvođače ponekada mogu pronaći na forumima zvaničnih sajtova ili na forumima web prezentacija kao što su http://www.beyond3d.com ili http://www.guru.3d.com.

Verzija sa 128MB dolazi u gotovo istovetnom pakovanju kao i model sa prethodne stranice. Radi se o veoma kvalitetno napravljenoj kartici, na istoj, šestoslojnoj štampi poznate boje. Ugrađeni TV-out čip je novi Philips SAA7104E, a hladnjak sa ventilatorom je isti kao i na V8420 kartici sa 64MB video memorije. Ugrađene, standardne TSOP module potpisao je Samsung. Njihovo vreme je 4ns i pripadaju odličnoj seriji 211. Pakovanje je kod oba modela veoma bogato igrama i dodatnim softverom, a možete i probati posebno dorađene ASUS drajvere koji će dati po neki procenat više u 3D performansama. DVI konvertor, kao i adapter za TV-izlaz su priloženi, ali nedostaju S-video ili kompozitni kabal, koji je konkurencija uglavnom priložila u paketu. U svakom slučaju, ASUS ima i daleko primamljivije modele, kako po opremi, tako i po kvalitetu komponenti. Dva modela sa testa su, ipak, u konkurenciji sa ostalim prikazanim modelima, kako po ceni, tako i po ostatku ponude.

Chaintech GeForce 4 Ti4200 kartica se već našla na Benchmark testu, ali ćemo je, u ovom uporednom prikazu, ponovo predstaviti. Chaintech je, kao što znate, tajvanska IT korporacija koja, možemo to slobodno reći, ne propušta ni jednu seriju nVidia čipova, te je na svakom segmentu tržišta prisutna sa svojim modelima koje krasi pristupačna cena i kvalitet koji je na odgovarajućem nivou. Možemo reći da se i Chaintech, pod pritiskom nemilosrdne konkurencije, zaista popravio, te da njihove kartice ostavljaju bolji utisak nego ranije, što zbog Special Edition “fazona”, što zbog činjenice da se njihove kartice zaista prave kvalitetnije. Naravno, to ne važi samo za grafičke kartice. “Apogee” serija matičnih ploča je već pokupila više pozitivnih kritika.
Kada je Ti4200 model u pitanju, Chaintech nije odustajao od oprobanog recepta: u providnom, atraktivnom pakovanju, čiji je dizajn sličan prethodnim serijama, spakovano je atraktivno parče hardvera. Softverski paket je i dalje upakovan u DVD-oliku kutiju u kojoj se nalazi nekoliko korisnih programa, drajveri i par igara. Na kablovima se malo štedelo, pa televizor koji je svega stodvadeset centimetara udaljen od kućišta, nismo uspeli da povežemo i proverimo funkcionalnost nView-a. Sreća, dodatni kablovi se uvek mogu kupiti jer je u pitanju standardni S-Video.
Chaintech je karticu napravio da ostavi jak utisak; dosta korisnika kupuje proizvode na osnovu izgleda, bilo da su u pitanju velike IT prodavnice ili e-bay. Pozlaćen kuler nVidia Ti4400/4600 formata, dodatno je estetski redizajniran, a hladnjaci na memoriji imaju Chaintech logoe. Ugrađena je Samsung memorija od 4ns, što je već postalo standardno za modele sa 128MB.
Manji, pasivni hladnjaci ugrađeni su i sa druge strane štampe, na kojima je ostalih 64MB memorije. S obzirom da je u pitanju model sa 128MB video RAM-a, radne frekvencije su 250 MHz za jezgro, dok memorijski moduli imaju učestanost od 444MHz. Maksimalna rezolucija je 2048*1536 pri osvežavanju od 75Hz, što je standardan podatak za nVidia kartice još od prvih GeForce modela.

Sanyo kondenzatori nalaze se na standardnim mestima, a da je shema referentna, potvrđuje i prisustvo Silicon Image čipa na koji je vezan DVI-I konektor. Video in je poveren Philips SAA7108E procesoru, a RGB filter je izveden na standardan nacin. U jednoj rečenici, Chaintech-ov Ti4200 i na prvi i na drugi pogled deluje sasvim u redu, pa čak i više od toga.

Club3D je kompanija koja spada u mlađe, ali nikako u red no-name proizvođača. Za kratko vreme, postali su relativno popularni, dok se za njihove proizvode mogu čuti većinom reči hvale. Možemo reći da smo u ocenjivanju uvek nastojali da budemo strožiji od ostalih, i da će mnogi pomisliti da je Club3D u rangu “čuvenog” Eaglea, čija kupovina predstavlja svojevrsnu lutriju. Ipak, nije baš tako. Club3D nije, ni po ceni, a pogotovo ne po kvalitetu, u rangu sa pomenutim Eagle-om ili nekoj sličnoj firmi.
GeForce 4 Ti4200 model pomenute firme je referentna kartica ovog tipa. Lepa plava boja štampane ploče, nešto je svetlije nijanse od Abit Silura, a kombinacija sa kulerom koji je identičan onim koji su ugrađeni na ASUS-ove modele, nikako nije loša, te i ova kartica spada u one koje privlače pažnju izgledom. Hynix memorija od 4ns je za modele sa 64MB memorije, standardna kao što je Samsung-ova za modele sa 128MB. Connexantov video čip obezbeđuje TV izlaz i pohvalno je što se Club3D odlučio baš za ovu soluciju. Možemo reći da je ova kartica veoma dobro i kvalitetno izrađena, naravno kada je inspekcija posmatranjem u pitanju.

Više puta u proteklih dve godine, na našem sajtu ste imali priliku da čitate o grafičkim karticama koje je proizveo Gainward. Često su one dobijale priznanja, nagrade i zaključke u kojima smo o njihovim proizvodima govorili samo uz superlative. Gainward, kao i ASUS, ima više radova na temu Titanium 4200 – regularne, kao i specijalne, Golden Sample modele. Ovoga puta, grafička kartica koju opisujemo, osnovni je model u njihovoj ponudi. U pitanju je GeForce 4 Ti4200 sa 64MB memorije. I ovo je model koji smo već prikazali u jednom od naših prethodnih testova.

Pakovanje je krajnje minimalističko. Kutija je veoma mala, a u njoj se nalazi samo adapter S-Video u kompozitni, kao i CD sa drajverima. Sama kartica je po veličini i rasporedu komponenti slična GeForce 2 Ti modelima iste kompanije, ali je zapravo referentni GeForce 4 Ti4200.
Na testu smo imali karticu koja je drugačija od modela prikazanog na pratećim slikama, od koga se razlikuje po proizvođaču koji je proizveo memorijske module, kao i verziji Philips čipa. Sve ostalo, sam fizički izgled, kod obe kartice je identičan. Kvalitet komponenti je na visokom nivou, mada referentna shema podrazumeva nešto ekonomičnija rešenja. Gainward je i na svoj najosnovniji model ugradio kvalitetne elektrolite, koristio standardnu šestoslojnu PCB štampu i poznati Philips 7102, zadužen za video izlaz na kartici. Ugrađen kuler je kružnog oblika, a integrisana memorija je EtronTech od čak 3.5ns. Dodatni hladnjaci za memoriju su, kao i u slučaju većine ostalih modela, izostali.

Leadtek je dalekoistočni proizvođač grafičkih kartica, ali se u njihovoj ponudi mogu naći i matične ploče, sudeći prema informacijama sa matičnog sajta. Njihove kartice su veoma poželjne, unikatne i veoma kvalitetne. Može se reći da su ekstravagantni, ali u umerenim granicama, jer je cena njihovih proizvoda i dalje veoma veoma konkurentna. Po čemu su posebni? Može se reći – po veoma efektnim i zanimljivim rešenjima za hlađenje procesora i memorije, po uvek urednim i jednostavnim softverom i beskompromisno kvalitetnim prikazom u 2D-u. Počnimo sa njihovim jevtinijim modelom, sa 64MB video memorije, koji je takođe jedan od, prethodno opisane četiri Ti4200 kartice. Zanimljive su i njihove oznake za GeForce 4 Ti4600 kartice. A250 je oznaka za GF4Ti4400 seriju, sufiks LE (Light Edition), je namenjen seriji 4200, a SE (Special Edition) seriji 4600. TD je dodatni sufiks, koji znači “nešto ekstra”, tj. da je model poboljšan ili ima više memorije, a sufiks H označava hardverski monitoring. Ove podatke nećete pronaći na zvaničnom sajtu, već će zaključak doći sam od sebe, ili nakon testiranja nekoliko njihovih modela…
Paket u kome stiže A250LE je nešto manje atraktivan, ali veoma masivan. Igara nikad dosta, te je Leadtek ponudio zaista atraktivne naslove i demoe. Ono što ne možete videti na slikama, nećemo vam ni otkrivati, ali ćemo reći da je softverski paket vrlo dobar. Takođe, tu su dva, nešto duža kabla (S-Video i kompozitni), mada ni oni nisu zadovoljavajuće dužine. U paketu je i odgovarajući DVI adapter.
Leadtek ne bi bio to što jeste, da nije barem malo izmenio referentnu shemu. Nešto drugačiji raspored elektrolita, prepoznatljivo drugačiji kuler, na drugu stranu premešten TV-out enkoder čip. Kvalitetan izvorno zeleni PCB, odličan ventilator na custom-made kuleru, jednako dobro hlađenje Hynix 4ns memorije, koja pripada odličnoj seriji. RGB filter izgleda kao da su prvi i drugi nivo preskočeni, što je Leadtek prvi uradio na GeForce 3 modelima, te je rezultat bila nVidia kartica sa najlepšom slikom u klasi. Leadtek je i ovoga puta uradio sličnu stvar, barem ako ono što na ovom primerku vidimo, važi za ostale njihove Ti4200 serije. Ono što možemo dodati, jeste da su i drugi proizvođači prihvatili sličan dizajn u slučaju da koriste novi Connexant CX25871 video enkoder.

A250LE TD je, kao što sada možete zaključiti, Leadtekova Ti4200 kartica sa 128MB memorije. Fizički gotovo identična jevtinijem bratu, ali funkcionalno bogatija. Naime, ono što se nalazi u pakovanju, otkriva da je u pitanju Video in – Video out model. Leadtek nije štedeo, pa se u pakovanju našlo zaista mnogo toga. Poseban MyVivo softver, napravljen samo za ovu seriju kartica, dopunjen je kvalitetnim i veoma simpatičnim kablom 4-in-1, namenjenim za video ulaz. Isti konektor je namenjen i za TV-out, ali su za njega priloženi drugačiji kablovi, koji se nastavljaju na prethodno pomenuti. Grebovanje je prepušteno proverenom SAA7108E procesoru, a pored MyVivo softvera, prisutan je i standardni WinFast-ov, za fino podešavanje parametara.

Zelena boja štampe i veliki srebrni kuler koji hladi memoriju i GPU, zaštitni su znak i ovog Leadtekovog modela. Memorija je, ovoga puta Samsung, i to mahom iz dobrih serija, jer se više A250LE TD modela koje smo probali na više test mašina, klokovalo u rangu koji se može opisati od “odlično” do “izvanredno”. Naravno, i ovaj model krasi izuzetno oštar 2D prikaz, te odmah možemo reći da je u pitanju jedan od najboljih video adaptera u klasi kao i da WinFast serija kartica ima još dva reprezentativna modela koji sa ponosom nose njeno ime.

Microstar je velika IT kompanija o kojoj se, iz dana u dan, priča sve više. Počev od KT266 čipseta za matične ploče, MSI se trudi da bude prvi i najbolji i to mu, pogotovo u poslednje vreme, sve češće polazi za rukom. Nesumnjivo je to da su i njihove grafičke kartice, koje su nekada bile samo prosečne, danas jedne od najcenjenijih, kako zbog bogatog softverskog paketa (koji se na stranim tržištima veoma ceni) čija je vrednost nemala, tako zbog opreme i, što je gotovo najneverovatnije, zadržane konkurentne cene.
Pakovanje u kome stiže model sa oznakom G4Ti4200 128MB TV-Out DVI-I, slično je onima uz već opisane GeForce 4 MX modele, što znači, jednostavno i efektno. Upadljivi logo kompanije i naziv modela su tu da ostave utisak i prepoznatljivost. Potencijalni kupac će odmah znati da se radi o celih 128MB video memorije na kartici. U pakovanju ćete naći zaista sve što je vam može ustrebati. Preko video konvertora, DVI-I adaptera, S-Video kabla i šest kompakt diskova u slim kutijama, do zaista lepo napisanog uputstva za instalaciju i softverski vodič.
Video kartica je crvene boje, i to u nijansi koja je veoma česta za MSI u poslednje vreme. Prvo što pada u oči jeste default nVidia kuler, namenjen jačim Titanium modelima, što može da znači da ce jezgro izdržati više radne frekvencije. Istovremeno, njegov dizajn čini da se topao vazduh iznad memorije ne zadržava u blizini.
Ako pogledamo layout, primeticemo veliki broj elektrolita i regulatora napona, koji su tu da obezbede maksimalnu stabilnost u radu. Microstar je obezbedio i odličnu Samsung memoriju od 4ns i to možda njenu najbolju seriju – 211. Pošto su u pitanju moduli od 16MB, i na drugoj strani štampe su integrisana četiri komada. Kartica ima i novi Philips-ov čip sa oznakom SAA7104E, koji je zadužen za Video Out i predstavlja poboljšanu verziju već pomalo vremešnog 7102 enkodera. Od ovog, ali i od Vivo verzije 7108E, 7104 se razlikuje po podržanoj rezoluciji 1024*768, kao i daleko boljem dihteru boja.

Ako do sada niste čuli za kompaniju PixelView ili Prolink, ne brinite. U pitanju je naše, veoma specifično tržište. Neka imena, koja na zapadnim tržištima uživaju visoku reputaciju, nama ništa ne znače. Isto tako, kompanije koje su kod nas veoma cenjene i dobro prodavane, na tim istim tržištima ne bi ni izbliza bile tako dobro prihvaćene. Da ne bi dalje dužili ovaj uvod, reći ćemo samo da je Prolink veoma stara i renomirana kompanija, koja je uglavnom proizvodila osnovne ploče ili gotove proizvode, koje su kasnije potpisivali velika retail imena. Isto tako, Prolink je bio OEM proizvođač za komponente (uglavnom video kartice) koje su se našle unutar konfiguracija koje su prodavali Dell ili Gateway.
Zato nije veliko iznenađenje što je njihova GeForce 4 Ti4200 kartica među nekoliko najboljih koje smo testirali. Pakovanje je definitivno veoma dopadljivo, a u njemu se krije nekoliko neophodnih (kablovi, konektori, drajveri), kao i nekoliko bonus (igre, DVD softver) sitnica. Sama kartica je veoma slična ASUS V8420 modelu, od koga se, vizuelno, razlikuje samo po memoriji i prisutnom TV-out enkoderu. Osam puta po osam megabajta, smešteno je u Hynix module od standardnih 4ns, a ono što nedostaje, jeste DVI-I konektor. U ovom slučaju, nView će raditi samo na TV prijemniku. Svakako, nedostatak drugog konektora jeste mali minus, jer će korisnici koji imaju potpuno digitalni 17’’ TFT monitor, kao i oni koji koriste dva monitora u radu, automatski zaobići ovaj Prolink-ov model kao soluciju. Tu namerno kažemo, “ovaj Prolink-ov model”, jer ova kompanija ima u ponudi još dva modela, od kojih je jedan i sa 128MB video memorije.

Kada su se pojavile VIA KT266A matične ploče, malo koji test na internetu nije dobro pohvalio Soltekovu verziju iste. Kombinacija veoma povoljne cene i kvalitetno urađene ploče, nije mogla da ne naiđe na dobar prijem. Ipak, mnogi su se iznenadili kada su čuli da je Soltek počeo da proizvodi i grafičke kartice, kao i da su se privoleli nVidia “carstvu”. Ne možemo reći da nisu imali izbora, zar ne?
Pakovanje je veoma originalno, srebrnkasta površina zaista ostavlja utisak. U njemu se, od dodatne opreme, našlo samo ono što je neophodno. Bez nekih specijalnih zabavnih naslova, tu su samo standardni drajveri, par veoma čestih utility-ja i DVD softver. Ono što je Soltek zaboravio, jeste bar jedan kabl. Ovo moramo zameriti jer je ipak u pitanju kartica sa ViVo etiketom. “Četiri-u-jednom” specijalni konektor je priložen, ali bi zaista bilo fino da su se tu našla i dva kabla.
Soltek Ti4200 je ugalj-crna kartica standardnog kvaliteta. Ničim se nije posebno izdvojila, mada moramo napomenuti da je korišten Ti4400/4600 referentan kuler, koji je svakako najbolji izbor ako je odlučeno da memorija ostane bez dodatnog hlađenja. Ugrađeno je osam puta po 16 Samsungovih modula od 4ns, što je takođe standardno.

Test Konfiguracija Kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

AMD Athlon XP 2100+
MHz (166*10.5)

Matična ploča

Abit KX7-333 (CPU Decode:
Ultra, AGP 4x, Fastwrites, Ultra performance setting) VIA 4in1 drivers
v4.39 – powered by Chieftec Dragon 300W

Memorija

512MB PC2700 Samsung
@ 166 MHz (CAS 2, 2-5-2, 1T, 4 Way, Turbo…)

Hard Disk

IBM DeskStar DTLA 60GXP
“Death Star”

Video Karte

Abit Siluro GeForce 4 Ti 4200 – 64MB DDR Detonatori 28.32b ASUS V8420 GeForce 4 Ti 4200 – 64MB DDR Detonatori 28.32b ASUS V8420 GeForce 4 Ti 4200 – 128MB DDR Detonatori 28.32b Chaintech (Desperado) GeForce 4 Ti 4200 SE – 128MB DDR Detonatori 28.32b Club3D GeForce 4 Ti 4200 – 64MB DDR Detonatori 28.32b Gainward Ultra/650 – GeForce 4 Ti 4200 – 64MB DDR Detonatori 28.32b Leadtek WinFast A250LE – GeForce 4 Ti 4200 – 64MB DDR Detonatori 28.32b Leadtek WinFast A250LE TD MyVivo – GeForce 4 Ti 4200 – 128MB DDR Detonatori
28.32b Microstar G4Ti4200 – GeForce 4Ti 4200 – 128MB DDR Detonatori 28.32b PixelView Prolink GeForce 4Ti 4200 – 128MB DDR Detonatori 28.32b Soltek GeForce 4 Ti 4200 – 128MB DDR Detonatori 28.32b

Monitor

Samsung SyncMaster
900NF

Cooling

Titan TTC-D5TB(3)

DVD uređaj

Pioneer 116 DVD-ROM

CDRW uređaj

Teac CD-W540E

Operativni sistem

Windows XP Home Edition

Igre/Bench programi

Quake 3 Arena v1.17;
Demo 001 i q3crush Lucas Arts Star Wars Jedi Knight Episode II Codecreatures Benchmark MadOnion.com 3DMark 2001 Second Edition NovaLogic Comanche 4 Benchmark Demo NVidia Chameleon Mark PowerVR’s VillageMark SpecORG ViewSPEC Perf 7.0

Kako smo testirali
Prilikom instalacije hardvera ili softvera nije bilo nikakvih problema. U čistu i svežu verziju Windows XP sistema, instaliran je prvo Direct X 8.1, a onda i Detonator drajveri verzije 28.32b. Trenutna preporuka su ipak verzija 30.82 koji su za nekoliko procenata brži (u slučaju da ste vlasnik nekog modela iz GeForce 3 i 4 serije kartica) i imaju WHQL sertifikat. Moramo napomenuti da je Windows XP podešen tako da su performanse, a ne izgled, na prvom mestu, kao i da je veliki broj servisa (PC Health, System Restore, Long Log files, Remote Assistance i sl.) isključen! Svaki, za esencijalan rad operativnog sistema, nebitan program, isključili smo iz StartUp liste, pomoću msconfig komande. Isto tako, drajveri za karticu SoundBlaster Live!, nisu bili instalirani. Sistem je defragmentovan, a zatim nakon svakog novog benchmark programa, restartovan.

Quake III Arena
Quake 3 je već legendarni OpenGL benchmark koji smo, zbog tehničke inferiornosti,
dopunili novijom, Jedi Knight II igrom, koja je bazirana na Team Arena verziji
ovog engine-a. Quake 3 build je verzije 1.17.

Max Quality Setting: Teksture na najvišem nivou Geometrija na najvišem nivou Primenjeni: r_subdivisions 1 i r_lodError 0 High Quality Sky Ejecting Bras uključen
Sync Every frame isključen Lightmap lights Force Player Models isključen Dynamic Lights uključen Marks On Walls uključen Sound Quality low

Naravno, kartice imaju približne rezultate. Izdvajaju se ASUS, Leadtek i Gainward, ali tek toliko da ne bi zaključili da su performanse svih modela gotovo identične. Lepo se vidi i razlika između modela sa 64MB od onih koji rade na 54MHz nižim vrednostima za memoriju. Naravno, Quake-u ništa ne znači 128MB, ali zato svaki megahertz više zna da ceni.

Star Wars Jedi Knight 2
Čuveni nastavak Lucas Artsovog Jedi Knight-a iz Dark Forces serijala, zaista spada u jednu od najboljih fps igara. Lucas-ovi programeri su koristili modifikovanu verziju Quake III engine-a, odlične svetlosne efekte, stencil buffer senke, relativno velike teksture i broj poligona. Naša podešavanja su, za redovne čitaoce poznata – u pitanju je apsolutni maksimum zahtevnosti. Teksture i geometrija su na najzahtevnijem nivou, kao i prikazivanje svetlosnih efekata i senki. Minimum video memorije za stencil OpenGL lighting i senke jeste 64MB i kartica sa DirectX 8 Vertex Shader podrškom. Od svega što je bilo moguće uključiti, kartice smo u regularnom delu testiranja poštedeli samo Anisotropic filtering-a. Uputstvo za testiranje u retail verziji igre je sledeće:
Pokrenite multiplayer deo igre, a zatim podesite grafičke opcije. U konzoli
(~) kucajte sledeće:
Devmap ffa_bespin (enter) timedemo 1 (enter) demo jk2ffa (enter)

I Jedi Knight II daje porilično istu sliku kao i njegov rođak po engine-u. Ipak, zaostatak 128MB modela je nešto manji u odnosu na brže i jevtinije verzije. Dešava se, zapravo, da su na istim frekvencijama, varijante Ti4200 kartica sa 128MB video RAM-a i po nekoliko procenata brže. Nažalost, Jedi Knight II je retka igra koja će znati da ceni dodatnu količinu memorije, i to samo aku su uključene stencil buffer ekstenzije, koje proračunavaju izgled i dubinu senki.

Comanche 4
Isto tako čuveni nastavak popularnog serijala Comanche postaje sve popularniji benchmark program. NovaLogic-ova arkadna simulacija helikoptera, koristi Direct3D verzije 8.1. Kao što smo ranije pisali, postoje dve programske verzije, tzv. Codepath-a Comanche 4 engine-a, za vizuelizovanje grafičkih funkcija koje direktno pristupaju hardveru. Prvi je namenjen starijim, Direct X 7 kompatibilnim video karticama, dok je druga, preporučljiva verzija, za kartice koje podržavaju Pixel i Vertex Shader instrukcije. Kartice koje imaju bilo kakvu vrstu hardverske akceleracije T&L-a, takođe su podržane, a treba znati da se procesor rasterećuje upotrebom Shadera, jer se fluidi, eksplozije i partikli odrađuju u funkcijama ovih programskih celina unutar grafičkog procesora.
Comanche 4 je vizuelno veoma lepo odrađen, ali u programerskom smislu nešto lošije optimizovan engine. Pored brojnih Shader efekata, čak ni naša test mašina nije postigla visoke rezultate. Naravno, to je i zbog toga što koristimo apsolutni maksimum za geometriju, teksture, količinu efekata i granicu vidljivosti. Zvuk je tokom testiranja bio isključen, jer nije bilo drajvera za zvučnu karticu u sistemu. Rezultati su zaokruživani na dva decimalna broja.

Rezultate nije potrebno posebno komentarisati. Očigledno je da je Comanche 4 nema potreba za više od 64MB informacija po nivou, pa su zato slabiji modeli brže odradili standardni demo test, pogotovo u visokim rezolucijama. Prednost ASUS-ovih kartica je ponovo očigledna, ali samo ako se zagledate u brojke. Naravno, za to je zadužen nešto strožije podešen BIOS kod ovih kartica.

VillageMark
Stari PowerVR-ov test program koji i danas može dobro da proceni koliko se dobro kartice snalaze u situacijama kada postoji veliki broj skrivenih površina. Naravno, ako GPU ne procesira zaklonjene površine, više će imati vremena za one koje se vide, pa će i frame rate biti viši. Ovo je odličan test koji proverava koliko dobro pipeline prihvata multiteksture, i naravno, koliko je visibility subsystem zaista dobar.

U VillageMark-u je uvek veoma teško napraviti prednost jer nema decimalnih brojeva. Pogotovo su monotoni testovi različitih proizvođača a istih video čipsetova. Ipak, ASUS i Leadtek koji su se malo odvojili, napravili su neku razliku, pa tako cifre nisu baš identične.

CodeCreatures Benchmark
CodeCreatures Benchmark je izuzetno lep i zahtevan test, baziran na jednom od najkompleksnijih engine-a na koji smo naišli. U pitanju je verovatno najzahtevniji game test koji trenutno postoji. Engine koristi Shadere verzije 1.3, a isto tako je dobar pokazatelj kako se kartica snalazi sa teksturama veoma visoke rezolucije i zaista ogromnom količinom poligona. Ovaj test je sličan Nature testu iz popularnog 3DMark-a 2001, te kao i on, prikazuje poljanu, potok i jezerce. Trava se njiše i svaki poljski cvet je zapravo 3D objekat. Tu je i sva fauna koja ide uz takav ambijent, leptiri, gmizavci, ribe pod vodom… Broj poligona na drveću i životinjama je impresivan. Vizuelna atraktivnost i fotorealističnost, nadmašuje pomenuti demo iz 3DMark-a 2001SE. Ovaj program je svakako namenjen za poslednju generaciju video kartica. Default test se izvršava u tri osnovne rezolucije: 1024×768, 1280×1024 i 1600×1200. Postoji i poseban deo u kome je moguće editovati ove modove i meriti performanse od rezolucija 640*480 do najvišeg grafickog moda koji kartica podržava.

Jedan tako moderan engine kao što je CodeCreatures-ov, na prvom mestu ceni sposobnosti i podržane funkcije jednog grafičkog procesora, a tek onda frekvencije na kojima radi memorija. Baš zbog toga su i rezultati official dela toliko izjednačeni. Naravno, prosečan broj slika u sekundi je nešto drugačiji, mada je razlika manje izražena u 1600×1200, gde je dodatna memorija počela da igra malo bitniju ulogu.

NVidia Chameleon Mark
NVidia Chameleon Mark je dorađena verzija jednog od tada impresivnih demoa koji su pratili promociju prvih GeForce 3 kartica. Ovaj test program prikazuje animirani model kameleona koji menja boje, postaje refraktivan i refleksivan, dok hoda po grani. Njegove karakteristike su veliki broj poligona, engine koristi nešto stariju verziju Pixel i Vertex Shadera (v1.1). Prisutne su tehnike morfinga tekstura, blendinga, efekti koji simuliraju refrakciju i refleksiju, a tu je i enviroinment bump mapping. Grafički engine koristi i kompresiju tekstura DXTC, koja smanjuje ukupnu veličinu ovih fajlova sa 112MB na ispod 64MB.
Test se izvršava u tri različita moda, a realizovan je preko batch fajlova: shiny, real i glass u tri različite rezolucije. Kada se program izvrši, ostavlja log fajl u direktorijumu igre. “Shiny” mod pokazuje enviroinment i cube mapping, “real” dodaje i klasične bump mape uz texture blending i procedural adaptive morphing, dok “glass” aktivira efekte refrakcije na objektu, dok su alpha i druga bump tekstura i dalje na njemu. Izvršava se u rezolucijama 1024×768, 1280×1024 i 1600×1200, a rezultati testiranja su u tabelama.

Mod “real” je napravio najmanju razliku između modela sa 64 i 128MB, i to je jasno jer se u njemu koristi najmanji broj tekstura (base map, lightmap, specular i bumpmap), dok mod “shiny” pravi najmanju razliku jer tada 128MB mogu biti od pomoći (na sve je dodata intenzivna enviroinment mapa).

Madonion.com 3DMark 2001 SE
Program kakav je 3DMark zaista nije potrebno predstavljati. Star je gotovo koliko i Quake III Arena, dakle preko tri godine, dok je, posle verzija 99 i 2000, verzija 2001 doživela i Second Edition dopunu, kao i update na tzv. build 330, koji i mi od nedavno koristimo. 3DMark je i procesorski zahtevan benchmark, te je veoma dobar pokazatelj performansi celog sistema.

Ponovo je uočljiva prednost Leadtek i ASUS modela, mada je procentualno, ona ista kao i u drugim testovima. Razlika između jevtinijih a bržih sa jedne i skupljih a sporijih modela se smanjuje sa porastom rezolucije, a to ne bi trebalo da se dešava jer je grafička kartica faktor uskog grla u visokim grafidkim modovima. Upravo tada bi dodatnih 54MHz trebalo da naprave najveću razliku, ali ipak nije tako, jer 3DMark 2001 ume da iskoristi preko 128MB video memorije.

SpecVIEW Perf 7.0 SPECviewperf je OpenGL test proizveden od strane firme SpecOPS, koja se specijalizovala u kreiranju profesionalnih testova. SpecVIEW Perf je njihov program koji se testira ponašanje specijalnih funkcija kartice, korištenih upravo u ozbiljnim 3D aplikacijama, kao što su AutoCAD i slični ili 3D Studio MAX i slični. Ovoga puta smo koristili verziju 7.0, Program se sastoji od šest celina, i mi smo testirali upravo u svih šest. U pitanju je karakterističan i relevantan test jer se ove funkcije akceleratora dosta koriste u CAD i rendering programima. Nažalost, nismo uspeli da istestiramo sve kartice sa ovom verzijom programa, pa su test izvršile samo ASUS V8420 kartice, u obe varijante koje smo imali na raspolaganju.

Rezultati su upravo onakvi kakve smo očekivali. SpecVIEW nema veliki broj tekstura u sceni, pa je samo frekvencija bitna, što pokazuje i test na overklokovanoj verziji sa 128MB memorije.

Overclocking

Maksimalne stabilne
frekvencije jezgra i memorije (MHz)

default

maksimum

Abit Siluro GF4 Ti4200 64MB

250/500

305/570

ASUS V8420 64MB

250/500

310/605

ASUS V8420 128MB

250/444

305/590

Chaintech GF4 Ti4200 128MB
SE

250/444

315/545

Club3D GF4 Ti4200 64MB

250/500

305/595

Gainward Ultra650+ 64MB

250/500

265/525

Leadtek A250LE 64MB

250/500

320/630

Leadtek A250LE TD 128MB ViVo

250/444

305/585

Microstar G4Ti4200 128MB

250/444

310/630

Prolink GF4 Ti4200 64MB

250/500

310/615

Soltek GF4 Ti4200 128MB

250/444

300/520

Da ne bismo pričali kako smo svaku karticu overklokovali, ponaosob, dali smo tabelu u kome su maksimalne stabilne vrednosti, tj. vrednosti frekvencija na kojima je kartica uspešno završavala testove. Abit jednostavno nije mogao više, a to važi i za ostale modele sa Hynix memorijom od 4ns. Za ovu memoriju važi da postiže više klokove od Samsung-ove i to se uglavnom sve serije klokuju gotovo istovetno. Isto tako, Hynix je karakterističan po nešto većoj disipaciji toplote od Samsung-ovih modula, pa je tako Leadtek A250LE, zahvaljujući hladnjacima, bio uspešniji od ostalih kartica sa ovom memorijom. Samsung-ovi moduli su sasvim druga priča. Uglavnom, može se reći da je serija 211 najbolja, što smo, osim u našem iskustvu, primetili i u testovima stranih kolega. Sa druge strane, serija 220 nije raspoložena za overklok, dok su serije 208 a naročito 205, nešto bolje. Poslednjih nekoliko serija kartica Leadtek imaju 211 seriju Samsung memorije, što u kombinaciji sa hladnjacima, čini ove kartice fantastičnim overklokerima. Još jedna razlika između Hynix i Samsung memorije je u tome što Hynix radi bez bagova do poslednjih nekoliko megahertza, i onda jednostavno zakaže, dok se kod Samsunga mogu pojaviti bagovi i 30MHz pre totalnog prestanka rada. Recimo, memorija na Microstar kartici je, na normalnoj sobnoj temperaturi, bez bagova radila na 610MHz, dok se na 620 već pojavljuju vidljive tačkice u 3D režimu. Na 630MHz, memorija neće da otkaže, ali je količina artifakta već velika da bi bila prihvatljiva. Ovi primerci Samsung modula iz serije 211 će raditi i na 640MHz, čak će ceo test biti završen, ali je tada broj 3D grešaka gotovo nepodnošljiv.

Proizvođači
i serije memorijskih modula na test primerku

Abit Siluro GF4 Ti4200 64MB

Hynix s204A – 4ns

ASUS V8420 64MB

EtronTech 3.5ns

ASUS V8420 128MB

Samsung s211 – 4ns

Chaintech GF4 Ti4200 128MB
SE

Samsung s208 – 4ns

Club3D GF4 Ti4200 64MB

Hynix s205A – 4ns

Gainward Ultra650+ 64MB

EtronTech 3.5ns

Leadtek A250LE 64MB

Hynix s205A – 4ns

Leadtek A250LE TD 128MB ViVo

Samsung s205 – 4ns

Microstar G4Ti4200 128MB

Samsung s211 – 4ns

Prolink GF4 Ti4200 64MB

Hynix s207A – 4ns

Soltek GF4 Ti4200 128MB

Samsung s220 – 4ns

Sada ćemo pogledati kako su se snašli modeli sa testa u overklokovanim režimima.

Naravno, najbolji overkloker je i pobednik, to nije nikakvo iznenađenje. Na ovom
testu, to je bio MSI G4Ti4200 sa 128MB memorije.

Kvalitet slike
O kvalitetu prikaza koje daju GeForce 4 Ti kartice smo već pričali ali ćemo neke stvari ponovo istaći. GeForce 3 modeli su, osim Pixel i Vertex Shadera, kao i velikog broja drugih rešenja vezanih za 3D engine, doneli i kvalitetniju i oštriju sliku u režimima 1280*960 pri 100 Hz i 1600*1200 @ 85Hz, u odnosu na GeForce 2 GTS a pogotovo MX kartice, tako da su korisnici sa kvalitenijim i većim monitorima mogli da izaberu i nVidia kartice, bez ikakvih bojazni da ce im slika biti mutnija u odnosu na tada još uvek aktuelne DDR/SDR verzije ATI Radeona. Radeon 8500 je doneo poboljšani RAMDAC na 400MHz, kao i novu kombinaciju kvalitetnih komponenti na izlazu i RGB filtera, i time zadao novi domaći zadatak nVidia-i. Nakon toga, sa nV25 karticama su uspostavljeni novi kodeksi kada su kvalitet komponenti na filterima i sama izvedba izlaza u pitanju. Ti4400 i Ti4600 bazirane kartice imaju strogo definisan dizajn RGB filtera trećeg nivoa, od kojih zavise postojanost boja i odnos jačine signala i šuma, dok su za filtere najslabijeg Titaniuma kodeksi ipak manje strogo postavljeni. Svakako, na kvalitet slike utiču i neki drugi faktori, kao što su kvalitet predkonektora, osobine i karakteristike drugih el. elemenata u sistemu, koje interferencijama mogu da naprave promene. Isto tako, bitan je i način izrade i kvalitet mašina na kojima se izrađuje hardver. Na konačni dojam o kvalitetu, uticaće i “slaganje” sa monitorom, tj. kako su se dva DA konvertora složila i koliko se u konverzijama izgubilo na kvalitetu.

Kvalitet 2D prikaza

1280×960 100Hz

1600×1200 85Hz

Abit Siluro GF4 Ti4200 64MB

odličan

vrlo dobar

ASUS V8420 64MB

vrlo dobar

vrlo dobar

ASUS V8420 128MB

vrlo dobar

vrlo dobar

Chaintech GF4 Ti4200 128MB
SE

dobar

zadovoljavajuć

Club3D GF4 Ti4200 64MB

dobar

dobar

Gainward Ultra650+ 64MB

vrlo dobar

vrlo dobar

Leadtek A250LE 64MB

odličan

vrlo dobar

Leadtek A250LE TD 128MB ViVo

odličan

vrlo dobar

Microstar G4Ti4200 128MB

vrlo dobar

vrlo dobar

Prolink GF4 Ti4200 64MB

odličan

vrlo dobar

Soltek GF4 Ti4200 128MB

dobar

zadovoljavajuć

Sve GeForce 4 Ti4200 kartice daju visok kvalitet slike, ali smo ipak tražili dlaku u jajetu i napravili tabelu koju vidite iznad. Ocene su strožije nego što bi trebalo, tako da preporučujemo da ih ne shvatite zdravo za gotovo. Ako bi, pored navedene tabele, morali da istaknemo karticu koja ima najbolji 2D prikaz, to bi bili Leadtekovi modeli, zatim Abit Siluro i Prolink. Za nijansu slabiju oštrinu, ali i dalje veoma sjajno, držali su se ASUS, Gainward i Microstar, koga pohvaljujemo iz razloga što je ranije bio poznat po serijama koje su davale nešto mutniji prikaz.

TV-out?
Na karticama koje smo testirali, našlo se nekoliko poznatih TV enkodera. Da bi smo ukratko predstavili mogućnosti i kvalitet nekih od njih, počećemo od najkvalitetnijih rešenja koje se danas mogu naći na tržištu. Na prvom mestu, svakako je novi Rage Theater čip koji pravi i na svoje kartice ugrađuje ATI Multimedia. Njegove mogućnosti su nekada integrisane u samo jezgro kartica, a takav je slučaj i sa čipom R250, poznatijim kao Radeon 9000/pro. Rage Theater, pored toga što je i pravi MPEG2 dekoder, kreira do sada najoštriji prikaz na TV prijemnicima. Color dihtering je identičan onom na monitoru zahvaljujući odličnim konvertorima signala, pa se prelazi između nijansi nikako ne primećuju. Poslednja verzija radi u rezolucijama do 1024×768, što je više nego dovoljno za ekran i rezoluciju TV aparata (koja je uvek ista, i zavisi od standardna po kome je napravljen (PAL za naše tržište)). Slika je odlično pozicionirana i nema velikih okvira. Kvalitet RT-a se ogleda i u zadržanoj oštrini čak i pri najvišem nivou Flicker Filtera!

TV enkoderi na testiranim karticama

Proizvođač i model

Abit Siluro GF4 Ti4200 64MB

Philips SAA7104E

ASUS V8420 64MB

nema

ASUS V8420 128MB

Philips SAA7104E

Chaintech GF4 Ti4200 128MB
SE

Philips SAA7108E

Club3D GF4 Ti4200 64MB

Connexant CX25871

Gainward Ultra650+ 64MB

Philips SAA7102E

Leadtek A250LE 64MB

Connexant CX25871

Leadtek A250LE TD 128MB ViVo

Philips SAA7108E

Microstar G4Ti4200 128MB

Philips SAA7104E

Prolink GF4 Ti4200 64MB

Connexant CX25871

Soltek GF4 Ti4200 128MB

Philips SAA7108E

Najbolja solucija koju možete naći na nVidia karticama, rezervisana je samo za GeForce 4 MX kartice. NV17 u svom jezgru sadrži TV enkoder koji je odrađen veoma dobro. Po karakteristikama je veoma sličan Rage Theater čipu, od koga je samo za nijansu lošiji. U pitanju su situacije pri visokom Flicker Filter nivou, kao i činjenica da je okvir nešto izraženiji zašta, za sada, ne postoji rešenje (TV-tool i slični programi ga ne podržavaju).
Chronotel-ovi čipovi iz serija 7103 – 7109, jesu veoma prosečna rešenja. U pitanju su enkoderi koji podržavaju rezolucije do 800×600. Njihove karakteristike su veoma veliki okvir, ili interferencije slike što je posledica loše implementacije na jevtinijim nVidia video karticama. Činjenica je da ćete ove čipove sretati samo na karticama proizvođača kao što su Eagle i slični, pa ih verovatno zato nema na novijim GeForce modelima. Inače, ako je dobro implementiran, Chronotel će prikazati veoma dobre i tople boje, mada možda previše naglašene.
Connexant BT869 je čuveni i široko korišteni TV enkoder, koji je svojevremeno bio alternativa Chronotelovim solucijama. Maksimalna rezolucija je bila 800×600, a čip je nakon toga unapređen u CX25869, koji je doneo viši grafički mod i bolji flicker removal. Najnovija verzija, CX25871-13, najbolja je TV-out solucija kada su eksterni enkoderi za nVidia kartice u pitanju. Karakteriše ga oštra slika i veoma dobra pozicioniranost ekrana, mada je i dalje izražen okvir u najvišem grafičkom modu. Naravno, CX25871 je podržan od strane TV-tool-a, pa se i to da ispraviti.
Philips SAA7102E čip je prvi third party TV enkoder koji je postao cenjen i pominjan kao prednost. Iskreno, on je u zlatnoj sredini po karakteristikama, a najveća mana mu je loš color banding, tj. izraženi prelazi između nijansi. SAA7108E je istovetan, kada je Video out funkcija u pitanju, ali je kod njega podržan Video In. O ovom enkoderu smo više puta detaljno pisali, pa ćemo sada preći na najnoviju verziju sa oznakom SAA7104E, koji je unapređena verzija 7102-ke. Poboljšan prikaz boja, ispraćen je i višom rezolucijom (1024×768, nezvanično i 1280×1024). Ipak, i ova verzija Philips enkodera je za nijansu lošija od novog Connexant CX25871 čipa.

Zaključak
Za razliku od samog testa, zaključak, ili kako to kolege sa stranih sajtova kažu – Final Words, će biti nešto kraći. Sve GeForce 4 Ti4200 kartice su sjajne, i više od toga. Prosečan, pa i napredan korisnik bi bio zadovoljan sa svakom od njih. Upravo zato smo mi formirali naše mišljenje i na osnovu cena ovih kartica. Najbolji model na testu, bio je Leadtek A250LE TD, upravo zbog visokog kvaliteta i performansi (a i sposobnošću u uslovima rada na višim učestanostima), ali i odlično odmerene cene. Uz njega ide i bogat softverski paket, a nova serija kartica, koja se trenutno prodaje, provereno ima još kvalitetniju seriju memorije i procesora, te je još spremnija za ubrzavanje radnih frekvencija (jel’ neko pomislio na Ti4600?) Iza Leadteka, u klasi kartica sa 128MB, nalaze se ASUS i Microstar. V8420 serija kartica nije preterano iznenadila – takav kvalitet smo od ASUS-a i očekivali. Prijatno je iznenadila samo cena koja, za divno čudo nije mnogo viša od, recimo, Chaintech-ovog modela. MSI G4Ti4200 je usamljeni primerak na ovom testu. U slučaju da uspete da nabavite ovakvu karticu, a u nadi da će domaći distributer od jeseni obezbediti više primeraka ovog odličnog modela, od srca je preporučujemo. Naravno, ne treba zaboraviti Microstarov LiveUpdate, program koji će, za par minuta, unaprediti verzije drajvera i BIOS-a vaše kartice. Čak je i nama koji svakodnevno ručno instaliramo razne verzije drajvera i BIOS-a, prijalo da samo startujemo program, povežemo se na internet, i nekoliko minuta kasnije, samo restartujemo mašinu. Uz to, i Microstar se pobrinuo za softverski paket. U klasi modela sa 64MB, može se opet reći da je Prolink A250LE veoma dobro zaokružen proizvod. Ipak, nešto bolja kupovina od njega je Abit Siluro, koji je najjevtiniji GeForce 4 Ti4200 sa našeg testa. Siluro Ti4200 je iznenađujuće kvalitetno napravljena kartica, možda sama nešto manje raspoložena za overklok, ali ćete se vi oraspoložiti svaki put kada vidite njenu izuzetno oštru 2D sliku. Prolink je, isto tako kartica koju ne smemo zaboraviti, iako ova firma kod nas nema zvaničnih distributera. Odlična cena, sjajan 2D i performanse u overklok režimima, sami upućuju na preporuku.
NVidia možda nema najbrži model na tržištu, barem u ovom trenutku. Ali, sa padom cena GeForce 4 Ti4200 modela, može da ostane u vrhu kada je zarada u pitanju. Titanium serija je i dalje u samom vrhu po performansama i zahtevnom igraču, kao i poluprofesionalnom “3d dizajneru”, teško da trenutno može zatrebati nešto jače.

Editor’s Choice nagradu je dobila video
kartica Leadtek A250LE TD MyVivo sa 128MB memorije!

Best Buy nagradu je dobila video kartica Abit Siluro
GeForce Ti4200 sa 64MB memorije!

Abit karticu smo na test dobili od firme BelComputers, Beograd; ASUS i Chaintech kartice smo na test dobili od zvaničnog distributera, firme Sinteh,
Beograd; Club3D i Soltek kartice smo na test dobili od zvaničnog distributera, firme PiN
Computers, Novi Sad; Gainward i Microstar kartice smo na test dobili od zvaničnog distributera, firme
PC Centar, Beograd; Leadtek kartice smo na test dobili od zvaničnog distributera, firme Cores, Beograd; Ovom prilikom im se svima zahvaljujemo.