Uporedni test 16x DVD±RW pisača #3 (Q2, 2005)

Branko Lukić
Uporedni test 16x DVD±RW pisača #3Kako je to razvoj DVD snimača bio brz? Ako se pogleda vremenski period, može se videti da su DVD snimač do svog tehnološkog maksimuma stigli za svega četiri godine, dok je CD-R/RW snimačima trebalo čak osam godina. Mnogi proizvođači su izvukli veoma važne pouke iz proizvodnje CD-R/RW uređaja, pa su na taj način sami sebi skratili put kad je u pitanju razvoj DVD snimača. Ovo je ustvari i glavni razlog tako silovitog napredovanja ovog standarda. Kad se uzme u obzir da su postojale i tri podvrste standarda (DVD-RAM, DVD- i DVD+), time je uspeh snimajućeg DVD-a još veći.
Međutim, tu stižemo i do prve “kvačice”. Naime, kada su CD-R/RW snimači dosegli svoj zenit, DVD snimači su već bili dovoljno stasali da preuzmu vodeću ulogu. Ali šta sad? DVD snimači su došli skoro do kraja (ostala su još minijaturna ubrzavanja DVD±RW i DVD±R DL standarda), a njihov naslednik je ovog trenutka udaljen nekoliko svetlosnih godina! Što je još gore, svi prihvataju ovu situaciju kao prikladnu!? Čak i holivudski studiji, koji bi eventualno imali i najveći dobitak od novog standarda. Primera radi, dok snimanje CD-a još uvek nije ni ozbiljno uzelo maha, holivudski studiji su obustavili proizvodnju VCD i SVCD-a i prešli na DVD. Ne zaboravite da je prvi ikad objavljen DVD film, “A Hard Day’s Night” liverpulskih “buba”, objavljen već 1997. godine! Koristeći analogiju, prvi film u novom standardu je trebao da se pojavi još pre tri godine.
Tu nastupa “kvačica” broj dva. Kad su se dve zaraćene grupacije 1995. godine sukobljavale oko DVD standarda, oba predložena standarda su bili 90% kompatibilna. Međutim, u sukobu BR i HD DVD-a, imamo 90% neokmpatibilnosti! Iako je Sony predložio približavanje dve zaraćene strane, po svemu sudeći, ni prvi ni drugi neće odustati od svog standarda. Jedina tačka oko koje se dve strane mogu dogovoriti je postojanje zajedničke optike, pa bi na taj način došli u situaciju da oba standarda možemo reprodukovati i snimati u jednom uređaju. Trenutno, ovo izgleda kao najverovatnije opcija. Holivudski studiji su već zauzeli svoje pozicije, pa tako imamo da su skoro svi “mejdžors” studiji stali iza HD DVD-a, dok je samo kompanija Disney podržala BR. S druge strane, iza BR standarda stoje daleko, daleko zvučnija imena koja proizvode optičke uređaje.
Glavni razlog zašto holivudski sutdiji još uvek nisu počeli da štancuju filmove u nekom od novih standarda, je insistiranje obe zaraćene grupacije da se čeka pojava snimajućih BR i HD diskova. Trenutno se već mogu naći snimači BR ili HD standarda, ali su oni daleko od bug-free stanja, pa ih zbog toga proizvođači nude na kašičicu. Na kraju, ovo će biti i više nego skupo kockanje proizvođača. Umesto da su već počeli da prave “eko-sistem” za nov standard, i jedna i druga grupacija je već godinu i po dana na samom početku.
A dok čekamo nov standard…
DualDisc je podigao toliku prašinu, da je veoma teško razdvojiti pozitivne i negativne utiske. DualDisc predstavlja mešavinu između audio CD-a i DVD-a. Naime, sa jedne strane je audio CD, a ako se okrene, imate DVD. Trenutno je ovaj standard u velikom zamahu, a glavna perjanica ovog standarda je album “Rebirth” Jennifer Lopez. Kad je ovaj album u pitanju, sa “audio” strane se nalazi celokupan album snimljen u klasičnom CD formatu, dok na DVD strani možete naći dokumentarac o snimanju albuma, kao i dva spota za prvi singl “Get Right”.
Oni malo upućeniji znaju da se CD sastoji od polikarbonatne osnove debljine 1,2 mm, na koju se sa jedne strane nanose svi slojevi. DVD se sastoji od dve polikarbonatne ploče debljine 0,6 mm, a svi slojevi se nalaze u “sendviču”. Kako je onda urađen DualDisc? Primenjeno je jedino moguće rešenje – i CD i DVD slojevi se nalaze u sendviču, samo sa različitih strana. Ali…
Jedno “ali” sreću kvari… U Crvenoj knjizi, koja definiše CD standard, lepo se kaže da debljina polikarbonatne osnove, tj. rastojanje do podataka, mora biti 1,2 mm. Kod DualDisca to rastojanje nije baš 1,2 mm, već je nešto manje. Sve to dovodi do toga da je disk znatno deblji (~1,5 mm), i da postoji velika šansa da se izgrebe ili zaglavi u vašem uređaju ako on ima slot ili tray mehanizam. Ali, proizvođači diskova kao da ne mare za ovo, pa čak i ne pominju ovo kao mogući nedostatak. Primera radi, jedino obaveštenje koje se nalazi na DualDiscu Jennifer Lopez je sledeće:
“The audio side of this disc does not conform to CD specifications and therefore not all DVD and CD players will play the audio side of this disc.”
“Ne baš svi”?! Ma da, sviraće, ali kao i da neće. OK, ajde i to da prihvatimo, ali kako onda protumačiti apel Sonyja i Pioneera da se ovi diskovi ne koriste u njihovim dosadašnjim uređajima? Kao razlog, i Sony i Pioneer, pored moguće nekompatibilnosti audio dela, navode i problem sa “debljinom” diska i mogućim oštećenjem i diska i uređaja.
Ko je ovde lud, a kome noge smrde, je pravo pitanje. Sony je dugo vremena razvijao svoj SACD (Super Audio CD), koji je po mnogima najnapredniji audio standard. Čak je svojevremeno i Beyoncé odlučila da svoj album “Dangerously in Love” izda u ovom formatu. Međutim, japanska kompanija je danas, uz Warner, najveći zagovornik DualDisca, na zaprepašćenje Philipsa s kojim je zajedno razvijala SACD. Dobro, reći će mnogi, Sony je i ranije menjao svoje mišljenje, pa su zato i došli u najveću krizu u istoriji kompanije. Ali, kako onda objasniti postupak DVD Foruma sa 27-og Upravljačkog komiteta, koji je sertifikovao DualDisc kao legalan format, iako se audio deo ne slaže sa Crvenom knjigom?! A sve bi bilo još bolje da sam DVD Forum nije, još ranije, postavio DVD-Audio kao sledeći muzički standard!
Dodatak:
Do autora ovog teksta je došao još jedan DualDisc. Ovaj put se radi o albumu “”Back in Black” grupe AC/DC. Na DVD strani se osim određene količine video materijala, nalazi i ceo album snimljen u Superior Sound formatu (naime, tako ga barem prepoznaje DVD plejer). Superior Sound format bi trebalo da bude DVD-Audio format, pa ili se DVD plejer zbunio, ili je izdavač namerno naveo ovo ime za format na DVD-u.
Prisustvo DVD-Audio materijala na DVD strani je i suština DualDisca, pošto je on zamišljen kao međustanica između audio CD-a i čistog DVD-Audio. Kako smo naknadno uspeli da saznamo, neki producenti nisu mogli da obezbede materijal za DVD-Audio format, pa se ti albumi nalaze u prodaji samo sa video materijalom na DVD strani. Opravdanje zašto se ovakvi diskovi puštaju u prodaju je da se iskoristi trenutna ludnica oko DualDiscova.
Već pominjani “Rebirth” album Jennifer Lopez nema album u DVD-Audio formatu na DVD strani, pa možda to i objašnjava zašto ovaj album košta isto i u audio CD i u DualDisc izdanju. Sa druge strane, većina ostalih dualDisc albuma je za oko 30% skuplja od audio CD izdanja.
Zahvaljujemo se Zoranu Stevanoviću (aka Zorro), koji nam je ukazao da deo o DualDiscu zahteva dodatno razjašnjenje.
A sad nešto stvarno drugačije…
Dok se konačno svi ne dogovore oko naslednika DVD standarda, nama ne preostaje ništa drugo nego da pogledamo šta nam donose najnoviji modeli DVD snimača.
Treći po redu test 16x DVD±R snimača, predstavlja vam tri DVD snimača: Samsung TS-H552U, Sony DRU-710A i TEAC DV-W516GA. Sva tri uređaja bi, po našoj podeli, spadala u prvu generaciju DVD snimača. Drajvovi su flešovani poslednjim zvaničnim firmwareima u trenutku testiranja: US04 za Samsung TS-H552U, BYX3 za Sony DRU-710A i C4S2 za TEAC DV-W516GA.
Za test diskove smo koristili, kao i do sada: Primedisc DVD+R 8x, Primedisc DVD-R 8x, TDK DVD-R 8x, TDK DVD+R 16x, TDK DVD-R 16x, Verbatim DVD+R DL 2,4x, Philips DVD+RW 4x, Verbatim DVD-RW 4x i Verbatim CD-R DataForLife 48x. Verbatimove DVD+R DL 2,4x diskove smo ponovo bez problema snimali i na 4x i na 6x brzinama. Test sistem – Windows XP Professional

CPU

– AMD Athlon 2600+ (2,083 GHz)

Matična ploča

– ASUS A7N8X rev.2.0

Memorija

– 1 GB DDR400 SDRAM

Video-karta

– ATi All-in-Wonder Radeon 9200

Hard-diskovi

– 2 x Maxtor DM+9 120GB (RAID0) (na Silicon Image 680 Medley kontroleru)

CD-ROM

– Samsung TS-H552U – LiteON
SOHW-1653S – TEAC DV-W516GA

Korišćeni programi

– Ahead Nero – Ahead InCD – Nero CD Speed – DVDInfoPro

Predstavljanje
Samsung TS-H552U

Samsung je definitivno najveća “lutalica” među proizvođačima optičkih uređaja. Nema proizvođača sa kojim Samsung nije sarađivao. Kombinovani su različiti čipsetovi i nosači optike i lasera (PUH-ovi), pokušavano je sa kućištima pune dužine, pa sa kratkim, korišćene su različite mehanike… Malo od toga je dalo rezultate. Samsung je i dalje bio ispod prosečni proizvođač optičkih uređaja. Ovom gigantu je očigledno bilo dosta lutanja i eksperimentisanja, pa je kompanija odlučila da započne sopstvenu proizvodnju najvitalnijih delova optičkih uređaja. Tako, od druge polovine prošle godine, svi Samsungovi optički drajvovi su skoro 100% proizvodi ove kompanije. Jedino što se kupuje su neizbežni čipsetovi, tj. signal i servo procesori.
Korejska kompanija će ove godine pokušati da napravi značajniji proboj sa svojim DVD snimačima, koristeći pogodne okolnosti. Kao što smo već pisali, i Pioneer i NEC će ove godine značajno smanjiti proizvodnju svojih snimača, a samim tim će se otvoriti mesta za nove kompanije. LiteON je već viđen u eliti, a slična sudbina se smeši ASUS-u i Samsungu.
Najbolji pokazatelj Samsungovog lutanja je poslednja generacija DVD snimača iz serije 552. Velik broj problema koje je ova serija imala, naterali su Samsung da izbacuje veoma česte hardverske revizije. Iz revizije u reviziju, ova serija DVD snimača je došla do modela TS-H552U (obratite pažnju na poslednje slovo, pošto ono govori koja je revizija u pitanju). Ovo je jedan od prvih optičkih uređaja koje je Samsung proizveo koristeći sopstvenu tehnologiju, te po prvi put možemo da se upoznamo sa Samsungovim nosačem optike i lasera. Kao i dosadašnji primerci oz ove serije, i ovaj snimač je baziran na Mediatekovom MT1828E čipsetu, koji je i sam ranije bio dosta problematičan.
Proizvođač je obavio solidan posao kad je u pitanju mehanika ovog drajva. Glavni motor je veoma dobar i startan, dok buka koju proizvodi nije velika. Vibracije su koliko-toliko umirene, mada smatramo da je Samsung mogao da malo više obrati pažnju na ovaj segment. Naime, ova kompanija već dugo vremena forsira ultra-lake drajvove, dok su kućišta uglavnom pune dužine. Veoma laka unutrašnjost ne može najbolje da upije vibracije, pa se deo vibracija prenosi i na kućište. Iz tog razloga, savetujemo da snimač pričvrstite na svih osam mesta šrafovima.
U ovaj drajv je implementiran algoritam koji ocenjuje kvalitet diska odmah po njegovom ubacivanju, i određuje maksimalnu brzinu kojom se on može čitati. Sam algoritam veoma dobro funkcioniše, ali ima jednu veliku manu! S obzirom da se navedena funkcija obavlja odmah po ubacivanju diska, potrebno je zaista dugo vremena da disk bude prepoznat od strane snimača, tj. da bude na raspolaganju operativnom sistemu.

Samsung TS-H552U – Ahead Nero

Samsung TS-H552U – Nero InfoTool

Samsung TS-H552U – DVDINFOPro

Sony DRU-710A

Sony već dugo vremena forsira dve familije svojih DVD snimača. Prvu seriju čine DVD snimači koji su namenjeni maloprodaji, i oni uglavnom dolaze u full-pakovanju, a glavna odlika im je veoma lepo odrađeni srebrnasti prednji deo traya. Ova familija ima legendarnu oznaku DRU, a postala je ultra popularna sa modelom DRU-500A, koji je bio prvi DVD snimač koji je imao podršku za snimanje i DVD+ i DVD- diskova. Drugu familiju Sonyjevih DVD snimača čini DW serija, čijeg smo predstavnika prikazali u prethodnom testu.
Kao i DW-D22A model, i ovaj je baziran na LiteON-ovom SOHW-1633S referentnom modelu. Za razliku od DW modela, Sonyjev DRU model ima promenjen mehanizam za vođenje traya, što je bilo uslovljeno masivnom prednjom maskom. Ovde leži u principu i najslabija tačka ovog uređaja. Vođice koje nose ceo tray se dosta rano završavaju (skoro kao kod drajva sa običnim trayom), pa tray, kad je izbačen do kraja, nema dobar oslonac. Posledica toga je da je tray izuzetno labav i stiče se utisak kao da će ispasti iz drajva svaki čas. Naravno, to se neće desiti, ali je naše mišljenje da je ceo mehanizam morao mnogo, mnogo bolje da se odradi. Korisnici koji su navikli da tray ubacuju „na gurku“, ovaj uređaj neka zaobiđu u širokom luku.
Prvo što nas je iznenadilo je bila neverovatna tišina dok snimač radi, a onda smo se setili Turbo moda. Tačno je da je uređaj izuzetno tih dok radi u Normal modu, ali se buka javlja kad se mod rada prebaci u Turbo. Povećanje buke nije veliko, ali je ipak primetno. U Normal modu, brzina rada sa CD-ovima je ograničena na 40x, dok je u Turbo modu brzina maksimalnih 48x. Turbo mod se uključuje, kao i kod serije DW, kad se eject taster zadrži 5 sekundi u bilo kom trenutku kad uređaj miruje, a disk je ubačen. LE dioda će zatreperiti par puta, što je znak da je uređaj u Turbo modu.
Jedine razlike između DRU i DW serije su u specifikacijama određenih brzina snimanja. Tako imamo da DRU-710A može da snima DVD-R diskove brzinom od 12x, dok DW-D22A može da snima maksimalnom brzinom od 8x. Razlika postoji i kod DVD+R DL diskova, pošto DRU-710A podržava brzinu snimanja od 4x, za razliku od 2,4x kod DW-D22A.

Sony DRU-710A – Ahead Nero

Sony DRU-710A – Nero InfoTool

Sony DRU-710A – DVDInfoPro

TEAC DV-W516GA

Japanski TEAC je nekada bio najpopularniji proizvođač optičkih uređaja kod nas. Nažalost, odluka ovog proizvođača da totalno zanemare DVD tržište, je bila dosta pogubna za ovu kompaniju. Da bi ipak opstali kao brend na tržištu, TEAC je odlučio da koristi gotova Pioneerova rešenja. Ponovo stvar loše procene, tek ti TEAC-ovi DVD snimači nisu bili dobro marketinški ispraćeni, te TEAC ostaje tek još jedan Pioneerov satelit.
U poslednje vreme, TEAC je pored Pioneera, sklopio ugovor i sa LiteON-om. Japanska kompanija je bila primorana na ovaj potez zbog viših cena koje je Pioneer diktirao. Ipak, TEAC je zadržao dobru saradnju sa Pioneerom, pa tako trenutno ima u ponudi dva 16x DVD snimača – jedan baziran na Pioneerovom DVR-108, a drugi baziran na LiteON-ovom SOHW-1633S.
Na našem testu se našao LiteON-based model – DV-W516GA. Kao i kod “svojih” prethodnih DVD snimača, TEAC se nije mnogo potrudio oko ovog DVD snimača, te je uglavnom ostavio sve kako je i zatekao. To znači da ovaj TEAC-ov DVD snimač ima veći broj mana koje je posedovao i LiteON-ov prvi 16x DVD snimač. Najupečatljivji je svakako glavni motor koji je izuzetno glasan. Buka obično za sobom povlači i vibracije, a one kod ovog modela dolaze do izražaja čim motor pređe 7000 rpm. Vibracije su nakandno izražene s obzirom da je snimač smešten u kratko kućište, pa preporučujemo upotrebu svih 8 šrafova za pričvršćivanje snimača za kućište. Vibracije za posledicu imaju da uređaj značajno obara brzinu pri čitanju ako ubačeni disk ima oštećenja, pošto je potrebno umiriti laser na određenoj traci.
Za razliku od Sonyja DRU-710A, ovaj snimač definitivno treba da uzmu korisnici koji su navikli da tray zatvaraju „na gurku“, pošto je prihvatni mehanizam izuzetno mek i specijalno optimizovan za ovaj vid zatvaranja. Mekani tray je malo čudan kad je u pitanju TEAC, koji je obično u svojim drajvovima koristio dosta “tvrd” mehanizam.
Pošto podržava prvu brzinsku specifikaciju snimanja DVD+R DL diskova, snimač boluje od boljke koju ima i većina snimača te specifikacije – dugo prepoznavanje praznog DVD+R DL diska. Problemi su toliki, da se može desiti da se operativni sistem blokira na par sekundi po ubacivanju diska.

TEAC DV-W516GA – Ahead Nero

TEAC DV-W516GA – Nero InfoTool

TEAC DV-W516GA – DVDInfoPro

Snimanje DVD+R diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina snimanja: 12,06x

Sony DRU-710A prosečna brzina snimanja: 11,96x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina snimanja: 11,82x

Očigledno je da su prosečne brzine pri 16x snimanju izuzetno bliske, a razlike od ±0,1 se mogu svesti pod grešku pri merenju. – vreme snimanja DVD+R-a

Samsung TS-H552U vreme snimanja: 6′ 2″

Sony DRU-710A vreme snimanja: 6′ 18″

TEAC DV-W516GA vreme snimanja: 6′ 14″

Ponovilo se da je snimanje DVD+R diskova brzinom od 16x trajalo 6+ minuta, dok snimanje DVD-R diskova traje ispod 6 minuta. “Kvaka” je u tome što se DVD+R diskovi ne mogu snimati DAO metodom već samo inkrement metodom, što produžava snimanje za nekih 30-45 sekundi. Snimanje DVD+RL diskova

Samsung TS-H552U (@6x) vreme snimanja: 18′ 53″

Sony DRU-710A (@4x) vreme snimanja: 26′ 31″

TEAC DV-W516GA (@4x) vreme snimanja: 26′ 35″

Samsung je za 30 sekundi bio brži od Pioneera pri snimanju DVD+R DL diskova brzinom od 6x. Radi se o tome da je Samsungov drajv znatno brže dostizao brzinu snimanja od 6x nego Pioneer, pa je prosečna brzina snimanja bila nešto viša, a odatle i razlika u vremenu.

Snimanje DVD-R diskova

Samsung TS-H552U (@16x) prosečna brzina snimanja: 11,99x

Sony DRU-710A (@12x) prosečna brzina snimanja: 9,6x

TEAC DV-W516GA (@8x) prosečna brzina snimanja: 7,7x

Zanimljivo da je Sony DRU-710A koristio P-CAV metod pri snimanju brzinom od 12x (kao i LiteON SOHW-1653S iz prošlog testa). Ovo je pokazatelj da je teoretski moguće izvući maksimalnu brzinu snimanja i od 16x, ali je pitanje da li je servo kontrola dovoljno precizna za tako nešto (znatno je teže snimati DVD-R diskove brzinom od 16x, nego DVD+R diskove). – vreme snimanja DVD-R-a

Samsung TS-H552U (@16x) vreme snimanja: 5′ 26″

Sony DRU-710A (@12x) vreme snimanja: 7′ 44″

TEAC DV-W516GA (@8x) vreme snimanja: 8′ 24″

LG je dobio konkurenta kao najbrži DVD-R snimač, i to u vidu Samsunga. Oba snimača su postigli očekivano vreme od nekih 5 minuta i 30-ak sekundi. Naime, ovo je vreme koje je pominjao i DVD Forum kad je donosio DVD-R 16x specifikaciju.

Snimanje DVD+RW diskova

Samsung TS-H552U vreme snimanja: 14′ 13″

Sony DRU-710A vreme snimanja: 13′ 59″

TEAC DV-W516GA vreme snimanja: 14′ 1″

Snimanje DVD-RW diskova

Samsung TS-H552U vreme snimanja: 14′ 30″

Sony DRU-710A vreme snimanja: 14′ 42″

TEAC DV-W516GA vreme snimanja: 14′ 47″

Za razliku od vremenskog odnosa snimanja DVD+R i DVD-R brzinom od 16x, kod DVD+RW i DVD-RW stvari stoje drugačije. DVD+RW snimanje brzinom od 4x je brže od snimanja DVD-RW diskova istom brzinom, u proseku za 45 sekundi.

Snimanje CD-R diskova

Samsung TS-H552U (@40x) prosečna brzina snimanja: 34,24x

Sony DRU-710A (@48x) prosečna brzina snimanja: 37,33x

TEAC DV-W516GA (@40x) prosečna brzina snimanja: 37,22x

– vreme snimanja CD-R-a

Samsung TS-H552U (@40x) vreme snimanja: 2′ 55″

Sony DRU-710A (@48x) vreme snimanja: 3′ 7″

TEAC DV-W516GA (@40x) vreme snimanja: 3′ 49″

TEAC je apsolutno najsporiji drajv na testu, iako ima najvišu moguću specifikaciju. Do obaranja brzine snimanja dolazi već na poslednjoj četvrtini diska. Samsung je potukao sve konkurente, od kojih većina bar na papiru ima veće brzinske specifikacije. Ovaj snimač do kraja koristi svoju prednost dobrog nosača optike i lasera, pa je jedini drajv na testu koji nije oborio brzinu snimanja pri kraju diska.
– oversize (CD-R 90 minuta)

Sony, kao klon LiteON-a, nema “kočnicu” za detektovanje kraja oversize CD-R-ova. Kod Samsunga je ista situacija. Simptomatično je to što svi drajvovi koji nemaju “kočnicu” bazirani na Mediatekovom čipsetu, pa je velika verovatnoća da je ovo problem vezan pre svega za čipset, tj servo kontrolu, nego da je kriv sam proizvođač.
Iz toga razloga, ako snimate na ova dva drajva overburn/oversize CD-R, pažljivo koliko podataka snimate. Snimač će završiti snimanje sa porukom da je sve u redu, dok disk može biti totalno nečitljiv.
Snimanje CD-RW diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina snimanja: 30,10x

Sony DRU-710A prosečna brzina snimanja: 22,55x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina snimanja: 22,47x

– vreme snimanja CD-RW-a

Samsung TS-H552U vreme snimanja: 2′ 56″

Sony DRU-710A vreme snimanja: 4′ 5″

TEAC DV-W516GA vreme snimanja: 4′ 2″

Samsung ponovo ostavlja konkurenciju daleko za sobom, ali ovaj put on ima prednost u brzinskoj specifikaciji. Sony DRU-710A (kao i svi LiteON-based snimači) ne može da snima sa 24x po HS-RW diskovima druge generacije (sertifikat 24x-32x), već samo po HS-RW prve generacije (sertifikat 16x-24x). Ako se koriste HS-RW diskovi druge generacije, maksimalna brzina snimanja je ograničena na 16x.

Čitanje DVD-Video 5 diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 11,8x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 11,81x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 4,56x

TEAC ima relativno labav “rip control”, dok su Samsung i Sony “pustili” svoje snimače da jurcaju. Čitanje DVD-Video 9 diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 6,44x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 4,78x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 6,22x

Samsung ponovo zauzima mesto najbržeg drajva, dok ga TEAC prati u stopu. Sony DRU-710A je podbacio u ovom testu, kao i njegov mlađi brat DW-D22A.

Čitanje DVD+R diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 6,19x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 6,23x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 6,18x

Zloglasna “šestica” na delu 🙂
Čitanje DVD+R DL diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 6,25x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 4,28x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 4,31x

Kod čitanja DVD+R DL diska, Sony je ponovio lošiji rezultat, kao što je bio slučaj i pri čitanju DVD-Video 9 diskova. Ovaj put ga je pratio i TEAC-ov drajv. Stiče se utisak da se LiteON-based snimači lošije snalaze sa čitanjem DVD+R DL diskova.
Čitanje DVD-R diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 6,19x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 6,09x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 6,08x

Čitanje DVD+RW diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 6,21x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 6,23x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 6,2x

Čitanje DVD-RW diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 6,17x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 6,05x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 6,08x

Ovako ujednačenih rezultata, kao što imamo pri čitanju DVD±RW diskova, odavno nije bilo. Činjenica je da su se svi proizvođači zadovoljili prosečnom brzinom čitanja RW diskova od ~6x.

Čitanje CD-R diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 24,79x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 37,48x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 37,47x

Samsung je oborio brzinu čitanja, u skladu sa algoritmom koji ocenjuje kvalitet ubačenog diska, pa sam određuje maksimalnu brzinu čitanja. Ako ubacite originalni pressed CD, brzina čitanja se menja naviše, i dostiže svoju maksimalnu vrednost:

– čitanje 90 minutnih CD-R diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 24,86x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 37,63x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 37,59x

Čitanje CD-RW diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 24,44x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 24,27x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 24,20x

Vreme slučajnog traženja

Samsung je u ovom testu prosto oduvao konkurenciju, naročito kad je u pitanju CD-R seeking. Zanimljivo da je ovaj snimač postavio dobar rezultat i pored činjenice da vibracije koje stvara glavni motor nisu najbolje umirene.
Vreme potrebno za prepoznavanje diskova

Sony i TEAC su bili skoro u dlaku poravnati, i uglavnom su se uklapali sa rezultatima koje su postigli prethodna dva LiteON-based DVD snimača. Kao što smo već najavili, Samsung je u ovom testu totalno podbacio zahvaljujući svom algoritmu za ocenu ubačenog diska.

Čitanje oštećenih diskova
Podnaslov stari, ali novi test. Ovo će biti sada jedan od glavnih testova za ocenu optičkog uređaja. Na CD-R i DVD±R diskove smo naneli oštećenja koja idu u pravcu traka na disku (uzdužna oštećenja). Oštećenja se nalaze sa donje strane diska i raspoređena su na nekoliko mesta gledano od centra diska ka obodu. Oštećenja koja su bliža centru su manja, praktično tačkasta, dok se povećavaju kako se ide ka obodu.
Test diskove propuštamo kroz Surface Test u CD Speedu, koji javlja kako uređaj vidi određeni sektor na disku (čitljiv, oštećen, nečitljiv). Ovaj test pokazuje dve stvari: – prva i najvažnija: kvalitet optike! U zavisnosti da li je optika dobra ili ne, mnogo će manje biti oštećenih i nečitljivih sektora – druga: kvalitet algoritma za otklanjanje grešaka. Mada je teško razdvojiti koliko uticaja ima optika, a koliko algoritam za otklanjanje grešaka, smatra se da optika ima duplo veći uticaj na čitljivost diska u odnosu na algoritam.
Ukupno u testu imamo četiri diska, i to dva CD-R, jedan DVD+R i jedan DVD-R.
Test CD-R #1: tačkasta oštećenja uz centar, dok se povećavaju kako se ide ka obodu. Najduže oštećenje na obodu ima dužinu od 5 mm. Sva oštećenja su relativno plitka, i trebala bi da reprezentuju klasična oštećenja koja se mogu desiti prilikom nepažljivog rukovanja diskom. Ovaj test disk moraju da pročitaju svi uređaja sa dobrom optikom!
Test CD-R #2: tačkasta oštećenja uz centar, dok se povećavaju kako se ide ka obodu. Najduže oštećenje na obodu ima dužinu od 12 mm. Sva oštećenja su prilično duboka. Teoretski ovakav disk je nemoguće pročitati, ali ćemo zato gledati koji uređaj prijavljuje više nečitkih sektora. Što je manje nečitkih sektora, to je uređaj bolji.
Test DVD+R i DVD-R: tačkasta oštećenja uz centar, dok se povećavaju kako se ide ka obodu. Najduže oštećenje na obodu ima dužinu od 8 mm. Sva oštećenja su prilično duboka. Teoretski ovakav disk je nemoguće pročitati, ali ćemo zato gledati koji uređaj prijavljuje više nečitkih sektora. Što je manje nečitkih sektora, to je uređaj bolji.

Samsung TS-H552U

Sony DRU-710A

TEAC DV-W516GA

CD-R #1

Samsung TS-H552U

Sony DRU-710A

TEAC DV-W516GA

CD-R #2

Samsung TS-H552U

Sony DRU-710A

TEAC DV-W516GA

DVD+R

Samsung TS-H552U

Sony DRU-710A

TEAC DV-W516GA

DVD-R

Sve ove rezultate smo tabelirali i postavili formulu koja će automatski izračunavati finalni skor za svaki uređaj. Formula je sačinjena tako da se oni rezultate koji su važniji boduju mnogo više od ostalih. Originalni Excel fajl možete skinuti ako kliknete na sliku.

Samsung je prosto briljantno odradio ovaj test! Jedini minus predstavlja katastrofalan rezultat pri čitanju DVD-R diska. O?¨igledno se radi o lošem algoritmu za ispravljanje grešaka pri čitanju DVD-R diska, ili o jednostavnom ne snalaženju sa drugačijim načinom adresiranja na diskovima ovog standarda. Ovaj propust se može ispraviti već u narednoj verziji firmwarea.
Odličan rezultat Samsungove optike je samo pokazatelj kako se optika može dobro odraditi ako firma ima želje da to i uradi, a ne da kupuje gotov nosač optike i lasera (PUH) od tajvanskih ili kineskih proizvođača.
Sony i TEAC su pratili rezultate koje su i ranije postigli LiteON-based snimači. Jedino je TEAC napravio manji kiks pri čitanju DVD+R diskova, za šta se može okriviti firmware.

Čitanje audio diskova

Samsung TS-H552U prosečna brzina čitanja: 24,56x

Sony DRU-710A prosečna brzina čitanja: 37,51x

TEAC DV-W516GA prosečna brzina čitanja: 37,38x

Kvalitet ripovanja audio CD-ova

Samsung TS-H552U

Nero CD Speed: Advanced DAE Quality Test

Sony DRU-710A

Nero CD Speed: Advanced DAE Quality Test

TEAC DV-W516GA

Nero CD Speed: Advanced DAE Quality Test

Zahvaljujući već pominjanom algoritmu, Samsung je oborio brzinu čitanja i kod audio diska. Ipak, zanimljivo je da je Nero CD Speed-ov Advanced DAE Quality Test obavio apsolutno najbrže (17:54), i pored izuzetno niske prosečne brzine čitanja.

To be continued…