Uporedni test AMD 870, 880 i 890 serije matičnih ploča

Miloš Stamenković

Uporedni test AMD 870, 880 i 890 serije matičnih ploča

S obzirom na to da se u poslednje vreme pojavilo dosta modela matičnih ploča baziranih na AMD 8XX serijama čipsetova, kao i da su šestojezgarni Phenom procesori dopunili i kompletirali ponudu za AMD platformu, odlučili smo da ploče različitih klasa okupimo na jedan zajednički test i tako vidimo šta i koliko mogu da pruže…Ukoliko film sa AMD tematikom premotamo godinu dana unazad, možemo videti da je dobar deo tog vremena prošao u pokušajima da se novim modelima procesorima i veoma atraktivnim cenama privuku potencijalni kupci. Naravno, ovo je generalno standardna operativna procedura, ali kada se realno sagledaju stvari, sve do kraja 2009. godine AMD nije imao dovoljno argumenata sa kojim bi mogao da očekuje veći udeo u prodaji na tržištu procesora. Prošlog leta AMD je sa TWKR modelom želeo da privuče pažnju prvenstveno overkloking establišmenta i u tome je donekle uspeo. Ipak, to je bio standardni Phenom II X4 (samo što su posebni primerci bili birani iz „najplodnijeg“ dela wafera), koji za ostatak populacije nije bio specijalno interesantan. Ono što je bilo interesantno su veoma jeftini Athlon II X2 modeli, kao i Phenom II X3, a nešto kasnije i Phenom II X2. I kada su matične ploče, odnosno čipsetovi u pitanju, AMD nije nudio ništa novo, već je 790 serija matičnih ploča bila aktuelna veoma dugo.Najbolja integrisana grafika kod 790GX verzije čipseta je bila glavni adut, pa se kombinacijom adekvatne ploče i procesora mogla sastaviti veoma jeftina i sasvim upotrebljiva konfiguracija. Ipak, na tržištu se dosta teško opstaje kada u ponudi imate samo low-cost rešenja, te je potrebno imati i malo širi dijapazon ponude kako bi i sama baza potencijalnih korisnika bila veća.

Kada su procesori u pitanju, naravno da je najbolje rešenje za „dizanje buke“ najava nekog novog i interesantnog modela. Tako je AMD takođe tokom leta prošle godine najavio hexa-core Opteron procesore i već je počelo da se priča o momentu kada će ovi procesori stići i na desktop tržište. Očekivalo se da će to biti nešto ranije, na kraju je bilo nešto kasnije, ali su ipak Phenom II X6 procesori stigli na rafove IT prodavnica. AMD je dodatno vreme koje pre izbacivanja novog procesora u tržišnu vatru iskoristio maksimalno koliko su mogućnosti dozvoljavale, tako da je samo Phenom II X6 jezgro pretrpeleo i neke dodatne modifikacije koje su omogućile da se ovi procesori znatno bolje overklokuju u odnosu na Phenom II X4. Od AMD zvaničnika nikako nismo uspeli da saznamo šta je konkretno rađeno kako bi se ovo dobilo, ali je činjnica da su Phenom II X6 procesori najraspoloženiji za overkloking od svih ostalih modela procesora koji su trenutno u ponudi.
 

Paralelno sa novim procesorom, AMD je spremio i novu generaciju čipsetova koji treba da obezbede ne toliko nove funkcije, koliko lagana poboljšanja već postojećih. Naravno, novi čipsetovi su uvek povod i za novu generaciju matičnih ploča, što je u ovom slučaju veoma povoljno za AMD. Tako su svi veliki proizvođači veoma brzo predstavili svoje udarne modele bazirane na 890FX i 890GX čipsetovima, što je bilo veoma korisno za dodatnu afirmaciju Phenom II X6 procesore. Pored toga, same ploče su podigle standard kvaliteta i mogućnosti kada je u pitanju AM3 platforma, čime je opet povećano interesovanje za AMD rešenja. Performanse Phenom II X6 procesora su sasvim konkurentne, pogotovo u definisanom cenovnom rangu, ali je danas overkloking priča stvar bez koje se ne može kada u pitanju bilo šta na relaciji procesor-matična ploča-memorija-grafička karta. Tako prvenstveno 890FX čipset i na njemu bazirane ploče omogućavaju da se iz Phenom II X6 procesora izvuče maksimum, a to je definitino nivo brzine od 4 GHz. Sa Phenom II X6 1090T modelom je situacija mnogo prostija, jer je množilac kod ovog procesora otključan, baš kao i na ostalim Phenom II BlackEdition procesorima. U tom slučaju se FSB ne mora podizati, već je dovoljna korekcija množioca i, naravno, radnog napona.

Međutim, kada su u pitanju ostali „ne Black Edition“ procesori, zajedno sa Phenom II X6 1050 modelom, osnovni takt magistrale se mora povećati kako bi se došlo do overklokinga na željenu brzinu. Tako na primer, Phenom II X6 1050 ima množilac 14, što znači da je potreban takt magistrale od 286 MHz kako bi se došlo do brzine procesora od 4 GHz. Naravno, ne mogu sve matične ploče da postignu ovaj takt, pa je ovo ujedno i jedan od detalja koji može biti zanimljiv pri odabiru matične ploče. Pored skuplje varijante koja podrazumeva Phenom II X6 i neku od 890FX ploča, veoma je interesantna i varijanta sa Phenom II X2 550 Black Edition procesorom i nekom od jeftinijih 870 ili 880 matičnih ploča. Dotični model procesora je veoma brzo postao hit, i to od momenta kada su proizvođači ploča počeli da nude mogućnost „otključavanja“ dva jezgra i time pretvaranja ovog procesora u Phenom II X4. Naravno, nije baš sa svim primercima moguće uspešno izvršiti ovu operaciju, jer su ponekad fabrički isključena jezgra stvarno neispravna. Ali kako proizvodni proces napreduje, tako je i više Phenom II X4 procesora koji su potpuno ispravni, ali zbog potrebe tržišta bivaju markirani kao X2 ili X3. Ovu mogućnost je prvi predstavio ASUS, da bi kasnije i svi ostali proizvođači „core unlock“ funkciju standardno uvrstili na svojim pločama. Budući da se u poslednje vreme pojavilo dosta modela baziranih na 8XX čipsetovima, odlučili smo da ploče koje do sada nismo testirali okupimo na jedan zajednički test i tako vidimo šta i koliko mogu da pruže.

Čipset familija

Za AMD, northbridge-southbridge konfiguracija je i dalje najprostije i najefikasnije rešenje, tako da se to i sa ovom generacijom čipsetova nije promenilo. U varijantama sa integrisanom grafikom, northbridge deo čipa napredovao je u smislu IGP-a, koji sad nosi oznaku Radeon HD4290. Integrisani grafički procesor je sada baziran na RV620 jezgru, što znači DirectX10.1  i AVIVO podršku, 40 shader jedinica sa 64/128 bitnim memorijskim interfejsom. Ipak, iako je skok u oznaci znatno veći u odnosu na 780/785/790 generaciju čipsetova sa integrisanom grafikom, razlika po pitanju performansi u igrama ne bi trebalo da budu srazmerna. Radni takt od 700 MHz je aktuelan i na Radeon HD4290 IGP-u, što znači da se razlike u performansama mogu ostvariti samo na račun upotrebe RV620 jezgra, pa je tako rast performansi maksimalno za oko desetak procenata. Logično, AMD je sa novim 890GX northbridge-om podigao performanse taman toliko da se razlika između onoga što nudi Core i3 još jasnije vidi i oseća. Naravno, AMD je spremio i slabije varijante čipseta sa integrisanom grafikom, pa je tako tu 880G. Northbridge u 880G čipsetu nosu oznaku RS880, a glavna karakteristika je manji radni takt IGP-a u odnosu na 890GX. Tako 880G ima oznaku Radeon HD4250 i radni takt od 560 MHz naspram HD4290 i 700 MHz varijante koja se nalazi u 890GX. Logično, manji radni takt automatski povlači i manji TDP, tako da 880G IGP ima deklarisanu potrošnju od 18W dok 890GX ima TDP od 25W. Kada su u pitanju PCI Express linije, 890GX i 880G imaju istih 26 na raspolaganju, a i oba čipseta imaju mogućnost podrške za Crossfire. Pored jeftinije varijante čipseta sa integrisanom grafikom, tu je i low-cost opcija bez IGP-a. U pitanju je čipset sa oznakom 870 i u odnosu na 890FX ne bi trebalo da ima neke ogromne razlike, bar po zvaničnoj specifikaciji. 870 čipset nema Crossfire podršku iako takođe ima 26 PCI Express linija (42 linije kod 890FX) i to je ujedno i glavna razlika. Oba northbridge-a se proizvode u istom 65nm proizvodnom procesu, tako bi u teoriji moglo da se očekuje da i 870 čipset bude sasvim dobro rešenje.
 

Što se tiče southbridge-a, sve 8XX varijante koriste novi SB850 čip koji sa sobom donosi implementacije za Serial ATA 6 Gb/s i USB 3.0 standard. Krajem prošle godine vodeći proizvođači ploča su se maksimalno potrudili da na prvenstveno P55 čipset primene ove nove standarde, ali kao što smo mogli da vidimo prilikom testiranja, bilo je tu problema koji se tiču maksimalne propusne moći, odnosno “latency” povećanja u slučaju upotrebe PLX čipa za dupliranje broja PCI Express linija. Uzrok za ove probleme je nedovoljan broj PCI Express linija kod P55 čipseta, koji pored toga nema internu SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 podršku. AMD se SB850 southbridge-a potrudio da izbegne ove probleme, pa je tako SerialATA 6 Gb/s podrška integrisana direktno u SB850 southbridge. Naravno, ovo znači da nema potrebe za bilo kakvim dodatnim čipovima, kao i da nema nikakvih problema da se ostvari maksimalna propusna moć deklarisana za SerialATA 6 Gb/s standard. Pored toga, SB850 nije ograničen sa dva, već poseduje ukupno šest SerialATA 6 Gb/s priključka, što je najviše bez obzira na platformu. Pored ovoga, SB850 podržava 14 USB 2.0 portova, što znači da USB 3.0 standard nije podržan direktno od strane čipseta, što znači da će proizvođači ploča morati i na da koriste uobičajeni NEC čip za obezbeđivanje USB 3.0 podrške. Sam northbridge i southbridge su povezani novom generacijom Alink Express veze koja sada radi na brzini od 2 GB/s. U stvari, Alink Express su u stvari samo četiri PCI Express linije koje su na prethodnik verzijama AMD čipseta radile na brizni od 2.5 GHz, što je bila specifikacija Alink Express-a II. Sa Alink Express III specifikacijom AMD je duplirao brzinu, i dalje se koriste četiri PCI Express linije, tako da sada svaka radi na 5 GHz. Ovim je ostvarena propusna moć od 2 GB/s, što je bilo neophodno za ostvarivanje normalnog rade i pune brzine SerialATA 6 Gb/s standarda koji je implementiran u southbridge. Takođe, bitan detalj za SB850 southbridge je da on sada u sebi poseduje PCI Express kontroler (dve PCI Express x1 linije), što je do sada bila ekskluzivna funkcija northbridge-a. Naravno, ovo znači da se i preko SB850 mogu povezati neki dodatni čipovi radi proširivanja mogućnosti ploče.

ASUS M4A88TD-V EVO/USB3

Definitvno dugačko ima za matičnu ploču koja bi trebala da predstavlja nešto slabiju varijantu M4A89GTD Pro/USB3 modela. Ono što se po nazivu logično da zaključiti se odnosi na upotrebljeni čipset, dakle ovde je 880G varijanta. Pored ovog detalja, većina ostalih karakteristika su veoma slične sa već pomenutom M4A89GTD Pro/USB3 ploča koja ujedno i bila prva ploča bazirana na 8XX generaciji čipsetova koju smo testirali i na nas je ostavila veoma dobar utisak. Ipak, već na prvi pogled se vidi da se do pomenutih slične karakteristike rešene na malo drugačiji način, bar kada je raspored komponenti u pitanju. ASUS je i ovde upotrebio „Xtreme Phase“ 8+2 naponsku jedinicu, tako da po ovom pitanju nema razlike u odnosu na jači M4A89GTD Pro/USB3 model. MOSFET-i poseduju hladnjak, ali je on ovoga puta nešto manjeg gabarita i predstavlja klasičnu, a ne heatpipe varijantu. Pored toga, hladnjaci preko northbridge-a i southbridge-a su takođe manje, čime je naglašeno da se radi o ekonomičnijoj matičnoj ploči. M4A88TD-V EVO/USB3 poseduje dva grafička PCI Express slota i oni se mogu koristiti u 2×8 konfigraciji za Crossfire, mada nekako ova opcija ne deluje baš realno – zašto kupiti ploču sa integrisanom grafikom da bi se kasnije koristile dva grafičke karte u Crossfire-u. Tako je mnogo bitniji broj ostalih slotova koji su na raspolaganju, a M4A88TD-V EVO/USB3 ima tri standardna PCI slota i jedan PCI Express x1 slot.
 

Naravno, zbog blizine sa PCI Express x16 slotom, prvi PCI slot nije moguće koristiti kada se koristi neka od modernijih i „debljih“ grafičkih karti. Sve ostali portovi su dobro pozicionirani, pa nema nekih problema pri povezivanju. Interesantna je promena lokacije SerialATA konektora u odnosu na M4A89GTD Pro/USB3, čime je omogućena malo veća fleksibilnost po pitanju povezivanja hard diskova. Jednostavno, kada su SerialATA portovi skroz na južnom delu matične ploče, ograničena dužina kablova diktira gde se, kako i koliko hard diskova može lako povezati i to opet zavisi od vrste kućišta. Konfiguracija I/O panela je standardna i sadrži DVI, DSUB i HDMI izlaze za integrisanu grafiku. Pored toga, tu je ukupno šest USB portova od kojih su USB 3.0, dok se broj USB 2.0 priključaka može proširiti preko dodatnih „bracket-a“ za koje ima četiri mesta na PCB-u, ali ih nema u paketu, pa se moraju posebno nabaviti. Naravno, gigabitni LAN kontroler i Realtek ALC892 kao audio rešenje se podrazumevaju. Ono što je takođe veoma bitno se odnosi na „Core Unlocker“ „Turbo“ prekidače koji su prisutni i na M4A88TD-V EVO/USB3. To znači da se i ovde samo jednim potezom može izvršiti otključavanje jezgara i automatski overkloking procesora, a da se pri tome čak i ne mora ulaziti u BIOS. Naravno, za sva ostala podešavanja na raspolaganju je standardni ASUS set opcija koje će vam prvenstveno omogućiti da kroz overkloking procesora i memorije dodatno ubrzate kompletan sistem.

Biostar TA890FXE

Iako već duže vreme veoma retko imamo priliku da testiramo matične ploče iz Biostar-a, modeli ovog proizvođača su uglavnom veoma interesantni. Takav je slučaj sa TA890FXE modelom koji ima cenu od oko 115 evra, što u ovom momentu predstavlja jednu od najpovoljnijih ploča baziranim na AMD 890FX čipsetu. Naravno, sam paket se uklapa u low-cost okvire (jedan od najminmalnijih koji smo videli), ali zato sama ploča izgleda dosta interesantno, praveći dobar prvi utisak. Za taj dobar prvi utisak najviše je zaslužan dosta veliki heatpipe hladnjak koji se nalazi preko naponske jedinice i 890FX northbridge-a. Šteta što je SB850 opremljen samo klasičnim malim hladnjakom, jer bi nešto veće doprinelo i hlađenju i vizuelnom utisku. Sama naponska jedinica je u 5+1 konfiguraciji, gde se prvi 5 brine za napajanje procesorea, dok se ostatak brine napon northbridge-a, memorijskog kontrolera i HT linka. Druga stvar koja se odmah primećuje je čak četiri PCI Express slotova x16 dužine, ali čim se bolje pogleda postaje jasno da su dva slota suvišna. Nije nam baš najjasnije zašto je Biostar odabrano ovu konfiguraciju, jer samo „beli“ slotovi su pravi x16, dok „crveni“ maksimalno mogu da rade u x4 režimu. Pored toga, nije ni ostavljeno dovoljno prostora izneđu dotičnih slotova, pa je tako realno samo da na TA890FXE ploču u upotrebi budu maksimalno dve grafičke karte u Crossfire režimu.

Tako se „crveni“ slotovi mogu koristiti za eventualne PCI Express x4 ili x1 karte, a tu su i dva standardna PCI slota ukoliko željenih karti nema u PCI Express varijanti. Broj SerialATA konektora je standardnih šest, sa tim da se pet nalazi na očekivanom mestu, dok je jedan odvojen za eSATA priključak koji se nalazi na I/O panelu. Pored njega, tu je šest USB 2.0 portova, gigabitni LAN i set audio priključaka za koje se brine Realtek ALC892 audio kodek, a kako bonus, tu je i jedan firewire 1394a konektor. Od ostalih specifičnosti nema se šta mnogo reći, jer je sve ostalo manje-više standardno. Dakle, nema USB 3.0 podrške, nema nikakvih „specijalnih“ funkcija i za sve se mora ići direktno u BIOS. Sam BIOS na prvi pogled podseća na ASUS, jer je u pitanju AMI osnova, ali je raspore opcija bitno drugačiji. Takođe, na prvi pogled sve izgleda lepo složeno, ali u praksi se to preterano odvajanje kroz posebne sekcije za svaki deo pokazala kao malo iritirujuća, jer jednostavno se stalno mora „ulaziti i izlaziti“, a uz to je i preglednost onog što je namešteno daleko manja.

Tako se često dolazi u situaciju „ček, šta sam beše tamo podesio“. Što se tiče samih opcija, sve što je neophodno je tu, uz raspone napona koji su i više nego dovoljni za bilo koju overkloking akciju. Glavna mana se odnosi na ne baš „fino“ podešavanja nekih napona, tako da su kod nekih stavki razmaci u naponima čak 0.1, pa bi Biostar mogao malo da poradi na ovom detalju. Pozitivna stvar je što TA890FXE može da čita Intel XMP profile za memoriju, čime se pojednostavlja podešavanje. Takođe, dobro je što ploča poseduje „BIO-unlock“ funkciju koju služi za otključavanja jezgara, ali se to mora učiniti kroz BIOS. Na žalost, TA890FXE poseduje samo „power“ i „reset“ tastere, dok se za „CLR CMOS“ opciju mora upotrebiti jumper.

Gigabyte 890FXA-UD7

Čim se u nazivu Gigabyte ploče vidi oznaka „UD7“ (ili još neki veći UD broj), jasno je da se radi o najjačem modelu iz ponude. Tako i 890FXA-UD7 u ovom momentu predstavlja udarni Gigabyte model kada je AMD platforma u pitanju. Ogromna dupla kutija i bogat paket se podrazumeva kada je ova klasa Gigabyte ploča u pitanju, ali veoma lepo videti da ovakav „tretman“ ima ploča namenjena AMD platformi. Do skoro, pločama za AMD procesore se posvećivalo manje pažnje, ali je to očigledno promenjeno na bolje sa pojavom 8XX generacije čipsetova. Tako 890FXA-UD7 na prvi pogled izgleda veoma slično UD7 ploči namenjenoj Intel platformi. Prvi detalj se ovde odnosi na sistem za hlađenje koji se proteže preko MOSFET-a i čipseta, a na centralnom delu se nalazi “water block” dodatak na koji se veoma lako mogu povezati creva od bilo kog sistema za vodeno hlađenje. Tako je dobijena mogućnost da se vitalni delovi matične ploče još bolje hlade, čime se logično obezbeđuje duži radni vek pri maksimalnom optrećenju, koji logično podrazumeva ozbiljni overkloking.
 

Ipak, ukoliko ne želite da koristite vodu kao pomoć za hlađenje, na raspolaganju su dve opcije. Ostaviti “water block” je i tako ceo heatpipe sistem veoma dobro obavlja svoju funkciju, ili skinuti “water block” i umesto njega povezati ogroman hladnjak koji se dobija u paketu. Ovaj dodatni hladnjak se povezuje za kućište kao standardna PCI karta i obezbeđuje dodatno povećanje performansi hlađenja vazduhom. Druga bitna stvar koja krasi 890FXA-UD7 ploču je čak šest grafičkih PCI Express slotova, među kojima je svoje mesto našao samo jedan standardni PCI slot. Naravno, sam 890FX čipset nije u mogućnosti da pruži dovoljno PCI Express linija za svih šest slotova, pa se u realnoj upotrebi sa grafičkim kartama mogu naći četiri slota. Dakle, dva imaju punu x16 brizinu, plus još dva koji rade u x8 modu. Prostala dva slota rade maksimalno u x4 režimu, što znači da se oni najbolje mogu korisiti za upotrebu za neke druge PCI Express x1 ili x4 karte. Ipak, potrebe za ovim možda neće ni biti, jer se već na ploči nalazi gotovo sve što ne je neophodno. Ukupno osam USB portova, od kojih su dva USB 3.0, dva eSTA porta, i set audio priključaka za Realtek ALC899 kodek. Na kraju, tu su i dva firewire porta, kao i dva gigabitna LAN kontrolera, što je takođe standardno za sve top Gigabyte modele. Logično, od sa svim ovim karakteristika se mnogo očekuje, pa tako i BIOS treba da bude u mogućnosti da na pravi način iskoristi sve potencijale. Očekivano, osnovni izgled je veoma sličan kao i na Intel platformi, dok uglavnom sami „MIT“ sekcija u sebi sadrži opcije specifične za AMD platformu. Opcija za otključavanje je takođe tu, iako se Gigabyte u startu ustručavao da na svoje ploče implementira ovu mogućnost. Award BIOS koji Gigabyte koristi je solidno pregleda i dosta lak za podešavanje, tako da ne bi trebalo da bude nekih problema prilikom overklokinga. Jedino je sekcija koja se tiče memorijskih tajminga malo komplikovanija, pa je ovde detaljnije podešavanje preporučljivo samo onima koji 100% znaju šta rade. Što se tiče raspona napona koji se mogu podešavati, podrazumeva se da su oni i više nego dovoljni i za LN2 akcije, tako da sa overklokingom ne bi trebalo da bude problema.

Pošto smo ovu ploču već detaljnije i posebno testirali, evo još malo informacija o njoj:

Već pri prvom pogledu na FXA-UD7 može vam se učiniti da postoji nešto čudno vezano za nju, iako je sva prilika da nećete odmah shvatiti šta je u pitanju. Zbog količine integrisanih dodataka u Gigabyte-u su bili prinuđeni da nešto povećaju dimenzije štampane ploče, pa je ona sada dugačka 32.5cm, odnosno dva centimetra više od standardne ATX specifikacije. Iako ove dimenzije još nisu sertifikovane kao standard, već je nazvan XL-ATX Form Factor, a sem Gigabyte-a ploču sličnih dimenzija ponudila je i kompanija EVGA. Naravno, zbog većih dimenzija nema garancija ni da će ploča stati su sva kućišta, pa ne bi bilo loše da pre kupovine proverite da li se vaše nalazi na spisku sertifikovanih modela, koji možete pronaći na ovoj lokaciji. Naravno, verovatnije je da se na spisku ne nalaze svi kompatibilni modeli, i sigurni smo da će on biti proširivan u budućnosti, kako bude dostupno više podataka.
 

Ukoliko se pitate zašto je bilo neophodno produžiti štampanu ploču za 2cm, odgovor je prilično jednostavan – da bi se dobio prostor za ugradnju ukupno sedam slotova za proširenja. Šest od ovih sedam su grafički PCIe x16 slotovi, od kojih dva poseduju punu propusnost (x16), dva dvostruko manju (x8), a dva po x4. Ova poslednja dva PCIe slota je naravno moguće iskoristiti za druge tipove kartica, posebno što im je iz BIOS-a moguće konfigurisati režim rada (x1-x4). Poslednji, sedmi slot je standardni PCI, koji iako je već prilično zastareo nikako da „odumre“, budući da veliki broj korisnika i dalje poseduje makar jednu ovakvu kartu – TV tuneri su najčešći, ali ne i jedini „krivac“.

Jedna od retkih mana prethodno testiranog modela najviše klase zasnovanog na 890FX platformi, Crosshair IV Formula, bio je raspored grafičkih PCIe podnožja, koji je bio takav da u praksi nije bilo moguće koristiti sva četiri za grafičke karte. Gigabyte je na UD7 modelu uspešno rešio ovaj problem, pa je raspored (slobodno možemo reći) idealan – x16 i x8 podnožja su tako razdvojena da je u bilo kom trenutku moguće iskoristiti svako od njih, i to čak sa kartama sa dual-slot kulerima. Naravno, u tom slučaju ćete ostati uskraćeni za priliku da koristite bilo koje od tri preostala podnožja, ali ukoliko pravite ultimativnu mašinu za gaming, sumnjamo da će vas to previše pogoditi.

Naravno, u ploču je moguće smestiti sve AM3 procesore, a naponska jedinica je izvedena u 10 faza (8+2) kao i na svim prethodnim modelima više klase ove kompanije namenjenih AMD procesorima, pa je obezbeđena i podrška za procesore deklarisane na TDP od 140W. Koliki je ovo kontrast u odnosu na vrhunske P55 ili X58 modele koji poseduju i 24 faze možete i sami primetiti. Kako je ovo svakako model namenjen entuzijastima, implementirana je opcija pod imenom Precision OV, koja je namenjena finoj kontroli napona za CPU, NB i memoriju. Kako je u pitanju hardversko rešenje, omogućava daleko precizniju kontrolu napona tokom overkloka i finija podešavanja, u koracima od po 20mV. Ploča poseduje ukupno četiri DDR3 memorijska podnožja, sa podrškom za memorijske module deklarisane na 1866MHz. Naravno, plus smešteno iza ove brojke govori da je sva prilika da problema ni sa još bržim modulima neće biti.
 

O kvalitetu izrade jedne ovakve vrhunske ploče ne treba posebno govoriti – sve što trenutno spada u vrhunsku klasu elektronskih komponenti Gigabyte je iskoristio u proizvodnji. Tu su Ultra Durable 3 tehnologija izrade, sa dve unce nakra za najvažnije slojeve štampane ploče za bolje električne karakteristike i hlađenje, oklopljeni kondenzatori japanske proizvodnje, kao i visoko kvalitetni MOSFET-ovi i prigušnice sa feritnim jezgrom. Dodatnu sigurnost svim potencijalnim korisnicima svakako donosi i Dual-BIOS opcija, koju Gigabyte koristi već nekoliko godina unazad. Kako veliki broj entuzijasta ionako drži otvorena kućišta na stolu, na UD7 modelu izvedeni su prekidači za uključivanje i resetovanje sistema, kao i CLR CMOS taster za resetovanje postavki BIOS-a. Ploča poseduje ukupno 8 SATA priključaka, koji su očekivano zarotirani za 90° kako ne bi ometali instalaciju dužih grafičkih kartca. Šest od njih su povezani na SB850 southbridge i podržavaju RAID režime 0, 1, 5, 10 i JBOD, dok su dva preostala realizovana preko Gigabyte SATA2 čipa, koji omogućava i jedan IDE kanal. Na ploču je integrisan i JMicron JMB362 kontrolerski čip, koji omogućava implementaciju ukupno dva eSATA/USB Combo konektora na zadnji panel, koji takođe podržavaju RAID. U današnje vreme svi od ploče visoke klase očekuju i USB 3.0 podršku, pa je i 890FXA-UD7 poseduje, zahvaljujući integrisanom čipu kompanije NEC, koji je i do sada bio isključivi „krivac“ za ovu opciju na matičnim pločama.

Zadnji panel je očekivano pretrpan opcijama. Jednom kombinovanom PS2 portu priključena su i dva standardna USB-a, za tastaturu i miša, dva već pomenuta eSATA/USB Combo konektora, dva FireWire priključka, kao i 7.1 audio kodek i dva gigabitna mrežna konektora sa Intelligent LAN port auto-switching, zasnovana na Realtek-ovim rešenjima. Jedna od unikatnih mogućnosti koje Gigabyte nudi na nekim svojim modelima novije generacije je USB3x Power Boost. Stadnardni USB 2.0 konektori isporučuju oko 500mA za napajanje periferijskih uređaja, dok je u slučaju USB 3.0 generacije ta vrednost nešto povećana, i iznosi 900mA. Iako je ova struja više nego dovoljna za rad većine uređaja, neki od njih mogu praviti problem, poput eksternih hard diskova. Zahvaljujući implementaciji ove tehnologije USB konektori na podržanim Gigabyte-ovim pločama isporučuju i do tri puta više struje (1500mA za USB 2.0 i 2700mA za USB 3.0), što u praksi znači da je šansa da računar postane nestabilan usled priključenja velikog potrošača na USB magistralu minimalna. Još jedna prednost, koju Gigabyte vidno navodi na samom pakovanju je i mogućnost punjenja Apple-ovog iPad tablet računara – korisnicima koji ga poseduju verovatno će se dopasti mogućnost da ga pune sa USB porta čak i ukoliko računar nije uključen, kao i sa ubrzanjem do 40%.

Kao što i priliči jednom modelu ovakve klase namenjenom pre svega overklokerski nastrojenoj populaciji, i FXA-UD7 se isporučuje sa vodenim blokom za hlađenje northbridge čipa, a kao opcija se u paketu isporučuje i Hybrid Silent-Pipe rešenje velikih dimenzija, ukoliko se ipak opredelite za klasičan način hlađenja vazduhom.
 

Ovo je prva matična ploča za AMD platformu ove kompanije koja kao opciju ima Hybrid Silent-Pipe, jer su sve prethodne bile namenje Intelovim procesorima. Ukoliko već posedujete vodeno hlađenje, nema dileme da ćete ga i iskoristiti ukoliko za to imate uslova (tj. dovoljno kapaciteta da hladite i NB čip svojim sistemom). Ipak, da ni vazdušna opcija nije loša dokazuje dobro osmišljena konstrukcija. Pre svega, aluminijumski hladnjaci koji pokrivaju naponsku sekciju za procesor, northbridge i southbridge čipove, međusobno su povezani jednim heatpipe-om, što omogućava da se veća količina toplote prenosi sa jednog na drugo mesto celog sistema. Kada još na sredinu cele konstrukcije montirate ovaj veoma masivni pasivni hladnjak, koji uz to ima i otvore za odavanje toplote, jasno je da će se velika količina toplote sa svih kritičnih mesta sistema pasivno prenositi na zadnju stranu kućišta i izbacivati napolje. Prema navodima same kompanije, ovaj sistem je sposoban da obori temperaturu u unutrašnjosti kućišta i za 30%, iako će to naravno pre svega zavisiti od formiranog vazdušnog tunela za usmereno strujanje hladnijeg vazduha. Veoma je važna i činjenica da je Hybrid Silent-Pipe tako konstruisan da ostavlja više nego dovoljno prostora za montiranje gabaritnijih hladnjaka za procesor.

Svakako da nije iznenađenje da ploča namenjena entuzijastima i overklokerima poseduje ovoliki broj opcija u BIOS-u, i sumnjamo da će vam nešto „zafaliti“. Naravno, za razliku od prve verzije ploče sa 890GX čipsetom istog proizvođača, koja nije imala mogućnost otključavanja isključenih delova procesora, ova to ima. Rešenje je realizovano hardverski, putem Core Boost tehnologije, i sve što treba da uradite je da promenite jednu opciju u BIOS-u. Naš pokušaj je bio uspešan, i umesto Phenom II X3 720BE procesora bili smo u prilici da se poigramo sa Phenom II X4 B20 procesorom

Gigabyte 890GPA-UD3H

Ova ploča predstavlja glavni Gigabyte model kada je u pitanju verzija 890 čipseta sa integrisanom grafikom. Pošto se logično radi o ploči koji je inicijalno namenjena ekonomičnijim kupcima, jasno je da ovde nema nikakvih egzibicija koje smo mogli da vidimo na 890FXA-UD7. Ambalaža je klasična, paket takođe, ali bar ploča na prvi pogled ostavlja dosta dobar utisak. Već po broju i konfiguraciji PCI Express slotova može se videti da je ova ploča namenjena bitno drugačijem profilu korisnika u odnosu na 890FXA-UD7 model. Tako se na 890GPA-UD3H nalaze dva standardna PCI slota, tri PCI Express x1, jedan PCI Express x4  i jedan PCI Express x16. Odmah pored primarnog grafičkog slota se nalazi 128 MB SidePort memorije koji je upotrebi ukoliko se koristi integrisana grafika. Gigabyte i na 890GPA-UD3H modelu primenio heatpipe sistem za hlađenje, ali je on ovde nešto manji i nalazi se samo preko MOSFET-a i 890GX northbridge-a. Ispod dotičnog hladnjaka nalazi se 4+1Phase naponska jedinica, što u odnosu na 8+2 rešenje kod 890FXA-UD7 izgled dosta manje, ali su se u praksi 4+1 naponske jedinice pokazala kako dovoljno dobro rešenje, pa čak i za Phenom II X6 procesore.
 

Dobra stvar je što 890GPA-UD3H ispod procesorskog soketa poseduje metalno ojačanje, čime se osigurava ploča prilikom montaže velikih kulera, ali i poboljšava hlađenje tog dela PCB-a. Kada smo kod kulera, treba obratiti pažnju prilikom izbor baš tih većih modela, jer se može desiti da neki od njih udara u dosta visoke hladnjake koji se nalaze preko MOSFET-a, odnosno northbridge-a. Pored toga, problem može predstavljati i blizina memorijskih slotova, pa i to može smetati prilikom montaže nekih kulera. Na žalost, ova situacija je veoma slična i na većini ostalih testiranih ploča, pa se jednostavno ovde mora voditi računa pri izboru kulera. Ostatak stvari je standardan za Gigabyte, uz ono što je već Gigabyte sam sebi postavio kao standard, a to je USB 3.0 podrška na svim modelima ploča. Tako se na 890GPA-UD3H nalazi neizbežni NEC čip koji pruža podršku za dva USB 3.0 porta. Pored ova dva porta, na I/O panelu se nalazi još četiri USB 2.0, što možda i ne bude dovoljno, pa se zbog toga moraju naći bracekti koji će se povezati na za to predviđena mesta na PCB-u. Naravno, za potrebe integrisane grafike tu su DVI, DSUB i HDMI izlazi, a pored toga tu je jedan gigabitni LAN priključak, jedan firewire i standarni set audio konektora. Što se BIOS tiče, on je veoma sličan ono kojim možemo videti i na 890FXA-UD7, uz tek nekoliko detalja koji su specifični za 890FXA-UD7, poput „Core Unlock“ funkcije. Čak su i rasponi napona ne razlikuju mnogo, pa se ovde ne gubi mnogo u odnosu na jače modele. Naravno, 890GPA-UD3H poseduje sekciju vezanu za ingerisanu grafiku gde se može birati radni takt SidePort memorije i overklokovati integrisano grafičko jezgro.

I ovu ploču smo nešto detaljnije istestirali, pa više informacija možete pogledati ispod:

Shodno modernim standardima kada su u pitanju ploče koje ne pripadaju high-end segmentu trišta, ambalažu možete momentalno baciti u ćošak, naravno nakon što se matična ploča oslobodi kartonskih okova. Po potrebi, kasnije možete pogledati u kutiju ako vam zatreba SerialATA kabl, eventualno želite neku dodatnu informaciju kroz uputstvo i slične stvari. Kada pogledamo raspored komponenti na Gigabyte 890GPA-UD3H možemo videti da je u osnovni veoma sličan raspored onome na Asus M4A89GTD Pro/USB3, što znači da nije bilo previše eksperimentisanja u odnosu na referentni AMD dizajn. Prvo što privlači pažnju je detalji koji se odnosi na slotove, gde Gigabyte 890GPA-UD3H poseduje jedan PCI Express x1 slot više. Kako se dotični slot nalazi na iznad primarnog grafičkog PCI Express slota, to znači da se isti može uvek upotrebiti. Ispod se nalaze još i dva PCI Express x1 slota, sa tim da će jedan biti sigurno blokiran ukoliko se koristi neka moderna grafička karta. Naravno, Gigabyte 890GPA-UD3H poseduje još jedan grafički PCI Express slot, sa tim da specifikacija čipseta omogućava Crossfire režim samo u 2×8 modu.

Na kraju, tu su i dva klasična PCI slota, gde će opet jedan biti blokiran ukoliko se koriste dve grafičke karte. Ipak, kod ove klase matičnih ploča je mala verovatnoća da se biti korišćen neki Crossfire režim, pa se prek ove mane može lakše preći. Kada pažnju skrenemo na prostor oko procesorskog soketa, možemo primetiti par interesantnih detalja. Prvi se odnosi na upotrebu dosta masivnog pasivnog heatpipe sistema za hlađenje koji se prostire preko MOSFET-a naponske jedinice i 890GX northbridge-a. Dotični sistem veoma dobro radi svoj posao, ali se u radu pokazao i kao neophodnim, jer se Gigabyte 890GPA-UD3H ploča pod punim opterećenjem malo više zagrevala od svog glavnog konkurenta. Ispod samog hladnjaka koji ja zadužen za hlađenje naponske jedinice nalazi se rešenje u 4+1 konfiguraciji, što je i malo iznenađenje. Istina da je 4+1 PWM u potpunosti u skladu sa AMD specifikacijom, ali smo ipak očekivali da na ovoj ploči vidimo neku moćniju i veću naponsku jedinicu po kojima je Gigabyte čuven. Ipak, u pitanju je sasvim solidna naponska jedinica gde je glavni kontrolni čip Intersil ISL6324a koji je Dual PWM hibridni kontroler, što u sklopu primenjene konfiguracije daje već pomenut „4+1 Phase“ uz zadovoljavanje AMD 140W specifikacije.

Drugi deo čipseta poseduje samo običan mali pasivni hladnjak, što bi trebalo da ukazuje na činjenicu da se SB850 southbridge malo zagreva i da mu nije neophodno neko jače hlađenje, bez obzira što je SerialATA 6 Gb/s podržan od strane samog soutbridge-a. Tako Gigabyte 890GPA-UD3H ukupno poseduje 6 SerialATA 6 Gb/s portova, plus još dva SerialATA II porta preko dodatnog kontrolera. Na skroz južnoj ivici ploče sa nalazi niz konektora za USB i Firewire bracekete, pa je korisniku ostavljena opcija da proširi broj raspokoživih portova ukoliko se pokaže da ono što se nalazi na I/O panelu nije dovoljno. Dakle, sa samom panelu imamo nešto manji broj standardnih USB konektora, jer najveći deo sada zauzimaju konektori vezani za integrisanu grafičku kartu u 890GX northbridge-u. Na raspolaganju su DSUB, DVI i HDMI izlazi, a tu je i jedan S/PDIF izlaz za potrebe integrisane zvučne karte. Naravno, šest standardnih priključaka za Realtek ALC892 čip je tu, a isto važi i za Realtek RTL8111D kontroler  (10/100/1000 Mbit) preko kojeg je obezbeđena gigabitna LAN podrška. Što se USB portova tiče, tu je samo 6, gde su dva od tih šest ofarbani plavom bojom, što znači da su u pitanju USB 3.0 portovi. Za veći broj USB priljučaka se po potrebi mogu iskoristiti bracketi na ploči, čime su ukupan broj USB 2.0 portova može povećati na 14. Naravno, USB 3.0 ostaju na dva i to preko sada već standardnog NEC kontrolera, a pošto dotični čip i podržava samo dva porta, bez još jednog čipa nije moguće imati više USB 3.0 portova.

Za sada ni jedan čipset ne podržava direktno USB 3.0 standard, što za sada i nije tolika „frka“, jer je USB 3.0 kompatibilnih uređaja još uvek relativno malo. Ipak, u poslednje vreme je broj USB 3.0 eksternih diskova sve veći, pa se pored toga očekuje da će i zahtevnost korisnika za USB 3.0 portovima biti veća. Do tada se ipak svi moraju zadvoljiti sa dva koji su trenutno na raspolaganju na svim mogućim matičnim pločama, bez obzira da li se radi AMD ili Intel platformi. Što se firewire-a tiče, tu je Texas Instruments TSB43AB23 čip koji omogućava rad sa ukupno 5 firewire portova, gde je jedan na I/O panelu, dok se ostalo može upotrebiti dodavanjem bracket-a na ploču. Ako se vratimo malo „severnije“, videćemo da nam je ostalo da napomenemo da Gigabyte 890GPA-UD3H poseduje ukupno četiri DDR3 memorijska slota, za maskimalnih 16 GB memorije. Ipak, sama blizina prva dva slota procesorskom soketu može predstavljati mali problem kod montaže nekih modela kulera, pa tu treba obratiti panju da li telo kulera može da se okrene u povoljniji položaj i tako normalno stane. Situacija je ista na adekvatnom Asus 890GX modelu, tako da se po ovom pitanju treba samo malo više koncentrisati pri izboru kulera.

Priču o memoriji možemo nastaviti ulaskom u BIOS, gde su na raspolaganju standardni memorijski množioci koji omogućavaju rad DDR3 memorije do brzine od 1600 MHz. Naravno, taktovi preko 1600 MHz su mogući, ali klasično preko overklokinga osnovnog takta magistrale. Ovo neće biti nikakav problem na Gigabyte 890GPA-UD3H ploči, jer se bez problema ostvaruju radni taktovi do 250 MHz za brzinu osnovne magistrale, i to bez ikakve korekcije radnih napona – kada je čipset u pitanju. Logično, napon procesora i memorijskog kontrolera se moraju malo korigovati, ali ni to nije nikakav problem, jer Gigabyte 890GPA-UD3H poseduje apsolutno sve opcije koje su potrebne za ozbiljan overkloking. U stvari, Gigabyte 890GPA-UD3H poseduje skoro sve opcije koje su potrebne za overkloking.

Dakle, Gigabyte se kod ovog modela nije odlučio da implementira opcija otključavanja jezgara kod određenih modela AMD procesora. Samo otključavanje određenih modela procesora, kao na primer Phenom II X2 550 je postala veoma popularna overkloking operacija, jer sa za mizernu cenu dobija quadcore procesor čije performanse mogu da budu na nivou i Phenom II X4 965. Asus je kod svog 890GX upravo sa jednostavnom „core unlocker“ funkcijom podigao dosta pozitivne buke i povećano broj interesenata za AMD platformu. Na žalost, Gigabyte nije to uradio na 890GPA-UD3H, tako da ovaj model ostaj oslabljen u borbi na tržištu. Pored toga, Gigabyte 890GPA-UD3H ne poseduje ni jedan jedini taster na ploči, tipa „power“ ili „reset“, ili još bolje „CLR CMOS“, što u današnje vreme smatramo gotovo obaveznim detaljima za svaku ozbiljniju ploču kada su detalji u pitanju. Dobra stvar koju poseduje BIOS na Gigabyte 890GPA-UD3H je mogućnost overklokinga integrisanog grafičkog procesora, sa tim da nije moguće menjati radni napon. Pored toga, moguće i overklokovati sideport memoriju i sa nominalnog takta od 1333 MHz podići je na dosta veći nivo, što se kroz testiranje pokazalo kao moguće, ali samo do granice od 1430 MHz. Ostatak stvari vezanih za BIOS je standardan, tako da možemo krenuti dalje.

Gigabyte 870A-UD3

Ova matična ploče je ujedno i prvi model baziran na 870 čipsetu koji smo imali prilike da testiramo. Sudeći po oznaci, ovde se radi totalno low-cost rešenju za AM3 platformu, međutim u praksi Gigabyte 870A-UD3 nije baš tako siromašna ploča. Kada 870A-UD3 preko MOSFET-a naponske jedinice imala veliki hladnjak, neki bitniji fizički nedostatci bi se teško na prvi pogled primetili. Ovako se jasno vidi gde se želelo uštedeti, odnosno koja stvar i nije baš toliko neophodna. Ipak, hladnjak preko naponske jedinice je korisna stvar, jer smo mogli da izmerimo veoma visoke radne temperature koja se bližili granici od čak 100 stepeni. Naravno, i sa hladnjakom se sve to greje, ali je temperatura ipak znatno manja, a manja temperatura kod svih komponenti nikada nije loša stvar. Klasičnim hladnjacima su bar opremljeni northbridge i southbridge koji pomažu da se bar ove komponente bolje hlade. Zbog manje gužve, 870A-UD3 poseduje veoma dobar layout, čak i jedan od najboljih na ovom testu.
 

Svi bitni konektori su veoma lako dostupni i ne smetaju jedni drugima, tako da je manipulacija sa 870A-UD3 pločom veoma laka. Što se slotova tiče, 870A-UD3 poseduje jedan PCI Express x16, dok je drugi koji tako prerušen u stvari samo x4 slot. Pored toga, tu su dva PCI Express x1 i čak tri standardna PCI slota. Kako se sva tri PCI slota mogu uvek i koristiti, 870A-UD3 predstavlja povoljan izbor za one koji žele upgrade sa starih računara, a da pri tome i dalje koriste svoje stare PCI karte kojih imaju sigurno više od jedne. Naravno, Gigabyte i na ovom modelu nudi USB 3.0 podršku, uz osam USB 2.0 koji se nalaze na I/O panelu. Ovaj broj može biti dovoljan za većinu korisnika, pa je tima smanjena verovatnoća da se mora tražiti neki dodatni bracket. Naravno, ukoliko se ipak ukaže potreba za tim, 870A-UD3 poseduje dva konektora za ovu primenu. Interesantno, 870A-UD3 na svom I/O panelu ima i dva eSATA priključka i pored ukupno šest SerialATA 6 Gb/s porta, što znači da se na ploči nalazi dodatni SerialATA kontroler.

Pored toga, tu su i dva firewire priključka kao i jedan LAN konektor. Naravno, audio deo se podrazumeva. Kad opet pogledamo BIOS, možemo videti da i kod 870A-UD3 nema mnogo razlike u odnosu na mnogo skuplje modele. Istina, rasponi napona su nešto manji, ali to nikako ne utiče na funkcionalnost kada je overkloking u pitanju. Takođe, 870A-UD3 poseduje „Core Unlock“ opciju, pa tako ova ploča nije uskraćena ni za ovu bitnu funkciju. Jednostavno, 870A-UD3 nudi gotovo sve opcije koje poseduju dosta skuplji modeli, što ovo ploču čini veoma interesantnom za krajnjeg korisnika

MSI 890FXA-GD70

Ova ploča trenutno predstavlja sam vrh MSI ponude kada je AMD platforma u pitanju. Dakle, 890FXA-GD70 je konkurent ostalim top modelima koji su bazirani na 890FX čipsetu, pa je logično da se od ove ploče očekuje da ponudi mnogo toga i da uvek budu na maksimalnoj visini zadatka. Prvi pogled na ploču FullATX formata jasno daje asocijacije na čuveni 790FX-GD70 model koji je bio jedan najboljih AMD rešenje u vreme 790FX čipseta. Dakle, layout je gotovo identičan i treba se dosta potruditi da se nađu razlike kada se 790FX-GD70 i 890FXA-GD70 stave jedna pored druga. Očigledno je MSI postupio po onoj staroj izreci koja kaže da nešto što je dobro ne treba mnogo menjati. Tako je sam layout veoma dobro osmišljen, što se posebno odnosi na položaj northbridge-a. MSI i na 890FXA-GD70 koristi DrMOS 4-phase naponsku jedinicu, pa tako odmah pored nje ima dovoljno prostora da se smeti i northbrigde. Ovim potezom su znatno skraćeni vodovi do izvora napajanja, a ostavljeno je i više slobodnog prostora oko procesorskog soketa. Pored toga, ovo je pojednostavilo heatpipe sistem koji se nalazi preko MOSFET-a, northbridge-a i southbridge-a.
 

Ujedno, upravo na ovom hladnjaku se vidi i neka razlika u odnosu na 790FX-GD70, a to je samo po boji, jer sada ima više plavih detalja. Što se tiče naponske jedinice, DrMOS rešenje MSI već odavno koristi sa velikim uspehom, gde pokazalo da je integracija drivera i MOSFET-a veoma dobro i efikasno rešenje. Pored toga, MSI tvrdi upotrebu „Military Class“ elektrolitskih komponenti, čime bi trebalo da se garantuje dugovečnost i stabilnost 890FXA-GD70 ploče. Ukoliko pogledamo deo koji je popunjen slotovima, možemo videti da 890FXA-GD70 poseduje jedan PCI Express x16 slot više u odnosu na svog prethodnika. Očekivano, samo dva mogu da rade u x16 režimu, sa dodatkom još dva slota čiji je maksimum x8 mod. Na kraju, ostaj jedan PCI Express slot koji može da radi u x4 režimi, a tu je i jedan standardni PCI slot. Na I/O panelu je sve manje-više standardno (4 USB 2.0, 2 USB 3.0, eSATA, dva gigabitna LAN kontrolera, audio set, dva PS/2 konektora), a glavna stvar je ipak „CLR CMOS“ taster koji na ovom mestu najlakše dostupan kada je kućište zatvoreno.

Ovo je uvek korisna opcija, pa je šteta što ovo rešenje nije prisutno na većem broju matičnih ploča. Ukoliko pažljivije pogledamo južni deo ploče, možemo videti da se flopi konektor na 890FXA-GD70 nestao, a slično važi i za set tastera koji se nalazio na samom jugo-istočnom delu ploče. U stvari, na 890FXA-GD70 su „power“, „reset“, „OC Dial“ i „GreenPower“ postali „touch“ tasteri na PCB-u, dok je samo „OC Dial“ točkić ostao isti. Kao i ranije, preko ovog „točkića“ se na živo može menjati FSB i to u rasponima koje možete definisati u BIOS-u.  Sam BIOS je klasičan MSI AMI koga karakteriše veoma dobra preglednost opcija, što je prilikom overklokinga uvek veoma koristan detalj. Naravno, može se podešavati sve što je neophodno za uspešan overkloking, tako da nema potrebe ništa više reći, jer 890FXA-GD70 poseduje sve što treba za veoma ozbiljan overkloking.

MSI 880GMA-E45

880GMA-E45 predstavlja najmanju ploču na testu, jer je ovo jedini model na PCB-u MicroATX formata. MSI je sa ovim modelom hteo da ponudi rešenje koje će biti veoma pristupačno, a da pri tome ne zaostaje toliko mnogo po ostalim funkcijama koje su karakteristične za standardne modele punog ATX formata. Normalna stvar za ploče je da poseduju manje komponenti kako bi se sve smestilo na dosta manji prostor, ali je dobro videti da je MSI na 880GMA-E45 pored grafičkog PCI Express x16 slota našao prostora i za još dva PCI Express x1 porta, kao i mesta za jedan standardni PCI slot.
 

Ovim su mogućnosti za proširenja sasvim solidna, naročito za tip korisnika koji bi i trebali da budu ciljna grupa za ovu vrstu ploča. 4-phase konfiguracija naponske jedinice je prisutna i ovde, sa tim ovde nema nikakvog hladnjaka preko MOSFET-a. Northbridge i southbridge poseduju diskretne hladnjake koji su tu zbog čiste potrebe, naročito u slučaju northbridge-a kada je aktivna integrisana grafika. Iako 880G zahteva manje energije i manje se zagreva, hlađenje northbridge je ipak korisnio, jer se 880G u radu sasvim pristojno zagreva. Interesantno, MSI je odlučio da 880GMA-E45 opremi USB 3.0 kontrolerom, što je do sada bila karakteristika samo skupljih modela, ali definitivno se može reći da prisustvo USB 3.0 kontrolera postaje standard, bez obzira o kojoj se kategoriji ploča radi.

Pored samih USB 3.0 portova, na I/O panelu se nalazi DVI, DSUB i HDMI izlazi, uz četiri USB 2.0 porta i dva PS/2 konektora. Naravno, prisutsvo bar jednog gigabitnog LAN kontrolera se podrazumeva, a isto važi i za set audio izlaza. Što se BIOS-a tiče, on se u osnovi veoma malo razlikuje u odnosu na ono što smo videli na skupljim MSI modelima. Naravno, overkloking opcije su nešto manje, uz manji raspon napona koji se može podešavati za vitalne delove sistema. Na raspolaganju je čak i „Core Unlock“ opcija, što 880GMA-E45 čini veoma interesantom, jer je mogući ići na jeftinim procesor, i nakon toga dobiti veoma dobre performanse po veoma povoljnoj ceni.

MSI 870A-G54

Finalni učesnik ovog testa je još jedan veoma ekonomičan model iz MSI ponude. Ova ploča je bazirana na AMD 870 verziji čipseta, što znači jeftina varijanta 890FX čipseta. MSI 870A-G54 je model kome je direktni konkurent 870A-UD3, pa su shodno tome ove ploče veoma slične. Veoma povoljan layout poseduje i 870A-G54, gde su na raspolaganju tri standardna PCI slota, uz jedan PCI Express x1 i dva grafička slota. Naravno, ovde je samo jedan namenjen za rad sa grafičkim kartama u x16 režimu, dok je drugi ograničen na x4 mod. Šteta što jedan PCI slota ostaje blokira prilikom upotrebe neke jače grafičke karte, što je ujedno i jedina veća mana layout-a 870A-G54 ploče.
 

Naponska jedinica je nešto malo drugačija u odnosu na 880GMA-E45, ali je  konfiguracija i dalje 4+1 uz upotrebu „vojnih“ elektrolitskih komponenti. Bez obzira na reklamu, naponska jedinica izgleda nešto „jače“, što bi trebalo da doprinese overklokingu. Naravno, ni ovde nemamo hladnjak preko MOSFET-a, dok su mali hladnjaci prisutni samo preko northbridge-a i southbridge-a. Da je MSI ipak želeo da ponudi dobre overkloking mogućnosti govori prisustvo „OC Dial“ tastera i točkića, isto kao i na skupljem 890FXA-GD70 modelu. Ovim je omogućeno da i korisnici 870A-G54 ploče uživaju u „OC Dial“ funkcijama, uz sve standardne stvari koje nudi BIOS. Logično, BIOS se opet veoma malo razlikuje u odnosu na skuplje modele, a čak je prisutna i „Core Unlock“ opcija. Od funkcija, 870A-G54 takođe poseduje USB 3.0 kontroler što ovu ploču čini veoma ozbiljnim konkurentom, a uz dva USB 3.0 konektora na I/O panelu sa takođe nalazi još šest USB 2.0 portova, jedan LAN konektor, PS/2 i serijski priključak, uz klasični set audio konektora za podršku 7.1 sistema zvučnika.

Test sistem
 

Matične ploče

u tabelama…

Procesor i
kuler

AMD Phenom II X6 1050T
Cooler Master Hyper 212

Memorija

DDR3 Patriot Sector 5 2000 MHz

Grafička karta

AMD Radeon HD5870

Hard disk

500GB SATA2 Samsung F3

Opički uređaj

DVD-RW Pioneer 215D SATA

Napajanje i test bench

CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster

Monitor

Samsung SyncMaster 960BF

Rezultati – SiSoft Sandra 2010 Pro
 

Rezultati – drugi sintetički i aplikacioni testovi
 

Rezultati – 3D testovi i igre
 

Performanse, overkloking

Nakon što smo ukratko prešli preko svih bitnih detalja vezanim za svaku matičnu ploču, možemo se posvetiti utiscima koje su ploče ostavila tokom testa. Što se tiče performanse, one su opet veoma približne, što je i sasvim očekivano sa obzirom da se radi o istim ili veoma sličnim čipsetovima. Razlike postoje, ali su one minimalne i teško da se mogu uzeti kao neki argument pri izboru jedne ili druge ploče. Nekada je matična ploča imala mnogo veći uticaj na performanse, ali sa današnjim procesorima taj procenat je toliko umanjen, da se nalazi maksimalno u granicama od 2-3%, pa je tako pločama mnogo teže da se iskažu po pitanju performansi. Naravno, bolji modeli su malkice brži zahvaljujući nešto zategnutijim internim tajminzima, ali to u realnosti nikako ne može da se primeti, pa samim tim ne bi trebalo ni da pravi razliku pri izboru ploča. Tokom testiranja nismo imali apsolutno nikakvih problema sa bilo kojom pločom, tako da je rad na nominalnim taktovima zadatak koji svaka ploča bez ikakvih problema ispunjava.
 

Naravno, stvari se menjanju kada u priču uvedemo overkloking, koji je odavno jedan od glavnih parametara pri ocenjivanu mogućnosti neke matične ploče. Ukoliko se koristi procesor sa otključanim množiocem, overkloking je voema prost i tada je razlika između ploča opet dosta manja. Naravno, razlike postoje u finalnom radnom taktu (i naravno temperaturi procesora i celog sistema), ali će one malo teže potresti ciljnu grupu korisnika kojima je većina ovih ploča namenjena. Jednostavno će potencijalni kupac mnogo lakše preći preko razlike od par destina evra nego od par desetina MHz-a. Sa druge strane, kada su u igri procesori sa zaključanim množiocem, razlika između overklokig dometa i performansi postaju mnogo lakše primetne. Tako sa maksimalnim FSB-om npr. 230 MHz, procesor sa množiocem 14 može ići samo do 3200 MHz, dok ona ploča koje može da dostigne FSB od 290 MHz može naterati procesor na rad od preko 4 GHz. Interesantno, upravo je vrednost magistrale od 230 MHz i radni takt Phenom II X6 1050T procesora bio 3200 MHz kada smo koristili neku od metoda automatskog overklokinga. Sve testirane ploče poseduju neku „auto OC“ opciju, a aktiviranjem istih se dobijaju upravo navedeni radni taktovi. Takođe je interesantno da je brzina magistrale do 230 MHz ujedno bila i maksimalna stabilna vrednost za Gigabyte 890GPA-UD3H i Gigabyte 870A-UD3, pa možemo reći da smo ovde očekivali da ove ploče ide i malo više po ovom pitanju. MSI 880GMA-E45 i MSI 870A-G54 su bile veoma blizu ovde, gde je prva stabilno radila na 250 MHz, dok je druga to mogla da učini na 260 MHz. Ovo su već sasvim solidni rezultati, naročito sa obzirom na cenu ovih modela.

Interesantno, ovde se našao i Gigabyte 890FXA-UD7 model koji bi trebao da ide mnogo više, ali uz sav trud nismo uspeli da dobijemo stabilan rad na taktu magistrale preko 260 MHz. Biostar TA890FXE sa rezultatom od 260 MHz je takođe ostvario nešto slabiji rezultat koji smo očekivali od matične ploče bazirane na 890FX čipsetu. ASUS M4A88TD-V EVO/USB3 je ovde bio za nijansu bolji, ostvarujući stabilan rad na 270 MHz, ali se može reći da je to već bilo veoma blizu granice stabilnog rada. Na kraju, ostaje nam MSI 890FXA-GD70 model koji se po ovom pitanju, malo neočekivano, najbolje pokazao. Jednostavno, 890FXA-GD70 je uspevao da prebaci granicu FSB od preko 300 MHz, što se na kraju zaustavilo na taktu  od 310 MHz. Tako smo na ovaj ploči mogli da ostvarimo i najveći takt procesora od 4040 MHz uz totalno stabilan rad, što je veoma pohvalno i za ploču i za procesor. Tokom overkloking testiranja, pratili smo i temperature na nekim kritičnim tačkama na matičnoj ploči. Ovde se moglo najbolje videti da modeli sa manjim hladnjacima ili bez hladnjaka emituju mnogo veću temperaturu. Tako su na primer MSI i Gigabyte 870 modeli na MOSFET-ima dostizali temperaturu od preko 100 stepeni kod 870A-G54 modela, odnosno oko 94 stepena kod 870A-UD3 ploče. Sa druge strane, modeli sa hladnjacima su uspevali da imaju mnogo manju temperaturu. M4A88TD-V EVO/USB3 je bio u granicama oko 45 stepeni, dok je 890GPA-UD3H je bio nešto „hladniji“ sa temperaturama u proseku oko 40 stepeni, što isto važi i za 890FXA-UD7.
 

Međutim, 890FXA-GD70 se dosta više zagrevao prilikom testa sa prosečnom temperaturom od oko 50 stepeni, sa tim da su hladnjaci na čipsetu bili na granici od 40 stepeni. Još jedna funkcija vezana za overkloking tiče se mogućnosti otključavanja množioca, što smo i isprobali sa Phenom II X2 550 BE procesorom. Interesantno, samo na jednoj ploči ova funkcija nije dala očekivani rezultat, a to je bilo na 890FXA-GD70. Opcija je tu, ali jednostavno dva jezgra i dalje ostaju zaključana i nakon aktiviranja. Ovo je još čudnije sa obzirom da na druge dve MSI ploče ova funkcija radi besprekorno, pa možemo pretpostaviti da je možda problem u BIOS-u gde ova opcija za ovu ploču još nije totalno usavršena. Kao su sve ostale ploče prošle ovaj test bez problema, možemo biti veoma zadovoljni, jer omogućavaju korisniku da na veoma lak način dobije performanse znatno skupljeg procesora. Ipak, ovde moramo pomenuti da za sada jedino ASUS nudi mogućnosti da se jezgra otključaju prostim klikom na prekidač na ploči i da nije potrebno ulaziti u BIOS ili bilo šta drugo. Kod svih ostalih modela u BIOS se mora ući i aktivirati „Core Unlock“ opcija.

Zaključak

Kao i uvek, pre bilo koje kupovine uvek je potrebno shvatiti kakve su vaše potrebe i zahtevi, odnosno koliko ste novca spremni da za to izdvojite. Sasvim često su kupci zainteresovani za AMD platformu istovremeno i oni koji žele da uštede novac, a da pri tome dobiju sasvim dobar i brz računar. Na raspolaganju su tri kategorije ploča, zajedno sa tri osnovne kategorije procesora. Dakle, ukoliko ste zainteresovani za Phenom II X6, logično je ići na najbolju moguću matičnu ploču koja će vam omogućiti da iz tog procesora izvučete maksimum. Ovom prilikom možemo reći da se naše mišljenje povodom „Editors Choice“ izbora nije promenilo, te smatramo da je ASUS Corshair IV Formula i dalje najbolja matična ploča za AM3 platformu. No, MSI sa 890FXA-GD70 predstavlja veoma dobru alternativu sa kojom možete uštedeti nešto para, jer bi cena ove ploče treba da bude oko 170 evra. Jedini nedostatak 890FXA-GD70 je činjenica da „Core Unlock“ funkcija nije radila, ali to u slučaju izbor Phenom II X6 ili Phenom II X4 procesora nije ni bitna stvar. Mnogo je bitnije što se sa ovom pločom može izvući maksimum iz Phenom II X6 1050T modela, pa je ujedno ovo i najbolji izbor procesora za ovu ploču, a i MSI 890FXA-GD70 zaslužuje „Highly Recommended“ nagradu.
 

MSI 890FXA-GD70 – Benchmark Highly Recommended Award

U ovoj kategoriji se nalazi i Gigabyte 890FXA-UD7, ali je njegova cena u startu tolika da nema nikakvog realnog smisla razmišljati o ovoj ploči. Sa cenom do 250 evra ovaj model je čak 50 evra skuplji od Corshair IV Formula, tako da smatramo da kod nas Gigabyte 890FXA-UD7 jednostavno košta previše, a ne nudi dovoljno adekvatno spektakularne mogućnosti koje bi opravdale tako visoku cenu. Ako krenemo sa cenom niže, tu su MSI 880GMA-E45 i ASUS M4A88TD-V EVO/USB3 gde prva ploča košta oko 90, a druga oko 105 evra. MSI 880GMA-E45 je veoma interesantan model koji po povoljnoj ceni nudi sasvim solidne mogućnosti, ali je namenjen korisnicima koji nisu previše zainteresovani za svoj računar i jednostavno žele da to sve radi. ASUS M4A88TD-V EVO/USB3 za nešto više novca nudi i veće mogućnosti, pogotovo sa laganim aktiviranjem „Core Unlocker“ i „Turbo“ moda, tako da ova ploča predstavlja odlično rešenje za Phenom II X2 550 BE, pa zbog toga ova ploča zaslužuje takođe našu preporuku. Na kraju, u donjem, low-cost segmentu se nalaze modeli bazirani na 870 čipsetu, a tu su MSI i Gigabyte modeli. Kako MSI 870A-G54 modela trenutno nema u cenovnicima utiče na to da je izbor
 

Gigabyte 870A-UD3 – Benchmark Best Buy Award

„Best Buy“ modela lakši i on pripada Gigabyte 870A-UD3 ploči. U suprotnom, MSI 870A-G54  bi bio model koji bi poneo „BestBuy“ nagradu, jer bi cena trebalo da bude niža, a overkloking dometi mnogo veći. Ovako, sa cenom od 100 evra,  Gigabyte 870A-UD3 predstavlja veoma interesantnu opciju za sve oni koji žele da maksimalno uštede, a da pri tome dobiju računar solidnih karakteristika. Po pitanju overklokinga ova ploča daleko od toga da briljira, ali su ostale karakteristike dovoljno dobre da za cenu od 100 evra Gigabyte 870A-UD3 predstavlja „Best Buy“ opciju. Izborom adekvatnog procesora dobija se kombinacija koja teško može biti izazvana po pitanju odnosa cena/performanse. Kako situacija po pitanju AM3 platforme ne ni trebalo da se nešto značajnije menja tokom narednih meseci, ovim smo pokrili dobar deo interesantnih modela koji se kod nas mogu naći i nadamo se da smo vam pri tome pomogli u izboru matične ploče za AMD platformu.

ASUS matične ploče ustupio ASUS
Gigabyte matične ploče ustupio Gigabyte
MSI matične ploče ustupio MSI