Uporedni test DDR3 memorijskih modula, Q2 2010.

Miloš Stamenković

Uporedni test DDR3 memorijskih modula, Q2 2010.

U davna i pradavna IT vremena, izbor memorijskih modula je bila veoma bitna stavka pri kupovini novog računara, naročito za kategoriju korisnika koja sebe smatra entuzijastom kome brzine nikada nije dosta. Ipak, nisu samo entuzijasti bili zagrejani za high-end memorijske module, iz prostog razloga što je kvalitet memorije u velikoj meri uslovljavao i nivo overklokinga celog sistema. Jednostavno, ukoliko ste želeli da uz procesora izvučete maksimum, morali ste imati i adekvatnu memoriju koja je mogla da isprati visoki radni takt sistemske magistrale. Ukoliko premotamo film u nazad, setićemo se da je ova situacija poslednji put bila aktuelna u vreme početka „quad“ ere, odnosno sa pojavom prvih Intel Core 2 Duo i nešto kasnije Intel Core 2 Quad procesora. Jeftiniji modeli su bili na relativno niskom default radnom taktu, što je za maksimalni overklokg zahtevali da FSB ide dosta visoko, što je u to vreme bilo na granicama mogućnosti aktuelnih memorijskih modula.

Naravno, situacija se dosta brzo menjala, pa su se sve bolji DDR2 moduli pojavljivali na tržištu, ali je ipak bilo potrebno uložiti nešto veću količinu novca od standardnih memorija koja su to vreme bile aktuelne. Na primer, da bi se iz Intel Core 2 Quad Q6600 procesora, koji je bio veoma popularan u ove vreme (a i danas je vrlo atraktivan), izvukao radni takt od 3.6 GHz (za koji je dotični procesor bio u dobrom broju slučajeva sposoban) bilo je neophodno posedovati DDR2 memoriju na 800 MHz. Množilac je 9, a default FSB 266 MHz, tako da za 400 MHz brzinu magistrale treba memorija na dotičnih 800 MHz. Naravno, sada ovo ne zvučni kao nešto specijalno, ali u vreme pojavljivanja dotičnog procesora, DDR2 800 memorija je bila standard, ali samo u varijantama modula kapaciteta 1 GB. Već 2 GB moduili su bili ređi i skuplji, pa je to tako bio i generalno poslednji momenat kada je izbor memorije u nekoj većoj meri uticao na overkloking procesora. Vrlo brzo nakon toga na tržištu su se pojavili brže DDR2 memorije, što je neizbežno dovelo do pada cena, tako da posedovanje solidne memorije nije više bilo toliko teško za budžet.
 

DDR3, po default-u

Lagani prelazak na DDR3 memoriju učinio je da sve to ne bude tako prosto, jer je u startu sama cena bila glavni razlog koji je odvraćao kupce od sistema koji su zahtevali ovaj tip memorije. Kada tome dodamo i činjenicu da DDR3 na početku nije uspevao da ostvari bilo kakvu značajnu razliku u performansama, jasno je zbog čega se na prelazak DDR3 memorije u mainstream čekalo toliko dugo. Intel je ovde, kao i uvek, napravio najveći korak u napred predstavljanjem prvo LGA1366 platforme, a kasnije i LGA1156 koje su logično zahtevale upotrebu DDR3 memorije. Istina je da je prošlo dosta vremena od pojave Nehalem procesora do njihovog značajnog prodiranja u tržišni udeo, ali se na to na kraju ipak dogodilo, ali uz veliku pomoć LGA1156 platforme. Tako smo lagano došlo do situacije gde je DDR3 memorija postala tržišni mainstream i po ceni je ponekad i jeftinija od stare DDR2 memorije. Međutim, novi procesori su pored toga u igru uveli jedan veoma bitan detalj koji se direktno odnosi na memoriju. Integrisanjem memorijskog kontrolera, procesori su postali znatno osetljiviji na radni napon memorije, što je u startu činilo veliki deo ponude DDR3 memorije ne baš preporučljivim rešenjem za Intel platformu. Tako smo na prošlom velikom testu memorija imali većinu modula koja po svom nominalnom naponu prelazi Intel specifikaciju od 1.65 V, pa je upotreba ove memorije donosila i određeni rizik za korisnika. Iako se su aktuelni AMD procesori ovde pokazali kao nešto otporniji, slična situacija važi i kada je u pitanju AM3 platforma, pa se tako ni sa ovim procesorima ne preporučuje preterivanje sa radnim naponom memorije. Shodno ovoj situaciji, na ovom testu se nalaze isključivo moduli čiji je deklarisani radni napona maksimum na 1.65 V, iako još uvek ima dosta modula na tržištu čiji je radni napon veći. Te memorije predstavljaju stari kontigent koji se još uvek „vuče“ po rafovima, pa ovde treba obratiti pažnju.

Corsair

Za razliku od prošle godine, ovoga puta su na testu samo dva kompleta. Jednostavno, prodavci se nisu preterano zainteresovali za Corsair memorije, pa je tako na stanju još uvek dosta kompleta koji su namenjeni za rad na naponima preko 1.65 V. U Dominator seriji modula postoje sve moguće varijante brzina, tajminga i napona, a mi smo imali 1600 MHz CL9 varijantu sa nominalnim naponom od tačno 1.65 V. Nominalni tajmnizi su standardni CAS9 9-9-24, tako da si i po ovom pitanju ovi moduli svrstavaju u red klasičnih.
 

Drugi komplet pripada nešto ekskluzivnijoj seriji XMS3, čija bi glavna odlika trebalo da bude bolje hlađenje memorijskih čipova, što po definiciji ostavlja više prostora za overkloking. Ovaj XMS3 komplet deklarisan je za rad na brzini od 1600 MHz, ali u ovom slučaju sa dosta agresivnijim CAS7 8-7-20 tajminizima. Naravno, radni napon je maksimalno dozvoljenih 1.65 V.

GeIL

Čuveni GeIL je ovog puta prisutan sa ukupno šest kompleta modula, gde svi pripadaju Ultra ili Gaming seriji. Iako GeiL u ponudi ima Value, Green i XMP serije modela, očigledna procena domaćeg distributera je da će upravo memorije iz Ultra i Gaming serije biti najinteresantnije za domaće ljubitelje računara. Svi moduli iz Ultra i Gaming serije su izrađeni na osmoslojnom PCB-u, što bi u teoriji trebalo da obezbedi bolje hlađenje i veće overkloking mogućnosti. Geil pod Gaming serijom modula koristi „Black Dragon“ oznaku, a glavna razlike je bolji vizuelni indentitet samih modula. Tako svi poseduju crni PCB sa „dragon“ motivima, uz obavezne crvene diode kao zmajeve oči. Osnovni komplet koji je u ponudi radni na 1333 MHz, uz klasične CAS9 9-9-24 tajminge. Ipak, radni napon je 1.5 V, što ostavlja mogućnost da se kroz veći napon dođe i do većeg radnog takta.
 

Sledeći komplet je već u 1600 MHz kategoriji, i to sa nešto jačim CAS8 8-8-28 tajminzima, što u kombinaciji treba da pruži veoma dobre performanse. Sami čipovi su drugačiji od onih koji su upotrebljeni na 1333 MHz CAS9 modelu, tako da je ovde definitivno reč o višoj klasi memorija, koja uz radi napon od 1.6 V ostavlja mogućnost da se po potrebi iz ovog kompleta izvuče još malo brzine. Kako bi smo pojednostavili proces testiranja, koristili smo „dual channel“ komplete, jer su karakteristike u odnosu na „triple channel“ iste. Ipak, kako trenutno na raspolaganju nije bilo „dual“ varijante, na testu se našao „triple“ Black Dragon set na 1600 MHz i opet klasičnim CAS9 9-9-24 tajminizima. Sa obzirom da su čipovim na ovim modulima iz iste serije kao i oni na CAS8 8-8-28 varijanti, tako da je sa takođe istim radnim naponom od 1.6 V realno očekivati da ovi moduli mogu više.

Finalni Black Dragon set već pripada najvišoj klasi modula, bar kada je u pitanju brzina. Dakle, 2000 MHz sa CAS9 9-9-24 tajminzima i nominalnim radinim naponom od 1.65 V. Kako su ovde radni takt i napon već na granici mogućnosti samih memorijskih čipova, nije realno očekivati da ovi moduli mogu da idu nešto više preko 2000 MHz, iako GeIL u ponudi ima i Black Dragon komplet deklarisan na 2133 MHz.

U odnosu na Black Dragon, GeIL Ultra serija se razlikuje po posedovanju hladnjaka preko memorijskih čipova. Sa jedne strane se gubi atraktivan izgled, ali se dobija bolje hlađenje čipova. Međutim, pored drugačijeg PCB-a Ultra 2000 MHz CAS9 9-9-28 set se ne razlikuje ni po jednom drugom parametru u odnosu na Black Dragon komplet istih karakteristika. Bolji overklokg dometi bi mogli da se očekuju, ali pošto je ipak reč o memoriji na 2000 MHz, biće teško da se ide preko toga. Poslednji testirani GeIL komplet predstavlja trenutni vrh ponude kada su u pitanju najbrže DDR3 memorije u ponudi. Reč je o memoriji deklarisanoj na čak 2200 MHz, što je ubedljivo najveća fabrička brzina od svih modula koje smo imali na testu. Logično, tajmnizi su dosta opušteni – CAS9 10-9-28, ali uz radni napon od 1.65 V, što je veoma bitno.

Kingston

Memorije ovog proizvođača su veoma dugo prisutne na domaćem tržištu, pa su tako Kingston moduli postali sinonim za memoriju uopšte. Veliki raspon ponude i konkurenta cena u učinili da Kingston memorije steknu takvu poziciju na tržištu, ali stečene pozicije treba i braniti, posebno pod naletom par konkurentskih firmi čija je zastupljenost kod nas u poslednje vreme primetno veća. Kingston je na ovom testu zastupljen sa samo tri kompleta, što se može učiniti kao mali broj. Međutim, hteli smo da se ograničimo na nove i interesantne modele koji ranije nismo isprobali, a pored toga smo morali da uvrstimo bar jedan tradicionalni ValueRAM komplet. Dakle, dotični ValueRAM set predstavlja klasičan 1333 MHz komplet sa standardnim CAS9 9-9-27 tajminzima i radnim naponom od 1.6 V.
 

Drugi Kingston set memorija predstavlja najnoviju generaciju memorija koje su predstavljene na CeBit-tu 10. marta. Reč je novoj seriji memorija sa oznakom „LoVo“, što predstavlja skaćenicu od „Low Voltage“. Ova serija memorija je u startu dostupna u rasponu od 1333 do 1866 MHz, i to sa radnim naponima od 1.25 do 1.35 V u zavisnosti od modela. U pitanju su ubedljivo najniži radni naponi za brze DDR3 module, a trenutno jedino Kingston u ponudi ima memorije sa ovom specifikacijom. Mi smo na testu imali 1600 MHz CAS9 9-9-27 varijantu, sa radnim naponom od 1.35 V. Međutim, ova memorije poseduje dva XMS profila, pa se po potrebni može aktivirati i drugi koji će spustiti radni takt na 1333 MHz, ali i smanjiti radni napon na 1.25 V. Za sve one kojima je minimalna potrošnja energije i što manje zagrevanje stavka broj jedan, Kingston sa „LoVo“ serijom modula trenutno nudi najbolje rešenje.

Za one druge korisnike, kojima su performanse prioritet broj jedan, Kingston u ponudi ima HyperX seriju memorija, a na testu smo imali trenutno najjače module u ponudi. Dakle, takt od 2133 MHz i to sa CAS8 8-8-20 tajminzima, što ove module stavlja direktno u borbu za sam vrh zajedno sa GeIL 2200 MHz setom.

Mushkin

Ova američka kompanija je u poslednje vreme sve više zastupljena na domaćem tržištu, pa se tako Mushkin memorije sve više mogu videti po rafovima prodavnica računarske opreme. Naravno, reč je o čuvenoj kompaniji koja slavu stekla upravo sa high-end memorijskim modulima, ali se takođe bavi i proizvodnom ostalih računarskih proizvoda kao što su napajanja i sve vrste memorijskih uređaja. Proširenje proizvodnog programa logično je uticalo na to da se mora ići sa low-end memorijama u „single“ pakovanju. Dakle, ovi 1333 MHz CAS9 9-9-24 moduli se prodaji na komad i nisu deo nikakvog „dual“ ili „triple“ kompleta, pa je korisniku ostavljena sloboda izbora količine i finalnog kapaciteta memorija u svom računaru. Povoljna cena je, bar na prvi pogled, udarna karakteristika ovih modula i namenjena je kupcima koji ne želje previše da razmišljaju i žele samo običnu memoriju.
 

„RedLine Frostbyte“ serija predstavlja višu klasu modula koju Mushkin svrstava u svoju „performace“ kategoriju. Ovi moduli poseduju hladnjake i na raspolaganju su sa mnogo većim radnim taktovima od bazičnih modela. Ipak, pored „RedLine Frostbyte“ serije u tu je i dodatak „Black“, što bi trebalo da predstavlja najnoviju seriju modela sa dodatno boljim karakteristikama. Upravo zato samo na test uzeli oba kompleta, koji za čudo, imaju istu specifikaciju. Dakle, 1600 MHz na 1.65 V, ali sa veoma agresivnim CAS6 8-6-24 tajminzima. Ipak, u testiranju nisu uspeli da pronađemo nikakvu realnu razliku između ova dva kompleta modula, tako da za oba i dalje ostaje udarna karakteristika dosta visokog radnog takta sa veoma „zategnutim“ tajmnizima.

Mushkin „Stilleto Black“ serija modula takođe postoji u velikom rasponu brzina, što generalno dodatno doprinosi konfuznosti u celu Mushkin ponudu. Jednostavno je previše modela i oznaka koji mogu samo da zbune potencijalnog kupca. „Stilleto Black“ komplet koji smo imali na testu pripada najvišoj kategoriji, što podrazumeva brzinu od 2000 MHz. Ipak, tajmnizi su još malo opušteniji od standardnih i fabrički su podešeni na CAS 9 11-9-27 vrednosti. Logično, napon je na 1.65 V.

Ipak, udarnu seriju memorija predstavlja „Daredevil Blackline“, a model koji smo imali na testu je takođe najjači koji Mushkin trenutno ima u svojoj ponudi. Dakle, brzina od minimum 2000 MHz se podrazumeva, ali ono što čini ovaj „Daredevil Blackline“ komplet dodatno interesantnim su veoma agresivni tajmnizi. CAS 7 10-8-27 zvuči veoma ozbiljno, naročito kada je u pitanju brzina od 2000 MHz. Ove karakteristike automatski postavljaju upravo “neustrašivi” komplet memorija u borbu za sam vrh kada su u pitanju maksimalne performanse.

Patriot

U određenom momentu, na domaćem tržištu se mogao naći dosta veliki izbor Patriot memorija, ali se taj trend u poslednje vreme promenio. Tako, bar trenutno, na raspolaganju nema više high-end modela, već se ponuda svodi na tri osnovna kompleta iz Patriot Signature serije. Pošto se radi o memorija iz low-end segmenta, oni se ne prodaju „dual“ ili „triple“ komplet, već se i oni prodaju pojedinačno. Karakteristike su standardne, dakle 1333 MHz  i CAS9 9-9-27 tajmnizi, a sam izgled modula ne obećava da se nešto više može izvući iz njih.
 

Druga dva modela imaju iste karakteristike, brzinu od 1600 MHz i CAS9 9-9-27 tajminge, a jedina očigledna razlika između dve vrste modula se odnosi na posedovanje hladnjaka preko memorijskih čipova. Logično, jeftinija varijanta ih nema, a skuplja ima. Naravno, bilo je interesantno videti kakva je razlika između njih kada se krene u overkloking.
 

Sve memorije na testu prikazane uporedo:
 

model

Mushkin Redline Frostbyte Black

Mushkin Stiletto Black

Mushkin Daredevil Blackline

Mushkin Stiletto Blackline

Mushkin

Patriot Signature

Patriot Signature

Corsair Dominator

Corsair XMS3

MHz

1600

2000

2000

1600

1333 CL7

1333

1600

1600

1600

timing

CL6 8 6 24

CL9 11 9 27

CL7 10 8 27

CL7 8 7 24

CL7 7 7 20

CL9 9 9 27

CL9 9 9 27

CL9 9 9 24

CL7 8 7 20

model

Kingston HyperX

Kingston LoVo

Kingston Value

Geil Evo Ultra

Geil Black Dragon

Geil Evo Ultra

Geil Black Dragon

Geil Black Dragon

Geil Black Dragon

MHz

2133

1600

1333

2000

2000

2200

1600

1600

1333

timing

CL8 8 8 20

CL9 9 9 27

CL9 9 9 27

CL 9 9 9 28

CL 9 9 9 28

CL9 10 9 28

CL8 8 8 28

CL9 9 9 28

CL9 9 9 24

Kako smo testirali i test sistem

Na  domaćem tržištu već ima dosta različitih (kitova) DDR3 modula sa nominalnim naponom od 1.65 V i to u rasponu taktova od 1066 pa do 2200 MHz. Razumljivo, razlika u ceni između modula se dva strane brzinske barikade je velika, ali za prosečnog korisnika ostaje pitanje koliko se ta velika novčana razlika preslikava kroz finalne performanse računara. Kao što smo već rekli, overkloking ne zavisi više toliko od memorije, pa je sve pitanje čistih performansi. U prvoj tabeli možete videti uporedne rezultate dobijene sa Core i7 870 procesorom na 1066, 1333, 1600, 1800 i 2000 MHz, pa ovde možete veoma dobro videti koliko radni takt memorije utiče na finalne peformanse. Sami testovi koje smo odabrali spadaju u red onih malo osetljivijih na brzinu memorije, pa je ovde razlika nešto veća nego što je u klasičnom realnom radu, ali nam je to jednostavno bilo potrebno kako bi se bolje videla razlika između modula. Ovde treba napomenuti da se taktove preko 1600 MHz mora ići na overklok procesora, jer adekvatan memorijski množilac ne postoji na aktuelnim matičnim pločama. Ujedno, jedna od glavnih svrha „XMP“ profila je da njegovim odabirom se BCLK i množilac parametri automatski podese na nivou koji će na kraju dati radni takt procesora koji je najbliži fabričkom. No, i pored toga će procesor biti u određenoj meri overklokovan, pa tako da i to treba imati u vidu prilikom tumačenja rezultata.

Druga bitna stavka kod karakteristika memorije su tajminzi, i uvek je ovde važilo pravilo „što niži tajmnizi, to su performanse veće“. Naravno, i sa DDR3 memorijama ovo pravilo i dalje važi, ali definitivno možemo primetiti da su razlike nešto manje nego što je to bio slučaj sa DDR i DDR2 memorijama. Tako je razlika između CAS9 i CAS6 tajminga mnogo manje spektakularna, nego što je to razlika između memorije, na primer, 1333 i 2000 MHz. Tako ovde stoji činjenica da DDR3 memorije mnogo bolje „reaguju“ na povećanje radnog takta, nego na zatezanje tajminga. U stvari, upravo je ovo bila i jedna od ideja za DDR3 standard, a to je povećanje radnog takta uz osetno sporije tajminge u odnosu na DDR2 memoriju. Tako je u ovoj DDR3 situaciji bolje fokusirati se na brzinu, nego na neke oštro zategnute tajminge. Pošto smo prešli preko svih osnovnih detalja, da pogledamo koje smo sve module imali na testu. Ukupno ih je bilo 19, što u datom momentu predstavlja gro DDR3 ponude na domaćem tržištu, bar kada su u pitanju kvalitetnije memorije čuvenih proizvođača.
 

Matične ploče

Asus P6T6 WS

Procesor i
kuler

Intel Core i7 980 Extreme Edition
Cooler Master TX3

Memorija

DDR3

Grafička karta

AMD Radeon HD4890

Hard disk

500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2

Opički uređaj

DVD-RW Pioneer 215D SATA

Napajanje i test bench

CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster

Monitor

Samsung SyncMaster 2443BW

Standardni rezultati

SiSoft Sandra 2008 Pro
 

Everest memory benchmark test
 

Cinebench R11.5 & x264 720p video transcoding test
 

WinRAR i Nuclearus benchmark
 

Igrački testovi

Brzina vs. tajming

Sada sve postaje još zanimljivije, jer sada prikazujemo kolike su zapravo razlike u performansama kada sistemska memorija radi na različitim frekvencijama, uz jednake tajminge. Ruku na srce, kada je radila na 1800 i 2000 MHz, i sama brzina CPU-a je bila nešto viša…

SiSoft Sandra 2008 Pro
 

Everest memory benchmark test i test latencije
 

Cinebench R11.5 & x264 720p video transcoding test
 

WinRAR i Nuclearus benchmark
 

Igrački testovi
 

Tajming vs. brzina

Naravno, pogledaćemo i kakva je situacija kada RAM memorija radi na istim frekvencijama, uz različite tajminge. Ovoga puta, sama brzina CPU-a je uvek identična…

SiSoft Sandra 2008 Pro
 

Everest memory benchmark test i test latencije
 

Cinebench R11.5 & x264 720p video transcoding test
 

WinRAR i Nuclearus benchmark
 

Igrački testovi
 

Komentar o performansama

Kada pogledate i proučite tabelu sa rezultatima, jasno vam je da ono što vidite nije daleko od očekivanog. Memorije na istim radnim taktovima ostvaruju gotovo identične peformanse, a eventualne razlike u tajmizima prave minimalnu razliku. Kako upravo bolji tajmnizi prave i razliku u ceni, jasno da će ovi parametri najviše uticati u odluci kupca da odabere jedan komplet modula naspram drugog. Očekivano, GeIL moduli na 2200 MHz ostvaruju u proseku najbolje performanse, ali nikako iz vida ne treba ispustiti Kingston HyperX 2133 koji zahvaljujući agresivnijim tajmnizima uspeva u nekim testovima da bude i brži od GeIL Ultra 2200 modula. Kada su u pitanju memorije koje rade na taktu većem od 1600 MHz, treba imati u vidu da tada i procesor radi na većem radnom taktu od nominalnog, što dodatno doprinosi da rezultati u testovima budu jači. Tako kod GeIL Ultra 2200 modula procesor radi nešto većem taktu od Kingston HyperX 2133. Na žalost, to je stvar koje je neizbežna, jer je nemoguće podesiti da radni takt bude identičan za oba modula, a da oba kompleta memorija rade na svom radnom taktu.

Overclocking

Ono što je u celoj priči mnogo zanimljivije za krajnjeg korisnika je overkloking, odnosno koliko brzine može da se izvuče preko one koje je deklarisana. Pri overkloking testu, trudili smo se da smo u slučaju kada memoriji „malo fali“ za stabilan rad ne određenom taktu probamo sa naponom od nešto malo preko 1.65 V. Sve ostalo je bilo na 1.65 V granici, uz maksimalni napon memorijskog kontrolera od 1.3 V. Pogledajmo tabelu, prvo sa fabričkim vrednostima, a onda i maksimalnim postignutim vrednostima za svaki od modula tj. kit-ova.
 

Pošto smo već rekli da je kod DDR3 memorija mnogo bitniji takt od tajminga, prilikom overklok testa smo tajming postavljali na CAS9 vrednosti i tako ispitivali maksimalno stabilan radni takt. Naravno, sasvim je logično očekivati da najbrži modeli na testu imaju najmanju marginu za overkloking. Jednostavno, te memorije su već fabrički „nategnute“ do litima svojih mogućnosti, tako da tu ima veoma malo, ili nema uopšte prostora za overkloking. Tako GeIL Ultra 2200 jednostavno ne može preko svoje deklarisane brzine, i već na 2250 ovi moduli odbijaju poslušnost. Isto važi i za GeIL BlackDragon 2000 MHz, dok se iz GeIL Ultra 2000 MHz modula može izvući radni takt od 2100 MHz, što smatramo sasvim dobrim overklokom. Kingston HyperX 2133 može da ide na 2200 MHz, što je takođe dobar rezultat. Ipak, nabolji overkloking u klasi „2000“ ostvaruju Mushkin „Daredevil Black“ 2000 moduli koji uspevaju ostvare stabilan rad na čak 2200 MHz. Istina, radni napon je morao da ide malo preko granice, do 1.68 V, ali to ipak za ovaj overklok nije mnogo strašno.

Kada su u pitanju memorije koje su fabrički deklarisane na 1600 MHz, zabeležili smo veoma uspešne rezultate. Jedino se za GeIL BlackDragon 1600 (triple channel komplet) može reći da je podbacio, jer je uspeo da stabilno radi samo na 1680 MHz, a sve preko toga je jednostavno bilo nestabilno. Sa druge strane, par GeIL BlackDragon 1600 CAS8 modula se pokazao odlično, pa je smo uspeli da postignemo stabilan rad na čak 2000 MHz. Pored ovih, jedino je Mushkin Stiletto 1600 CAS7 uspeo da ostvari overklok od 2000 MHz u kategoriji „1600“ modula. Mushkin RedLine Frostbyte  je bio veoma blizu, sa maksimalnim takom od 1920 MHz, a čak ni ovde nismo uspeli da vidimo razliku između standardne i „black“ varijante. Kingston LoVo 1600 moduli se tek nešto malo slabije pokazali sa maksimalnim overkloking taktom od 1866 MHz, normalno na naponu od 1.65 V čime ispada iz „LoVo“ ideje, ali je to tako kada je u pitanju overkloking. Oba Corsair 1600 kompleta su se potpuno isto pokazala na overkloking testu sa stabilnim radnom na 1800 MHz, što je korektan rezultat, ali smo ipak očekivali malo više od Corsair memorija.

Patriot 1600, kao jedan od jeftinijih modula se pokazao sasvim korektno sa istih 1800 MHz, ali uz nešto veći napon od 1.65 V, dakle bilo je potrebno 1.68 V za stabilan rad na ovom radnom taktu. Na kraju, dolazimo do „1333“ kategorije u kojoj je takođe bilo zanimljivo. Ovde je bilo čudno videti da Patriot 1333 moduli u varijanti bez hladnjaka uspevaju da rade na 1700 MHz, dok verzija sa hladnjakom radi tek na 1560 MHz. Moguće da se primerak modula tako „potrefio“, ali je ipak moguće i da ti hladnjaci ne rade posao baš kako bi trebalo. Nešto bolje su radili GeIL BlackDragon 1333 moduli koji su uspeli da dostignu takt od 1700 MHz i da na njemu rade na standardnom 1.65 V naponu. Kingston ValueRAM 1333 je takođe bio blizu sa 1680 MHz, ali se na kraju ipak najbolje pokazao klasičan Mushkin 1333 modul. Sa naponom od 1.66 V ovi moduli rade na 1800 MHz, što je odličan rezultat, naročito kada imamo u vidu da su u pitanju 1333 moduli, kao i da se radi o memorijama koji spadaju u red povoljnijih.

Zaključak

Pitanje izbora memorija direktno zavisi od količine novca koju želite da potrošite na komponentu čija brzina u globalu sa veoma malim procentom utiče na performanse celog računara. Mnogo bitnija stvar je količina memorije, dakle što više to bolje i to ćemo uvek preporučiti pre nego da “jurite” samo brzinu, odnosno radni takt. Da li će to biti 1600 MHz ili 1800 MHz i nije toliko bitno, bar ne ako se ne takmičite, a to dobro ilustruju sami rezultati testova. Isto važi i kada su tajminzi u pitanju, pa se sa modernim DDR3 modulima ne vredi previše optrećivati činjenicom da li je memorija CAS8 ili CAS9. Naravno, oni koji žele apsolutno maksimalne performanse imaju na raspolaganju GeIL Ultra 2200 kao ubedljivo najbrže rešenje, koja košta oko 130 eura za dva modula kapaciteta 2 GB. Cena jeste paprena, ali ukoliko želite najbolje, to je upravo onoliko koliko sada za njih morate platiti. U opticaju su još i Mushkin Daredevil 2000, i naročito Kingston HyperX 2133, ali trenutno ih još nema u svim prodavnicama. Ukoliko malo realnije gledate na stvari, memorije na 1600 MHz trenutno predstavljaju optimalno rešenje.
 

Benchmark Best Buy – Mushkin DDR3 1333

Ovo posebno važi ukoliko izaberete neki od onih koji lako uz overklok dostižu veći radni takt, kao što je Mushkin Stiletto 1600 CAS7, GeIL BlackDragon 1600 CAS8 ili Kingston LoVo 1600. Cena prva dva modula je oko 110 eura, dok Kingston LoVo modela još nema u prodaji, ali se uskoro očekuju na rafovima domaćih radnji. Na kraju, u entry kategoriji ima dosta izbora i iz većine modula ćete moći da izvučete bar 1600 MHz, što je opet sasvim solidno za memoriju koju ste platili oko 80 evra za dva modula kapaciteta 2 GB. Za preporuku su Mushkin Essentials 1333, Patriot Siganture 1333, Kingston ValuRAM 1333 i GeIL BlackDragon 1333, s tim da su Kingston i GeIL nešto skuplji, pa se tako kao Best Buy opcija nameću Mushkin i Patriot varijante.
 

Benchmark Editor's Choice – Kingston HyperX 2133

Na kraju ćemo vas i podsetiti da vodite računa i da prilikom kupovine memorija i obratite pažnju na deklarisane tajminge i radni napon na samim modulima. Na tržištu se nalazi još dosta modela koji su predviđeni za rad sa većim radnim naponom od 1.65 V, pa je poželjno te module izbeći. Ovo se posebno odnosi na skupe high-end module koji svoj visoki radni takt ostvaruju uz pomoć većeg napona, a za korisnika to može da znači da neće moći da koristi memoriju na deklarisanoj brzini, ili pak dovodi u rizik sam procesor. AMD procesori trpe nešto više napona, ali i tada nije preporučljivo da ide mnogo preko 1.7 V. Izbor ćete, kao i uvek, napraviti vi, prema potrebama, željama, mogućnostima…
 

Recommended – GeIL BlackDragon 1600 CL8

Kingston memorije na test ustupio Kingston.
Corsair, Mushkin i Patriot memorije na test ustupio Alti Computers.
Geil memorije na test ustupio Direct Link