Benchmark Redakcija
Filip M ajkić
Uporedni test eksternih desktop diskova Q2, 2010.
Definitivno, vreme USB 3.0 diskova dolazi, iako aktuelne analize stoje na stanovištu da je neophodna što hitnija integracija standarda i same čipsetove, umesto što se koriste eksterni kontroleri. No, o tome odlučuju Intel i AMD, odnosno nadležni za njihovu poslovnu i razvojnu strategiju. Sasvim je sigurno da će USB 2.0 standard i dalje biti među nama, te da će trebati da protekne neko vreme da bi USB 3.0 postao mainstream. Ponovićemo hipotetičku situaciju i pitanje koje smo izrekli još u našem testu eksternih mobilnih diskova. Iako dok nagađate šta bi “imalo smisla kupiti” svakako razmišljate o tome da li ima smisla kupovati dva, tri ili četiri puta sporije eksterne diskove sa USB 2.0 standardom (u odnosu na brzine koje bi trebao da donese USB 3.0 kada govorimo o eksternim diskovima), pitamo se – da li ćete tako zaista misliti i kada bude došlo vreme da otvorite svoj novčanik?
Konkretno, da li ćete zaista želeti, primera radi, da za eksterni disk koji ćete ne tako često koristiti dajete 12 hiljada umesto 8 hiljada dinara samo zbog bržeg interfejsa, uz identičan kapacitet? Ili ćete se, pak, opredeliti da svejedno potrošite 12 hiljada na disk sa starijim interfejsom, jer vam nudi duplo veći kapacitet od modela sa novim interfejsom, a koštaju isto? Drugim rečima, da li vam treba brži transfer, ili ćete, pak, više ceniti primetno veći kapacitet? Brzina je brzina, ali 250-500-1000 GB prostora su takođe značajni, zar ne? Sami ćete sebi dati odgovor na to pitanje kada bude došao trenutak. No, poenta našeg izlaganja je – vreme USB 2.0 diskova još uvek nije prošlo, a proći će onda kada se ponude cenovno praktično izjednače, a noviteti u potpunosti istisnu stariji standard. Ukoliko imate potrebu za eksternim mestom za skladištenje, želite da proširite kapacitet jer vam nije dovoljan hard disk vašeg računara, imate potrebu za povremenim ili čak češćim prenosnim diskom, želite da lako i brzo proširite dostupan kapacitet, nemate previše vremena za čekanje. Tu smo mi da vam pomognemo, kao i uvek.
Kako smo i šta testirali
Kao što smo već rekli, opredelili smo se da za početak prikažemo klasične eksterne drajvove od 3,5 inča, koji se napajaju preko strujnog adaptera, a sa računarima komuniciraju preko USB kabla ili eSATA kabla, pa čak i preko mreže. Prikazivanje smo osmislili tako što ćemo vam pokazivati šta brendovi nude, te smo tako i izdelili prikaz. Dešavalo nam se da od jednog brenda imamo samo jednu stvar za prikaz, a od nekih i po četiri-pet diskova, sa rudimentarnim razlikama između njih, tako da smo procenili da nema smisla veštački razvlačiti i produžavati priču, ponavljajući je od modela do modela. Ubeđeni smo da ćemo itekako adekvatno predstaviti reprezentativnu ponudu na ovaj način. Verovatno ćete primetiti da nekih brendova na koje ste možda navikli neće biti – nema ih! Nemaju ništa iole novo u ponudi, ili su jednostavno nestali sa našeg tržišta (a one prve čeka ovo drugo). Sveopšta kriza je nagrizla sve tržišne segmente, pa i ovaj. Sa druge strane, neka velika i značajna imena IT industrije, ili pak tržišta hard diskova, su ušla u ovu priču, te će njihovo prisustvo doneti preko potrebno osveženje u ovom tržišnom segmentu. Ko ne napreduje, ne može da ne nazaduje.
Za potrebe testiranja smo koristili HD Tune Pro softversku alatku, koja je vrlo solidan pokazatelj performansi. Uz njega smo koristili i HD Tach, koji je manje-više sličan alat. No, treba imati u vidu dve stvari. Prva je da se u realnosti transferi kreću između 27-8 i 34-5 MB/s, što je veoma dobar rezultat, u nivou maksimuma koji je realno moguće očekivati od USB 2.0 konekcije – kada smo drajvove povezivali preko USB 2.0 interfejsa. Druga stvar koje treba biti svestan je da smo usled tog ograničenja kod svih testiranih diskova testirali isključivo najbrži režim rada, što će reći da smo uvek testirali preko eSATA (ili USB 3.0) kad god je to bilo moguće. Prosto, nema potrebe da testiramo i prikazujemo rezultate koji se ostvaruju preko USB konekcije kod diskova koji jednostavno imaju potencijala za brže rezultate, zašto ih ograničavati? Sa druge strane, svi znamo da su brzine preko USB-a tu negde na pomenutih 30-32 MB/s i da tu nema prevelike razlike, te nema potrebe da one drajvovima koji nude još nešto osim USB-a testiramo i USB konekciju.Ranije je to možda i imalo smisla, uz poneki zuzetak gde bi pojedini proizvođači sa ciljem uštede ugrađivali kontrolere slabijeg kvaliteta. No, danas je ta stavka prilično standardizovana što se samih proizvođača drajvova tiče, tako da u tom pogledu ne treba previše brinuti da ćete naleteti na problematičan model. Pređimo, najzad, na ono što svi čekamo…
Prestigio
Brend Prestigio nije toliko poznat na našem tržištu kao neki drugi brendovi najvećih proizvođača, ali itekako ima šta da ponudi našem kupcu. Pored simpatično dizajniranih drajvova, vredi spomenuti i ekstravagantne modele, ne samo po izgledu već i po opcijama i mogućnostima koje donose. U ponudi kompanije se nalazi veliki broj raznovrsnih diskova, sa raznim interfejsima. Nakon što smo prilikom testieranja mobilnih diskova isprobali 2,5-inčni model sa eSATA interfejsom, koji je prava retkost, ništa manje nismo očekivali ni od “veće braće”. Nismo ostali razočarani.
Prestigio Data Racer III u samom startu luksuznim i raskošno dizajniranim pakovanjem, sa sve ručkicom za nošenje, daje na znanje o kakvom se disku radi. A radi se o disku koji nudi veoma puno i koji svakako nema konkurenciju kada govorimo o ekstravagantnosti dizajna. Istina, ovo će mu donekle i ograničiti potencijalnu publiku, jer se neće svakome dopasti “napadnost” koja krasi ovo rešenje, ali šta je tu je. Dizajn je inspirisan trkačkim kolima i motorima. Sam disk je predviđen da radi isključivo tako da je postavljen uspravno i ne može se “položiti”. Zakrivljene linije i nesimetrične površine su nešto što svakako upada u oči, kao i jarko “crvenilo” samog diska. Jednostavno, ovaj disk će vam se ili izuzetno dopasti, ili se nikako neće uklapati u vašu koncepciju stola, sobe, računara. Tako reći, nema sredine. Crvena boja, crno postolje i ivice, kao i veliki indikator napred, koji svetli plavom bojom kada se disk koristi – eto zaštitnih znakova ovog diska. U paketu zatičemo strujni adapter, kao i USB i eSATA kablove.
Disk koristi eSATA i USB 2.0 interfejs. U svakom slučaju, mora se povezati na strujni adapter, jer se na USB 2.0 port ne može isporučiti dovoljno struje za velike diskove. U praksi, disk od 7200 rpm koji se ugrađuje u Data Racer III je u stanju da pruži izvanredne rezultate, te preko eSATA porta dobijamo zaista odlične cifre kada govorimo o transferu. Nažalost, postoji i druga strana cele priče. Iako smo se u prvi mah obradovali prisustvu aktivnog hlađenja (kuler ugrađen po sredini drajva), ono je, po našem mišljenju, suviše bučno, i ne postoji nikakav mehanizam redukovanja buke ili potrošnje (na primer, da se drajv sam spusti u low power mod nakon određenog vremena i slično). U praksi, Data Racer III je agresivno dizajniran, brz i – relativno bučan eksterni disk. Na disku se ne nalazi nikakav softver za bekapovanje ili dodatnu zaštitu podataka. Spomenimo još da se u ovom rešenju koristi disk kompanije Seagate.
Hitachi
Kompanija Hitachi je jedan od velikih proizvođača hard diskova, ali do pre izvesnog vremena nije bila preterano prisutna na našem tržištu. U suštini, nije bila preterano prisutna nigde kada govorimo o eksternim diskovima, fokusirajući se na neke druge oblasti rada. Ipak, vremena se menjaju, i danas se svaki brend, koji drži do sebe na polju hard diskova uopšte, trudi da uvrsti eksterne diskove u svoju ponudu.
Hitachi SimpleDrive III je baš to – jednostavan drajv, koji vam nudi ogroman kapacitet, bez previše eksperimentisanja i “lutanja” u raznorazne kategorije. Dolazi u podjednako jednostavnom i nenametljivom pakovanju, unutar koga su smešteni strujni adapter i USB kablo (koji je mini USB – USB tipa). Drajv ima ugrađeno postolje koje se ne može ukloniti i u kome su smešteni konektori. Uglast, siv (sem baze i vrha, koji su crni), ne izaziva neko oduševljenje, niti posebno razočarenje. Jednostavno, radi se o drajvu koji radi ono za šta je namenjen. U njemu se nalazi hard disk koji je izradila upravo kompanija Hitachi, što i nije iznenađenje.
Kao indikator rada služe dve dugačke linije plave boje u bazi, sa svake strane diska. Nažalost, SimpleDrive III nema nikakav prekidač za paljenje ili gašenje drajva, već je predviđen tako da bude “stalno uključen”. Ima mehanizam za prelazak u low power režim nakon desetak minuta neaktivnosti, a gasi se prostim čupanjem kablova. Nema aktivno hlađenje. Na disku se nalaze aplikacije koje služe kao svojevrstan tutorijal početnicima (kako priključiti, isključiti disk, kako formatirati disk…), ali nema nikakvog softvera za zaštitu podataka ili automatizaciju bekapovanja. Disk se ponaša kao i svako USB disk, pa su mu takve i vrednosti transfera – tridesetak i nešto megabajta u sekundi.
Freecom
Od strane kompanije Freecom smo dobili Hard Drive XS, kojim se kompanija diči kao “jednim od najkompaktnijih eksternih 3,5-inčnih diskova”, ali ovaj disk svakako privlači pažnju i po nekim drugim kriterijumima. Na stranu dimenzije, dizajn je ono što Freecom Hard Drive XS definitivno izdvaja iz ponude. Mi smo na testu imali model od 500 GB, koji ne nosi sa sobom baš najbolji odnos cene po gigabajtu prostora, ali je to manje bitno. U principu, dostupni su kapaciteti do 2 TB kod lokalnog zastupnika. Disk je potpuno crn, sa gumirano-silikonskom oblogom koja čini da disk bude totalno drugačiji “na dodir”, ali i da izgleda zaista fantastično! Nažalost, ne može se koristiti bez strujnog adaptera čije prisustvo zahteva, tako da nije baš u potpunosti “prenosan”, tj. ne možete ga tek tako koristiti kao mobilni disk, na koga svakako liči. Stranice su zaobljene, tako da se može koristiti isključivo kao položen, tj. ne može se postaviti uspravno.
Koristi se USB 2.0 konekcija za komunikaciju sa računarom, a mi bismo voleli da Freecom isporučuje nešto duže kablove uz svoje eksterne hard diskove, ne samo u slučaju Hard Drive XS rešenja, nego i generalno. Kada se uređaj uključi, tek tada postajete svesni koliko njegova obloga znači. Ne osetivši praktično nikakvu vibraciju niti čuvši karakterističan zvuk prilikom aktiviranja, pomislili smo da se naprava nije ni aktivirala. Da nije bilo uključenog autorun-a koji je iskočio na ekranu, nastavili bismo sa isključivanjem-uključivanjem, probajući susedni port, što smo već krenuli da učinimo. Kultura rada je fenomenalna! Buku nećete osetiti, niti ikakve vibracije u radu. Što se tih stvari tiče, Hard Drive XS je pravi šampion! Na disku se isporučuju brošure i reklamni materijali koji korisnika upoznaju sa ponudom kompanije Freecom, kao i bezbednosni softver, koji je trial tipa i koji će raditi 90 dana. Što se transfera tiče, prisutno je ograničenje istog usled USB 2.0 interfejsa na nešto iznad trideset megabajta u sekundi.
Osim ovog modela, u ponudi kompanije Freecom je i veoma sličan Network Drive XS model. Verovatno već svi pogađate u čemu je razlika. U odnosu na Hard Drive XS, model Network Drive XS raspolaže LAN konektorom, koji mu omogućava da se koristi u mreži poput NAS rešenja, za arhiviranje podataka, strimovanje media fajlova i slično. U svemu ostalom je identičan kao i Hard Drive XS, izuzev dimenzija, koje su nešto veće nego kod Hard Drive XS modela, što je i razumljivo, s'obzirom na neophodnost implementacije LAN interfejsa. O njemu, kao i o nekim drugim mrežnim diskovima, ćete više čitati u nekom od narednih prikaza, čiji će predmet biti upravo NAS drajvovi i rešenja za arhiviranje podataka u mreži.
Samsung
I južnokorejski gigant ima svoje predstavnike na našem prikazu. Iz kompanije Samsung nam stižu dva Station diska, što je zajednička odrednica za 3,5-inčne eksterne diskove. Za početak tu je Samsung G3 Station, koji svojim izgledom i dizajnom neodoljivo podseća na starije My Book diskove kompanije Western Digital. Radi se o još jednom USB 2.0 disku, koji stiže u klasičnom pakovanju, sa strujnim adapterom i USB kablom. Njegovim izgledom dominira motiv “saća”, pošto nam detalji upravo deluju kao unutrašnjost košnice, tim pre što postoji određena doza 3D efekta. Disk se može držati postrance ili položen. Na prednjoj strani se nalazi indikator rada bele boje.
Ponovo su performanse diska ograničene prisustvom USB 2.0 interfejsa. Nema prekidača za gašenje, već G3 Station spada u diskove za koje je predviđeno da uvek budu uključeni. Naravno, ukoliko ga ne koristite, aktiviraće se low power režim. Hlađenje je pasivno, a kultura rada vrlo dobra, zahvaljujući obilnim “oblogama” u kojima je disk smešten. Na samom disku se nalaze korisničko uputstvo, kao i dve zanimljive aplikacije – Samsung Auto Backup i Samsung SecretZone. Dok je funkcija prvog softvera jasna iz njegovog imena, pojasnićemo da pomoću drugog softvera možete kreirati posebnu zonu na disku koja će biti zaštićena šifrom i gde će pristup podacima biti ograničen samo onima koji znaju šifru. Možete da izdelite disk na deo koji nije zaštićen i svima je dostupan i na deo koji je zaštićen; ili pak ga celog zaštititi, ukoliko tako želite. Ovaj hard disk je dostupan u više verzija kada govorimo o kapacitetu.
Samsung Story Station je još jedan interesantan 3,5-inčni disk, kod koga je, u odnosu na prethodnika, puno pažnje posvećeno dizajnu. Kućište diska je izrađeno od brušenog aluminijuma, a diskom dominira braon boja. Napred se nalazi analogni obrtni taster za paljenje, odnosno gašenje diska, dok su konektori smešteni pozadi. Nažalost, iako se u Story Station seriji diskova nalaze i modeli sa eSATA konektorima, takav model nije bio prisutan kod nas na testu, već smo morali da se zadovoljimo “običnim” USB 2.0 modelom diska, kapaciteta 2 TB. Sa njegovih 32-33 MB/s upisom će vam trebati poprilično vremena da ga napunite, no za povremeni bekap nema nikakvih prepreka. Za Story Station važi sve ono što smo za G3 Station rekli u pogledu softvera, odnosno aplikacija koje dolaze sa njim.
Ukupno gledano, Samsung je na našem testu pokazao da ima rešenja za korisnike koji žele da zadovolje svoju potrebu za puno prostora, a trebaju im jednostavni uređaji i ne pate od potrebe za bržim interfejsima. Ukoliko ste zainteresovani za neki od njihovih diskova, imajte na umu da su svi modeli dostupni u raznim kapacitetima, te da brojke koje govore o ceni i ceni po gigabajtu prostora treba uzeti uslovno, jer se mogu drastično promeniti u zavisnosti od željenog kapaciteta, odnosno konkretnog modela.
Western Digital
Treba li uopšte pisati uvod za takvu firmu kao što je WD kada govorimo o eksternim diskovima? WD je gigant IT industrije, drugi po veličini proizvođač hard diskova na svetskom nivou, ali na polju eksternih rešenja je bio jedan od pionira i ušao je u celu priču veoma davno, tako da danas ima razgranatu ponudu u svim domenima. Ko nije čuo za Passport, recimo? WD nudi i jednostavne diskove, i NAS rešenja, i multimedijalne uređaje bazirane na hard diskovima. No, još lepše u celoj priči je što je WD veoma dugo na našem tržištu, tako da su naši čitaoci već imali priliku da se upoznaju sa njihovim rešenjima, a korisnici priliku da koriste njihove proizvode.
WD Elements serija je zamišljena kao low-end u WD ponudi eksternih modela, zasnovana na diskovima ranije generacije u novom, plastičnom kućištu. Za potrebe testiranja smo dobili jedan takav disk, kapaciteta 1 TB. Kako je fokus na što većoj pristupačnosti, nimalo ne iznenađuje što disk dolazi bez ikakvih ambicija ka luksuziranjima po bilo kom pitanju. Uz disk ne dolaze nikakve aplikacije, u pakovanju nema ničega osim drajva i kablića, a na eventualno postolje možete da zaboravite (disk se svejedno može držati i u horizontalnom i u vertikalnom položaju). Kućište je od krute plastike, sa glossy lajsnama, uniformno crne boje. Kako raspolaže samo USB 2.0 interfejsom, već nagađate kako se ponaša u radu, zar ne? Nama ostaje da uočimo da drajv i nije baš najtiši u radu (kruta plastika ne pomaže previše izolaciji), odnosno da primetimo da uređaj postaje mlak nakon dužeg korišćenja. Uz disk ne dolazi nikakav softver bilo kakve namene.
WD My Book Essential je namenjen korisnicima kojima ipak treba nešto više. On već poseduje prepoznatljiv “šmek” My Book serije, koju nekako u potpunosti asociramo sa WD ponudom kada govorimo o eksternim 3,5-inčnim diskovima. Book u oznaci jasno asocira na knjigu, a zašto je tako vidi se veoma jasno iz oblika ovih WD drajvova, koji jednostavno – podsećaju na knjigu. U pakovanju stižu najrudimentarnije stvari, a ponovo se radi o drajvu koji stiže isključivo sa USB 2.0 konekcijom. Na prednjoj strani se nalazi LED indikator bele boje, koji osim što indicira rad diska, ukazuje i na njegovu popunjenost preko ugrađene skale (koliko podeoka svetli belom bojom, toliko je disk popunjen). Pozadi se nalazi taster za gašenje i paljenje diska. Kultura rada je odlična i disk se vraća u low power state u slučaju da se petnaestak minuta ne koristi. Uz disk se isporučuje WD SmartWare softver, koji omogućava bekapovanje i zaštitu podataka. Zanimljivo je da je disk podeljen na dve zone, jednu koja je read-only i na kojoj se nalaze aplikacije sa uputstvima, i drugu (daleko veću, naravno), po kojoj se može slobodno upisivati.
WD My Book Studio i WD My Book Elite su tako reći dve strane jedne medalje. Ovi drajvovi su vrlo slični, a opet prilično različiti. Koncepcijski su okrenuti različitim tržištima. WD My Book Studio je namenjen prevashodno vlasnicima Mac računara. Dizajn mu je takav, “aluminijumski” (iako je kućište i dalje izrađeno od kvalitetne plastike), prilagođen izgledu Mac računara nove generacije. I dalje stiže sa univerzalnim softverskim alatkama o kojima smo govorili, ali uz mali kuriozitet. Naime, na prednjem delu se nalazi mali OLED ekran. Na ovom ekranu se prikazuju informacije o preostalom raspoloživom prostoru, te broju video fajlova koji su smešteni na disku, broju fotografija ili pesama. Na suprotnoj strani se nalazi i taster za isključivanje/uključivanje hard diska. Sa druge strane, My Book Elite je “isti takav”, samo što je crne boje, i usmeren je prevashodno prema korisnicima PC računara. Naravno, sve ovo ne znači da ne možete da kupite i drajv usmenjen “onoj drugoj” računarskoj populaciji, već se samo radi o dizajnerskim zamislima odgovornih u kompaniji Western Digital. Razlika je i u kapacitetu modela koji su nam bili dostupni na testu, ali to nije stavka o kojoj biste trebali previše da razmišljate kao o “razlici”, jer su u prodaji u praksi dostupni modeli raznih kapaciteta. Još jedna razlika je u tome što je My Book Elite ograničen samo na USB 2.0 interfejs, dok My Book Studio podržava i FireWire. Nažalost, mi nismo imali FireWire port, tako da smo testirali diskove isključivo preko USB 2.0 interfejsa.
WD My Book 3.0 je, pogađate, disk sa USB 3.0 interfejsom, odnosno eksterni drajv koji podržava trenutno najbrži komercijalno dostupan interfejs za periferne uređaje PC računara. Istovremeno, verovatno je jedan od najbitnijih povoda da bacite pogled na ovaj prikaz, zar ne? SuperSpeed USB, kako još glasi oznaka za USB 3.0, donosi teoretsko uvećanje protoka od čak 10 puta! U praksi, hard diskovi nisu u stanju da pruže performanse na tom nivou (i interni hard diskovi se zaustavljaju na nekih 140-150 MB/s u najboljem slučaju). Za one koji ne znaju, USB 3.0 je kompatibilan unatrag, te se disk može koristiti i na mašinama koje imaju samo USB 2.0 portove. Međutim, čemu onda ovaj disk?
Uz My Book 3.0 se u pakovanju isporučuje interni kontroler. Radi se o kartici koja se ubacuje u PCI-Express x1 port na matičnim pločama. Ta kartica, na kojoj se nalazi NEC kontroler, omogućava dva USB 3.0 porta i dobija se u pakovanju uz ovaj hard disk. Svesni problema sa dostupnošću matičnih ploča sa USB 3.0 portovima te odbijanjima najvećih kompanija da integrišu ovaj standard u svoje čipsetove (kako bi nastavili da na duže staze uzimaju što više novca od postepenog dodavanja novih mogućnosti u iste), proizvođači hard diskova sa USB 3.0 interfejsom isporučuju iste zajedno sa kontrolerima. U pakovanju se nalazi i breket za low-profile kućište, za slučaj da vam je tako nešto potrebno, pri čemu je montaža krajnje jednostavna.
Pre nego što najzad pređemo na ono što željno iščekujete, da spomenemo da dizajnerski My Book 3.0 veoma podseća na prethodnike, s’tim što je u potpunosti i uniformno – crn (uz malecku diodicu koja je i indikator rada na prednjoj strani). Prema specifikacijama, u disku se nalazi 7200 rpm drajv, sa svih strana orkužen otvorima za hlađenje. Pozadi se i ovde nalazi taster za paljenje/gašenje. Brzina? Razočaravajuća, makar donekle. Iako je ovaj disk višestruko brži od prosečnog USB 2.0 diska, pokazalo se da čak nije brži ni od jedinog modela na testu koji je koristio eSATA interfejs, odnosno koji je za koji MB/s brži. Naravno, USB 3.0 je i dalje u stanju razvoja. Da li je problem u kontroleru, overhead-u, ili jednostavno WD nije stavio brži drajv već se opredelio za neku Caviar Green varijantu, ostaje nam da nagađamo. No, u ovom trenutku, naša apsolutna preporuka je da za iste pare kupite drajv sa eSATA interfejsom, pa čak i većim kapacitetom. Tehnologija neka nastavi da se razvija, kada se bude u potpunosti razvila, lako ćemo je prigrliti.
Rezultati
Rezime
Preko deset eksternih diskova nam je prošlo kroz šake tokom ovog pregleda. Nažalost, moramo da konstatujemo da nam nijedan nije bio po volji u dovoljnoj meri da mu dodelimo najveće priznanje, odnosno Editor’s Choice nagradu. Da nas ne shvatite pogrešno, skoro svi diskovi sa testa rade vrlo korektno, ali ništa u nama ne izaziva uzdah “e, ovaj je pravi!” My Book 3.0 nas je razočarao time što nije najbrži, iako je u principu solidna stvar u pitanju (uz koju dobijate i USB 3.0 kontroler pride, što nije za zanemariti ako nemate USB 3.0 portove na svojoj ploči, čime postajete spremni za naredno doba). Prestigio Data Racer III je najbrži, ali je istovremeno isuviše napadnog dizajna, što i nije toliko problematično koliko buka koju emituje njegov kuler. Nekako, idealno bi bilo da neki od modela koje nude WD, Freecom, Hitachi ili Samsung ima eSATA interfejs. Tada dileme verovatno ne bi ni bilo. Ovo je istovremeno znak da izostanak Editor’s Choice nagrade shvatite vrlo uslovno. Dovoljno bi bilo da npr. nađete My Book Elite u prodaji u verziji sa eSATA konektorom – to bi bilo to! Nažalost, mi moramo da se određujemo isključivo prema modelima dostupnim na testu, a ne prema onome “što se možda može naći sa strane…”
WD Elements 1TB – Benchmark Best Buy Award
Nagrada Best Buy ide po tradiciji za najdostupniji uređaj koji ispunjava minimum upotrebljivosti na dovoljno zadovoljavajućem nivou, a karakteriše ga najbolji indeks pristupačnosti. U konkretnom slučaju, to je cena po gigabajtu prostora. Kao što možete da vidite u tabeli, po tom kriterijumu WD Elements 1 TB je bez premca. Jednostavan drajv, koji ne zaostaje za drugim modelima, i što je najbitnije – izuzetno je povoljan.
Freecom Hard Drive XS – Benchmark Advanced Design Award
Naredna nagrada, za koju ni sami nismo mislili da ćemo je dodeljivati u testu eksternih diskova, jeste Advanced Design priznanje. Ovaj put to priznanje ide za odlični Freecom Hard Drive XS, koji nas je oduševio izgledom, dizajnom, ali i efektom primenjenih rešenja na mirnoću i kulturu rada hard diska. Gumirana obloga em štiti od mehaničkih udara, em je drajv zaista “minimalistički”, em izgleda odlično! Stoga, sasvim zasluženo priznanje za Freecom.
WD My Book 3.0 – Benchmark Highly Recommended Award
Konačno, došli smo do Highly Recommended priznanja, odnosno do zvanične preporuke. Njega bi najverovatnije dobio bilo koji disk sa eSATA interfejsom, koji nije bučan kao Prestigio Data Racer III. Ovako, to priznanje ide za “drugog najbržeg” na ovom prikazu. Iako smo očekivali više od WD My Book 3.0 drajva i njegovog toliko najavljivanog i hvaljenog USB 3.0 interfejsa, ne bi bilo fer ne nagraditi čak ne toliko ni novu tehnologiju kao takvu, koliko prostu činjenicu da je i u ovakvom stanju USB 3.0 višestruko brži od USB 2.0, koji je pak dominirao u ponudi kada se radi o diskovima koje smo imali na testu. Prosto rečeno, WD My Book 3.0 je brz kao i Prestigio Data Racer III, ali nije toliko bučan. Pretpostavljamo da će se dosta toga iskristalisati u narednom periodu, te da ćemo u drugoj polovini godine imati nešto čistiju i jasniju situaciju na tržištu eksternih hard dsikova, uz nadu da će tada smanjivanje efekata krize uticati da naše tržište bude makar malo snabdevenije eksternim diskovima sa bržim interfejsima.
Hitachi, Prestigio i Samsung diskove na test ustupio Asbis.
Freecom diskove na test ustupio DirectLink.
WD diskove na test ustupio KimTec
