Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Krenućemo od MSI modela, pošto smo o njemu već pisali, pa nema potrebe da se previše ponavljamo, a nakon toga ćemo preći i na kasnije pristigli ASUS sa DirectCU II i Gigabyte sa WindForce hlađenjem. Svaka od ovih kartica ima veoma privlačan dizajn i deluje kao odličan izbor. Samo je pitanje kada će se i po kojoj ceni pojaviti na domaćem tržištu, jer samo MSI trenutno možete kupiti, dok druge dva učesnika još uvek nemaju formirane cene i nema ih u slobodnoj prodaji. Ipak, možda i nema potrebe za čekanjem…
MSI N660GTX-Ti Power Edition
MSI je svoju kartu isporučio u veoma zanimljivo dizajniranom pakovanju koje je veoma informativno, zbog objašnjenja gotovo svake od implementiranih tehnologija u ovu grafičku kartu. Sadržaj kutije je skroman i nećete naći mnogo toga, jer podrazumeva samo osnovne dodatke, kao što su dva naponska konvertora za 6pin molex priključak, VGA to DVI adapter, kratko uputstvo bez mnogo informacija i disk sa drajverima. Prvo što se primeti je veliki kuler, sa aluminijumskim oklopom koji kombinuje plavu i crnu boju.
U pitanju je TwinFrozr četvrte generacije, a radi se jednom od boljih rashladnih sistema za grafičke karte. Kao i DirectCU kod ASUS-a, TwinFrozr je sve prisutniji na grafičkim kartama MSI-a u svim segmentima što je odlična vest, jer su performanse ovog hlađenja odlične. Aktivni element TwinFrozr IV kulera čine dva ventilatora prečnika 80 milimetara, a čija su peraja na ivicama polirana, navodno, kako bi se skupljalo manje prašine tokom rada.
Ovo nismo mogli da proverimo u praksi, ali zato moramo primetiti da je MSI nešto definitivno menjao kod samih ventilatora. Naime, nešto su tiši nego kod ranije generacije (GTX 560 Ti Hawk konkretno), pa je pri istom broju obrtaja rad osetno tiši što je lepa vest. Dopada nam se to što su memorijski čipovi i elementi naponske jedinice pasivno hlađeni tankim aluminijumskim profilom. Osim što pomaže u hlađenju karte, ovaj tanki hladnjak ujedno čini i celu kartu čvršćom što je takođe jako bitno, jer se štampana ploča ne krivi, a cela karta deluje uverljivo.
Naponska jedinica karte poseduje takozvane Military Class III komponente, kao što su SFC (Super Ferite Choke) zavojnice, čvrsti elektroliti odnosno kondenzatori i slično. Napajanje prema grafičkom procesoru je izvedeno kroz petostepeno filtriranje napona što je sličnije GTX-u 680 nego referentnom GTX 670 modelu, što govori da je MSI išao logikom predimenzionisanja. Memorijski čipovi su potpisani od strane kompanije Hynix, a sudeći po druga dva modela, Hynix-ovi GDDR5 čipovi su prvi izbor proizvođača grafičkih kartica kada je GTX 660 Ti u pitanju.
Zahvaljujući Richtekovom RT8802A regulatoru napona, softverskim putem je moguće korigovati GPU, MEM i AUX napon, a najbolji način za to je MSI-ev Afterburner koji će prepoznati kartu i dozvoliti vam da putem “offseta” promenite fabričke vrednosti i na taj način povećate overklok potencijal karte. GTX 660 Ti poseduje mogućnost za Tri-Way SLI odnosno ima dva SLI konektora na svojoj gornjoj ivici, a isti slučaj će biti kod svih proizvođača, kao i dva 6pin molexa koji će vam biti potrebni za napajanje. Osim ovih konekcija, treba pomenuti i to da konfiguracija video izlaza nije menjana u odnosu na druge modele. Tu su, kao po pravilu, dva DVI priključka od kojih je jedan single-link (ograničen na 1920×1200), dok je drugi dual-link i neće imati problema sa većim rezolucijama. Osim ova dva, nisu izostavljeni ni HDMI 1.4, kao ni DisplayPort 1.2a u svojim punim dimenzijama što nam se dopada, jer ne zahteva razne konvertore kao “mini” verzije DP-a i HDMI-a.
Na kraju dolazimo i do specifikacija. NVIDIA je za GTX 660 Ti propisala frekvenciju od 915MHz kao nominalnu, dok se uz dinamički overklok uobičajeno “protegne” na oko 980MHz. MSI je, očekivano, povećao nominalnu vrednost za oko 105MHz, odnosno na 1019MHz da budemo precizni. To znači da u “boost” modu karta dostiže oko 1100MHz, kako MSI navodi u okviru svojih specifikacija, ali ćemo proveriti kako se to pokazalo u praksi. U pogledu memorije ništa nije menjano i 1502MHz (efektivno 6GHz) koje je NVIDIA propisala je i ispoštovano.
ASUS GTX 660 Ti DirectCU II TOP
Kompanija ASUS je sasvim očekivano, nade položila u DirectCU II model koji je sada već uobičajen za praktično sve njihove mejnstrim i “high-end” karte. U pakovanju stiže samo osnovna oprema, još skromnija nego u slučaju MSI-a, pa se isporučuje samo disk sa drajverima, VGA to DVI konvertor i jedan naponski adapter. Ipak, karta je ono što nas najviše zanima, a po vađenju iz pakovanja, odmah nam je bilo jasno da će biti veoma slična GTX 670 modelu, međutim ne i bez razlika.
DirectCU II kuler dominira i prepoznatljivog je dizajna u tolikoj meri da i sa velikog rastojanja jasno možete pogoditi ko je proizvođač. Oklop koji je kod snažnijih modela od metala u ovom slučaju je izrađen od plastike, ali su ostali detalji na samom kuleru manje-više isti. Dva ventilatora prečnika 80mm su se pokazala kao jako tiha iako se vrte na pristojno velikom broju obrtaja u automatskom režimu. Ispod je smešten aluminijumski rashladni profil kroz koji se provlaći četiri heatpipe-a poprečnog prečnika osam milimetara.
Heatpipe-ovi su niklovani dok se ispod tankog sloja skriva bakar, a služe da toplotu jednako rasporede celom površinom hladnjaka. Naravno, kako se radi o DirectCU II kuleru, heatpipe-ovi ujedno čine i bazu rashladnog sistema, jer ostvaruju neposredan kontakt sa grafičkim čipom čime se eliminiše dodatni put koji toplota treba da pređe u regularnom scenariju. Kao i obično ASUS radi nešto što nam se ne dopada, a to je ostavljanje memorijskih čipova nehlađenim. Memorijski čipovi su konfigurisani na 192bitnoj magistrali, a potpisao ih je Hynix. Radi se o 2GB GDDR5 memorije kao što je NVIDIA i propisala.
Na svu sreću naponska jedinica ima mali aluminijumski hladnjak što je dobra vest. Kada smo već kod naponske jedinice, ASUS je iskoristio Super Alloy Power elemente što podrazumeva kvalitetne oklopljene zavojnice sa feritnim jezgrom, čvrste kondenzatore, a tu je i DigiVRM+ kontroler napona, a sudeći po izgledu radi se o nekom od CHiL naponskih modulatora. Kao i kod druga dva modela, ASUS je odabrao petofaznu naponsku jedinicu koja je u kombinaciji sa veoma kvalitetnim elementima više nego dovoljna, jer se ista koristi i za GeForce GTX 670.
U pogledu konekcija, bilo da se radi o GeForce GTX 660 Ti ili GTX 670 konfiguracija video izlaza je ista u standardnom scenariju. Isto važi i za ASUS, pa su prisutna dva DVI i po jedan HDMI i DisplayPort. Nisu izostavljena ni dva SLI konekotra, a tu su i odlično rešeni molexi koji su okrenuti za 180 stepeni oko sopstvene ose, tako da je “štipaljka” okrenuta na spoljnu stranu. Ovo je učinjeno zbog brojnih žalbi korisnika, koji su imali problema sa skidanjem naponskih kablova zbog heatpipe-ova koji ne ostavljaju dovoljno prostora.
Kako je u pitanju TOP model, frekvencije su podignute osetno iznad onih koje je NVIDIA propisala kao referentne. Grafički procesor, GK107, radi na taktu od 1059MHz, što bi prilikom dinamičkog overkloka u slučaju “prostora” u TDP envelop-u značilo da može da se uveća do 1137MHz, pa čak i preko. Memorija, kao i kod ostalih učesnika ovog testa nije dobila izmene u odnosu na referentne vrednosti, što znači da radi na 1500MHz, što je efektivno 6GHz.
Gigabyte GTX 660 Ti WindForce 2X
Treći takmičar po redu je došao u minijaturnoj kutiji koja, da nema oznake, bi radije sugerisala da se radi o nekoj karti koja pripada nižem cenovnom rangu. Ipak, unutra se zajedno sa spartanskom opremom zatekao GeForce GTX 660 Ti sa prilično atraktivnim kulerom. Zapravo, vrlo verovatno bi samo na osnovu dizajna prednost dali ovom proizvođaču. Veliki ventilatori obično najavljuju veoma tih rad i niske temperature, a to je ono čemu se svi nadamo kada kupujemo novu grafičku kartu.
Razlog za to je WindForce rashladni sistem koji karakterišu dva velika ventilatora čiji je prečnik 100mm što je osetno više od druga dva proizvođača. Ispod njih se krije jednostavno aluminijumsko rashladno telo koje je manje od onih koji se koriste za druga dva modela. Takođe heatpipe-ovi nisu niklovani već je jasno da se radi o bakru, a ima ih dva i prolaze dužinom čitavog kulera. Ujedno, tek kada uzmete sve tri karte u ruku, shvatićete da je Gigabyte-ov model najlakši. Treba pomenuti i da ovaj tip WindForce 2X hlađenja ima postavljene ventilatore pod određenim uglom koji zajedno sa specifičnim “trouglastim” sistemom montiranja smanjuje vazdušne turbulencije prilikom rada kako bi se efikasnost dodatno povećala.
Ispod kulera krije se prilično mala štampana ploča i ova karta je kraća od druga dva modela. Takođe, ceo PCB je nešto siromašniji u smislu komponenti, iako ih Gigabyte svrstava u svoju Ultra-Durable seriju za koju tvrdi da je od izuzetnog kvaliteta. Ipak, tu je šest zavojnica od kojih nam deluje da su pet rezervisanih za GPU, dok je šesta namenjena memoriji. Naponska jedinica je pomerena na prednju stranu, a kako je kuler podeljen efektivno na tri dela odvojena dela koje heatpipe-ovi čine celinom, može se reći da je jedan deo rezervisan za hlađenje naponske sekcije što je za svaku pohvalu.
Hynix memorijski čipovi su, takođe prekriveni telom kulera i to njegovim centralnim delom, tako da se može reći da samo ASUS nema pasivno hlađenje memorije, već njegova memorija hladi uz pomoć ventilatora što nije jednako efikasno. Ipak, nije sve sjajno, jer su dva memorijska čipa locirana na poleđini PCB-a, pa nisu dodatno hlađeni što je šteta. Kako je PCB karte kratak, Gigabyte-ova karta je jedina koja nije imala potrebe za aluminijumskim dodacima koji bi je činili čvršćom, ali i pored toga nema nikakvog uvijanja štampane ploče, jer je kuler odlično fiksiran.
Već smo pomenuli da su video izlazi i konekcije kod ovih karti iste, a to važi i za Gigabyte-ov model. To znači da ćete na raspolaganju imati proverenu konfiguraciju izlaza, a prisutna su ujedno i dva SLI i 6pin molex konektora. Sve u svemu, nakon vizuelnog pregledanja kartica nismo imali favorita, tako da su definitivno testovi ti koji će nam pokazati ko se najbolje ponaša u radu.
Gigabyte je takođe fabrički overklokovan, a iako je uspeo da prestigne u maloj meri nominalni takt MSI-eve karte, to nije bio slučaj sa ASUS-ovim TOP modelom, tako da se uglavio barem “na papiru” negde u sredinu. Memorija je ostavljena da radi na referentnim vrednostima, dok je GPU ubrzan na 1029MHz, što je rezultovalo “boost” vrednošću od 1111MHz. Naravno, ostaje da vidimo kako se u praksi pokazala svaka od tri testirane karte.
Rezultati – 3DMark, Unigine Heaven 3.0
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
VGA: MSI N660GTX-Ti Power Edition, ASUS GTX 660 Ti DCu II TOP, Gigabyte GTX 660 Ti WindForce 2X
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: ForceWare 305.37
Rezultati – Crysis, Sniper Elite
Rezultati – Metro 2033, AvP, F1, Dirt Showdown
Utisci u radu i zaključak
Kada su temperature i frekvencije rada u pitanju, stvari su se pokazale nešto drugačijim od onoga što smo očekivali sudeći po “suvim” specifikacijama. Ipak, dinamički overklok je dosta toga promenio kada su taktovi u pitanju i očigledno više nije mnogo bitno šta piše, već kako sve radi u praksi. U dijagramima dole možete videti kretanje frekvencije i temperatura za svaki od testiranih modela:
MSI N660GTX-Ti Power Edition
ASUS GTX 660 Ti DirectCU II TOP
Gigabyte GTX 660 Ti WindForce 2X
Kao što možete videti sa slika, MSI vodi u pogledu najniže temperature i ostvaruje je sa najmanjom mukom, barem ako je suditi po ventilatorima koji rade na svega 43 procenta od maksimuma. Sledeći je ASUS, a krajnje neočekivano Gigabyte se smestio na treće mesto, jer zna da ubrza na više od 60 procenata svoje ventilatore, kada postaje bučniji nego što bismo želeli. Takođe, MSI iako specifikovan na najmanju nominalnu frekvenciju, radi na najvišem taktu tokom opterećenja, a rezultat je postizanje za nijansu boljih performansi od druge dve karte. Ipak, nije sve tako sjajno, jer je ASUS-ov model na kraju najtiši, jer MSI koristi ventilatore čija su peraja manja čime proizvode veću buku. Sledeći na redu je overklok…
U ovom aspektu, ASUS je taj koji odnosi pobedu, a razlike nisu preterano velike, pa kada se sve tri karte ubrzaju na svoje maksimalne vrednosti, rezultati se razlikuju u maksimalno 2 procenta što znači da su stvari prilično izjednačene. Memorija je ionako najbitnija u ovom segmentu, jer je glavni uzrok nižih performansi GTX-a 660 Ti u odnosu na GTX 670 upravo memorijski protok koji je zahvaljujući 192bitnoj magistrali efektivno umanjen za 25 procenata pri istoj frekvenciji i jedini način da se to nadoknadi je overklokom memorije.
Za kraj…
Nakon ovog zanimljivog druženja, valja proglasiti neku od kartica kao našeg favorita. Pre svega, želimo reći da su karte veoma izjednačene u svakom aspektu i gde god da se neka izdvaja radi se o pukim nijansama. Gigabyte je pomalo razočarao, jer je kuler puno obećavao, ali očigledno je da su MSI i ASUS imali bolje rešenje. Kako je teško odlučiti se za pobednika, pogotovo kada nema cena za koje bismo mogli da se “uhvatimo”, jer je MSI jedini sa 290 evra prisutan u domaćoj prodaji. U skladu sa tim daćemo dva scenarija za savet.
Prvi je da u slučaju identičnih cena za sve tri karte, prednost dajemo ASUS-ovom modelu zbog nešto boljeg overkloka i činjenice da je apsolutno najtiša karta. Realniji scenario je taj da će ASUS biti najskuplji, jer se radi o TOP modelu, tako da će se cenovna bitka vervatno voditi između MSI i Gigabyte modela gde bismo prednost dali MSI-u zbog mogućnosti koje Power Edition nosi sa sobom. Sve u svemu, “Koju god kartu da izaberete, nećete pogrešiti” je rečenica koja zvuči kliše i izlizano, ali nikada nije bila više primenjiva nego što je to slučaj sada.
Update: Ubrzo nakon završetka teksta, ASUS-ov model je dobio update BIOS-a sa kojim mu je povećan maksimalni “Power Limit”, ali i izvršeno nekoliko unapređenja koja bi trebala da se odnose na maksimalni overklok. Iako smo bili skeptični, činjenica da su domaći overklokeri na Adi pre nekoliko dana ostvarili fantastične rezultate i oborili nekoliko rekorda nas je navela da ponovo izvršimo testiranja nakon što je update-ovan novi BIOS. Rezultati su bili poboljšani zahvaljujući povećanom Power Limit-u zbog čega su novodobijene frekvencije bile bolje. GPU nije išao mnogo više nego ranije, svega 10MHz što se odrazilo i na povećan “Boost” takt.
Sa druge strane, memorija koja je ujedno i najbitniji faktor za ovu kartu zbog smanjene magistrale je dobila novu marginu od gotovo 8GHz! Imajući u vidu činjenicu da smo nakon uporednog testa imali prilike da isprobamo i Gainward modele od kojih nijedan nije prešao ove vrednosti, smatramo da je jedini fer potez sa naše strane da naknadno dodelimo Extreme Overclocker nagradu u svetlu svega navedenog.
