Uporedni test: Grafičke karte od 85 do 140 evra

Krenućemo od Asus GeForce GTX 750 Ti Strix modela koji smo ujedno i poslednji testirali. Reč je o sjajnoj grafičkoj karti sa redizajniranim kulerom za srednju kategoriju koja uzor uzima u skupljim Strixovima o kojima ste imali prilike da čitate u skorije vreme na našem sajtu.


Oklop je izrađen od plastike što je i očekivano, a oblikom podseća na lice sove posebno za centralnim delom ventilatora koji simbolišu oči. Za one koji nisu ispratili Strix je starogrčka reč za sovu odakle je Asus i uzeo inspiraciju za celu gamu gejming proizvoda.

Ventilatori nisu potpuno obični , jer je njihov oblik izrazito pravilan. Ovakve ventilatore često srećemo na Asus kartama kao sekundarne, dok prvi najčešće ima CoolTech dizajn. Prečnik u ovom slučaju iznosi 80 milimetara,a broj peraja prilično standardnih jedanaest. Na slici gore se ujedno najbolje primećuje “lice sove” koje je Asus želeo da postigne.

Kada zađemo malo dalje od atraktivnog izgleda na prvi pogled i dva solidna ventilatora otkrivamo interesantno jednostavno rashladno rešenje. Oklop se drži preko žabica i demontira se bez poteškoća i potrebe za alatom. Ovu odluku pozdravljamo, jer je na ovaj način omogućeno vrlo lako održavanje karte i čišćenje od prašine koja će se neminovno pre ili kasnije nakupiti između ventilatora i rashladnog profila.

Sam rashladni profil je izuzetno prosto napravljen i čine ga dva niklovana heatpipe-a koja prolaze kroz aluminijumsko telo malih dimenzija. Heatpipe-ovi imaju direktan kontakt sa GPU-om, a prenose toplotu na udaljene delove hladnjaka. Odatle posao preuzimaju ventilatori i to je sve. Malo nam smeta to što ventilatori ne hlade praktično uopšte štampanu ploču i elemente na njoj kao što su memorijski čipovi i delovi naponske jedinice. Istina, nema ovde ničega što je posebno opterećeno, ali bismo svejedno voleli da je malo više pažnje posvećeno ovom detalju. Interesantno je i to da koliko god da smo zategli kuler koji ima gumene odbojnike i povezan je u četiri tačke on nikada nije prestao da se klati. To nije uticalo na performanse, ali nije ostavilo baš najbolji utisak.


Naponska jedinca ove grafičke karte je ekstremno jednostavna i to joj ne treba uzeti za zlo. To je čist uspeh na račun Nvidie koja je zaista sa Maxwell arhitekturom uspela da pruži impresivan pomak na polju energetske efikasnosti. Dve faze su više nego dovoljne da GM107 bude zadovoljan, a Asus je i pored toga ugradio Super Alloy Power zavojnice kao i Digi+ VRM.

Oko GM107 procesora se nalazi četiri GDDR5 memorijskih čipova koji obrazuju 128-bitni interfejs, a ukupan kapacitet iznosi 2 GB. Čipove je potpisala kompanija Hynix što nas je obradovalo zbog daleko boljeg overklok potencijala od alternative iz Elpide. Video izlazi su poboljšani u odnosu na referentni dizajn i podrazumevaju DVI, DisplayPort i HDMI u punoj veličini.

ASUS je opravdao OC Edition oznaku na kutiji. Sa referentnih 1020 MHz, nominalni takt je povećan na 1124 MHz. To možda ne zvuči mnogo, ali na ovaj način teoretska Boost vrednost skače na oko 1270 MHz. U praksi, to se pokazalo kao netačno, jer zapravo karta podiže takt sve do impresivnih 1228 MHz. Memorija tradicionalno nije ubrzana, jer proizvođači izbegavaju to da rade, pa je podešena na efektivnih 5400 MHz.
[modul]specifikacija=7497[/modul]MSI GeForce GTX 750 Ti Gaming Series je fantastična grafička karta koja predstavlja jedno od boljih izdanja GTX 750 Ti modela. Pre svega tu je TwinFrozr V kuler, ali samo u blago umanjenom izdanju, a ne i u kompletno redizajniranom. Za razliku od Asusovog Strix kulera koji ima drastično uprošćen rashladni profil, MSI sa TF V nije išao tako daleko. Stoga, dizajn je bolji, atraktivniji i ima bolje performanse u krajnjoj konsekvensi.


Dakle, kuler je nešto što ćete svakako prvo da ugledate, a zanimljivo je da se MSI odlučio na, za ovu klasu, dva ogromna ventilatora čiji je prečnik 100 milimetara. Iskreno, ovo je najbolja vest za sve one koji preferiraju tih rad kulera. Pored toga što je prilično veliki i dobro dizajniran, sa ovako velikim aktivnim elementima hlađenja brutalno tih rad je prosto zagarantovan. Pre nego što smo je i spustili u PCI-Express slot bili smo apsolutno sigurni da će biti među najtišim grafičkim kartama koje smo ikada testirali, izuzev pasivnih modela naravno.
 
Karakteristično za TwinFrozr kuler ventilator ima “ravna” peraja koja su na krajevima stanjena i polirana. Prema rečima proizvođača ovo ima tri prednosti. Prva je manje buke pri većem broju obrtaja što donekle ima smisla, kao i manji otpor vazduha. Treća je nešto diskutabilnija, a reč je o manjoj količini skupljene prašine na ivicama, što ne možemo da proverimo u praksi, jer nemamo zatvoreno kućište niti nam karte na testu budu mesecima. Ipak, jednostavno ne možemo da ostanemo ubeđeni da će TwinFrozr IV posle, recimo, pola godine imati manje skupljene prašine na kuleru nego neki drugi proizvođač. Ukoliko neko od čitalaca ima iskustvo na ovom polju, bilo bismo jako zahvalni ukoliko bi ga podelio sa nama.  
 
Što se detalja tiče, MSI se istinski potrudio kao i kod svih Gaming Series proizvoda da ostavi korisniku utisak da koristi nešto što nije deo “konfekcije”. Stiče se utisak da je MSI toliko fokusiran na modele iz ove serije da ne žele da naprave grešku po svaku cenu. Dopada nam se to što je za logo upotrebljena nalepnica sa teksturom koja se oseća lepo pod prstima. Takođe, iako je uštede radi za oklop upotrebljena plastika, reč je o mat varijanti koja osim što izgleda znatno bolje, ima i veću otpornost na ogrebotine, prašinu i otiske prstiju.  
 
Rashladni profil karte je izrađen od velikog broja aluminijumskih rebara koja su tesno naređana jedno do drugog. Radi ravnomernijeg i efikasnijeg transfera toplote sa izvora, odnosno GPU-a, do udaljenih delova zadužena su dva heatpipe-a. Izrađeni su od bakra, a u završnoj fazi obrade su presvučeni niklom što se ne sreće često kod grafičkih karti srednje klase, pa ćemo svakako da pohvalimo MSI na ovom potezu. Sve u svemu, kuler izgleda robusno i uverljivo, posebno kada se podsetimo koliko je GM107 GPU nezahtevan u smislu disipacije toplote i činjenice da ceo GTX 750 Ti tipično troši oko 60 W što je zaista minimalan izazov za TwinFrozr IV u ovom ozbiljnom izdanju.  

 
Treba pomenuti i činjenicu da je ugrađena GDDR5 memorija potpisana od strane Samsunga što je još jedna lepa vest. Umesto jeftine Elpide često korišćene za midrange liniju, odluka je pala na premijum proizvođača što gotovo uvek znači i bolji overklok potencijal. Ukupan kapacitet je 2 GB, a reč je o GDDR5 čipovima deklarisanim za rad na 6000 MHz pri naponu od 1.35 V. Takođe, memorija se ne hladi pomoću pasivnih hladnjaka, ali nije prepuštena sama sebi. Štaviše, veliki ventilatori prave dovoljan protok vazduha da može da se kaže kako i su i memorijski čipovi aktivno hlađeni.  
 
Tek kada se okrene poleđina karte, vidi se da je reč o modelu iz srednje klase koji je zapravo prilino jednostavan. MSI je upotrebio svoj dizajn za štampanu ploču, tako da je u ovom slučaju PCB duži od referentnog. To ne menja činjenicu da je relativno jednostavan, s obzirom da GTX 750 Ti ne zahteva dodatno napajanje, ima svega četiri GDDR5 memorijska čipa i izuzetno mali GPU koji zauzima svega 148 mm2.
 
Ono što bismo definitivno menjali su izlazi koji se nalaze na referentnom modelu. Nvidia predlaže mini-HDMI u kombinaciji sa dva DVI-a. Nažalost smatramo da je ovo daleko od idealne kombinacije i mnogo bismo više cenili izbor koji podrazumeva po jedan HDMI, DVI i DisplayPort pune veličine. Ponadali smo se da će MSI izmeniti konfiguraciju na bolje. Izmena jeste izvršena, ali samo na način da je mini-HDMI zamenjen za klasičan HDMI. Dakle, nema DisplayPorta što je šteta i nadamo se da iz srednje klase analogni D-Sub biti eliminisan. Uvek su tu konvertori, ali zaista ne verujemo da će u 2014. godini kupac grafičke karte sa cenom koja je veća od 100 evra imati monitor koji se oslanja na ovaj zastareli interfejs.
 
Na polju specifikacija, MSI je opravdao svoj OC Edition logo u levom ćošku kutije. Naime, sa referentnih 1020 MHz, nominalni takt je povećan na 1085 MHz. To možda ne zvuči mnogo, ali na ovaj način teoretska Boost vrednost skače na 1163 MHz. U praksi, to se pokazalo kao netačno, jer zapravo karta podiže takt sve do impresivnih 1228 MHz. Memorija tradicionalno nije ubrzana, jer proizvođači izbegavaju to da rade, pa je podešena na efektivnih 5600 MHz. Imajući u vidu da su ugrađeni Samsung čipovi deklarisani za rad na 6 GHz, ovo znači lak posao za overklokere.
[modul]specifikacija=5595[/modul]GeForce GTX 650 Ti Boost je bio tu samo da pokrije vremenski period dok smo čekali GeForce GTX 750 Ti. Ipak, na tržištu se zadržao nešto duže, tako da je i dalje prisutan u pojedinim šopovima. Cena ume da varira, ali ukoliko zgrabite dobru cenu, ova karta može da pruži bolje performanse i od novijeg GTX 750 Ti. MSI je je svoju budžetsku verziju ponudio veoma rano, a i dalje je reč o odličnoj grafičkoj karti.

Nažalost, iako je ventilator prilično veliki, nije nam jasno zašto je MSI odlučio da za ovaj model upotrebi verziju od 90mm, umesto one koja je upotrebljena za nedavno testirani Radeon HD 7790. Naime, iako je Bonaire GPU daleko manje zahtevan, MSI mu je dodelio ventilator prečnika 100mm, koji bi, objektivno gledano, bio daleko bolje prilagođen GK106 procesoru. Bilo kako bilo, osim aktivnog dela rashladnog sistema, jednako je bitan i pasivni.
 
 
Rastavljanje karte je otkrilo kako je rešen ostatak hlađenja. Dopada nam se kako je MSI to izveo, jer su korišćeni mahom niklovani delovi, pa nije bilo vidljivih bakarnih elemenata. Osnovu kulera čine aluminijumska rebra, koja su prilično zgusnuta i čine kuler nešto težim od onoga što smo očekivali. Baza je konvencionalna, u smislu da je ne čine heatpipe-ovi već klasična aluminijumska ravna površina. Ipak, dva heatpipe-a su ugrađena i osim što prolaze kroz bazu, isto čine i kroz bakarna rebra. Na ovaj način se ravnomerno prenosi toplota sa GPU-a na ostatak kulera. Sve u svemu, kuler je prilično dobar iako imamo utisak da bi bio fenomenalan sa malo većim ventilatorom koji bi obezbedio bolji protok vazduha i manji nivo buke.


Skidanje kulera je otkrilo i to da je MSI praktično “veštački” produžio štampanu pločui kako bi bila dugačka kao i sam kuler. To se jasno vidi po tome što poslednjih ~20% PCB-a nije zauzeto ničim osim nalemljenim šestopinskim naponskim konektorom. Uostalom, već smo videli na referentnom primerku, da je NVIDIA predvidela znatno manje dimenzije za GTX 650 Ti Boost. Ipak, na ovaj način se efikasno dobija efekat “ozbiljnije” grafičke karte. Oko GK106 GPU-a su smeštena četiri memorijska čipa. 

 
MSI se odlučio za Hynix čipove GDDR5 tipa. Njihov ukupni kapacitet iznosi 1 GB, a prema oznaci se može zaključiti da su deklarisani na frekvenciju od 5 GHz i rad na naponu od 1.5 V. Takođe, ova memorija je smeštena u FBGA pakovanje, a zanimljivo je i to što je njen teoretski maksimum ispod referentne vrednosti koju NVIDIA propisuje.  Moramo priznati da smo bili razočarani ovim potezom MSI-a koji je očigledno svesno uštedeo na brzini memorijskih čipova oslanjajući se na širinu 192-bitne magistrale.  

Naponska jedinica je generička i ne pripada Military Class standardu. To ne menja činjenicu da deluje sasvim solidno, jer su upotrebljene četiri oklopljene zavojnice, kao i prilično kvalitetni kondenzatori. Imajući u vidu zahtevnost GK106 čipa, četvorofazna filtracija napona je više nego dovoljna za grafičku kartu poput ove.  

 
Od konekcija treba pomenuti odličan set video izlaza koji podrazumevaju dva DVI i po jedan HDMI i DisplayPort punih dimenzija. Ovo je verovatno najbolji set video izlaza u klasi, pa ne čuidi činjenica da MSI nije želeo da menja bilo šta u odnosu na ono što je NVIDIA propisala.

 
Za potrebe napajanja karte, korisnici će morati da obezbede jedan 6pin molex, koji sada zaista nije retka pojava čak ni na jeftinijim napajanjim. Takođe, bitno unapređenje u odnosu na običan GTX 650 Ti je SLI konektor koji omogućava povezivanje više od jedne grafičke karte u multi-GPU režim rada. Ovo je odličan način da ozbiljno ubrzate vaš PC u pogledu grafičkih performansi bez potrebe da menjate postojeću grafičku kartu.

 
MSI je povećao u odnosu na referentne tek za toliko da ima izgovor da ga klasifikuje kao “OC Edition”, mada je sada i to pod velikim znakom pitanja. Istina, GPU je ubrzan sa referentnih 980 MHz na 1006 MHz kada govorimo o nominalnoj vrednosti, što naravno utiče i na povećanu Boost vrednost. Sa druge strane, memorija radi na 1253 MHz, što je efektivno 5 GHz. Sve to ne bi bio problem da propisani takt memorije od strane NVIDIA-e nije efektivnih 6 GHz. Stoga, u ovom pogledu MSI je usporio svoj model, pa je zaista velika dilema da li OC sufiks ima opravdanje i da li se radi o obmani kupaca. Sreća u nesreći je upravo memorijska magistrala koja ima 192 bita, pa je protok zadržan na zaista visokom nivou od 120 GB/s.
 
[modul]specifikacija=2893[/modul]Dok je GeForce GTX 650 Ti Boost, barem što se Nvidie tiče, na kraju svog životnog veka, GeForce GTX 650 Ti u klasičnom izdanju treba da bude pozicioniran ispod GTX 750 Ti i pritom da koegzistira sa aktuelnom GTX 700 generacijom. MSI i dalje nudi svoj Power Edition, a nema razloga da to ne čini kada je reč o odličnoj verziji GTX 650 Ti. Cyclone II kuler je svakako prva stvar koja zaokupi pažnju posmatrača, pa ćemo početi od njega. Dimenzije su prilično velike i zaista nismo očekivali da će biti ovako velike, jer se može reći da GK106 čip nije mnogo zahtevan u pogledu rashladnog sistema. Najbolji primer za to je ASUS-ov DirectCU II koji je čak na fabrički overklokovanoj verziji obezbedio 28 stepeni u režimu mirovanja i 46 kada smo opteretili kartu. Imali smo utisak da će rezultat biti sličan i sa MSI modelom.

Cyclone II je izrađen mahom od aluminijuma i kružnog je oblika, što ga čini prilično atraktivnim. Kroz aluminijumsko telo prolaze dva niklovana heatpipe-a koji se nastavljaju na dva nezavisna tela i sve prati osnovni oblik kulera što izgleda jako lepo i skladno. Ventilator prečnika 90 milimetara se pokazao kao odličan izbor, a s obzirom na to da kuler ne dolazi u kontakt sa memorijskim čipovima, verujemo da će biti sasvim dovoljan. Kao i kod ostalih naprednih modela, MSI je iskoristio svoje ventilatore sa specifičnim oblikom na kraju peraja koji obezbeđuju minimalno skupljanje prašine.

Specifičan oblik obezbeđuje i povećan protok vazduha, kako MSI tvrdi, oko 20 procenata u odnosu na referentni dizajn. Kao i ostali noviji modeli, Cyclone II poseduje DRT tehnologiju koja prvih 30 sekundi od paljenja računara vrti ventilatore u “kontra smeru” kako bi se stresla prašina. Kako je implementiran Military Class III standard, elementi na štampanoj ploči su izuzetno kvalitetni i podrazumevaju upotrebu zavojnica sa feritnim jezgrom, čvrstih elektrolita sa aluminijumskim jezgrom i sličnih unapređenja u odnosu na ono što se može videti na “običnim” modelima. Naponska jedinica je takođe kompleksnijeg dizajna od onog koji je NVIDIA predvidela.

Umesto klasičnog filtriranja napona u dve faze, MSI je ugradio 4phase naponsku jedinicu koja, barem u teoriji, omogućava bolji overklok potencijal zahvaljujući “kvalitetnijem” naponu koji stiže do GPU-a. Naravno, ovo sve važi samo u teoriji, jer je kao i uvek, najbitnije kakav vam se primerak čipa “zalomi” i sreća definitivno igra najveću ulogu. Ipak, kvalitetni elementi na PCB-u svakako imaju druge prednosti koje se odnose na veću efikasnost, niži stepen zagrevanja i duži vek trajanja.

Kao i većina drugih proizvođača i MSI se odlučio na Hynix memoriju predviđenu za rad na efektivnih 6000 MHz, a ukupan kapacitet ovih GDDR5 čipova iznosi 1GB. Memorijska magistrala ove karte je 128 bita, što je za njenu klasu svojevrsni standard, dok memorija radi na prilično visokoj frekvenciji i obezbeđuje prilično veliki protok. Što se konekcija tiče, Cyclone II je odlično opremljen i to sa dva DVI i jednim miniHDMI konektorom za koji dobijate i odgovarajući adapter.

GeForce GTX 650 Ti poseduje deklarisan TDP od nekih 120W što znači da ne može da se napaja direktno iz PCI-Express slota, pa nismo iznenađeni dodatnim 6pin molex konektorom koji je lociran na zadnjem delu štampane ploče.

[modul]specifikacija=1861[/modul]Radeon R7 265 predstavlja grafičku kartu srednje klase, koju je AMD dizajnirao tako da se uklapa tačno tamo gde je bio nebranjen prostor. Dok Nvidia na ovom polju ima novi GPU baziran na Maxwell arhitekturi koji je brutalno efikasan, AMD mora da se osloni na Pitcairn čip iz Radeona HD 7850 koji ima 1024 Stream procesora. Iako nije toliko efikasan na polju performansi po utrošenom vatu, ovaj čip može relativno lako da se nosi sa GM107 u pogledu sirovih performansi, tako da je sasvim izvesno da će R7 265 biti dovoljno snažan da se izbori konkurentom iz Nvidie što će privući kupce kojima potrošnja karte ne predstavlja bitan faktor prilikom donošenja odluke.

Kartom dominira Dual-X kuler koji prekriva štampanu ploču u potpunosti, pa čak malo prelazi ivice što je uobičajeno za karte koje koriste relativno mali PCB. Rashladni sistem se oslanja na dva ventilatora čiji prečnik iznosi 80 milimetara.
 

Njihov oblik je konvencionalan što je najčešće, ako ne i uvek, slučaj sa Dual-X modelima kod kojih nema eksperimentisanja koji bi nepotrebno povećavali cenu. Jednostavno Sapphire ima cilj da Dual-X učini što jednostavnijim i jeftinijim, ali da i dalje bude znatno bolji od referentnog dizajna u čemu uspeva uvek i bez greške.
 
Ispod ventilatora i oklopa se nalazi aluminijumsko telo sačinjeno od ne previše gusto raspoređenih rebara kroz koje prolaze dva heatpipe-a izrađena od bakra. Nažalost, heatpipe-ovi nisu niklovani, pa mogu da potamne vremenom zbog oksidacije. Dobra vest je da to nije nikakav funkcionalni, već isključivo kozmetički problem.
 

Ispod kulera se nalazi Pitcairn GPU sa svojih 1024 Stream procesora, 64 teksturne i 32 ROP jedinice. To je zapravo identična specifikacija koju možete da vidite kod Radeona HD 7850, a isto važi i za sve skoro sve ostale stavke izuzev frekvencija. Oko GPU-a se nalazi 256-bitna konfiguracija GDDR5 čipova koji su potpisani od strane Hynix-a, a koji su podešeni na 1400 odnosno 5600 MHz, tako da je memorija dobila ubrzanje u odnosu na referentni HD 7850.
 
Kada se okrene poleđina karte jasno se vidi da je originalna štampana ploča koju je koristio HD 7850 bila veća i da je Sapphire izvršio neophodne zahvate kako bi je redukovao da bi R7 265 izgledao kao pravi pripadnik srednje klase.
 
Iako pripada nižem cenovnom rangu, ovaj model zahteva 6-pin naponski konektor što je i očekivano s obzirom na Pitcairn čip. Potrošnja ove karte je oko 130-140 W što je sasvim očekivano, jer je ista potrošnja karakterisala i Radeon HD 7850.
 
Za razliku od GeForce GTX 750 Ti koji ne poseduje SLI konektor, AMD nije želeo da “osakati” Radeon R7 265 za ovu mogućnost, pa je prisutan CrossFireX konektor za one koji žele da se oprobaju sa multi-GPU konfiguracijom. Prednji panel karakteriše, po našem mišljenju, idealan izbor video izlaza. Reč je o dva DVI i po jednom DisplayPortu i HDMI konektoru. Svi konektori su punih dimenzija tako da nema potrebe za bilo kakvim konektorima i adapterima.
 Što se specifikacija tiče, Sapphire se držao originalnih vrednosti koje je AMD propisao što znači da GPU radi na taktu od 925 MHz, dok je 2 GB GDDR5 memorije podešeno na efektivno 5600 MHz. Ovo su primetno više vrednosti od onih koje su bile definisane za Radeon HD 7850, pa je tako sasvim realno očekivati između 5 i 10% boljih rezultata u testovima. Na kraju, kvalitet GPU-a na našem primerku je sasvim solidan i iznosi 70% što sugeriše da možemo da vidimo i kakav OC kapacitet ima Radeon R7 265[modul]specifikacija=5856[/modul].Interesantno je, ali osim referentnog modela, nismo imali prilike da se susretnemo ni sa jednim Radeonom R7 260X. U pitanju je grafička karta koja je zapravo tipični Radeon HD 7790 sa nešto višim frekvencijama. Radeon R7 260X se bazira na jako dobrom Bonaire čipu koji je izrađen u TSMC-ovom 28-nanometarskom proizvodnom procesu. Ove karte se kreću u cenovnom rangu od 110 do nekih 130 evra u zavisnosti od proizvođača, verzije i količine memorije. Ipak, pogledajmo kako izgleda referentna verzija, ali imajte u vidu da će većina dostupnih modela biti barem malo brža zbog većih taktova i da će imati barem malo bolje hlađenje.
 

Upotrebljen je veoma jednostavan ventilator crvene boje, čiji prečnik iznosi 50 milimetara. To je više nego dovoljno imajući u vidu da smo već konstatovali kako su Radeon HD 7790 i .Bonaire čip generalno, veoma zahvalni za hlađenje. Prosto, Bonaire je hardverski smešten između Cape Verde i Pitcairn GPU-a, ali je dobro optimizovan, pa ima praktično isti TDP kao znatno slabiji Cape Verde. Razlog za to je činjenica da je ovaj procesor predstavljen dosta kasnije, zbog čega je AMD imao vremena da izvrši dodatne optimizacije.  
 
Iako nismo dobili zeleno svetlo od AMD-a da rasklapamo kartu, nije teško zaključiti na osnovu poznatih podataka šta se krije ispod crnog oklopa koji prekriva kuler. U pitanju je veoma prost rashladni profil izrađen od aluminijuma, sa odvojenim delom za naponsku jedinicu koja je pozicionirana na prednjoj strani karte. Zbog TDP-a od 115 W jasno je da nisu potrebni ni “heatpipe”, “vapor-chamber” i slične tehnologije kako bi toplota Bonaire čipa ostala u okvirima kontrolisanog.

 
Poleđina karte ne otkriva previše i sve što može da se vidi je crna štampana ploča omanje površine.
 
Za potrebe napajanja Radeona R7 260X nije dovoljna samo snaga koju isporučuje PCI-Express 3.0 interfejs, već je neophodan i dodatni molex sa šest pinova. Ipak, kako PCI-Express standard isporučuje 75 W, jasno je da mali Radeon nema velikih potreba od strane šestopinskog molex napajanja.  

 
Za razliku od GeForce GTX 750 (Ti) modela, Radeon R7 260X poseduje podršku za multi-GPU konfiguraciju. Implementiran je jedan CrossFireX konektor, tako da je moguće dodati još jednu grafičku kartu i time gotovo udvostručiti performanse. U ovom smislu je AMD daleko ispred konkurencije, jer CrossFire podršku poseduju od mnogo jeftinijih modela što je svakako plus.  
 
U domenu video izlaza smo dobili sve što smo očekivali od AMD-a. Popularna konfiguracija koja podrazumeva DisplayPort, HDMI i dva DVI-a je tu i manje više, svaki korisnik će biti zadovoljan izborom koji mu je stavljen na raspolaganje. Set video izlaza koji je implementiran u R7 260X nam se daleko više dopada od dva DVI-a i jednog miniHDMI-a koji praktikuje konkurencija u ovom cenovnom razredu.

Specifikacije ove karte su već prežvakane više puta, još od kada smo predstavili prvi Radeon HD 7790. Frekvencije su malo povećane, pa GPU radi na taktu od 1100 MHz, dok je memorija podešena na 1625 MHz, što efektivno iznosi 6.5 GHz. Zahvaljujući memorijskom interfejsu od 128 bita, dobili smo solidnih 104 GB/s što je za klasu kojoj R7 260X pripada u domenu očekivanog. Zbog velikog broja TMU-a teksturni “fillrate” je vrlo visok sa 61.6 GTexel/s, dok je piksel fiilrate tipičan za ovu kategoriju.
 
[modul]specifikacija=4792[/modul]Radeon R7 250X nije ništa drugo do preimenovani HD 7770, sa nešto drugačijom pozicijom u pogledu cene. Mi smo testirali do sada dva modela. Prvi je pristupačniji i dolazi nam iz PowerColora, a drugi je Sapphire sa primetno naprednijim rashladnim sistemom. Krenimo redom… Sama karta ima vrlo skromne dimenzije i izgleda oku ugodno. Upotrebljen je crni oklop izrađen od sjajne plastike koji kao takav predstavlja magnet za prašinu, otiske prstiju i ogrebotine. Karta je slikana gotovo odmah nakon što smo je otpakovali što nije onemogućilo skupljanje sitne prašine. Nažalost, ovo je uvek problem sa lakiranim plastičnim delovima. Za “press” fotografije ovo je odličan izbor, ali za svakodnevno korišćenje nikako.Oklop poseduje i crvene detalje koji su u skladu sa imidžom kompanije, a koje razbijaju monotoniju od previše crnih detalja.

Ventilator ima prečnik od pristojnih 80 milimetara, a oblikom je gotovo identičan ventilatorima koji se koriste za novija TwinFrozr hlađenja kompanije MSI. Konkretno, ovo se odnosi na završetak peraja koji je nešto tanji i koji je uglačan u procesu završne obrade. Na ovaj način se u teoriji zadržava manja količina prašine na ventilatoru i produžava njegov radni vek, smanjuje buka i održava originalna efikasnost. Ispo njega se krije mali aluminijumski rashladni profil koji nema nikakve dodatke poput vapor-chambera, heatpipe-ova, pa čak ni bakarnih delova. Uostalom, Cape Verde GPU koji se nalazi ispod njega je veoma nezahtevan u energetskom i termalnom pogledu.
 

PowerColor se odlučio na ugradnju jeftinije Elpida memorije. U pitanju su GDDR5 memorijski čipovi kako je AMD i propisao, ali je odabir Elpide u praksi najčešće razlog za manji overklok potencijal u odnosu na modele koji koriste Samsungove ili Hynixove čipove. PowerColor R7 250X raspolaže sa ukupno 1 GB memorije koja je povezana sa GPU-om putem 128-bitnog interfejsa. Dakle, u odnosu na Radeon HD 7770 apsolutno nema nikakve promene.  

 
Poleđina ne otkriva gotovo ništa, osim jednostavnog sistema montaže za kuler. Štampana ploča je crvena u tradicionalnom PowerColor maniru, a sa ove strane možemo primetiti odsustvo CrossFireX konektora, kao i to da je PCB skraćen u odnosu na HD 7770. Naponska jedinica je prebačena na prednji deo, čime se napravila ušteda u prostoru.

Na zadnjem delu se nalazi 6-pin molex konektor za dodatno napajanje koji je neophodan za ovaj Radeon. Kako Cape Verde ima potrošnju koja je oko 100 W, jasno je da nije sve moglo da se obezbedi putem PCI-Express magistrale. Moramo da primetimo da nam se pozicija molexa ne dopada previše, jer je “štipaljka” nedostupna prilikom skidanja zbog kulera i njegovog oklopa. Ništa strašno, ali će biti situacija kada će nekom da zasmeta.

Na polju video izlaza AMD je prilagodio novi model kategoriji tako što je izbacio DisplayPort, a dodao D-Sub. Pored ove analogne, sa monitorom možete ostvariti dva tipa digitalne veze u vidu DVI i HDMI priključka. Za ciljnu grupu ovo će verovatno biti najbolji set izlaza, ali moramo da priznamo da nam nedostaje DisplayPort.  
 
Na Radeonu R7 250X Cape Verde čip se nalazi u svojoj “XT” varijanti. To je “punokrvna” varijanta, što znači da poseduje svih 640 Stream procesora, 40 teksturnih jedinica i 16 ROP-a. Iako ga je AMD svojevremeno promovisao kao naslednika Junipera, ovaj zadatak mu je teško pao iz dva razloga. Prvi je to što nije opravdao očekivanja, s obzirom da nije brži od prethodnika u većoj meri, ali i zbog činjenice da je u startu cenovno pozicioniran više nego što je to trebalo. Sada, u klasi od 100 evra apsolutno je na svom terenu, tako da je sasvim izvesno da će na tržištu poput našeg R7 250X biti vrlo popularan. Taktovi su identični onim koje je AMD deklarisao za HD 7770. To je 1000 MHz za GPU i efektivnih 4.5 GHz za memoriju.
[modul]specifikacija=5112[/modul]Sada, u klasi od 100 evra apsolutno je na svom terenu, tako da je sasvim izvesno da će na tržištu poput našeg R7 250X biti vrlo popularan. Omanja grafička karta deluje utoliko ozbiljnije zbog činjenice da je dominantan odlični Vapor-X kuler. On prekriva štampanu ploču u potpunosti, a čak i prelazi njegove dimenzije. Plastični oklop prekriva rashladni profil, a sve što može da se vidi su dva ventilatora.


Njihov prečnik iznosi 80 milimetara, a peraja su izvedena tipično za ovaj model. Pod tim mislimo na specifična zakrivljenja na njihovim krajevima koja povećavaju protok, ali i otpor vazduha čime se dobija manja proizvodnja buke tokom rada. Imajući u vidu da je ovo relativno rasterećen kuler koji je zadužen za Cape Verde čip, od starta nismo ni sumnjali da će temperature biti niske, a kuler tih.
 

Rashladno telo je sačinjeno od aluminijumskih rebara kroz koje prolazi dva bakarna heatpipe-a, a treba naglasiti da je okosnica Vapor-X kulera i “vapor chamber” koji funkcioniše poput heatpipe-a velike površine i time povećava efikasnost transfera toplote od izvora (GPU) na ostatak rashladnog tela. Treba naglasiti da “vapor chamber” prekriva i memorijske čipove što je odlična vest, jer to znači da i memorija ima aktivno hlađenje.
 

Sapphire se odlučio na ugradnju čipova potpisanih od strane kompanije Hynix. Imajući u vidu da se u ovoj klasi vendori neretko odlučuju na jeftijniju i slabije overklokabilnu Elpidu ovo je svakako plus u našim očima. U pitanju su GDDR5 memorijski čipovi kako je AMD i propisao, a ovaj R7 250X raspolaže sa ukupno 1 GB memorije. Ona je povezana sa GPU-om putem 128-bitnog interfejsa. Dakle, u odnosu na Radeon HD 7770 apsolutno nema nikakve promene.  

Poleđina ne otkriva gotovo ništa, osim jednostavnog sistema montaže za kuler. Štampana ploča je hladno plave boje u tradicionalnom Sapphire maniru. Dok je kod, recimo, PowerColor modela CrossFireX konektor izbačen kao deo uštede, Sapphire se nije odlučio na ovaj potez. CrossFireX konektor je tu i korisnicima ostaje opcija da dodaju još jednu kartu po želji kako bi povećali performanse. Naponska jedinica je prebačena na prednji deo i izvedena je u svega dve faze, ali su upotrebljene kvalitetne zavojnice i pristojna elektronika, tako da nema razloga za brigu.


Na zadnjem delu se nalazi 6-pin molex konektor za dodatno napajanje koji je neophodan za ovaj Radeon. Kako Cape Verde ima potrošnju koja je oko 100 W, jasno je da nije sve moglo da se obezbedi putem PCI-Express magistrale. Moramo da primetimo da nam se pozicija molexa ne dopada previše, jer je “štipaljka” nedostupna prilikom skidanja zbog kulera i njegovog oklopa. Ništa strašno, ali će biti situacija kada bi moglo da vam zasmeta.


Iako pripada budžetski orijentisanom segmentu, ovaj model je dobio izuzetan set video konekcija koji može da posrami i skuplje grafičke karte. Tu su dva DVI, i po jedan HDMI i DisplayPort u punoj veličini što će olakšati život mnogim korisnicima koji ne žele da kupuju adaptere za mini i micro verzije priključaka.   

Na Radeonu R7 250X Cape Verde čip se nalazi u svojoj “XT” varijanti. To je “punokrvna” varijanta, što znači da poseduje svih 640 Stream procesora, 40 teksturnih jedinica i 16 ROP-a. Iako ga je AMD svojevremeno promovisao kao naslednika Junipera, ovaj zadatak mu je teško pao iz dva razloga. Prvi je to što nije opravdao očekivanja, s obzirom da nije brži od prethodnika u većoj meri, ali i zbog činjenice da je u startu cenovno pozicioniran više nego što je to trebalo. Taktovi su viši od onoga što je AMD propisao. Sapphire je podigao frekvenciju GPU-a na 1100 MHz, dok memorija radi na efektivnih 5.2 GHz što je za primetnih 700 MHz više od propisane vrednosti.
[modul]specifikacija=5488[/modul]Karta na prvi pogled deluje veća nego što zaista jeste, a razlog se krije u upotrebi oklopa koji je “za dva broja veći” u odnosu na štampanu ploču. Naravno, upotrebljena je sjajna plastika koja ne predstavlja srećno rešenje u domenu održavanja (prašina, otisci, ogrebotine i sl.), ali jasno je da MSI u ovoj kategoriji malo mari za dizajn grafičke karte i njenog kulera. Uostalom, bitno je da svoju funkciju obavlja onako kako treba.


Ventilator ima prečnik od 90 milimetara što je odlično imajući u vidu kategoriju kojoj R7 250 pripada. Zanimljivo je da je reč o ventilatoru kakav se sreće na TwinFrozr kulerima treće i četvrte generacije. Mislimo naravno na ispolirane krajeve peraja koji smanjuju nivo buke, kao i količinu prikupljene prašine tokom rada. Ispod ventilatora se nalazi vrlo jednostavan aluminijumski profil koji nema nikakve dodatke poput heatpipe-ova, pa čak ni bakarne baze. Uostalom, kako se kasnije pokazalo, ništa od toga nije ni bilo neophodno.
 

Kao što smo i očekivali MSI se odlučio na ugradnju jeftinije Elpida memorije. U pitanju su GDDR5 memorijski čipovi kako je AMD i propisao, ali je odabir Elpide u praksi najčešće razlog za manji overklok potencijal u odnosu na modele koji koriste Samsungove ili Hynixove čipove. MSI R7 250 poseduje ukupno 1 GB što je više nego dovoljno i moramo da priznamo da nam se uvek dopada više varijanta sa 1 GB GDDR5, nego alternativna verzija sa dvostruko više GDDR3 memorije. Memorijski interfejs ima širinu od 128 bita što sve ukupno čini da memorijski podsistem bude identičan onom kod R7 250X modela. Isto važi  i za frekvenciju od efektivnih 4500 MHz.  

 
Poleđina otkriva braon štampanu ploču koja nam se zaista nikada nije dopadala. Dok ovo nećete sresti kod ekskluzivnijih modela, MSI iz nekog razloga i dalje forsira ovu boju kod jeftinijih modela. Osim toga, nema mnogo toga što bi moglo da se pomene, jer karta nema CrossFireX mogućnost, niti je bilo potrebe da se memorija nalemi na ploču na obe strane, jer ukupno ima svega četiri čipa.

Iako je kuler relativno tanak i dalje je reč o karti koja zauzima susedni slot, što trebate da imate u vidu kada planirate prostor u kućištu.

Set video izlaza je tipičan za ovu klasu i MSI nije želeo da odstupa od referentnog “predloga”. To znači da MSI R7 250 nudi tri vrste video konekcije, a pored analognog D-Sub priključka tu su HDMI i DVI.  
 
Dok je Radeon R7 250X baziran na Cape Verde jezgru, R7 250 poseduje znatno slabiji Oland procesor. Konkretno, reč je o 28-nanometarskom čipu koji u svojoj punoj izvedbi raspolaže sa 384 Stream procesora što je gotovo duplo slabije od Cape Verdea kod R7 250X. To povlači za sobom i manji broj teksturnih i ROP jedinica kojih ima 24 i 8, respektivno. Dakle, hardverski gledano između taj “X” sufiks u oznaci čini veliku razliku između ovih kartica, pa to obavezno imajte u vidu prilikom kupovine. Što se taktova tiče, MSI je opravdao svoju “OC Edition” oznaku na kutiji, pa stoga GPU fabrički radi na 1100 MHz, dok je memorija podešena na refrerentnih 4.6 GHz efektivno.Kada pogledamo grafikon sa maksimalnim temperaturama, odmah je jasno koja karta je bazirana na referentnom hlađenju. Ovo nije realno stanje stvari sa Radeonom R7 260X, je skoro svaki model koji nađete u prodaji neće imati referentni kuler što je odlična vest.
 
Ukoliko tražite najtiši model među pomenutima, to je MSI GeForce GTX 750 Ti Gaming Series.
 
Nakon toga, drugi najtopliji je GeForce GTX 650 Ti Boost što ne čudi, jer MSI-ev jednostavni kuler u kombinaciji sa nešto zahtevnijim hardverom daju nešto lošiji rezultat. Sa druge strane, smatramo da GTX 650 Ti Boost opravdava nešto veći stepen zagrevanja odličnim performansama.
 
Na drugom kraju se nalazi sjajni MSI-ev Cyclone II kuler koji održava GF106 čip na svega 50-ak stepeni pri maksimalnom opterećenju i pritom hladi okolne komponente, a prate ga Radeoni i GeForce-ovi nove generacije podeljeni ravnopravno.
 
Među ovim karticama, ukoliko zanemarimo referentni R7 260X, zaista nema bučnih modela osim možda PowerColorovog R7 250X u manjoj meri. Ipak, moramo da izdvojim Radeon R7 250X Vapor-X i nadasve MSI GeForce GTX 750 Ti Gaming Series kao najtiše modele. TwinFrozr V je postavio nove standarde u ovoj klasi što se tiče kvaliteta tako da ukoliko tražite najtiši model među pomenutima, to je MSI GeForce GTX 750 Ti Gaming Series.
 
[modul]test=390[/modul]Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i7 4790K Matična ploča: ASUS Z97-Deluxe RAM: 2 x 8 GB Kingston HyperX Beast 2133 MHz SDD: Crucial MX100 512 GB Napajanje: PC Power & Cooling Silencer Mk III 750 W Drajveri: AMD Catalyst 14.6 Beta
 
[modul]test=386[/modul][modul]test=387[/modul][modul]test=388[/modul][modul]test=389[/modul]Dolazimo i do dela gde bismo trebali da izdvojimo nekoliko modela koji su ostavili najjači utisak na nas. Među ovih devet modela to je zasigurno MSI GeForce GTX 750 Ti Gaming Series bez mnogo dileme. Ova karta briljira na svakom polju i pritom nije ni najskuplja u gomili što je svakako dodatni plus. Tiha je, overklokabilna i ima izuzetno niske temperature, a bazirana je na najmodernijoj arhitekturi koju Nvidia trenutno ima da ponudi.

Sledeći u nizu bi bio Sapphire R7 265 Dual-X, koji ima veoma slične performanse kao prethodni model, nekad bolje, a nekad lošije i da u isto vreme poseduje CrossFireX podršku, što je prednost imajući u vidu da GTX 750 Ti ne podržava SLI. Sa druge strane, ovaj model nam je na mestu broj dva zbog činjenice da nije toliko sofisticiran i da za ovu kategoriju ima primetno veći TDP, zahteva dodatni 6-pin konektor i generalno bolje napajanje.

Utešne nagrade idu Sapphire R7 250X Vapor-X i Asus GeForce GTX 750 Ti Strix. Sapphire-ova kartica košta više od ostalih modela iste oznake, ali predstavlja najbolji R7 250X koji smo imali prilike da testiramo, pa ukoliko vam je potrebna tiha i hladna karta kvalitetne izrade R7 250X Vapor-X je odličan izbor.

Pored njega tu je i Asus GeForce GTX 750 Ti Strix koji je unapredio referentni dizajn donoseći drastično bolje komponente, kuler, ali i set video izlaza. Cena mu je primetno viša, pa bismo tako ipak stavili kao alternativu odličnom MSI-u.