Uporedni test grafičkih karti srednje klase

Branko Maksimović

GeForce256, GeForce 2MX 200, GeForce
2MX400 i Kyro 3D 64MB

NVidia je kompanija koja je za vrlo kratko vreme postigla znacajan
uspeh na IT trzistu. Ovakvom recenicom su poceli mnogi testovi grafickih kartica
koje sam citao u poslednjih nekoliko meseci. Kazem “mnogi testovi” jer nVidia
ne samo sto ima svoj ciklus od sest do osam meseci u kojem plasira novi proizvod,
nego i od tog jednog grafickog procesora napravi vise slicnih ili nesto razlicitih
cipova i tako popuni svaki deo trzista i zadovolji uglavnom sve potrebe danasnjeg
potrosaca. Tako imamo siroku paletu nVidia-inih proizvoda koju cine GeForce
2 GTS Ultra, GeForce 2 Pro, GeForce 2 GTS, GeForce 2MX, GeForce 2 MX200 i GeForce2
MX400 (ne racunajuci kod nas jos aktuelne Riva TNT i TNT2 cipove sa jos vise
modifikacija). Na “spisak” treba dodati novi proizvod mastovito nazvan GeForce
3, o kome ce, siguran sam biti mnogo reci u veoma bliskoj buducnosti. Da podsetimo, svi nabrojani cipovi su bazirani na nV15 grafickom procesoru,
poznatijim kao ‘GeForce 2 GigaTexel Shader’ ciji su testovi prosle godine objavljeni
kako na drugim tako i na nasem sajtu, a objavljuju se i danas, kao svojevrstan
standard u poredjenju sa novim cipovima drugih proizvodjaca, koji su na zalost
svedeni samo na Power VR i Ati Technologies. Ostali proizvodi u nVidia “ponudi”
su Quadro 1 i 2 – cipovi po arhitekturi veoma bliski GeForce 256 i GTS procesorima,
ali su u kombinaciji sa nesto drugacijim BIOS-om, referentnim dizajnom same
kartice, i podrskom kroz drajvere za skoro sve poznate OpenGL programe pronasli
put do (novcanika) ‘grafickih profesionalaca’. Sasvim opravdano, moglo bi se
reci. Koliko se GeForce 2 GTS bazirana kartica razlikuje od Quadro 2 proizvoda
govori cinjenica da se malom hardverskom ‘intervencijom’ GeForce moze ‘prepraviti’
u odgovarajucu Quadro karticu, i time ustedeti novac. No, korisnici koji se
ne bave grafickim dizajnom time ne dobijaju apsolutno nista, dok ce ‘profesionalac’
odmah kupiti ‘pravi Quadro cip’, posto je proverio koliko je dobar. Cela ova prica o “Quadro-GeForce” relaciji ne mora da se okarakterise kao “otkrivena
nVidia-ina prevara”. Naprotiv, time smo samo uvideli koliko su “igracke” kartice
danas postale “mocno parce hardvera” i kako za stotinak americkih dolara mozete
imati “zver” koja u ‘Softimage’-ovom prozoru renderuje stotine hiljada teksturisanih
poligona u realnom vremenu, kao da se radi o skrolovanju teksta u ‘Internet
Explorer’-u. Time se jaz izmedju “profesionalnih grafickih kartica” i “kucnih
solucija” sveo na minimalan broj procenata, a igre na racunarima postale hardverski
najzahtevniji softver koji se danas pravi.
Karakteristika naseg testa Nedavno sam na nasem forum-u procitao ‘kritiku’ kako se kod nas testiraju samo
vrhunske komponente, koje su (po pravilu) skupe, dok se proizvodi sa ‘manje
poznatim’ imenima redje nalaze na test-u, iako se bas ti proizvodi najvise kupuju
na domacem trzistu. Izlazimo u susret tim ‘zeljama’ i ovom prilikom za Vas testiramo
4 graficke kartice manje poznatih proizvodjaca. GeForce kartice su u poslednjih
mesec dana dostigle svoj maksimum kada je u pitanju cuveni odnos ‘cena / performanse’
koji se naravno, i ne samo kod nas, najvise uzima u obzir prilikom kupovine
neke od komponenata za racunarski sistem ili cak celog sistema. Zato smo izabrali
graficke kartice cije se cene krecu od 120 do 180 bodova, sto je optimum koji
je prosecni korisnik spreman da plati za karticu od koje ocekuje solidne performanse.
Tu su Eagle-ov GeForce256, VideoExcel GeForce2 MX200, GeForce
2MX400 u Innovision izdanju i Power Color GameCard ‘Evil’ Kyro sa cak 64MB memorije. Sve te kartice smo upredili sa nasom, usudjujem se da
kazem, referentnom Microstar MSI StarForce 816 karticom koja predstavlja prosek
kada su MX kartice u pitanju. Ovo je kvalitetno izradjena karta, kojoj nedostaje
malo ostrine u prikazu, ali mora se uzeti u obzir da je verovatno najjeftinija
Brand Name MX kartica na trzistu; neki kompromis mora da se prihvati, zar ne? Krenimo redom i podsetimo se malo nVidia cipova i njihovih karakteristika. GeForce2
GTS je dat samo zbog poredjenja.

GeForce 256

GeForce 2 MX200

GeForce2 MX 400

GeForce2 MX

GeForce2 GTS

Frekvencija grafickog procesora

120MHz

175MHz

200MHz

175MHz

200MHz

Broj ‘pipeline’-ova

4

2

2

2

4

Broj renderovanih ‘texel’-a po ‘pipeline’-u

1

2

2

2

2

‘Pixel’ Fillrate

480 Mpixels/sec

350 Mpixels/sec

400 Mpixels/sec

350 Mpixels/sec

800 Mpixels/sec

‘Texel’ Fillrate

480 Mtexels/sec

700 Mtexels/sec

800 Mtexels/sec

700 Mtexels/sec

1600 Mtexels/sec

Podrzano memorije

16-64 MB

32 MB

32-64 MB

16-64 MB

32 – 64 MB

Podrzan tip memorije

128bit SDR SDRAM 128bit DDR SDRAM

64bit SDR SDRAM

128bit SDR SDRAM 64bit DDR SDRAM

128bit DDR SDRAM

128bit DDR SDRAM

Frekvencija memorije

150 MHz (300MHz – DDR)

166 MHz

166-200 MHz

166 MHz

166 DDR (333) MHz

Memorijski propusni opseg – ‘bandwith’

2.4-4.8 GB/s

1.3 GB/s

2.7-3.2 GB/s

2.7 GB/s

5.3 GB/s

Hardverski Transform And Lightning

Prva generacija

Druga generacija (shading rasterizer)

Druga generacija (shading rasterizer)

Druga generacija (shading rasterizer)

Druga generacija (shading rasterizer)

Podrska za TwinView

NE*

DA

DA

DA

DA**

Format izrade cipa (velicina osnovnog elementa u
procesu)

0.22 micron

0.18 micron

0.18 micron

0.18 micron

0.18 micron

*Moramo odmah napomenuti da je iako nije prethodno plairano, Hercules
zestoko modifikovao dizajn kartice za Prophet DDR DVI model, u cilju da “prevari”
GeForce256 cip, i natera ga da “podrzi” digitalni izlaz za monitor. Ipak, to
nije pravi ‘Twin View’ jer oba monitora ne mogu da rade paralelno kod ove kartice,
kao sto je to moguce sa ostalim (pravim) ‘Twin View’ / Dual Head proizvodima.
Ovo je dato samo da bi se izbegla zabuna oko karakteristika cipa i konkretnog
modela. **Isto tako, GeForce 2 GTS cipovi nisu ugradjivani na ‘Twin View’ kartice, ali
vlada misljenje da je za potrebe promovisanja MX kartica, nVidia pocela medijski
da glorifikuje ovu mogucnost svojih kartica, ali da i sam GTS cip poseduje ovakvu
mogucnost. NVidia je onda ‘stavila veto’ proizvodjacima da na GeForce 2 GTS
modele ugradjuju podrsku za ‘Twin View’, ali nije iskljuceno da ce se kasnije
neko ‘dogovoriti’ sa nVidia-om i ipak napraviti dobru ‘Twin View’ soluciju,
nadamo se na visem nivou nego sto je to ucinjeno na MX karticama. Slican slucaj
je nVidia uradila sa ‘promovisanjem Dot3 bumpmapping’-a tek kod GeForce 2 GTS
GPU-a, dok ga je i svaka GeForce256 kartica hardverski podrzavala, ali su u
vreme njene promocije Detonator drajveri jos lose odradjivali ovu funkciju,
pa je ona bila potpuno disable-ovana u registry kljucevima. Sa novim (gotovo
savrsenim) ‘Detonator’-ima, i na GeForce256 karticama, Dot (product) 3 bumpmapping
radi istovetno kao i nVidia kartice sledece generacije.

Eagle GeForce256
GeForce256 cip nije potrebno posebno predstavljati. To je prvi
komercijali 256-bitni graficki procesor, revolucionaran proizvod kada je u pitanju
grafika na kucnim racunarskim sistemima, proslavljen u mnogo izdanja i ugradjivan
u mnoge svetske ‘Brand Name’ konfiguracije. Sa pocetnom cenom od 300 i kusur
zelenih novcanica, GeForce 256 cip je doneo priliv kapitala nVidia-i, skakanje
akcija na berzi, a kod korisnika cak stvorio ‘elitni’ sloj – uglavnom igrace
koji su se hvalili prezentacionim demoima sa dobijenog diska i ‘Quake’-om 3
koji je isao ‘glatko u 1600*1200 u 32 bit-a sa svim detaljima’. Kao nekada Voodoo
1, i ovaj cip je bio ispred svog vremena te je tek posle pola godine pocela
da se oseca “potreba” da se tako nesto ima u masini. Nije proslo mnogo od tada,
a ovaj proizvod se prodaje za nesto vise od 50 tih istih zelenih novcanica,
iako se sada ‘sloj korisnika’ i opravdanost u ulaganje znatno promenilo. Kartica nam stize iz firme Eagle koja kod nas nije toliko poznata, ali se polako
‘cenom’ probija do korsinika. Ovom prilikom se zahvaljujemo nasem forum moderatoru
Velji, koji nam je ljubazno ustupio svoju karticu na test. Nazalost, nismo uspeli
ovu karticu da ‘uslikamo’, ali cete nam, nadamo se, verovati na rec. Prvi pogled
na ‘Eagle’-a nam govori da je u pitanju, ipak, solidno uradjen proizvod. Ozbiljnost
GeForce 256 referentne sheme je ‘naterao’ ‘Eagle’-ove konstruktore da ne stede
kada je u pitanju ovaj proizvod – sigurno Vam je poznato da GeForce256 “vuce
mnogo vise struje” kroz AGP, te su preporucljive kvalitetna ploca i napajanje.
Uocljivi su relativno veliki kondenzatori koji su zaduzeni za regulaciju napona
na kartici. Uvek je dobar znak ako se na stampi uoce masivni kondenzatori, pogotovo
kada su maticne ploce u pitanju – uvek dobro pogledajte deo ploce oko podnozja
za procesor. Veliki kondenzatori su bitni u slucaju kada sam GeForce chip ‘zatrazi’
veliku kolicinu struje, a napajanje u tako kratkom roku ne moze da mu obezbedi
istu, te se ona ‘povlaci’ iz kondenzatora. Jedina zamerka u izradi je na nesto
manjem hladnjaku na cip-u, koji je pokriven solidnim ventilatorom. Ostaje nejasno
zasto nije koriscen masivniji hladnjak jer se ‘Nv10’ cip usled 0.22 mikronskog
procesa izrade dosta greje na svojih 120 MHz-a. Ipak, uspeli smo da ga overklokujemo
cak do 150 MHz, kada bukvalno nismo smeli da ga dotaknemo zbog toplote iako
nije pokazivao znake nestabilnosti. Memorija je prica za sebe – ne posustaje
ni na 190MHz sto je maksimum koji nam ‘CoolBits’ pod ‘Detonator’-ima dozovoljava
kada prepozna ‘GeForce256’ BIOS. Ovakav rezultat je dobijen verovatno iz razloga
sto se na karticu ugradjuje memorija sa ‘Eagle’-ovih ‘GeForce 2 MX’ kartica,
a one vecinom rade i do 200MHz. Konkretno na nasem primerku je rec o cetiri
‘Samsung’ modula (po 8MB svaki) od 6ns. Moramo istaci da se overklokovanjem
postizu primetno bolji rezultati, ako imate nesto jacu masinu. Ako koristite
procesor na frekvenciji ispod 500MHz – ne trudite se, ubrzanje ce biti minimalno.
Takodje, zbog ogranicenosti memorijskog propusnog opsega kod ‘SDRAM’-a, najvise
se dobija overclock-om memorije – sto je i najbolja solucija. Ubrzajte memoriju
i smanjite rizik da se ionako pregrejani ‘GeForce256’ “zauvek ugasi”. Kartica
je podigla desktop ‘Windows Millenium’-a solidne ostrine, cak i na visem nivou
od MSI StarForce816 kartice. Ostrina ne pada ni kada menjamo osvezavanje u ciljnoj
rezoluciji (1024*768) sa 70 na 100Hz. Pohvala za ‘Eagle’, potencijalni kupci
– nemate sta da brinete kada je 2D kvalitet u pitanju. DVD playback je korektan,
poznat od TNT2 kartica. Tu su hardware motion compensation i HDTV, a ovaj segment
u konstrukciji cipa nije menjan ni sa GeForce 2 familijom cipova, sto svakako
nije pohvalno. NVidia bi trebalo da poradi malo i na ovom planu i to u sto skorijoj
buducnosti.

Video Excel GeForce 2 MX 200

Neki ljudi ce se s pravom pitati zbog cega nVidia pravi toliki
broj slicnih cipova u istoj klasi. Zbog cega su izbaceni MX200 i MX400 cipovi?
Pitanje ima vise odgovora, a najbitnije je nepisano pravilo da dobre firme uvek
imaju veliki broj modela u ponudi. Drugi razlog je “mozda” plasman ‘Ati’-jevog
‘Radeon’-a LE, namenjenog Azijskom trzistu, za koga se kaze da ‘uz pomoc par
tweak’-ova postaje ozbiljan takmac cak i GTS-u. Ili je u pitanju Kyro cip koji
sasvim polako ali pametno krade deo nVidia-inog trzista u nizoj-srednjoj klasi?
Jedno je sigurno – nVidia je pomalo zbunila sve nas. Prvo je promovisan GeForce
3, i kada smo mislili da je nV15 arhitektura rekla svoje, pojavili su se MX200
i MX400. Kad malo bolje razmislimo i TNT2 je imao svoje M64 kao i VANTA modele
i najslabiju VANTA LT verziju. Mozda je onda odgovor na gornje pitanje sama
nVidia-ina poslovna politika. Da odmah kazemo da ‘nove’ kartice odnosno cipovi
– nisu uopste novi – u pitanju su identicni GeForce 2MX procesori. U cemu je
onda stvar? Zvanicni izvori iz nVidia-e kazu da MX200 treba da zameni TNT2 proizvode
u najnizoj klasi, MX400 uzima dosadasnje mesto MX kartica. Posto je prakticno
svaka MX kartica radila na 200MHz, dodavanje drugacijeg BIOS-a na MX karticu
je prakticno preimenovalo MX u MX400 bez vecih problema. I tehnologija izrade
MX cipova je vec potpuno ‘razradjena’ tako da najnoviji cipovi uvek dostizu
i vise od 200MHz, a broj skart primeraka je sveden na minimum.

MX200 kartica na nasem test-u je potpisana od VideoExcel firme
a izradjena je u Kini. VideoExcel je kod nas i ranije bio prisutan, i to kod
nekih uvoznika kao ‘generic’ proizvod sto je slucaj i sa ‘Eagle’ proizvodima.
U poslednje vreme, uvoznici sve vise isticu nazive ovih firmi jer se i kvalitet
njihovih proizvoda dosta popravio. Sam kvalitet stampe je na solidnom nivou,
hladnjak je istovetan kao i onaj na Eagle GeForce256 kartici, ali je to sada
manje bitno jer se MX kartice mnogo manje greju (0.18 mikronski proces). Opremljena
“Evercool”-ovim ventilatorom, firma koju smo vidjali i kod ‘cooler’-a za procesore.
Kada je memorijska magistrala u pitanju, MX200 kartice se razlikuju od ostalih
MX proizvoda po 64-bitnoj memorijskoj magistrali. GeForce 2MX kartice poseduju
128-bitnu memorijsku magistralu. Ovo smo vidjali i kod TNT2 cipova – varijante
TNT2 M64 i VANTA(LT), koje su takodje imale 64-bitnu magistralu. To nije dobra
vest, s obzirom na cinjenicu da je i MX vec ogranicen memorijskim propusnim
opsegom; dodatno prepoloviti ovaj opseg znaci dalje snizavanje performansi ali
i cene. Videcemo koliko je finalni proizvod isplativ kroz testove. Kada gledamo memorijske module na MX200 i MX400 karticama, vidi se da na MX200
karticama ima duplo manje ‘pin’-ova nego kod MX400. MX200 kartica ima integrisanu
memoriju nepoznatog (Vigour) proizvodjaca – sam cip je 32-bitan a memorijska
magistrala 64-bitna. Memorija kod GF256 /MX(400) kartica je 64-bitna, a magistrala
sirine 128-bita. Overclock rezultati na nasem primerku iznose 210 MHz za procesor i 190 MHz za
memoriju, za koje bih rekao da su dobri rezultati za jednu ovakvu karticu. Naravno,
mi smo sve testirali po ‘fabrickim’ podesavanjima, ali smo probali Quake 3 i
sa ‘podignutim’ clock-om da bi videli ubrzanje koje donosi. Za razliku od Eagle-a,
ubrzanje na MX200 kartici nije veliko, sto nije iznenadjenje kada znamo da je
memorija sada ogromno ogranicenje MX200 procesora – par desetina megaherca nije
‘spaslo’ ovu karticu kada su performanse u pitanju. Kada je kvalitet slike u pitanju, on je slabiji nego na Eagle modelu, i to u
rezimu od 100Hz (1024*768 @ 32bit) – kada smo spustili na 85Hz, slika je bila
ostrija, a takav je upravo slucaj i sa nasom Microstar MX karticom. Kada se
sistem ‘boot’-uje, prijavljuje GeForce 2 MX VGA BIOS itd. kao i MSI kartica
sto znaci da ni bios nije posebno menjan kod MX200 u odnosu na ‘obican’ MX. Nijedna kartica na nasem testu nema TV-out mogucnosti, ali postoje modeli koji
imaju integrisan Conexant-ov Brooktree cip u sprezi sa standardnim video – izlazom.

Innovision Tornado GeForce 2 MX400

Innovision je na domacem trzistu vrlo brzo stekao poverenje potrosaca,
pre svega zbog niske cene ali i solidne izrade. Nikako se ne radi o ‘generic’
kompaniji, jer Innovision proizvode kupuju i na americkom trzistu isto kao i
na istocnom. Innovision ima i dobre GeForce 2GTS modele, po izuzetnim cenama,
a u najavi je i GeForce 3, sto dovoljno govori o ‘velicini’ kompanije. Ne moze
svaka mala fabrika sa istoka tako lako i brzo da dobije najnoviji nVidia-in
cip, pogotovo ako su poznati ‘problemi’ koje nVidia ima u proizvodnji GeForce-a
3.

Fizicki najmanja kartica na test-u, ali i najkvalitetnije izradjena;
na kartici nema ‘slobodnog prostora’ (setite se Voodoo 5 5500 kartice) – svaki
kvadratni milimetar je ‘zauzet’, otpornicima, kondenzatorima kojih ima u solidnom
broju za MX proizvod, i ponajvise diodama. Stekli smo utisak da gledamo u Asus-ov
proizvod. Memorija je ‘Winbond’-ovo delo, sto moze da vam zvuci nepoznato, ali
ako vam kazem da sam njihovu memoriju imao i na TNT2 kartici i na Voodoo 3 kartici,
i da sam postizao odlicne overclock rezultate, onda stvar postaje drugacija.
Iznenadio sam se kada je BIOS ‘prijavio’ Innovision Tornado GeForce 2MX400 VGA
BIOS. Podigli smo Windows i drajvere – i docekala nas je odlicna slika u rezimu
1024*768 na 100Hz. Naravno kada govorimo u nVidia okvirima; ne treba epitet
‘odlicno’ mesati sa Matrox ili Ati karticama. Drajveri Detonator 10.80 i ‘Hardware
Options’ tab nas je zbunio – setovao je karticu na 175MHz za procesor i 166MHz
za memoriju. Posto smo ocekivali 200MHz, instalirali smo drajvere sa kartice
– ali su i to bili najobicniji genericki 6.49 Detonatori koji su takodje setovali
‘core’ na 175MHz. Posto je default za MX400 ipak 200MHz, nije nam jasno zbog
cega se Innovision ‘odlucio’ da podesi karticu na samo 175MHz. Stvar je jos
cudnija ako Vam kazemo da kartica odlicno radi na 210MHz za ‘core’ i cak 210MHz
za memoriju i to bez simptoma nestabilnosti (bele tackice po ekranu u 3D rezimu).
Ovaj podatak je jako zanimljiv iz razloga sto je razlika vrlo uocljiva te ovde
prilazemo tabelu, gde se vide rezultati sa ‘default’ podesavanjima i ‘overclock’
podesavanjima. Vi presudite da li je razlika bitna.

Treba obratiti paznju na to da smo karticu uporedili sa ‘nVidia
MX400 default’ vrednostima; razlike bi bile jos vece da smo ostavili default
vrednosti ‘Inno MX400’ kartice. Videcemo kako se ‘Inno3D MX400’ ponasao na test-u,
ali i pre toga napomenimo da se radi o kvalitetno uradjenoj kartici, pogotovo
ako imamo u vidu njenu cenu.

PowerColor GameCard Power VR Kyro

Zbog cega je ‘PowerColor’ nazvao ovaj svoj proizvod Evil Kyro?
Nama se bas cini da je nastup NEC / Power VR kompanija opusten i primeren, bez
agresivnog marketing-a, potkupljivanja i ostalih ‘stvarcica’ kojima se neke
kompanije bave. Power VR prve generacije je ugradjivan u igracke konzole, te
nije poznat siroj publici u svetu, ali je druga generacija, otkupljena od strane
Matrox-a, dozivela kakvu-takvu popularnost. Pre vise od 3 godine, Matrox m3D
je najavljivan kao Voodoo (1) ‘killer’, koncipiran kao add-on kartica koja je
kroz (i za ondasnje pojmove) prespori PCI slot komunicirala sa primarnom (2D)
kartom koja je bila neophodna. Matrox-ov proizvod namenjen igracima je ipak
propao, ako posmatramo uspeh koji je postigao Voodoo Graphics. Slaba podrska
za cuveni MGA mod rada, koji je u programerskom smislu jako slican ‘OpenGL’-u,
kao i hardverski problemi u vidu pregrejavanja cipova, velikog procenta skarta
u prozivodnji (samim tim i vise cene konacnog proizvoda), ucinili su da prvi
Matorx-ov pokusaj da osvoji igracko trziste – neslavno propadne.

Sada je na redu treca generacija, koja je na trziste prvobitno
trebalo da se pojavi citavih godinu dana ranije. Da se jeste tada pojavila,
bila bi velika pretnja za nVidia cipove (jos nije bio predstavljen GeForce 2
GTS cip), jer kao sto znamo – Kyro je u klasi MX kartica, mada ponekad obavlja
i mnogo bolji posao od njih. Kao sto je bio slucaj sa nVidia karticama, nismo
ponovo navodili osnovne karakteristike i novine koje Power VR donosi. Njih mozete
pogledati u Bozzinom januarskom testu . TileBased Rendering (TBR) je kljucna
karakteristika ovog pametno projektovanog cipa koja omogucava Kyro cipu da sa
samo 115MHz za procesor i memoriju postize i bolje rezultate nego konkurenti
na skoro dvostruko visim frekvencijama. Razlika u odnosu na HiddenSurface Removal
je u tome sto je TBR u stvari nacin i “filozofija” rada PowerVR cipova trece
i sledecih generacija – Z-Buffer ‘informise’ rendering-deo procesora o krajnjem
vidljivom delu scene i pre nego sto isti zatrazi deo tekstura iz memorije, tako
da se cuva i memorijski ‘bandwith’. To nije slucaj sa nVidia (i Voodoo) karticama
koje sa HSR tehnikom prosto dodatom u drajverima izbacuje samo cist rendering
‘nevidljivih’ delova scene, dok se wire-frame i teksture uvek pripreme za rendering
tih povrsina. Tako krajnja scena moze ispasti ‘bagovita’ sa nedostacima tekstura
i citavih povrsina ako drajveri nisu do perfekcije ‘ispeglani’. Druga bitna
stvar je Multi Texturing u 8 slojeva (‘layer’-a) – Power VR inzenjeri su misljenja
da ce igre imati i do 8 slojeva tekstura po sceni. Jedva cekamo da vidimo takve
igre! Svakako smo pozdravili ovu opciju, ali ipak mislimo da je ‘pametnija’
solucija veci broj ‘pipeline’-ova koji obradjuju dvoslojnu ili troslojnu ‘multi-teksturu’
(eto, kada pravimo nasu rec od engleskog izraza 🙂 . Kyro procesor poseduje
i Enviroinment Bump Mapping – nesto sto je nemoguce videti kod nVidia proizvoda.
Ovo je najrealisticniji metod mapiranja neravnina koji postoji i samim tim je
hardverski najzahtevniji.

Kartica se od prethodnog Kyro-a razlikuje po dodatnih 32MB memorije,
i po tome sto je pravi GameCard. Iskreno bi vise voleli da je opet u pitanju
Innovision, jer cim smo karticu stavili u masinu, slika se pri inicijalizaciji
na trenutak skupila i vratila na normalu. Ovo je trajalo samo delic sekunde,
ali nam se nije svidelo. Prilikom ucitavanja kompletnog ‘desktop’-a, ovo se
jos jednom ponovilo. Koliko nam se kartica na prvi pogled svidela (okrugli cooler,
kvalitetna stampa, ‘M.tec’ memorija) toliko nam se desktop nije svideo. Ostrina
pri 75Hz (1024*768) je jos i dobra, ali ne daj boze da je podignete na 100Hz
– mislim da mutniju sliku nisam video. Da pomenemo i RAMDAC cip koji radi na
samo 270MHz, dok kod ostalih kartica na test-u radi na 350MHz i vise. Kako ce
reagovati neko ko ima neku Flat 19-icu, i koji drzi rezoluciju 1280*1024 osvezavanu
sa 120Hz, a ko je pre kupovine Kyro-a imao Ati karticu – ne znam. U svakom slucaju,
kvalitet slike je dovoljan za jevtinije modele monitora i prevashodno igranje
– mozda vam se i svidi malo zamucivanje slike na ivicama u 3D rezimu rada? Pa
i sama kartica u svom nazivu nosi ‘GameCard’. Moguce je i da je nas test primerak
bio takve (ne)srece, i sasvim je moguce da sa drugim primerkom uopste nije takav
slucaj, ali nas forum moderator Velja je bio prisutan, i sam se uverio u sve
sto ovde iznosim. Jos jedna sitnica – pre nego sto instalirate karticu, obavezno postavite ‘jumper’
na AGP2X ili AGP4X u zavisnosti od podesavanja koja imate u BIOS-u na ploci.
Kartica ce inace raditi u PCI rezimu, uz gubitak performansi. Druga stvar je
mnogo ozbiljnija kada je instalacija u pitanju. Pre nego sto izvadite staru
karticu, nemojte brisati drajvere – tek kada instalirate Kyro-a u sistem, prvo
Windows uputite na Standard PCI vga Adapter (razlikuje se od ‘Standard VGA adapter’)
koji vam on i ponudi, a onda sa CD-a pokrenite setup drajvera za Kyro. Tek onda
instalirajte novije drajvere ako ste ih skinuli sa internet-a. Ako ovakav postupak
ne sledite, mozete imati problema sa podizanjem desktop-a. Nama se zamrzavao,
te je bilo neizbezno ponovno Ghost-ovanje sistema i citanje ‘User Guide – Instalation’
sekcije da bi sve proradilo…

Drajvere za karticu smo vec pokazali u proslom test-u Inno3D Kyro
kartice ali ih prikazujemo i ovde jer su u pitanju noviji drajveri sa oznakom
– 7.89 tek nedavno izasli, i za koje smo na stranom forum-u procitali da rade
neznatno brze od starih. Kod Kyro kartice odmah uocavamo dosta suzeni izbor
rezolucija – samo osam, dok kod detonatora imamo i neke nestandardne rezolucije
(848*600, 1600 * 900/1024/1280 itd.) Takodje – maksimalna rezolucija kod Kyro
kartice je 1600*1200 za 32bit. Evo i tray ‘izbora’ rezolucija

Evo kako izgledaju ‘novi’ Kyro drajveri…

Pomalo siromasno u poredjenju sa Detonator i Ati drajverima, pogotovo po dizajnu
prozora, ali dizajn nije bitan, zar ne?

Koristili smo skoro default podesavanja, jer je svako ‘eksperimentisanje’
dovelo do bitnog pada performansi – pogotovo ako ukljucite External Depth/Stencil
Buffer. Sve ‘Force_nesto’ opcije bolje iskljucite; dovoljan je disable-ovan
Vertical Sync – nije ovo ‘nVmax’.

I OpenGL nismo posebno ‘custom’-izirali, s tim sto je ovde ‘fabricki’ podeseno
‘Enable Internal Depth/Stencil Buffer – i kada je iskljucen Quake III se isto
ponasa.

Test sistem – Windows Millenium

CPU

– AMD Duron o/c @900 MHz (9*100MHz) with FOP32

Maticna ploca

– Abit KT7 (4Way, Turbo za memoriju, CAS 3, Disabled
AGP 4x, Fastwrites) software VIA 4in1 ver. 4.29v – powered by Eurocase
300W

Memorija

– 256MB PC133 NCP SDRAM

Video-karte

– Eagle GeForce 256 32MB 128-bit SDR – drajveri Detonator
10.80 – Video Excel NVidia GeForce 2 MX 200 32MB 64-bit SDR – drajveri Detonator
10.80 – Innovision Tornado GeForce 2 MX400 32MB 128-bit SDR- drajveri Detonator
10.80 – NVidia GeForce 2MX MSI StarForce 816 32MB 128-bit SDR – drajveri Detonator
10.80 – Gamecard EVIL KYRO Power VR Kyro 64MB 128-bit SDR – drajveri 7.89

Hard-disk

– Quantum Fireball AS, 7200rpm, 2MB cache, ATA100

DVD

– Pioneer 116 16/40x

Monitor

– Philips Brilliance 107 MP

MIgre/Bench programi

idSoftware Quake III Arena 1.16n Evolva Loop Demo (shareware) GT Interactive Unreal Tournament (out of the box) MadOnion 3Dmark2001
Pro

Malo ‘igrackih’ komentara… Popularni Black&White radi solidno na MX karticama, a dosta bolje na GeForce
2GTS karticama, sto ce reci da je memorijski zahtevan – potreban je brz rendering
chip, ne preterano opremljen novim funkcijama, i sto vise brze memorije za teksture.
Tako nam je bilo zanimljivo da pogledamo kako 64MB pomazu B&W. Mipmapping je
sveden na minimum; kod zoom in/out opcija u igri, cesto se vidja zamena tekstura
ekvivalentnom manjom ili vecom teksturom sto je posebno izrazeno kod MX i slabijih
nVidia kartica. Ovo smo primetili i kod Radeon-a SDR; u pitanju je ‘samo’ 32MB-a
memorije. Kod Kyro-a ovo nije slucaj i teren poprilicno ‘miruje’, ali je (uvek
prisutno ‘ali’) sam procesor isuvise spor a nedostatak T&L-a ga sputava u ovoj
igri zbog ogromnog broja poligona, i igra se u 800*600 u 32 bit-a poprilicno
vuce kada imate razvijeno selo i veliki broj ‘podanika’. Quake III stvarno izgleda lepse – a 16-bitni dihtering je lep kao i na nVidia
karticama. Imajuci u vidu da 16 i 32-bit-a skoro isto brzo rade na Kyro karticama.
Mipmapping je skoro neprimetan, filtriranje tekstura je odlicno (ostre su),
a boje nesto tamnije. Serious Sam izgleda daleko bolje zbog Enviroinment BumpMapping-a, i radi brzo,
dok Mercedes Benz Truck Racing izgleda fenomenalno i najbrzi je na Kyro karticama.
Unreal Tournament je zaista cudan – ako se neko seca, svojevremeno je ‘S3 Savage4’
imao najlepsi rendering u ovoj igri zbog tzv. ‘Metal’ engine-a koji je ‘dodat’
u Unreal (Tournament) i uz pomoc S3TC kompresije, igra je izgledala fantasticno.
Nesto slicno je i sa Kyro karticama, koje koriste i dalje interni prevodilac
na maticni ‘PowerVR mod’ kako sa OpenGL-a tako i sa Direct3D-a. Slika je stvarno
predivna, sto se najvise ogleda u predivnim ‘light coronas’ i detaljnijim filterom
tekstura. Sto se tice igre ‘Mercedes Benz Truck Racing’ – postoji jedan problem. Igra
je odbijala da zavrsi test jos na ‘Ati Radeon’ karticama do kraja. Sve ide kako
treba, potom se ispise poruka ‘Test Failed’. I nVidia kartice su pravile problema,
a to ne pripisujemo Detonatorima, vec je u pitanju neka nekompatibilnost na
relaciji ‘Via AGP – Windows Millenium’ – Detonator – Ati drajveri’. Neko je
tu ‘krivac’ jer smo probali sve varijante, a nije nam uspelo. Kyro, doduse radi
besprekorno, i ovo je definitvno ‘njegova’ igra, ali sta vredi kada nismo mogli
da ga uporedimo sa ostalim karticama. I jos jedan komentar – ‘Kyro’ poseduje ‘Hardware Assist’ za ‘DVD playback’,
sto znaci da je sistem vise opterecen kod pustanja MPEG2 videa nego sto je to
slucaj sa nVidia karticama koje imaju Motion Compensation Engine. Nije ni to
nista u poredjenju sa ‘Ati’ ili ‘Matrox’ karticama, ali ipak napomenimo za potencijalne
kupce Kyro kartica koji imaju sporiji procesor od 400MHz – ako imate prilike
proverite kako Vam ova (bitna) stvar funkcionise. Sto se kvaliteta ‘MPEG2 videa’
tice, nismo mogli da ustanovimo bitniju razliku u odnosu na ‘nVidia’ kartice.
‘Ati’ je ipak neprikosnoven na tom polju.

Quake III Arena test Kod Quake-a 3 smo primenili klasican demo001, ali sada sa verzijom 1.17 koja
donosi ‘skeletal’ animation u vidu ‘vertex skinning’- funkcije (kod Ati Radeon-a,
npr.). Podrske za T&L, AMD procesore i SSE instrukcije je dodata ili unapredjena,
a ovo smo uradili iz razloga sto ce sve igre koje se pojave na Quake 3 ‘masini’
koristiti upravo ‘dinamicke biblioteke’ iz ove (1.17) verzije. Iako se Quake
3 vise ne igra kao pre, njegov engine ce verovatno do izlaska Doom3 igre biti
koristen za ‘bench’-ovanje kartica (i sistema) upravo zbog toga sto je zahtevan
za CPU i memoriju isto kao i za graficku kartu. Bez obzira na odredjene ‘zle
glasove’ – mi nastavljamo sa Quake 3 testom… ‘Croteam’-ov ‘Serious Sam’ je
sve ‘zesci’ konkurent za benchmark, ali je id Software-ov ‘engine’ i dalje neprikosnoven
kada je u pitanju broj sajtova koji ga koristi za merenje performansi. Mi to
cinimo ne zato sto gledamo sta drugi rade, nego zato sto je mnogo igara bazirano
na tom ‘engine’-u, a znajuci koliko je ‘fleksibilan’ – bice jos dugo u upotrebi.
‘Serious Sam’-a ostavljamo za neki sledeci test.
Testiran je samo HighQuality mod. U danasnje vreme sa ciframa
od 60 i vise ‘frejmova po sekundi’ i sa budzetnim karticama, nikome verovatno
nece pasti na pamet da ‘downgrade’-uje kvalitet rendering-a (slabijim teksturama,
iskljucenim izvorima svetlosti itd.) , te smo se odlucili da testiramo HQ; vertikalna
sinhronizacija je ‘disable’-ovana – a ‘enable’-ovani: ‘marks on walls’, ‘ejecting
brass’, ‘dynamic lights’, ‘identify target’, i ‘high guality sky’. Teksture
i geometrija, kao i r_texturemode su podeseni na maksimum (linear_mipmap_linear)
– a teksture, color depth u 32-bit-a kada je testirano u 32-bit-a, i u 16-bitne
obe vrednosti kada je testirano u 16-bit-a. Pogledajmo tabele…

Kod 16-bit-a situacija je na ocekivanom nivou – Quake-u nista
ne znace dodatnih 32MB-a na Kyro kartici, te je spora – pobedila je jedino MX200.
Izjednacenost kartica u nizim rezolucijama, ipak MX400 je za ‘dlaku’ svuda brzi.
Dobre rezultate pokazuje i ‘vremesni’ GF256.

U 32-bit-a je druga prica – Kyro vodi u najvisoj rezoluciji ali
i u 1280*1024 i cini je ‘igrivom’ (za one koji smatraju da je preko 30fps dovoljno).
Pogledajte i prethodnu tabelu i rezultate ‘Kyro’ kartice u 16-bit-a. Skoro da
nema nikakvog pada performansi kada prebacimo u 32-bit-a. Moram ponovo istaci
da je ‘Quake 3’ stvarno najlepsi sa ‘Kyro’ karticom, mada i to moze biti subjektivan
utisak. ‘MX200’ rezultat nas ne iznenadjuje, ‘upotrebljive’ su samo prve dve
nize rezolucije – ipak ova kartica treba da zameni ‘M64’ i ‘Vanta’ solucije.
Skolski primer ogranicenosti memorijske magistrale. Zanimljiv je rezultat ‘GF256’
kartice; uporedite je sa GF2 MX200, one su u istom cenovnom rangu. ‘Eagle’ je,
cini mi se, jos jevtiniji.
Unreal Tournament test I ovde smo napravili male izmene; nije vise koristen Unreal-ov “Crusher” (Wicked400)
vec standardni ‘Utbench’ demo – setovanja su po default-u kada se igra instalira
(kao i verzija igre- build400), a to znaci high model textures, high world textures,
sound quality high – dok je samo izmenjen Minimum Desired Framerate i to iz jednog
razloga: kada ga bi ga ostavili na default cifri od 28 fps, engine bi smanjivao
level of detail (LOD) i to u toku igre (on the fly) sto dovodi do smanjenja broja
poligona kada se spusti framerate ispod onog koji ste stavili kao ‘desired’. Kako
svaka kartica (i svaki drajveri) imaju razlicit set podesavanja za daljinu prelaza
mipmap nivoa, uproscavanja strukture objekata (LOD Bias), ne bi bilo fer da sa
ekvivalentno losijim prikazom neka kartica ‘nadmasi’ drugu, samo zato sto je imala
‘manje posla’, iako je bila u istom ‘setting’-u u okviru igre. Tu smo rekli engine-u
da ne uproscava i ne olaksava grafickom adapteru nista, neka se muci, a mi cemo
imati prave rezultate…

Kao i uvek, kod ‘Unreal Tournament engine’-a vidimo relativno
‘slicne’ rezultate u svim rezolucijama kada je 16-bit color u pitanju. Jedino
MX200 usporava u rezolucijama vecim od 1024*768, ali opet samo zbog memorijske
magistrale na 64-bit-a. Kyro je ovog puta dobar u nizim rezolucijama, a sigurni
smo i da ima vizuelno najlepsi rendering u ovoj igri.

Neke stvari se menjaju. Imamo ponovo ‘Kyro’-a kao pobednika u
svim rezolucijama. To je zbog intenzivnog koristenja memorije koje ‘Kyro’ ima
duplo vise od ostalih kartica, ali i zbog ‘TileBased Rendering’-a, koji cuva
i memorijsku magistralu i rendering moc procesora. Pogledajte rezoluciju 1600*1200.
Zanimljiva je pojava da u dve nize rezolucije ‘MX200’ i ‘MX400’ ‘rade brze’
u 32-bit modu nego u 16-bit-a. Isto se desava i sa obicnim ‘GeForce 2MX’-om
u 800*600. Nije slucajno – ‘greska’ se ponovila kada smo proverili.

Evolva Loop Demo U pitanju je ‘shareware’ loop demo koji meri brzinu rendering-a u 1024*768 32-bit
i to u ‘Normalnom’ modu i ‘Bumpmapped’ modu. Primenjuje samo Emboss i Dot 3
bumpmapping, dok je Enviroinment izostao. Hajde da vidimo rezultate:

Ovde se primecuje prednost ‘Kyro’ kartice, a to bi pripisali prevashodno
njenim drajverima koji su vise nego cudni. Jasno je da je ‘Direct3D podrska’
uradjena solidno, ali samo u igrama u kojima nemamo veliki broj poligona; Secam
se da je ‘Evolva’ svojevremeno odlicno radila kod mene na bivsem sistemu Celeron
450MHz sa Voodoo3 karticom sve do rezolucije 1024*768, i to zbog relativno malog
broja poligona (kada uporedimo sa danasnjim igrama). Tako Kyro kartice svojom
‘TileBased Rendering’ tehnikom uspevaju da nadoknade sporiji takt memorije i
procesora, ali ne i nedostatak hardveskog ‘Transform And Lightning’-a. Pomalo
iznenadjuje i prednost ‘obicnog’ MX-a nad ‘MX400’ karticom. To nam je bilo cudno,
te smo proverili rezultat tako sto smo premerili Normal Demo jos jednom na ‘MX400’
kartici a ona je uporno davala isti (nizi) rezultat. Kada je test zavrsen i
vracena “referentna” Microstar GF2MX kartica, a sistem “Ghost”-ovan – ponovo
su dobijeni isti (visi) rezultati.

Najvazniji rezultat je naravno ‘Average fps’ i tu opet vodi ‘Kyro’
kartica. Bumpmapping je nesto sto ‘Kyro’ s lakocom radi, bez obzira na to koji
tip ove tehnike je u pitanju. Opet je ‘MX’ ispred ‘MX400’ kartice – pomalo cudno,
ali provereno je vise puta. Zaostatak ‘MX200’ kartice je veliki. Obratite paznju
i na rezultate ‘starog’ GeForce256.
3DMark 2001 PRO Ovaj vizuelno najlepsi test se sastoji od (za one koji ne znaju) cetiri igracka
testa koji izgledaju kao snimljeni demoi neke dobre igre. Nature test je namenjen
cipovima sledece generacije (jel neko pomenuo GeForce 3) koji ce da budu potpuno
kompatibilni sa DirectX-om 8, tj. imace hardversko izvrsavanje svih njegovih novih
ekstenzija. Teoretski testovi mere brzinu teksturisanja, sa jednom i vise tekstura, (sa vise
tekstura radi dobro na Kyro-u, naravno) zatim propusnu moc iscrtavanja poligona,
odnosno moc T&L-a na grafickoj kartici – ako je prisutan hardverski, a ako nije
onda je bolje da imate jak procesor. Dalji teoretski testovi su i Enviroinment
Bump Mapping (koji radi bez problema na Kyro-u a GeForce ga ‘zaobilazi’) i Dot
Product 3 Bump Mapping koji rade i Kyro i nVidia kartice. Tu su i Direct X 8 testovi:
Vertex Shader (test u kome vise identicnih ljudi pucaju jedan u drugog) Pixel
Shader (test rezervisan za ‘sledecu DX8 generaciju’) i Point Sprites – jos poznat
i kao ‘rotirajuca silueta konja’. Mi smo testirali default setting (1024*768,
32bit, 24bit Z-buffer, Compressed textures, Texture Depth 24bit, Double Frame
Buffer, bez antialiasing-a) dok smo menjali samo rezoluciju i paletu boja. Moramo odmah da napomenemo da je kod Kyro kartica (bez obzira da li su drajveri
sa CD-a ili ovi poslednji) ‘3D Mark’ prijavio da ne podrzava ‘Compressed Textures’
te da ce se koristiti 32-bitne. Zanimljivo je i da ‘Kyro’ podrzava 32-bitni ‘Z-Buffer’
koji GeForce 256 i GeForce 2 MX kartice ne podrzavaju (koristen je 24-bitni).
Da bi sve bilo ravnopravno – podesili smo i ‘Kyro’-u 24-bitni (pokazalo se da
je dosta brzi jer smo probali jednu rezoluciju da bih videli koliko je sporiji
sa 32-bit ‘Z Buffer’-om) – ‘frame buffer’ je ‘double’ , i Kyro nema ‘Hardware
T&L’. Ovo napominjemo iz razloga sto je u sceni ‘high polygon count’ koja ima
preko milion poligona (bez tekstura) ‘Kyro’ imao velikih problema (opet bez obzira
na drajvere) i to u vidu stalnog nestanka velikog broja poligona iz scene (repovi
zmajeva na “vrtesci”, kao i delovi same vrteske su bili ‘nevidljivi’). Kada smo
testirali 1280*1024 i 1600*1200 cela scena je povremeno nestajala i pojavljivala
se delimicno uz ogroman broj anomalija. Ovo se desavalo samo u ‘high polygon count’
test-u te ovo pripisujem jos neispeglanim drajverima i mozda malo samoj tehnologiji
‘Tile Based Rendering’. Postoji i informacija da se ove anomalije mogu otkloniti
instalacijom DirectX verzije 8.1a, sto nismo proveravali, jer su prethodne kartice
vec istestirane sa verzijom 8.0. Moguce je i da je stvar u konkretnom modelu,
ili samo primerku kartice koja se tako ‘ponasa’. Bozza je u svom ‘Kyro’ test-u
napomenuo da kod Kyro kartica postoje velika odstupanja i da je njegov ‘Innovision
Kyro’ na test-u verovatno za klasu ispred ‘Power Color’ varijante – i bio je u
pravu, ocekivali smo mnogo bolje rezultate, menjali setovanja u drajverima, ali
nista, nista nije pomoglo da oni budu bolji. Uostalom videcete i sami u testovima,
ovde smo samo dali par napomena. Veoma je moguce da ‘Innovision’-ov model sa 64MB-a
bude daleko ispred ‘Power Color’-ovog. Kada je GeForce256 u pitanju, i kod njega se pojavio jedan problem. 3D Mark je
u 1600*1200 pri 32-bit-a odbijao da uradi test na GeForce256 kartici, bez obzira
na drajvere i podesavanja u njima. Probali smo svasta, ali test je odbjao da se
izvrsi. Ostalo je samo da napisemo da je taj rezim ‘nedostupan’.

Ocekivani rezultati za sve kartice, osim za Kyro, koji u 3D Mark
test-u ne samo da je podbacio, nego je i prikazao anomalije na ‘high polygon
count’ test-u. Jos jednom vidimo ujednacenost kod Kyro kartice, kod koje su
pohvalni jedino rezultati u visim rezolucijama od 1024*768, gde je uporediva
sa ostalim karticama sa testa. Videcemo da brzina prikaza nije opala kod prelaska
u 32-bit-a na PowerVR kartici.

Da li ste ocekivali da ‘Kyro’ sada “prestigne” i ‘MX400’ kartice
u 1280*1024 i visim rezolucijama? Moramo uzeti u obzir i nedostatak ‘T&L’ podrske
kod ‘Kyro’ kartica, tako da scene sa jako velikim brojem poligona stvarno uticu
na krajnji los rezultat ove kartice. ‘Multitexturing’ ova kartica radi znatno
brze od ‘nVidia’-inih zbog mogucnosti obrade osam ‘pixel’-a po ‘pipeline’-u.
‘BumpMapping’ je takodje brzi na ‘Kyro’-u, dok ‘Vertex Shaders’ i ‘Point Sprites’
rade mnogo brze na ‘GeForce’-ovima, ukazujuci na bolju optimizaciju DX8 funkcija
u Detonatorima. Sta na kraju uzeti… Sve kartice na testu su dobra kupovina za svoju cenu. Mozemo pohvaliti kvalitet
2D slike koji je iznad ocekivanog kod ‘MX200’ i ‘MX400’ ali i kod ‘GeForce256’
kartice, dok se kod ‘Kyro’ kartice on ne moze okarakterisati kao dobar – pogotovo
kod visokih frekvencija osvezavanja (vise od 85Hz). Po performansama, svakako
mozemo da preporucimo ‘Eagle’-ov ‘GF256’ kao i ‘Innovision GF2 MX400’ zbog odlicnog
kvaliteta izrade, dobrih o/c mogucnosti i konkurentne cene. Manje isplativa
ali nikako losa je i kupovina ‘MX200’ kartice koja je upotrebljiva u nizim rezolucijama,
a zadrzava kompatibilnost i sve sto nose ‘nVidia’ kartice. Probajte da gledate
na nju kao na neku ‘TNT2’ karticu – svakako je bolje uzeti karticu novije generacije,
za skoro isti iznos novca kao i bolja kartica iz vremena ‘pre GeForce’-a. ‘Kyro’
je, opet, kontradiktoran – u nekim situacijama se odlicno pokazao, a u nekim
podbacio. Mozda je ‘PowerColor’ svojom ustedom i ugradnjom ’32-bitnih’ memorijskih
cipova (magistrala je 128-bitna) namerno hteo da i cena bude niska – ali da
se dobro vidi onih ’64MB’ na kutiji. To dobro utice na potrosace, ali ne na
performanse, koje opet, ukupno gledano, i nisu toliko lose. Ostaje nam da sacekamo
sledecu generaciju ‘PowerVR’ kartica koja ce sigurno biti bolja, a dotle, ko
pozdravlja nesto ‘alternativniji’ pristup izradi grafickog cipa, moze da se
odluci za ‘Kyro’-a. Ima i on dosta pozitivnih strana. Ne treba zaboraviti ni
‘starog’ Microstar-a, koji je pogotovo sada, kada je cena izuzetno niska, odlicna
kupovina. Graficke karte smo na test dobili ljubaznoscu
firme “Sinteh“