Uporedni test hard diskova na 7200 rpm. Q2, 2000.

Aleksandar Božović Fujitsu Piccobird Gotovo
iznenada mi se ukazala prilika da testiram ovaj disk koji predstavlja pravu
retkost na nasem YU racunarskom trzistu. Fujitsu Piccobird 14 spada u zadnju
generaciju diskova koji imaju mogucnost upisa do 10GB podataka po disku. Pored
toga ova verzija se “vrti” na 7200 rp/m i ima integrisanih 2 MB kesa. Pomalo
standardne karakteristike, zar ne? Piccobird 14 koristi trecu generaciju GMR(Giant
Magnetoresistive) glava za ocitavanje i pisanje sto je uz ostale karakteristike
dalo preduslov za veoma brz transfer podataka. Naime sam proizvodjac navodi
podatak da je ovaj model diska namenjen ljudima koji zele SCSI performanse na
svojim kucnim desktop radnim stanicama. Dodatno je optimizovan za brz pristup
velikim podacima kao sto su digitalni A/V fajlovi, filmovi, animacije, Internet
kesiranje i za aplikacije koje su izrazito zahtevne po pitanju intezivnog rada
sa podacima na hard disku! Sa fabrickim podacima kao sto su: Interni transfer
podataka od 40.7MB/Sec, prosecno vreme pristupa podacima od 8.5ms i 2MB Multi-Segmentnog
kesa, ovaj disk je odmah pobudio moju znatizelju i obecao zestoku borbu sa Maxtor
i Quantum diskovima najnovije generacije. Tome treba dodati i fabricki podatak
o kvalitetu koji ukazuje na 500.000 sati izmedju kvara i primenu najnovije tehnike
kojom se smanjuje buka u radu za 25%. Sve su to lepe brojke. Medjutim, da vidimo
kako se pokazao u realnom radu. Moram da priznam da sam bio pod utiskom deklarisanih
podataka koji su zaista impresivni. Na prvi pogled primecujete vrlo elegantnu
siluetu diska i aluminijumskog poklopca, koji ste vec ranije vidjali na Fujitsu
diskovima.
Sa
donje strane dominira chip kontroler koji je potpisao sam Fujitsu, a tu je i
memorijski chip marke LGS (Goldstar) kapaciteta 2MB i brzine -7ns!!! Kompletan
vizuelni utisak upotpunjuju i chipovi Cirrus Logic-a i SGS Thomsona. Za “karusel”
od 7200 rp/m zaduzen je vrhunski NIDEC motor. Po ukljucivanju racunara odmah
primecujete neverovatno tih rad koji do sada nisam video ni kod jednog drugog
modela. Toliko je tih da je zaista neprijatno. Apsolutna tisina i odsustvo i
najmanjeg traga “krckutavog” rada je audio efekat koji stvara ovaj disk prilikom
rada. Kada je u pitanju besuman rad Fujitsu je bez premca definitivni lider.
Prilikom duzeg rada Piccobird 14 se intezivno greje tako da je vrlo pozeljno
obezbediti mu dodatno hladjenje koje u letnjim mesecima postaje obavezno. Nemojte
da Vas to uplasi, dovoljno je samo usmeriti jedan vetilator i na taj nacin povecati
priliv svezeg vazduha pa da za tili cas Vasa “pticica” postane hladna kao led!!!
Brzina kojom podize Windows 98 je u proseku testiranih diskova ali zato tisina
tokom rada, moram to jos jednom da spomenem, zaista impresionira!!! Testovi
su medjutim bili dosta kriticniji prema ovom disku. Naime, performanse su, uprkos
podacima na papiru, bile uvek za klasu ispod vodecih modela: Quantuma LM+ i
Maxtor-a DM Plus 40. Fujitsu Piccobird je vodio zestoku borbu sa IBM GXP 37
modelom kako ne bi vodio zacelje sto mu je na kraju i uspelo – ipak je za nijansu
brzi od IBM-a. Sve to medjutim nije dovoljno za preporuku ovom modelu, ali ukoliko
ste vec dobili gotov sistem sa ovim diskom ne ocajavajte jer Vas zasigurno nece
razocarati !!!

IBM Deskstar DPTA GXP37 Disk koji je do ovog meseca drzao primat najboljeg i najbrzeg IDE Ultra ATA66
diska na 7200 rpm. DPTA serija je nasledila seriju DJNA i pri tome donela osetna
poboljsanja u performansama. Koliko je dobar disk govori i cinjenica da je Western
Digital kupio ogromnu kolicinu ovih diskova i prodavao ih sa svojom nalepnicom
i firmware-om kao prestiznu EXPERT seriju (BA).

Disk se u radu ponasa odlicno. Izuzetno brz, tih i sto je narocito
pohvalno za 7200rpm seriju, malo se greje. Brzini diska doprinosi i 2MB cache-a
koje je IBM poceo medju prvima da isporucuje kao standardnu opciju. Jedini nedostatak
cache-a jeste cinjenica da se radi o sporijoj vrsti memorije – EDO brzine 50
ns. Ta cinjenica narocito dolazi do izrzaja kada se disk nadje u situaciji kada
treba brzo prazniti i puniti buffer. Posledicu sporijeg buffer-a mozete videti
na grafikonu koji prikazuje transfer podataka, a preuzet je iz programa Winbench
99. Iako brzinski zaostaje za Qantum LM i DiamondMAX serijom, IBM pre svega
impresionira kvalitetom izrade a samim tim i pouzdanoscu u radu. U prilog prethodno
recenom govori i cinjenica o najvecem broju casova rada izmedju kvarova nastalih
na disku (MTBF). Ovaj disk se pokazao najbolji u smislu opterecenja procesora
zato sto je prilikom testova ubedljivo najmanje uzimao procesorskog vremena.
To ce pre svega interesovati ljude koji imaju omanje business server masine
kao i one koji dosta rade u multitasking-u.
Dakle
ukoliko sumiramo karakteristike ovog diska mozemo ga preporuciti ljudima koji
pre svega zele proizvod izuzetnog kvaliteta i solidne brzine (koja je za klasu
bolja od 5400 rpm serije). Cena ovog modela je u klasi ostalih diskova koji
rade na 7200 rpm. Kuriozitet jeste i cinjenica da je disk proizveden u Evropi
tj. tacnije receno u Madjarskoj. IBM vec poodavno ima pogone kod naseg suseda,
medjutim ocigledno je da dobro stiti svoje proizvode od tkz. “trzisnih provala”
tako da cete retko prisustvovati situaciji kada je trziste preplavljeno ovim
proizvodom.

Kriva transfera podataka pokazuje veliku nervozu sto je posledica ne samo algoritma
za kesiranje vec i nesto sporije kes memorije u odnosu na konkurenciju. Medjutim
zaljubljenici IBM-a nemaju razlog za brigu zato sto je IBM vec izbacio sledecu
generaciju diskova pod oznakom GXP 75 (DTLA) koji su prema nezvanicnim podacima
takodje “strahovito” brzi. To svakako nije iznenadjenje zato sto je IBM vodeca
“figura” u razvoju tehnologije hard diskova. To je cinjenica koju svakako morate
imati na umu prilikom odabira Vaseg HDD mezimca.

Maxtor DiamondMax Plus 40 Maxtor je jedna od firmi sa najduzom i najsvetlijom tradicijom kada su u pitanju
hard diskovi. Kod nas su malo zastupljeni zbog ogromne popularnosti Quantum
i WD diskova. Tu i tamo se pojavi po neki primerak iz takozvane “value” VL serije
jeftinijih diskova i to je skoro sve. Veliku krivicu snosi i sam MAXTOR koji
je do ove godine skoro kompletnu proizvodnju usmeravao na OEM trziste firmiranih
racunara. Tako ste, recimo, mogli da se kladite u 1mil $ da cete u IBM GL-300
seriji racunara zateci Maxtor disk. Ma koliko ovkava poslovna politika bila
povoljna po proizvodjaca jer ima unapred prodatu veliku kolicinu diskova ona
ima i svoju negativnu stranu koja se odslikava na smanjene profita zbog izuzetno
niskih cena po kojima se ti isti diskovi prodaju i zbog zestoke konkurencije
na OEM trzistu. Zbog toga je Maxtor odlucio da u narednom periodu pojaca kanale
ka distributerima i resaler-ima i tako znacajnije utice na krajnje kupce. Zbog
svega toga je lansirana i najnovija DiamonMAX Plus 40 serija diskova koje je
naslednik prestizne 6800 serije koja je potpuno nepoznata ovdasnjoj racunarskoj
javnosti (cast izuzecima). Sasvim slucajno sam dobio jedan primerak iz ove serije kapaciteta 40GB…
Na
prvi pogled odmah se primecuje tradicionalan Maxtor dizajn. Nema nikakvih susvisnih
detalja, tek pazljivijim zagledanjem moze te primetiti na plocici kontrolera
Texas Instruments DSP i Micron 2MB buffer chip specifikacije PC-100 brzine -7ns.
Prava poslastica je kapacitet od celih 40 GB sto znaci celih 10GB po ploci pa
kad tome dodate i cinjenicu da se vrti na 7200rpm dobijate kombinaciju kojoj
je vrlo tesko odoleti. Vredna
paznje jeste i cinjenica da disk dolazi u vakumiranom pakovanju. Nakon sto sam
ga “devakumirao” jednim vestim pokretom iskusnog kasapina bacio sam se na testiranje.
Nakon startovanja racunara iznenadice Vas neverovatno tih rad ovog diska koji
je suprotan tradicionalno krckavom zvuku koji je bio zastitni znak starije generacije
Maxtor-a! Strahooovito brzo! Mislio sam da je Quantum LM trenutno top-speed
disk ali me je DiamondMAX na najbolji nacin razuverio. Ovo je disk sa definitivno
najboljim transferom podataka. Pogledajte samo razliku u kolicini podataka za
vreme istog vremenskog ciklusa u kome se odvija test. Duplo vise nego IBM GXP
34. Cinjenica koja nikoga ne moze da ostavi ravnodusnim. U skoro svim testovima
je bio najbrzi osim u prosecnom vremenu pristupa podacima gde je zaostao za
Fireball LM serijom. Kada se sve sabere ispada da je ovo i najbolji disk na
nasem testu. Zbog toga ga preporucujem ljudima koji zele definitivno najbrzi
disk i dosta prostora na istom. Medjutim da bi izvukli maximum iz ovog modela
obavezan je poseban UltraDMA/66 kontroler.

Quantum Fireball LM Nakon dosta poteskoca i problema sa KA Plus i KX Plus serijama diskova koji
su namenjeni radnim stanicama visokih performansi, a koji su redovno gubili
bitku sa diskovima konkurentskih firmi, Quantum je odlucio da napravi par radikalnijih
izmena kako bi konacno osvojio primat najbrzeg diska u klasi IDE UltraDMA66
7200rpm diskova. Naime dugo vremena je Quantum tvrdio da je Fireball seriji
sasvim dosta 512KB buffer-a za postizanje performansi kojima moze da komparira
konkurenciji. Medjutim, stvarnost je bila neprijatna po Quantum koji nikako nije uspevao da
obezbedi performasnse kojima bi bio konkurentan. Zbog sve veceg zaostajanja
u prodaji na ovom trzisnom segmentu , Quantum je izbacio najnoviju seriju diskova
sa oznakom LM. Osnovna poboljsanja su ucinjena na povecanju buffera cija je
velicina konacno 2MB, ispravljeni su problemi u firmware-u i napravljen je kompletno
novi algoritam kesiranja koji treba da odgovori potrebi efikasnog rada sa sada
cetri puta vecim bufferom. Gromoglasne najave iz Quantuma da su konacno napravili
disk koji ce “oduvati” konkurenciju kao i prvi preliminarni testovi su bili
neodoljiv mamac koji su me nagnali u zestoku jurnjavu ne bih li nabavio koji
primerak za sopstvenu masinu. I uspeo sam. Prvi testovi su pokazali da se zaista
radi o strahovito brzom disku. Licno sam osetio i ubrzanje prilikom podizanja
samog windows-a. Aplikacije u kombinaciji sa 128 MB memorije su bile izrazito
“zivahne” narocito kod prvog startovanja kada se aplikacija ucitava sa diska.
Nakon toga i testovi su potvrdili osetno poboljsanje performansi u odnosu na
IBM GXP 34. Dakle 2MB buffera brzine 10-ns je ipak dalo rezultate. Disk se osetno
manje greje u odnosu na KX i KA serije ali ipak toplo preporucujem koriscenje
vrlo efikasnog MACASE Hard disk hladnjaka, zbog postizanja maximalnih rezultata.
Ono sto ovaj disk razlikuje od konkurencije jeste nesto bucniji rad. Kod paljenja
racunara ne mozete da se otrgnete zvucnom utisku efekta turbine koji nekima
mozda prija ali meni licno ne uliva bas poverenje isti je slucaj i kod gasenja
racunara. Ocigledno je da motori koje koriste Quantum diskovi imaju veliko spin
up/down vreme potrebno da se postigne potrebna radna brzina diska. Po tom pitanju
Quantum diskovi su potpuno inferiorni u odnosu na IBM-ove koji koriste vrhunske
NIDEC-ove DC servo motore. Takodje se uocava i “krckav” zvuk u toku rada. Zvuk
koji proizvodi rad Fireball LM-a spada u spektar nizih tonova tako da meni licno
prija iz razloga sto se tacno zna kada je disk aktivan a kada ne sto me oslobadja
“monitoringa” hdd-led diode. Izuzetna brzina, veliki transfer rate i najbolje prosecno vreme pristupa od
11,5ms (ZDBop) su bili dovoljan razlog da se Quantum LM nadje u mojoj “masini”
ali samo do trenutka kada sam u ruke dobio Maxtor DiamondMAX Plus 40 koji me
je zestoko pokolebao u toj nameri!

Western Digital Caviar BA Najnovija serija Caviar diskova kod nas dobro cuvene firme visoke reputacije
WESTERN DIGITAL je svakako najvece iznenadjenje na ovom mini-testu. Ako za DiamondMAX
mogu da kazem da sam imao srece da ga se docepam, do Caviar-a sam sasvim slucajno
dosao. Naime musterija je izricito zahtevala WD na 7200 rpm, tako da sam od
ljudi iz ADACOM-a dobio dobio ono sto sam trazio ni ne sluteci da imam najnoviji
WD-ov disk. Nakon dobrih 2-3 sata slucajno sam primetio da se antistaticka kesica
nesto razlikuje od onih u kojima dolaze EXPERT diskovi. Pazljivim zagledanjem
i napipavanjem poklopca diska na moju veliku brigu sam primetio da to nije WD
Expert. Auuuuh, pa ko ce sad ponovo da se vraca u ADACOM. Moja prevelika znatizelja
je ipak ucinila da sam odmah otpakovao disk i onda sam imao sta da vidim. WD
Caviar ali ne AA serija koja se vrti na 5400 rpm vec BA serija koja oznacava
da se radi o disku na 7200 rpm-a. Takodje vizuelno disk je totalno drugaciji
od pomalo neznog klasicnog Caviar-a. Odmah sam se bacio na Internet i saznao
da je u medjuvremenu WD izbacio najnoviju seriju Caviar diskova na 7200rpm-a
sto se iskreno i poklapa sa njihovom ranijom najavom da prestaju sa proizvodnjom
Expert serije diskova namenjenih High-end desktop segmentu. Sta se ustvari krije
iza ovog modela?

Postoje dve mogucnosti. Da je kao i u prethodnom slucaju (Expert),
WD jednostavno kupio veliku kolicinu diskova nekog renomiranog proizvodjaca,
koje prodaje sa sopstvenim firmware-om i nalepnicom. Druga mogucnost jeste da
je Expert serija posluzila kao vremensko pokrice WD-a kako bi izbacio sopstvenu
seriju IDE diskova na 7200 rpm. Svakao najvecu zabunu izaziva robusna pojava
ovog diska koja totalno odudara od tradicionalnog WD look-a. Disk je “spakovan”
u jedno ogromno kuciste koje ujedno sluzi i kao vrlo efikasan hladnjak sto je
svakako za veliku pohvalu. Na to treba nadovezati cinjenicu da se ovaj disk
ubedljivo najmanje greje od svih testiranih sto svakako ima za posledicu sigurniji
i brzi rad. Na “trbuhu” diska mozemo uociti kontroler standardno-digitalskog
dizajna gde su chipovi i pratece elektronske komponente okrenute ka unutrasnjosti
diska. Uocava se i robustan motor koji je potpisala cuvena firma Nidec. Posledica
toga jeste skoro necujan rad diska – definitivno najtisi disk na testu – najtisi
medju najtisima. Jednostavno uho morate da prislonite na poklopac diska da biste
utvrdili da li radi ili ne. Takodje se uocavaju i “rebra” na telu diska koja
pomazu efikasniju disipaciju toplote koja se stvara usled velikog broja obrtaja
diskova.

U radu se WD Caviar BA pokazao izuzetno brzim. Veliku bitku je
vodio sa Fireball LM serijom. Nakon svih testova i ostalih utisaka u radu (buka,
grejanje itd.) prednost sa lakocom dajem WD Caviar-u koji je po mom licnom izboru
tik iza MAXTOR-a. Poseban “plus” za WD Caviar BA seriju jeste izuzetan kvalitet
izrade koji na najbolji moguci nacin upotpunjava kompletan utisak koji na Vas
ostavlja ovaj disk. Za Vas koji zelite da zamenite postojeci disk ili pak kupujete
novi – savet – obavezno uzmite na razmatranje Caviar BA seriju, necete zazaliti
– cak sta vise, bicete iznenadjeni kako ova sprava sjajno radi…

Test rezultati Pre nego sto pocnemo analizu dobijenih rezultata pojedinih uredjaja zelim da
naglasim da se isti odnose na dole specificiranu konfiguraciju te da se mogu
razlikovati od slucaja do slucaja u zavisnosi od konfiguracije sistema!
Test sistem – Windows 98 SE

CPU

– Intel P III Coppermine 500E

Maticna ploca

– ABIT BX6 rev.2

Memorija

– 128 Mb PC133 Viking 7.5 nsec.

Video-karta

– Guillemot 3D Prophet DDR

Hard-diskovi

– Fujitsu Piccobird – IBM Deskstar DPTA GXP37 – Maxtor DiamondMax Plus40 – Quantum Fireball LM 15 Gb – Western Digital Caviar BA

IDE kontroler

– ABIT HA-66 High point 366

CD ROM

– TEAC 32 x IDE

Monitor

– Philips Brilliance 107 MP

Ziff Davis Disk Transfer Rate – velicina transfera podataka
na pocetku i kraju hard diska Kb/s

Ziff Davis Winbench 99 – velicina transfera podataka ostvarena
u aplikacijama razlicitog tipa [velicina prenosa podataka KB/s]

Adaptec ThreadMark v 2.0 – velicina transfera podataka
Mb/s

Mozemo videti vrlo cistu situaciju po pitanju pobednika u velicini
transfera podataka. Mozda malo iznenadjenje za sve ali je Diamond MAX Plus 40
bio ubedljiv i nepobediv. Po pitanju drugog mesta bilo je vise dileme ali se
situacija iskristalisala nakon ThreadMark-a tako da su prvo i drugo mesto podelili
i to zasluzeno Western Digital Caviar BA serija i MAXTOR Diamond MAx Plus40,
treci je bio Quantum Fireball LM, losiji Fujitsu PB14 a na zacelju generacijski
najstariji IBM GXP37. Ziff Davis Disk Access Time – prosecna brzina pristupa podacima [msec.]

“Disciplina” u kojoj tradicionalno pobedu odnose Quantum
diskovi. Tako je bilo i ovog puta kada je Fireball LM ubedljivo bio brzi od
konkurencije Ziff Davis CPU Utilization – vreme opterecenja centralnog procesora prilikom
rada diska (%)

Adaptec Threadmark 2.0 – vreme opterecenja centralnog procesora
prilikom rada diska (%)