Uporedni test Intel P55 matičnih ploča

Miloš Stamenković

Uporedni test Intel P55 matičnih ploča

Početkom septembra sada već prošle godine, kompanija Intel je izašla na tržište sa novom generacijom procesora koje nose oznaku Core i5. Sasvim očekivano najveći proizvođač procesora je ovim potezom napravio veliku buru na kompletnom IT tržištu. Do tog momenta, Nehalem procesori i cela platforma su većinom bili rezevrisani za korisnike sa “skupljim ulaznicama”, pa se shodno tome Intel Core i7 procesori u to vreme nisu u značajnijoj meri probili na tržište. Prezentacijom LGA1156 platforme i Core i5 procesora, Intel je u značajnoj meri gurnuo stvari napred kada je u pitanju kompletan prelazak korisničke populacije na Nehalem generaciju procesora. Najjeftiniji Core i5 model sa oznakom 750 je i dalje maksimalno aktuelan i na vrhu liste potražnje u poređenju sa gotovo svim drugim „Core“ procesorima. Ipak, nije samo manja cena procesora doprinela velikom nivou intersovanja za novu platformu, već su tu i ostale bitne stvari. Logično, sa novim procesorskim podnožjem se očekuje i upotreba novog čipseta. Intel je u prošlosti često imao praksu da na tržište izbacuje samo nominalno nove čipsetove koji u praksi za korisnike nisu donosili ništa realno i bitno novo, ali su bili važni za proizvođače i čitavu IT industriju, jer su se koristili sa novim procesorima. Ovoga puta je novi čipset bio apsolutno neophodan, jer je Intel kod Lynnfield jezgra u procesor integrisao i PCI Express kontroler, što je automatski značilo da northbridge deo čipseta postaje nepotreban. Tako P55 PCH obavlja kompletan posao southbridge-a, dok su nekada osnovne funkcije northbridge-a prenesene u jezgro procesora. Sa druge strane, performanse su nestajanjem QPI veze smanjenje taman toliko da se još na ovaj način napravi jasna razlika između mogućnosti Core i7 i Core i5 serije procesora. Sve ove modifikacije na kraju treba da imaju za rezultat manje kompleksnu platformu, sa prostijim čipsetom koji manje košta, pa samim tim i povoljnijim matičnim pločama. Na žalost, veliku zainteresovanost ljudi za P55 platformu i Core i5, proizvođači matičnih ploča su u određenoj meri to malo zlouptrebili, jer je inicijalna cena prvih P55 modela bila dosta visoka, pa se čak u nekim slučajevima opasno približavala ceni LGA1366 matičnih ploča. Kako je sve više modela počelo da se pojavljuje na tržištu, cene su padale, ali su i proizvođači ploča u tom momentu počeli da nude modele koji se cenom nisu bili mnogo daleko granici od 100 evra. Uglavnom, na testu su nam stizali razni modeli u dosta velikom rasponu cena koje je trebalo nekako razvrstati i, na kraju, uputiti potencijalno zainteresovane kupce na one najbolje i najzanimljivije modele.
 

ASUS P7P55D-E Premium

Kada je u pitanju Intel platforma, ASUS je uvek bio na visini zadatka po ovom pitanju. Cela ta ozbiljnost podignuta je na još viši nivo predstavljanjem prve ROG – “Republic Of Gamers” serije matičnih ploča. Kvalitet komponenti i naponske jedinice dodatno povećan, što je uz veoma precizan dizajn PCB-a omogućavala da ROG ploče budu modeli koji nude najveće overkloking domete. Jedan od čuvenih modela je bio i ASUS Commando čije su overkloking mogućnosti su bile dostignute tek sa poslednjoj serijom P45 ploča, iako je Commando bio baziran na starijem P965 čipsetu. Stalnim osvežavanjem ROG ponude, ASUS se trudio da održi stečene pozicije, a početkom godine je uvedena još jedna serija ploča u premium segmentu. Međutim, kako je sama LGA1156 platforma kreirana da najvećoj meri bude mid-end rešenje, onda i se preterano skupi modeli ploča ne uklapaju u osnovni karakter platforme. U redu, preterano skupi ne, ali skupi definitivno modeli ulaze u P55 priču, bar po gledištima većina proizvođača. P7P55D-E Premium spada u kategoriju matičnih ploča čija cena prelazi cifru od 200 evra, pa se prema toma od dotične ploče i mnogo očekuje. ASUS je P7P55D-E Premium smestio u više klasičnu ambalažu, sa tek nekim detaljima koji ukazuju da se radi o “Premium” modelu. Ipak, ono što se nalazi unutra je gotovo standardan paket koji se dobija uz većinu matičnih ploča. Dakle, par kablova, jedan USB bracket i to bi uglavnom bilo to. Jedina stvar koja odvaja P7P55D-E Premium model je “TurboV Remote” dodatak, koji omogućava lagani overkloking „na živo“.

Iako sam paket ne izgleda nešto specijalno “Premium”, ploča definitivno ostavlja takav utisak. Naravno, prvo što privlači pažnju je deo oko procesorskog socketa gde se nalazi gigantska naponska jedinica. ASUS je kod ovog modela primenio 48-HybridPhase rešenje koje u ovom momentu predstavlja najmoderniju tehnologiju ove kompanije. No, ako se krene u analizu komponenti koji čine naponsku jedinicu, možemo videti da je osnovna konfiguracija naponske jedinice u 32-phase varijanti. Pored toga, tu je dodatni 3-phase deo kao ekstra pomoć za napajanje memorijskog kontrolera, što u generalnom zbiru daje 35-phase za naponsku jedinicu. Način preko kojeg se dobija 48-HybridPhase, čija reklama se nalazi na kutiji, je preko ASUS T.Probe tehnologije koja obavlja funkciju konstantnog praćenja napona i adaptiranja na date uslove. Ukoliko T.Probe detektuje da sistemu nije potrebno da trenutno bude aktivna kompletna naponska jedinica, T.Probe će automatski isključiti određene delove radi uštede energije. Sa druge strane, u uslovima kada naglo porastu zahtevi procesora po pitanju napajanja, T.Probe će aktivirati sve snage naponske jedinice kako bi bio obezbeđen maksimalno stabilan napon. U ovom modu, T.Probe bi trebao da obezbedi efikasnost 48-phase naponske jedinice. Naravno, vrhunske aktivne i pasivne elektrolitske komponente se podrazumevaju, što treba da garantuje i dug radni vek bez obzira na nivo opterećenja.

Kako se velika naponska jedinica što bolje hladila, ASUS je kod ovog modela primenio StackCool3+ sistem za pasivno hlađenje. Preko MOSFET-a se nalazi klasičan set hladnjaka, dakle nema heatpipa-a, ali se ispod procesorskog podnožja nalazi dodatna metalna ploča koja ima zadatak da dodatno pomaže hlađenju PCB-a, kao i da pruža dodatno ojačanje pri montiranju velikih kulera. Pored toga, sa donje strane PCB-a se nalazi još jedan veliki pasivni hladnjak koji se proteže celom dužnom naponske jedinice, koji opet doprinosi da se ceo sistem bolje hladi. Na kraju, ASUS je u PCB implementirao i sloj bakra koji opet ima zadatak da dodatno pomogne hlađenje svih komponenti na ploči. Ukoliko malo skrenemo pažnju sa dela ploče oko procesorskog socketa, možemo videti da P7P55D-E Premium ima malo neuobičajen raspored slotova u odnosu na standardna rešenja. Tako se između dva grafička PCI Express slota nalaze i dva klasična PCI slota, međutim jedan PCI slot je u startu neupotrebljiv jer je blokiran od strane grafičke karte. Ovo je ujedno i jedina mana P7P55D-E Premium ploče kada je u pitanju “layout”, jer bi bolji raspored bi da su po jedan PCI Express x1 i jedan PCI slot zamenili mesta, čime bi se ostavilo prostora za upotrebu oba PCI slota. Što se tiče SLI i Crossfire podrške, P7P55D-E Premium podržava oba standarda, uz mogućnost da se u slučaju dve grafičke karte režim rada automatski prebaci u 2x PCI Express x8. P7P55D-E Premium model se pojavio tačno u vreme kada je krenula i čitava „fama“ oko novog SerialATA standarda, kao i oko treće generacije USB protokola.

Logično, ASUS je kod P7P55D-E Premium modela podržao oba standarda, uz nešto drugačiji način implementacija SerialATA 6 Gb/s u odnosu na konkurentske proizvode. Već nam je poznat problem teoretske brizne transfera SerialATA 6 Gb/s standarda i nedostatak podrške od strane čipseta, pa su se zbog toga proizvođači ploča morali sami snalaziti. Upravo smo i pre nekoliko dana saznali da će Intel podržati ova dva standarda kroz same čipsetove tek u drugoj polovini naredne godine, uz mogućnost da se sve odloži i na prvih nekoliko meseci 2012! Ipak, ako želite da ove standarde koristite sada, možete se odlučiti i za neka od rešenja sa specijalnim čipovima koji pružaju podršku za iste. ASUS je, recimo, rešio stvar implementacijom PEX8613 čipa koji predstavlja dodatni most između SerialATA 6 Gb/s kontrolera, čipseta i procesora. Ovaj čip obavlja prosto dupliranje PCI Express linija, pa je tako ASUS odvojio 4 PCI Express x1 linije i na njih povezao PEX8613, čime je dupliran broj kanala za ukupna dva SerialATA 6 Gb/s priključka. Ovim rešenjem je izbegnuto usko grlo za SerialATA 6 Gb/s, ali je dodavanjem “posrednika” u komunikaciji povećan “latency”, pa se može reći da za sada ne postoji idealno rešenje za implementaciju SerialATA 6 Gb/s standarda. Kada je USB 3.0 u pitanju, tu nema sličnih problema, pa je samo pitanje pojavljivanje pravih USB 3.0 uređaja koji će moći da ostvare punu brzinu. NEC-ov USB 3.0 kontroler je i na P7P55D-E Premium, kao i ostalim modelima koji podržavaju novi USB 3.0 standard.
 

Na I/O panelu se nalaze dva USB 3.0 priključka koji su plave boje i tako vizuelno označavaju novi standard. Tu su i šest UBS 2.0 porta, dva PS/2, dva gigabitna LAN priključka i standardni set audio konektora. Među svim ovim stvarima nalazi se i mali taster koji služi restovanje BIOS podešavanja, što je samo prvi dobar detalj koji krasi P7P55D-E Premium ploču. Drugi veoma koristan taster je “Memory OK” koji služi da se memorijski parametri automatski prilagode određenoj memoriji, kako bi se sistem “postovao” i omogućio ulazak u BIOS za detaljno podešavanje. Sam BIOS je logično maksimalno opremljen svim potrebnim overkloking opcijama, tako da nema potrebe nešto specijalno naglašavati, jer je jednostavno sve tu. Ono što je zanimljivo kod overklokinga na P7P55D-E Premium je upotreba “Turbo V Remote” dodatka. Njegovim priključivanjem omogućen je “overkloking” na živo, dakle bez ulaska u BIOS. Preko ovog dodatka moguće je direktno menjati BCLK frekvenciju, kao i aktivirati neki od već podešenih overkloking parametara. Naravno, sve ostale bitne parametre morati podesiti u BIOS-u, ali “Turbo V Reomote” nudi veoma lepu mogućnost da se u bilo kom momentu promeni brzina rada celog sistema. Pored ovih funkcija, ASUS nije zaboravio i na ekstremne overklokere, jer se na ploči nalaze ukupno tri prekidača za aktiviranje dodatnog  “overvoltage-a” za procesor, čipset i memoriju. U BIOS-u je već u startu pružen veliki raspon za podešavanje napona svih delova sistem, pa će se ove mogućnosti samo koristi kada se procesor hladi uz pomoć suvog leda ili tečnog azota.

ASUS P7P55D-E Pro

Gotovo identičan naziv ploče, jasno označava da se radi o modelu koji je izveden iz P7P55D-E Premium ploče. Kao u uvek, udarni model nakon inicijalnog predstavljanja služi da se kasnije iz njega napravi nekoliko jeftinijih modela. Ipak, kada se pogleda PCB ove ploče, možemo videti da je “layout” nešto drugačiji u odnosu na P7P55D-E Premium. Ono što se može odmah primetiti je raspored slotova, koji je promenjen baš u skladu sa kritikama izrečenim na račun P7P55D-E Premium. Tako su kod P7P55D-E Pro jedan PCI Express x1 i PCI slot zamenili mesta, tako da je sada uvek blokiran samo taj jedan PCI Express x1. Ovo ostavlja slobodno upotrebu oba PCI slota u najčešćem slučaju jedne grafičke karte na svom mestu. Druga stvar koja privlači pažnju na PCB-u je naponska jedinica, koja je dosta drugačija u odnosu na P7P55D-E Premium. Dakle, P7P55D-E Pro poseduje 16-HybridPhase naponsku jedinicu, koja je u osnovi 12-phase rešenje uz 2-phase pojačanje i već opisane T.Probe funkcije.

Dodatni 2-phase deo se brine za napajanje memorijskog kontrolera u procesoru, a T.Probe služi za balansiranje zahteva za napajanjem u svim mogućim situacijama. Ostatak komponenti je nešto drugačiji, ali se i dalje veoma brinulo o kvalitetu istih, uz obavezne polimerske kondenzatore. Pošto je kompletna naponska jedinica manja i sami hladnjaci su manji, a nema ni StackCool3+ rešenja za hlađenje sa druge strane PCB-a. No, iako je ASUS smanjio kompletnu priču oko naponske jedinice, dodatne mogućnosti kao što su SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 nisu izostali na P7P55D-E Pro. Interesantno, ASUS je kod P7P55D-E Pro izveo dodatne korekcije na SerialATA 6 Gb/s implementaciji, tako da sada sistem preko PLX čipa kod ovog modela još bolje funkcioniše. Do momenta u kojem će Intel podržati novi standard kroz čipset, ovo rešenje će verovatno ostati kao najbolja SerialATA 6 Gb/s varijanta. Opet, za USB 3.0 podršku tu je za sada jedino rešenje u vidu NEC čipa.
 

Razlika u odnosu na P7P55D-E Premium model se može videti kod audio komponente, jer je kod P7P55D-E Pro modela ugrađen VIA V1828S čip, dok je kod Premium modela to VIA VT2020. Osnovna razlika između dva čipa je što VT1828S podražava 8 kanala, dok VT2020 podržava 10 kanala. Od ostalih dodataka, tu je jedan Realtek 8112L Gigabit LAN kontroler (naspram dva kod Platinum modela), kao i VIA 6308 firewire čip. Na I/O panelu se ove razlike jasno vide, a šteta što je ASUS odlučio da ne ostavi taster za resetovanje CMOS-a. Na sreću, ostavljena je veoma korisna “Memory OK” funkcija, tako da po ovom pitanju P7P55D-E Pro nije kraći. Očekivano, uz ovaj model ne dolazi “TurboV Remote”, a i ostatak paketa je nešto manji. Ipak, uz P7P55D-E Pro se dobija jedan dodatni bracket sa dva USB 2.0 porta i jednim eSATA, što je veoma korisno.

Kada je BIOS u pitanju, nema velike razlike u odnosu na Premium varijantu, pa se može komotno reći da P7P55D-E Pro ne oskudeva po pitanju svih bitnih overkloking opcija. Opet, rasponi napona su dovoljno veliki, tako da po ovom pitanju nikako neće biti problema. Iako P7P55D-E Pro ne dolazi sa “TurboV Remote”, ova ploča poseduje automatske funkcije overklokinga, kao i TurboV softver kojim se direktno iz operativnog sistema mogu menjati svi osnovni parametri.

EVGA P55 LE

Kompanija EVGA je prisutna na IT tržištu već 10 godina, a svetskoj korisničkoj javnosti su prvo postali poznati po grafičkim kartama baziranim na NVIDIA grafičkim procesorima. Nešto kasnije, EVGA je počela sa dizajniranjem matičnih ploča koje su takođe bile izrađene oko NVIDIA čipova, ali ovoga puta je umesto GeForce kartica to bio slučaj sa nForce čipsetom. Matične ploče kreirane oko Intel čipsetova su usledile kasnije, a dodatnu pažnju su privukli sa nekoliko specifičnih modela koji su veoma naklonjeni overklokingu. Kao podrška overkloking zajednici, EVGA organizuje razna takmičenja, održava forume i slične aktivnosti kako bi i na ovoj način promovisala svoje proizvode. Ipak, kompanija EVGA sa svojim proizvodima se u poslednje vreme trudi da zahvati i malo parče mainstream kolača, pa je tako sa pojavom P55 čipseta EVGA predstavila nekoliko modela matičnih ploča sa rasponom cene od oko 120 do 150 evra pa sve do modela koji koštaju i preko 250 evra. Kako matične ploče dotičnog proizvođača nisu baš tako lako dostupne kod nas, za ovaj test smo uspeli da obezbedimo samo EVGA P55 LE, model koji spada u osnovnu klasu EVGA P55 ponude. Pošto se radi o bazičnom modelu, priču oko paketa možemo slobodno preskočiti, jer je nema šta da se kaže osim da je – standardan.

Ipak, sama ploča deluje nešto drugačije od P55 „standarda“, pa se tu već može videti da je EVGA uložila trud pri dizajniranju svojih P55 modela. Totalno mat crni PCB, sa tamnim elementima ostavljaju veoma “mračan” utisak, koji je suprotan modernim trendovima gde na pločama sve mora biti šareno i svetlucavo. Nakon vizuelnog utiska, prvi detalj koji privlači pažnju je naponska jedinica. U suprotnosti sa modernim trendovima, EVGA je kod P55 LE primenila klasično 6+1-phase rešenje bez ikakvih dodatnih egizibicija. Dakle, 6-phase za procesor plus 1-phase za dodatno napajanje memorijskog kontrolera u procesoru, i naravno 1-phase deo za memoriju. Jasno je da naponska jedinica nije glomazna kao što je to sada popularno, ali to nikako ne znači da nije efikasna. Dobar dizajn i upotreba kvalitetnih komponenti omogućava da i 6-phase konfiguracija veoma dobro obavlja svoj posao, što je i upravo slučaj kod P55 LE modela. Prirodno, upotrebljeni su aluminijumski kondenzatori, potpuno oklopljene prigušnice, uz “Made in Japan” kondenzatore na ostalim delovima ploče. Upotrebom fizički manje naponske jedinice, generalno se dobija i manje širene toplote na ostale komponente, a takođe se i dobija više prostora oko procesorskog socketa.
 

Pojavom LGA1156 soketa, veliki broj LGA775 kulera je postao neupotrebljiv iz prostor razloga što se rupe za montiranje “na gađaju”, pa je EVGA veoma pametno iskoristila slobodan prostor na PCB-u. Tako P55 LE poseduje dva kompleta rupa, jedan koji odgovara LGA1156 kompatibilnim kulerima, a drugi za starije LGA775 kulere, pa tako ukoliko poseduje neki omiljeni koji dugo koristite, nećete imati problema sa prelaskom na novu platformu. Takođe, pri ovoj akciji nećete imati problema sa prebacivanjem omiljenih PCI karti, jer P55 LE poseduje čak tri klasična PCI slota, a veoma dobar “layout” omogućava da svi mogu u realnosti da se upotrebe. Prvi PCI slot je pomeren od primarnog grafičkog PCI Express slota taman toliko da veliki kuleri modernih karti ne blokiraju slot. Čak i sa upotrebom dve grafičke karte, na raspolaganju su dva PCI slota, pa se ovaj raspored koji je napravila EVGA na P55 LE može samo pohvaliti. U skladu sa Intel specifikacijama, EVGA se odlučila da obezbeđuje podršku za stare PATA uređaje, pa se na P55 LE ne nalazi ni jedan PATA port, što znači obaveznu upotrebu svih uređaja u SerialATA varijanti.

Takođe nema ni flopi konektora, što znači da se sa P55 LE pločom morate oprostiti svih tradicijonalnih varijanti za skladištenje podataka. Od dodatnih čipova, na P55 LE se nalazi jedan Texas Instruments TSB43AB22A koji donosi Firewire podršku, Realtek ALC889 7.1 audio čip i jedan Marvell 88E8057 gigabitni LAN kontroler. Od zanimljivih dodataka, P55 LE poseduje mogućnost merenja napona procesora, memorija i čipseta preko klasičnog multimera, pa je ovo ujedno i prva ploča koja nudi ovu mogućnosti, dok je prva sledeće MSI BigBang Trinergy kod koje je ova funkcija ipak nešto elegantnije izvedena. Pored toga, tu i “power” i “reset” tasteri, kao i uvek koristan taster “ClearCMOS” koji je mnogo lakši za korišćenje od klasičnog “jumpera”. Na kraju, P55 LE poseduje LED dijagnostiku na kojoj se kasnije može očitavati temperatura procesora. Ova veoma korisna opcija se aktivira kroz BIOS, a ulaskom u BIOS se otkriva i kompletan set opcija koje nudi P55 LE.

Gigabyte P55-UD6 i P55A-UD6

Kao što smo rekli oštra borba za veći tržišni udeo čini svoje, pa svaki novitet i nova tehnologija tretira kao kec u rukavu, bez obzira njenu realnu upotrebljivost. Tako je logično da prisustvo dva nova standarda budu jasno naglašena na ambalaži, što je i slučaj sa P55A-UD6. Gigantsko naglašena “333” reklama označava da dotična ploča poseduje određene nove tehnologije koje imaju veze sa brojem 3, dakle USB 3.0, USB Power3 i SerialATA 3.0 (6 Gb/s). Ništa manji nije ni natpis koji govori o 24-phase naponskoj jedinici. Pored interesantnog izgleda sam paket unutar ambalaže se nije ništa promenio u odnosu na P55-UD6. eSATA braketi, kablovi, SLI most i bogato odštampana uputstva. Tokom godina priča o paketu je već sigurno postala dosadna, jer se već odavno zna šta ide uz ploču, a i šta bi pored toga proizvođači novo mogli da ponude? Ipak, neki sitni detalj bi mogao malo da obogati “bundle”, pa bi se tu mogao naći na primer neki Gigabyte brandirani USB flash disk. Vista i Windows 7 imaju opciju “usb boost”, a i još kada bi dotični flash bio u USB 3.0 standardnu, to bi onda bilo pun pogodak. No, nema potrebe da dalje maštamo, ostaje da se bacimo na inspekciju samih matičnih ploča.

Logično, nešto ranije smo testirali P55-UD6, a nedavno nam je stigao i P55A-UD6 i njih ćemo opisati zajedno. Pošto smo na raspolaganju imali obe P55-UD6 varijante (“A” i bez “A”), mogli smo veoma lako da primetimo par suptilnih razlika između dva modela, što je se u stvari odnosi na prisustvo dva dodatna čipa koji obezbeđuju SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 podršku. Sve ostale stvari su zaista iste, što je i sasvim logično – obe ploče koriste isti PCB dimenzija 30×24 cm (koji poseduje sloj od dve unce bakra što je sve u sklopu UltraDurable3 tehnologije) i isti raspored komponenti. Gigantski reklamirana 24-phase naponska jedinica je logično prisutna i na P55A-UD6, čime se i dalje stavlja akcenat na “Phase” trku među proizvođačima ploča. Slično kao i u auto industriji gde se konstantno ratuje sa ponudom većeg broja „konjskih snaga“, rat koji se odnosi na veličinu naponske jedinice kod vodećih proizvođača je i dalje u punom jeku. Naravno, veći broj VRM modula ne mora obavezno da znači i bolju naponsku jedinicu, ali je očigledno da se svi trude da poseduju što veći broj faza u naponskoj sekciji.

U konkretnom slučaju, Gigabyte je išao da upotrebom nešto sitnijih komponenti napravi 24-phase konfiguraciju (Intersil “phase doubler” MOSFET-i) koju može da smesti na PCB i istovremeno “razvuče” naponsku jedinicu na nešto veći prostor kako bi se na kraju dobilo bolje hlađenje. Celu tu akciju treba da pomogne i veliki heatpipe sistem koji se proteže preko MOSFET-a i čipseta, tako da bi ova naponska jedinica trebalo da pruža maksimalne performanse bez obzira na težinu eksploatacije kroz overkloking. Prisustvo ukupno šest memorijskih slotova je drugi veliki detalj koji privlači pažnju, jer je četiri uobičajeni broj slotova kod P55 ploča. Iako na prvi pogled deluje kao odlična opcija, upotreba svih šest slotova za sobom povlači obavezno korišćenje “single side” modula u prva dva slota, što automatski komplikuje stvari. Pored toga, mogućnosti za overkloking procesora i neki veći radni takt memorije se značajno smanjuju, pa tako ni upotreba svih šest memorijskih slotova ne deluje realno i sigurno nije preporučljiva, bar ne ako ste zahtevni korisnik, koji u svakom slučaju želi maksimum (a sigurno jeste, ako ste kupili matičnu ploču ovog cenovnog razreda).

Upotrebom standardna četiri slota je moglo da se oslobodi malo više prostora oko procesorskog podnožja, što bi malo olakšalo montažu velikih kulera. Sam heatpipe sistem i veliki broj elektrolitskih komponenti oko socket-a redukuju manevarski prostor, pa je montaža velikih modela kulera i dalje moguća, ali uz malo više truda i strpljenja. Još jedna stvar koje deluje kako višak, bez obzira što je P55A-UD6 top model matične ploče, je prisustvo tri grafička PCI Express slota. Kako treći može da radi maksimum samo u x4 modu, od njega neme nikakve koristi kada je u pitanju SLI ili Crossfire, pa je bilo mnogo pametnije ovaj prostor iskoristiti za još jedan PCI slot pored dva koji su na raspolaganju. (Gigabyte je možda imao na umu i SLI/CrossFire kombinaciju za prva dva PCIe x16 slota, plus još jedan PCIe x4 slot za NVIDIA GeForce akcelerator koji bi bio posvećen samo za PhysX kalkulacije – prim.ured.)  SLI i Crossfire se mogu koristiti na prva dva grafička PCI Express slota, normalno u režimu 2×8.

Kada potražimo ostale zanimljive detalje na PCB-u, dolazimo do SerialATA konektora kojih ima ukupno 8. Plavo markirani konektori označavaju SerialATA II priključke , dok dva bela predstavljaju SerialATA 6 Gb/s konektore. Kada se već u nazivu novog SerialATA standarda pominje propusna moć, u tom momentu se veoma logično nameće pitanje u kojoj meri se to može iskoristiti na P55 čipsetu. Ukoliko se prisetimo osnovne ideje LGA1156 platforme, znamo da je 16 PCI Express linija direktno pod kontrolom procesora i da su one namenjene direktno komunikaciji sa grafičkom kartom. To ostavlja 8 PCI Express linija koje su pod kontrolom P55 čip(seta), i ta ukupna propusna moć treba da bude dovoljna za sve ostale periferije. Ako na ploči imamo 6 SerialATA II porta, gde je maksimalni transfer ovog standarda 3 Gb/s (384 MB/s) po kanalu, onda je jasno da opsluživanje svih SerialATA II portova ostavlja veoma malo mesta na PCI Express magistrali gde je jedna linija sposobna za maksimalni transfer od 250 MB/s. Audio komponenta preko Realtek ALC899 čipa ovde ne predstavlja veliku stavku, ali dva Realtek gigabitna LAN kontrolera već natežu propusnu moć PCI Express magistrale na P55 čipsetu. Ako sada u celu priču dodamo i SerialATA 6 Gb/s, gde je deklarisana propusna moć 768 MB/s po kanalu, jasno je da za ovo jednostavno nema prostora na standardnom P55 čipsetu i konfiguraciji.

Gigabyte je pri kreiranju “A” varijante P55-UD6 ploče primenio jednostavno rešenje koje podrazumeva prosto povezivanje Marvell 9128 čipa na jednu PCI Express liniju i to je to. Naravno, jasno je da u praksi još nema hard diskova koji mogu da maksimalno “zabodu” svu raspoloživu propusnu moć, ali i pored toga ostaje činjenica da ovako primenjeno rešenje za SerialATA 6 Gb/s standard jednostavno nije adekvatno i ne pruža korisnicima mogućnosti da u nekoj varijanti iskoriste njegove potencijale. Ako pogledamo I/O panel, pored seta audio priključaka, dva LAN konektora i dva eSATA i šest USB 2.0 porta možemo primetiti i još dva plavo obeležena USB konektora. Naravno, radi se o dva konektora koji su povezani na NEC µPD720200 kontroler koji ujedno i predstavlja prvi USB 3.0 kontroler u regularnoj prodaji. Sa specifikacijom USB 3.0 standarda koju smo već pomenuli, jasno je da i ovaj detalj predstavlja dodatni teret na već zagušenu PCI Express magistralu, jer je očekivano i dotični NEC µPD720200 čip povezan na jedan PCI Express kanal. Imajući sve ove detalje u vidu, sasvim je očigledno da P55A-UD6 ne može da u potpunosti ispuni specifikaciju koja je reklamira.

Kada pažnju prebacimo na BIOS, sasvim očekivano možemo konstatovati da generalno nema razlike između onoga što nudi BIOS na P55-UD6 i P55A-UD6. Gigabyte je “ispeglao” par sitnih detalja, i to bi bile razlike, sem naravno par opcija koje se tiču rada USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s kontrolera. Award Modular6 BIOS je tako aktuelan na obe verzije ploča, a gotovo sve raspoložive opciju su iste. Glavne overkloking opcije se nalaze u M.I.T sekciji koja je značajno preuređena još sa prvom generacijom P55 matičnih ploča. Odmah po ulasku u M.I.T sekciju na raspolaganu je veoma detaljan prikaz svih vitalnih parametara sistema. Ovo je jedan od veoma korisnih detalja koji je tada uveden u BIOS, jer je korisniku omogućeno da na jednom mestu tačno vidi takt QPI u UnCore magistrale, brzinu i tajminge memorije, množilac i radni takt procesora u običnom i turbo modu, kao i temperaturu svakog jezgra. “Advanced Frequency Settings” je centralni deo za podešavanje svih spomenutih parametara, a na raspolaganju je apsolutno sve što je neophodno za bilo koji nivo overklokinga.

Raspon napona za podešavanja je i više nego dovoljno veliki, pa je ovde mnogo bitnije da se napon procesora može podešavati u koracima od 0.625 V, dok se napon memorije može podešavati u koracima od 0.04 V. Ovo je korisno zbog toga što je pružena mogućnost da se detaljnije podešava napon i tako na najbolji mogući način odredi neophodan napon za stabilan rad pri overklokingu, a da pri tome ne dolazi do nepotrebnog preopterećivanja ili zagrevanja komponenti.

Gigabyte P55-UD3R

U momentu kada je Core i5 platforma postala glavna tema cele IT industrije, većina P55 matičnih ploča koje su se paralelno pojavile su bile iz high-end kategorije, što je logično bilo propraćeno sa dosta visokom cenom. Gigabyte je sa P55-UD3 modelom među prvima predstavio ploču čija je cena već dosta blizu granici od 100 evra, a da pri tome nudi sve osnovne stvari koje se zahtevaju od moderne i dobre ploča za LGA1156 platformu. Kako bi se postigla što niža cena, išlo sa na štednji na svim detaljima kod kojih se moglo nešto ukloniti, a da to ne utiče u većoj meri na karakteristike ploče. Prvi pogled na P55-UD3 momentalno ostavlja klasičan Gigabyte utisak – plavi PCB i belo-plavi slotovi. Klasika za Gigabyte, koji očigledno veoma drži do tradicije kada su u pitanju vizuelni elementi. Kada je layout u pitanju, Gigabyte je slobodno mesto na PCB-u koji nastaje upotrebom P55 čipseta preveo u dosta veliki prostor koji je ostavljen oko procesorskog soketa, omogućavajući tako mnogo lakšu montažu velikih modernih kulera, poput CoolerMaster V10 i sličnih modela.

Naravno, naponska jedinica je tu da pravi malo gužve, ali se ovoga puta Gigabyte odlučio za klasičnu varijantu. Tako se na P55-UD3 nalazi standardna 6-phase naponska jedinica. Naravno, u skladu sa UltraDurable3 standardima i P55-UD3 poseduje elektrolitske komponente visokog kvaliteta, pa ovom pitanju se ona 6-phase jedinica ne razlikuje mnogo od daleko skupljih koji se nalaze, na primer, na P55-UD6 varijantama ploča. Iako je trka po pitanju masivnosti naponske jedinice postala veoma oštra između vrhunskih proizvođača matičnih ploča, u realnosti se pokazalo da su ovakva rešenja sasvim dovoljna da se procesoru i ploči obezbedi stabilan rad i u uslovima jačeg overklokinga. Preko MOSFET-a se nalaze dva klasična „ne heatpipe-a“ pasivna hladnjaka koji treba da pomognu hlađenju, ali se bar na našem test primerku pokazalo da dotični hladnjaci nisu baš najbolje pričvršćeni. Slična situacija je i kod P55 čipa gde hladnjak ne deluje dovoljno dobro povezan, pa se time kompromituje i ukupan efekat hlađenja. Na žalost, tako je ostavljeno na korisniku da ovaj posao malo „doradi“, pa je preporučljivo skinuti hladnjak, obraditi ga i ponovo naneti termalnu pastu.

Kada ovu manu sklonimo sa dnevnog reda, možemo videti da GA P55-UD3 poseduje odličan layout i da se na račun ove ploče ne može ništa više negativno reći. P55-UD3 poseduje čak tri standardna PCI slota, a ne samo da ih ima, već se i sva tri mogu upotrebiti. Dakle, ni jedan od njih nije blokiran od strane grafičke karta koja se nalazi u primarnom PCI Express x16 slotu. Istina, P55-UD3 poseduje i drugi grafički PCI Express slota za Crossfire i SLI manifestacije, ali je realno da će to na P55-UD3 biti veoma malo korišćeno. Zbog toga taj drugi PCI Express slot možemo gledati kao još jedan od već ponuđena dva x1 slota. P55-UD3 poseduje ukupno osam SerialATA II porta, sa tim da su šest kontrolisani direktno od strane čipseta, dok se za druga dva brine dodatni Gigabyte SerialATA II čip. Pošto se na I/O panelu P55-UD3 ploče ne nalazi eSATA konektor, pitanje koliko je prisustvo tog dodatnog SerialATA II kontrolera neophodno, ali očigledno Gigabyte po svaku cenu želi svim korisnicima da ponudi što veći broj SerialATA II priključaka.

Sam I/O panel deluje veoma prosto, sa samo osnovnim konektorima. Ipak, ovde se nalazi čak 10 USB 2.0 portova, što znači da korisnik neće morati baš odmah da posegne za dodatnim USB „bracketima“ preko kojih se mogu povezati još četiri USB 2.0 uređaja. Pored toga, tu jedan PS/2 i LAN priključak, uz obavezni audio set koji uključuje ditalni i analogni S/PDIF izlaz. Za LAN zadužen je RTL8111D čip koji može da radi u 10/100/1000 Mbps režima rada, ali bi bilo još bolje kada bi se na ploči nalazio još jedan LAN kontroler, pa makar i klasičan 10/100 Mbps. Što se tiče audio komponente, za to je zadužen Realtek ALC888 čip koji već duže vreme predstavlja standardno i veoma dobro rešenje kada je u pitanju integrisani zvuk.

Iako kompletna fizionomija P55-UD3 deluje standardno, Gigabyte je sa ovom generacijom ploča predstavio i novu verziju Award BIOS-a. Gigabyte osnove si u dalje tu, kao što je na primer čuvena „CTRL-F1“ kombinacija. Pored toga, sve ostale standardne BIOS sekcije se nisu promenila, pa je skup noviteta ostavljen za M.I.T overkloking sekciju. „Motherboard Inteligent Tweaker“ ili M.I.T. je deo opcija koje su kod Gigabyte ploča zadužene za overkloking.

Ovde je već na startu ubačen novitet koji se prosto zove „M.I.T Current Status“. Iako u osnovi prosta stvar, ova mogućnost predstavlja odličnu stvar je omogućava da se na jednom ekranu ima uvid u sve moguće opcije koje se tiču overklokinga ploče, memorije i procesora. Ovde uvek možete videti tačnu QPI ili UniCore frekvenciju, memorijske tajminge i BCLK vrednost. Pored toga, jasno se vidi i frekvencija procesora sa određenim množiocem, i to u Turbo i NonTurbo varijanti. Sve ovo umnogome olakšava posao overklokinga, jer omogućava veoma lako praćenje svih podešenih parametara. Što se tiče tih parametara za podešavanje, P55-UD3 poseduje apsolutno sve što je neophodno modernom overklokeru gde se ostavlja utisak mnogo skuplje matične ploče.

Sve ove opcije podeljene su u svoje posebne M.I.T sekcije, što je još jedan dobar način da korisniku omogući lakše snalaženje kroz BIOS. Sve ovo mnogo elegantnije izgleda od prosto nabacanih opcija u jednoj sekciji gde stalno morati skrolovati ekran gore ili dole u potrazi za opcijom koju trenutno tražite. P55-UD3 poseduje apsolutno sve za ozbiljan overkloking, tako da nema potrebe dodatno nabrajati šta sve stoji na raspolaganju. Jednostavno, sve što vam treba to je i prisutno. Sami rasponi dozvoljenih napona su veliki, tako da nema prepreka da se Gigabyte P55-UD3 matična ploča maksimalno „upregne“ i kada je overkloking u pitanju.

MSI BigBang Trinergy

Standardna procedura pri predstavljanju novih modela ploča podrazumeva početak priče od “paketa”, međutim u poslednje vreme ova stavka je postala apsolutno irelevantna u većini slučajeva. Tako proizvođači čak i kod skupljih modela uz ploču daju samo osnovni set kablova, disk sa drajverima i uputstvo. Ipak, u slučaju BigBang Trinergy ploče, MSI se potrudio da novi model i po ovom pitanju ostavi “big bang” utisak. Tako je kutija puna opreme, pa će kupcu ploče trebati bar nekoliko minuta da prostudira šta se sve tu nalazi. Pored osnovnog uputstva za ploču, MSI ja napravio poseban overkloking vodič koji treba da pomogne manje iskusnima da na što lakši način ubrzaju svoju novi sistem. Što se tiče “ne-papirnih” elemenata, tu je posebna PCI Express zvučna karta, kao i mali dodatak pod nazivom “OC Dashboard”. U kutiji smo zatekli i veliki broj kablova, od onih za povezivanje “OC Dashboard-a”, sve do kompletnog seta eSATA kablova, zajedno sa eSATA bracket-om kao i dodatnih USB bracket-a. Dakle, u pitanju je paket koji je umnogome bogatiji od onog što uglavnom viđamo uz nedavno testirane matične ploče, čak i ako govorimo o onim koji pripadaju istoj klasi. Umalo da zaboravimo da pomenemo i možda najbitniju stvar – a to su i tri SLI / Crossfire kabla, što već nagoveštava neke mogućnosti ove ploče…

Već prvim pogledom na MSI BigBang Trinergy mogu se primetiti ukupno tri grafička PCI Exress slota. Kako znamo da P55 platforma ne podržava u potpunosti “triple” režime rada grafičkih karti, jasno je da se ovde nešto moralo dodatno učiniti kako taj treći slot ne bi bio gotovo potpuno beskoristan. Tako je MSI odlučio da P55 čipsetu doda NVIDIA NF200 čip kako bi obezbedio dodatnu podršku za PCI Express kanale koji su i neophodni za pravi dual ili triple mod rada grafičkih karti. Tako primarni grafički PCI Express slot uvek radi u x16 režimu, bez obzira da li se koristi još jedna ili dve grafičke karte. Sa dodatkom druge karte, obe radu x16 režimu rada, a dodavanjem treće grafičke karte, dve kartice koje su u drugom i trećem PCIe slotu rade u x8 modu, dok primarna grafička karta i dalje radi u x16 modu.
 

Sa ovim mogućnostima, MSI BigBang Trinergy postaje prva P55 matična ploča koja u potpunosti podržava Crossfire X i triple SLI režime rada, što je definitivno tehnološki novitet. Između već pomenutih slotova, na raspolaganju su dva standardna PCI Express x1 slota, od kojih je prvi rezervisan za audio karticu koja se dobija u paketu. Tu i su dva klasična PCI slota, ali se komotno može koristiti samo jedan ukoliko se na ploči nalaze dve grafičke karte. Ostatak layout-a je generalno veoma sličan sa onim koji smo videli na GD80 ploči, čak i je boja PCB-a i ostalih elemenata ista. No, i pored velikih sličnosti, BigBang Trinergy se ipak razlikuje po određenim detaljima. Naponska jedinica je u osnovi slična, dakle ukupno 14-phase konfiguracija, gde je 8-phase zadužen za procesor, 2-phase za VTT, 2-phase za memoriju i na kraju još 2-phase napajanje za P55 čipset. Ono što ovu naponsku jedinicu odvaja od one na GD80 je su još nešto kvalitetnije komponente. Tako su upotrebljeni još “jači” DrMOS MOSFET-i uz obavezne Hi-C (Highly-Conductive) kondenzatore, što uz APS tehnologiju obezbeđuje maksimalno stabilan napon i uštedu energije.

Sama DrMOS tehnologija objedinjuje tri aktivne komponente (“hi” i low” MOSFET, kao i IC driver), čime se dobijaju bolja kontrola napona, manje zagrevanje i bolje overkloking mogućnosti u odnosu na klasična rešenja. Sa ovim karakteristikama DrMOS naponske jedinice, nema potrebe ići na drastično veći broj “phase-ova” i koristiti razna “multi phase” rešenja. Pored same naponske jedinice se nalazi mali displej koji pokazuje funkciju APS-a (Active Phase Swithcing) koji po potrebi može da pali ili gasi delove naponske jednice, i time štedi energiju, a na samom displeju možete videti koji je broj trenutno aktivnih. Naravno, pri overklokingu neke od funkcija za “čuvanje energije” se automatski gase, što se može videti i kroz opcije koje postaju nedostupne u “MSI Control Centar”  softveru. Kada je hlađenje u pitanju, primenjen je heatpipe sistem koji se proteže preko naponske jedinice i NF200 čipa, dok je P55 čip obezbeđen dobrim pasivnim hladnjakom.

Na istočnom delu ploče, odmah pored ATX naponskog konektora, nalazi se jedan set DIP prekidača koji služe za dodatno “overvoltage” podizanje napona i to svih bitnih delova sistema. Tako su na raspolaganju četiri prekidača, preko kojih se napon procesora može povećati za dodatnih 0.1 V, i +0.2 V za VTT, memoriju i čipset. Realno, BIOS u startu već dozvoljava veoma visoke napone, tako da ove funkcije dodatnog “overvoltage-a” mogu biti korisne samo pri upotrebi nekog od ekstremnih sistema za hlađenje koji će temperature spustiti daleko ispod nule. Pored dotičnih DIP prekidača nalazi se i jedna totalno nova mogućnosti koju do sada nikada nismo imali priliku da vidimo na matičnim pločama. Dakle, MSI je obezbedio mogućnosti da se direktno preko multimetra proveri radni napon za CPU, VTT, memoriju i čipset, i to preko ukupno šest kontakta koji su specijalno napravljeni za ovu priliku – dakle po jedan kontakt za CPU, VTT, memoriju i čipset i dve mase.

Još južnije, BigBang Trinergy poseduje još par interesantnih detalja. Standardni ClearCMOS prekidač je tu, ali je prekriven malom plastičnom “kapicom” koja se mora skinuti kako bi se došlo do prekidača. Zanimljiv detalj koji treba da zaštiti korisnika od “slučajnog” brisanja CMOS-a. Pored, tu je i “OC Genie” prekidač koji aktivira funkciju automatskog overklokinga, i na kraju tu su tri prekidača sa GreenPower, Reset i POWER funkcijama. Ipak, kada se pogleda na ovo sekciju sa tri prekidača koju MSI zove “EasyButton2”. Ovde izgleda kao da je MSI zaboravio da na ovo mesto postavi dotične prekidače, ali izgled zna da vara, jer su u pitanju mali elektromagnetni prekidači koje je potrebno samo lagano dotaći prstom. Jeste da obavlja istu funkciju, ali je dobar štos.

Na kraju, BigBang Trinergy  poseduje ukupno 10 SerialATA II portova, od kojih je šest preko P55 čipseta, dok su ostala četiri povezana sa JMicron JMB322 čipom. Pored toga, na ploči se nalazi još jedan JMicron 363 čip koji obezbeđuje podršku za dva eSATA priključka, i naravno jedan PATA kanal. Kada smo već kod eSATA konektora, dva se nalaze na I/O panelu, a još dva na posebnom bracekt-u koji se dobija u paketu, kao je i audio komponenta izdvojena na posebnu karticu, onda je jasno da na I/O panelu ima dovoljno slobodnog prostora. Tako se na I/O panelu nalaze dva PS/2 priključka, 8 USB 2.0 porta i dva gigabitna LAN konektora preko Realtek RTL811DL čipova. Da, tu je i jedan firewire priključak preko VIA VT6315N čipa. Što se audio komponenti tiče, već smo spomenuli da su BigBang Trinergy paketu dobija posebna kartica. Na samoj ambalaži se nalaze dosta veliki THX i EAX 5.0 amblemi, tako da bi se moglo pretpostaviti da je na kartici neki Creative audio čip. Na žalost, to nije slučaj, već je upotrebljen sada već gotovo standardni ALC889 čip. Istina, uz odgovarajući softver ALC889 podržava navede API-je, ali bi ipak bilo bolje da je u pitanju neki od modernih Creative audio rešenja.

Ulazak u BIOS otkriva manje-više standardni AMI BIOS koji deli veliki broj sličnosti sa onim koji smo videli i na GD80. Sve što treba je tu, a što se tiče overklokinga, i malo više od toga. Ipak, MSI nije napravio grešku da korisnika bukvalno zatrpa svim mogućim podešavanjima, već je ostavljeno baš ono što može da ima nekom značaju pri overklokingu. Svi vitalni radni naponi se mogu podići “u nebesa”, tako da treba biti veoma obazriv da nešto od osetljivih komponenti ne bi odletelo u dim. Što se tiče samih overkloking dometa, oni su na standardnom nivou za generalno sve P55 ploče, pa tu nemamo ništa specijalno da kažemo. Ono što je zanimljivije su dodatni načini na koji možete vršiti overkloking bez ulaska u BIOS, ali i bez korišćenja nekog softvera iz operativnog sistema. Dakle, na “OC Dashboard” dodatku možete direktno vršiti overkloking BCLK takta i tako povećavati radni takt procesora. Naravno, bez promene napona nema ništa, a i to je možete menjati “na živo” preko “OC Dashboard-a”, pa tako da gotovo i ne morate ulaziti u BIOS.
 

Jedino se memorijski parametri moraju podešavati na tradicionalan način, dok ostatak može da se obavi preko “OC Dashboard” dodatka. Pored funkcije overklokinga, preko ovog dodatka se mogu pratiti osnovni parametri sistema kao što su temperature proecosra, ploče, naponske jedinice, kao i koristiti za dijagnostiku eventualnih problema prilikom “post-ovanja”. Ukoliko vas mrzi da sve sami podešavati na ovaj ili onaj način, ili jednostavno niste vični, tu je “OC Genie” prekidač. Pritiskom na njega, matična ploča će sama odraditi test proceduru i podesiti sistem na maksimalne detektovanje mogućnosti. Iako automatski overkloking ranije i nije bio nešto specijalno efikasan, “OC Genie” radio veoma dobro. Takt magistrale je odmah podignut na 190 MHz, sistem se podigao i sve je radilo apsolutno stabilno, što znači da je “OC Genie” overklokovao sistem veoma blizu onih vrednosti koje možete ostvariti ručnim podešavanjem. Za one koji nisu strpljivi i vični overklokingu, ovo je veoma dobro rešenje. Pored toga, “OC Genie” parametri ostaju aktivni i nakon gašenja računara, a mogu se isključiti pritiskom na “OC Genie” taster. Jedino ograničenje je kvalitet memorije, jer će “OC Genie” i to uzeti u obzir, pa će i finalni radni takt biti manji. Ipak, sa dobrom memorijom korisnik može računati na veoma dobar overkloking od “OC Genie” funkcije.

MSI P55-GD65

Dotični model je prisutan na tržištu već od samog starta LGA1156 platforme, i tada već pri prvom susretu P55-GD65 je na nas ostavio dosta dobar utisak. U to vreme, ova ploča je imala dosta visoku cenu, ali je u poslednje vreme njena cena pala na nivo sa kojim se može svrstati u segment ponude koji bi mogao da konkuriše kao “best buy” opcija. Kada se uporede MSI P55-GD65 i prethodno opisani BigBang Trinergy, jasno da obe ploče imaju isto poreklo i isti „DNK“, uz napomenu o tome da je TRINERGY ekstra „doterana“ verzija P55-GD80, dok je P55-GD65 opet “olakšana” varijanta P55-GD80.

Najočiglednija razlika se odnosi na naponsku jedinicu, koja primetno manja. Tako je kod P55-GD65 primenjena  6+1-phase (6-phase za procesor i 1-phase faza za VTT) DrMOS naponska jedinica koju hlade dva rebrasta rashladna tela povezana jednom toplotnom cevi. Sa desne strane matične ploče postavljena su četiri memorijska slota koja komuniciraju u Dual Channel modu, dok je odmah pored njih postavljen 24-pinski konektor za napjanje matične ploče. Za filtriranje napona memorije zadužena je 2-phase naponska jedinica koja je odrađivata posao odlično. Sam P55 čipset je hlađen pasivnim hladnjakom, koji se u praksi malo više zagrevao, ali nismo primetili nikakve problem tokom cele procedure testiranja. Jedna od bitnih razlika koja je u korist P55-GD65 modele se odnosi na raspored svih slotova, koji je ovde mnogo povoljniji. P55-GD65 standardno poseduje dva grafička PCI Express slota, dva PCI Express x1 i jednog PCI Express x4 slota, kao i dva klasična PCI slota.

Ova dva standardna PCI slota će biti blokirana sam u slučaju upotrebe dve grafičke karte, ali kako je P55-GD65 model koji ne puca na korisnike zainteresovane za  SLI ili Crossfire, može se reći da će ovi slotovi uvek biti slobodni za upotrebu. Slično važi i po pitanju ostalih slotova, jer će samo jedan PCI Express x1 ostati blokiran od strane kulera grafičke karte. Prijatno iznenađuje dodatak u vidu V-Check konektora koji omogućava praćenje praćenje napona vitalno najbitnih tačaka na matičnoj ploči, što je ujedno prva verzija rešenja koje smo videli kasnije na BigBang Trinergy. Iako bi možda realno bilo očekivati da P55-GD65 ne poseduje nikakve druge dodatne opcije, ali to ipak nije slučaj. Tako se na P55-GD65 nalazi “OC Genie” taster koji aktivira opciju automatskog overklokinga, ali su ti i BCLK “+” i “-” tasteri kojima se “na živo” može menjati radni takt magistrale. Odluka da ove napredne funkcije ponudi i na P55-GD65 modelu je veoma dobra, jer korisnici sa nešto manje novca koji se odluče za ovaj model neće biti uskraćeni za ove korisne opcije.

Što se samog BIOS-a tiče, on je logično veoma sličan onim kod ostalih MSI modela baziranih na P55 čipsetu. Kako bi sprečili pad napona procesora pri punom opterećenju neophodno je da isključite Load Line Calibration opciju. Međutim, isključivanjem pomenute opcije, kao i kod GD80 modela, nećete dobiti fiksiran napon, nego će isti da overvoltuje na vrendnost od 0,01V do čak 0,03V. Maksimalna vrednost napona procsora iznosi 2.07V, a ako znamo da je i za ekstremni overklok na veoma niskim temperaturama 1.80V i više nego dovoljno, onda je jasno da bi sa vrednosti od 2.07V vaš bio “spaljen”. CPU VTT, tj. napon memorijskog kontrolera može da dosegne vrednost 2.18V, dok međutim napon od 1.38V ne donosi nikakve benefite baš kao i kod GD80 modela. Napon memorije možete da dižete do abnormalno visokih 2.430V, međutim mi vam savetujemo da se držite maksimalne vrednosti od 1.70V, koja se pokazala kao bezbedna i kod X58 bazirane platforme. Za više informacija o ovom BIOS-u, pogledajte stranicu iz našeg opširnog testa ove matične ploče.

Test sistem
 

Matične ploče

Gigabyte GA P55-UD6
Gigabyte GA P55-UD3R
MSI P55-GD65
MSI Big Bang Trinergy
ASUS P7P55D-E Premium
ASUS P7P55D-E Pro
EVGA P55 LE

Procesor i
kuler

Intel Core i5 750 @ 2.66 GHz
Cooler Master TX3

Memorija

2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX

Grafička karta

AMD Radeon HD4890 Windows Vista 64-bit

Hard disk

500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2

Opički uređaj

DVD-RW Pioneer 215D SATA

Napajanje i test bench

CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster

Monitor

Samsung SyncMaster 960BF

SiSoft Sandra 2008 Pro
 

Cinebench 10 & DivX transcoding test

WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
 

FutureMark 3DMark 06 i Vantage

SpecORG SpecVIEW Perf 10

Igrački testovi
 

„Đavo je u detaljma…“

Prilikom stvaranja LGA1156 platforme i Core i5 Lynfield procesora, Intel je napravio veliki korak napred, ali i u velikoj meri smanjio ulogu čipseta na ukupne mogućnosti i performanse cele platforme. Redukovanjem P55 čipset na samo jedan čip i samo kreiranje matičnih ploča je u velikoj meri postalo jednostavnije, što bi moglo da se okarakteriše kao pomoć za sve proizvođače matičnih ploča. Međutim, sa druge strane im je stvoren problem koji se ogleda u činjenici da je na LGA1156 platformi sa P55 čipsetom veoma teško napraviti matičnu ploču koja po nekom parametru u iole većoj meri razlikuje od konkurencije. Samim tim je i teže ubediti potencijalne kupce da se odluče baš za određeni model ploče, a da pri tome finalna cena bar u određenoj meri ne izađe iz fokusa. Prva stvar na koju je uticao P55 čipset se odnosi na poređenje performansi, jer kao što možete videti u tabelama, rezultati svih sedam testiranih modela su veoma približni. Istina, neki modeli su za nijansu brži u nekim test scenarijima, ali se opet te razlike toliko male da se mogu komotno zanemariti pri izboru matične ploče. Kako ni jedan od testiranih modela po ovom pitanju nije podbacio, kompletno pitanje upoređivanja performansi možemo shvatiti samo kao formalnost preko koje ćemo lagano preći. Ako se već po performansama ne može napraviti razlika, proizvođači ploča su se koncentrisali na to da ponude što bolje dodatne mogućnosti. Ovde već treba obariti pažnju pri izboru ploče, kako bi bili sigurno da ploča koju odaberete poseduje one mogućnosti ili priključke koji su vam potrebni.

LAN je odavno standard, ali stvari poput firewire-a ili još bitnije eSATA podrške nisu stvari koje su baš prisutne na svim P55 modelima. Naravno, ne treba zaboraviti i ponudu novih SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 standarda koja postoji kod tri testirana modela. Realno, SerialATA 6 Gb/s će se teško iskoristiti u neko skorije vreme, dok je za USB 3.0 mnogo izvesnije da će tokom ove godine već moći da se efikasno upotrebljava. Na primer, kada se budu pojavili eksterni USB 3.0 diskovi, brzina komunikacije će biti veća neko preko eSATA interfejsa. Zbog ovih prednosti, definitvno vredi razmisliti o modelima koji podržavaju nove standarde. Od ostalih dodatnih funkcija, gotovo svi proizvođači su na svojim pločama razvili određene sisteme za automatski overkloking koji rade manje ili više uspešno. Pored toga, ista tehnologija će na različitim pločama pružati drugačije rezultate, pa samo tako na primer, na MSI P55-GD65 pri aktiviraju “OC Genie” funkcije dobili takt od 3.6 GHz, dok je ista funkcija na BigBang Trinergy dala takt od 3.8 GHz, što je već pristojno blizu onom što se može postići sa ručnim overklokingom. ASUS, naravno, poseduje svoju varijantu koja se zove “Turbo EVO” i koja generalno radi istu stvar, sa tim da smo na ASUS pločama dobili maksimalni takt od 3.6 GHz, a i čini se da MSI “OC Genie” radi nešto malo bolje. Skuplji modeli imaju opciju overkloking “na živo”, odnosno menjanja parametara sistema dok sistem radi bez potrebe da se promene vrše kroz neki softver. Tako ASUS P7P55D-E Platinum poseduje “TurboV Remote”, a MSI BigBang Trinergy ima “OC Dashboard”, ali dotični modeli imaju veoma veliku cenu, pa se za ove mogućnosti mora propisno odrešiti kesa. EVGA P55 LE ima funkciju automatskog overklokinga, ali samo kroz opciju koja se pokreće kroz BIOS.

Shodno tome, treba dobro proceniti šta vam je od ovih mogućnosti potrebno, jer se ipak overkloking najbolje i najsigurnije obavlja ručno direktno iz BIOS-a. Kada se krene u ručni overkloking, opet dolazimo do ograničenja koje postavlja sama platforma, odnosno procesor i čipsetu. Tako je maksimalno BCLK takt za sve P55 ploče oko 200 MHz, sa veoma malim razlikama između svih testiranih modela, što se može videti na sledećoj tabeli.
 

ASUS
P7P55D-E
Platinum

ASUS
P7P55D-E
Pro

EVGA
P55 LE

Gigabyte
P55-UD3R

Gigabyte
P55A-UD6

MSI
P55-GD65

MSI
BigBang
Trinergy

Max BCLK (MHz)

215

210

206

203

210

211

200

Sa ovim rezultatima, jasno da se sa Core i5 750 procesorom i svakom P55 pločom može postići radni takt procesor od 4 GHz, pa čak i nešto više od toga u zavisnosti od samog primerka procesora. Tako se čak i po ovom pitanju testirani modeli teško mogu značajnije odvojiti. Čak i kada uporedimo takt procesora koji se može ostvariti sa istim parametrima i na istom radnom naponu, sve je u rasponu od maksimalno 100 MHz. Kada je u pitanju overkloking, uvek se kao najbitniji detalj za to navode mogućnosti naponske jedinice koja treba da bude dovoljno moćna da bez problema iznese zahteve procesora, posebno pri ozbiljnijem overklokingu. Naravno, ovo je apsolutno tačno i zbog toga se uvek velika pažnja posvećuje naponskoj jedinici kao bukvalno najvažnijem elementu svake matične ploče. Međutim, tokom zadnjih godinu dana se krenulo u lagano predimenzionisanje naponske jedinice, pa se tako sa svakom novom serijom matičnih ploča veličina naponske jedinice povećava. Kod P55 platforme, prvo je Gigabyte kod P55-UD6 modela krenuo sa 24-phase naponskom jedinicom, da bi kasnije ASUS kod P7P55D-E Platinum modela odgovorio sa 48-HybridPhase rešenjem. Po teoriji, što veći broj delova odnosno “phase-a”, to je stabilniji napon i pri tome se cela jedinica manje zagreva i ima duži vek trajanja. Svaki deo naponskog kola u stvari radi van sekvence, tj. u fazama, pa se zato koristi i termin “phase”.

Da ne ulazimo mnogo u detalje, u osnovi ako imamo 2-phase jedinicu, svaki deo kola će obavljati svoj posao u 50% kompletnog vremena rada. Kod 4-phase jedinice svaki deo kola će obavljati posao u 25% vremena, i tako dalje, pa odatle dolazimo do zaključka da je više faza jednako manjem opterećenju i dužem radnom veku tih komponenti. Svaki deo jedinice će biti manje aktivan i time će više trajati, a usled manjeg vremena rada će se i manje zagrevati. Međutim, usled konstantnog povećanja broja “phase-ova”, došlo se do situacija da se tako velike naponske jedinice više zagrevaju i da tu toplotu prenose na ostale komponente. Paralelno sa tim, krenulo se u primenu većih hladnjaka, kao i implementacijom bakarnih slojeva u PCB-u radi dodatnog poboljšanja hlađenja. Sad ostaje pitanje da li su ova rešenja uvedena kako bi se otklonio problem zagrevanja velike naponske jedinice, ili pak u pitanju stvarno poboljšanje hlađenja koje nije uslovljeno navedenim problemom. U trci za što većom naponskom jedinicom, većina proizvođača ima neko svoje rešenje, tako da u te detalje iz određenih razloga nećemo ulaziti. Ukoliko zvanična specifikacija kaže “5000-phase”, neka bude tako, a zna se koji su elementi naponske jedinice i svakog njegovog dela.

Dakle, tu su dva tranzistora koje regulišu napon, popularno nazvani MOSFET-i od skraćenice “Metal-Oxide Semiconductor Field Effect Transistor”, jedna prigušnica i obavezni “PWM” kontroler ili “MOSFET driver”. Sve ostale varijacije tipa upotrebe trećeg tranzistora umesto MOSFET drivera i slično stvari, predstavljaju trikove proizvođača ploča, ali o tome nema potrebe da sada diskutujemo. Zaključićemo da su naponske jedinice svih testiranih ploča veoma visokog kvaliteta, što obezbeđuje upotreba oklopljenih “ferrite” prigušnica, aluminijumskih kondenzatora i “lowRDS” MOSFET-ima. Gigabyte i EVGA kod svojih matičnih ploča koristi klasičan sistem naponske jedinice, ASUS ima HybridPhase, a MSI koristi DrMOS tehnologiju. Pošto svaka od testiranih ploča pruža veoma slične overkloking rezultate, probali smo da izmerimo temperature pojedinih delova naponske jedinice kako bi eventualno tu primetili kakve su performanse naponskih jedinica po pitanju temperature. Pogledajmo tabele sa temperaturama izraženim, naravno po Celzijusovoj skali:
 

default Core i5 750

ASUS
P7P55D-E
Platinum

ASUS
P7P55D-E
Pro

EVGA
P55 LE

Gigabyte
P55-UD3R

Gigabyte
P55A-UD6

MSI
P55-GD65

MSI
BigBang
Trinergy

MOSFET hladnjak I/O strana

38

37

38

37

36

37

36

MOSFET hladnjak severna strana

42

37

37

38

36

37

34

prigušnice I/O strana

41

39

41

45

43

41

39

prigušnice I/O severna strana

42

40

41

45

43

40

40

čipset hladnjak

38

41

40

34

30

35

31

O/C Core i5 750 @ 4.0 GHz

ASUS
P7P55D-E
Platinum

ASUS
P7P55D-E
Pro

EVGA
P55 LE

Gigabyte
P55-UD3R

Gigabyte
P55A-UD6

MSI
P55-GD65

MSI
BigBang
Trinergy

MOSFET hladnjak I/O strana

41

47

44

43

38

42

38

MOSFET hladnjak severna strana

42

46

43

44

38

42

38

prigušnice I/O strana

45

45

45

47

43

44

42

prigušnice I/O severna strana

45

45

45

47

43

44

41

čipset hladnjak

42

44

46

44

35

39

35

Kao što možete videti rezultate iz tabela, određene razlike definitivno postoje, iako nisu nešto velike ili spektakularne. Tako se na primer vidi razlike između P55-UD3 i P55-UD6 modela, jer P55-UD6 ima ozbiljniju naponsku jedinicu, pa samim tim i nižu temperaturu. Naravno, ovde ne treba zaboraviti i efekte hladnjaka, gde bolji heatpipe sistem bolje sprovodi temperaturu. Kod ASUS-a, između dve ploče nema toliko velike razlike u temperaturi, iako Premium model poseduje mnogo veću naponsku jedinicu. Očigledno da u ovom slučaju 16-HybridPhase naponska jedinica odlično radi, a da manji gabariti pomažu da se sve to manje zagreva i tako približava performanse koju nudi 48-HybridPhase na Premium modelu. Na kraju, DrMOS tehnologija se ovde veoma lepo pokazala, jer se obe MSI ploče ostvaruju za par stepeni niže temperature rada, što je na kraju i jedan od glavnih ciljeva svih primenjenih rešenja za naponsku jedinicu. Ipak, iako ovde BigBang Trinergy ima najbolje rezultate, sa druge strane ova ploča udara limit kada je BCLK u pitanju već na 200 MHz, tako da se može reći da nije sve ni u tome. Zbog toga pri izboru P55 matične ploče treba uzeti sve faktore u obzir na kraju doneti konačnu odluku.

Zaključak

Na kraju svakog uporednog testa se očekuje i da se proglase pobednici u nekoliko poznatih kategorija. Kada govorimo o isplativosti, tj. popularnoj “Best Buy” kategoriji, stvar se nije bitno promenila jer i dalje smatramo da je ovde Gigabyte P55-UD3(R) najbolje rešenje. Sa cenom koja je sada već gotovo okruglih 100 evra, ova matična ploča i dalje predstavlja veoma dobar odnos kvaliteta, cena i overkloking mogućnosti. Zbog veoma približnih overkloking dometa i ukupnih performansi, većina potencijalnih korisnika koji se „apgrejduju“ na LGA1156 platformu nema neku specijalnu potrebu da traži više i dalje od toga. Oni koji ipak žele nešto veće mogućnosti, naročito po pitanju automatskog overklokinga, na raspoalganju imaju MSI P55-GD65 koji predstavlja veoma dobar izbor za 125 evra, ali u ovoj situaciji pomenuta ploča nije ova ploča uspela da se dokopa neke od nagrada.
 

Gigabyte GA-P55-UD3R Ultra Durable 3 – Benchmark Best Buy Award

U istoj kategoriji cena se nalazi i EVGA P55 LE model koji se takođe sasvim solidno pokazao na testu. Ipak, najveća mana ovog modela je (samo za neke korisnike) ujedno i njegova vrlina, a to je stvarno ogroman set opcija u BIOS za sva moguća podešavanja. Zbog toga je overkloking sa EVGA P55 LE modelom nešto komplikovaniji u odnosu na ostale modele na testu, pa je tako potrebno uložiti malo više truda kako bi se baš sve podesilo tačno kako treba, i tada je sve na nivou kao i kod ostalih modela. Žestoki overklokeri mogu biti veoma zainteresovani za ovaj model, ali ne i generalna populacija korisnika. MSI BigBang Trinergy, ploča koja je poslednja stigla na test ostavila je veoma snažan utisak na nas, posebno zbog noviteta i interesantnih detalja koje sa sobom donosi. Na žalost, nismo imali mogućnosti da u datom momentu probamo rad u SLI ili Crossfire modu u 2×16 režimu, što je i udarna karakteristika ove ploče, ali se nadamo da ćemo i to uskoro isprobati i predstaviti rezultate. Ovaj model se još ne nalazi u prodaji, a očekivana cena je oko 250 evra, što je stvarno dobra cifra, ali i pored toga ova ploča nije bile daleko od “Editors Choice” nagrade. Iako joj je ova nagrada izmakla, Big Bang Trinergy sigurno zaslužuje da i u ovom uporednom testu potvrdimo našu “Innovative Technology” nagradu.
 

MSI BigBang Trinergy – Benchmark Innovative Technology Award

Između dobrog „starog“ Gigabyte P55-UD6 modela sa jedne i dva novija ASUS modela – P7P55D-E Premium i Pro sa druge strane, mi bi se lično pre odlučili za ASUS-ov model. Dakle, bez nagrade ostaje takođe veoma dobra GA P55-UD6 matična ploča. U pitanju je zaista dobra ploča, ali u ovoj konkurenciji presuđuju oni đavolji detalji. Jednostavno, za novac koji je potrebno izdvojiti za GA P55-UD6, na raspolaganju vam je i nešto bolje rešenje. ASUS P7P55D-E Pro predstavlja odličnu varijantu, jer se po ceni od oko 170 evra dobija zaista dobra i prilično kompletna matična ploča visoke klase, sa maksimalno izbalansiranim karakteristikama i sa specijalnom novinom – a to je svakako do sada najbolja moguća SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 implementacija. Ipak, ukoliko želite trenutno najbolju i totalno najopremljeniju matičnu ploču sa P55 čipsetom, moraćete da izdvojite skoro 250 evra za ASUS P7P55D-E Premium. Ako zanemarimo specijalne „igračke“, „vojne“ i „overklokerske“ serije, smatramo da među standardnim modelima nema boljeg izbora od ovog modela, pa mu zbog toga i dodeljujemo našu najprestižniju nagradu – “Benchmark Editors Choice”. Sa ovom završavamo prvo poglavlje priče o P55 matičnim pločama, jer ne sumnjamo da će se pojaviti još revizija i novih modela baziranih na ovom čipsetu, koji će, sasvim sigurno još neko vreme biti optimalan izbor za Intel Core i5 platformu više srednje klase.
 

ASUS P7P55D-E Premium – Benchmark Editor's Choice Award

ASUS matične ploče na test ustupio ASUS.
Gigabyte matične ploče test ustupio Gigabyte.
MSI matične ploče na test ustupio MSI Balkan.
EVGA matičnu ploču na test ustupio Alti