Benchmark Redakcija
Marko Vezmar
Uporedni test Intel procesora Q1, 2008
Kao trenutni lider u proizvodnji mikroprocesora, kompanija Intel već više od osamnaest meseci apsolutno dominira u High End segmentu. Nekada uspešna i dominantna, AMD K8 arhitektura je jedno vreme zaista bila simbol za proizvode bez konkurencije, odjednom je spuštena u niži i srednji segment u koji ih je veoma brzo smestio izvanredni Intel Core 2 Duo. Međutim, ako bismo morali da sumiramo sve što se događalo malo više od jedne decenije na sceni mikro procesora onda je jasno da tri glavna proizvoda ubedljivo nose najviše inovacija . Među prvima je svakako serija Intel Pentium procesora koja je u to vreme, pored izuzetno napredne arhitekture uvela i specifične pakete instrukcija kao pokušaj da se laganim korakom raskrsti sa ”standardnim” i387 instrukcijama FPU jedinice. Svakako, takav način tj. pravac kojim je Intel išao predstavlja pravu putanju, čemu može da posvedoči i Core 2 arhitektura koja je mnogo profitirala od poboljšanja efikasnosti izvršenja upravo takvih, specifičnih setova instrukcija.
Sledeći po značaju period je vreme dominacije Athlon 64 procesora. Pre svega, AMD je uspeo da ostvari ideju o 64-bitnim operativnim sistema kako u server tako i u desktop okruženju. Međutim, ono oko čega bi mogli da polemišemo je da li je ta ideja zaživela. No bilo kako bilo, neosporno je i to da je nakon AMD-a i sam Intel pod pritiskom morao da prihvati realnost i implementira 64-bitne instrukcije. Vršeći konstantan pritisak na Intel, AMD je pored AMD64 instrukcijskog seta, doneo i integrisani memorijski kontroler koji je u radu sa memorijom još uvek neprevaziđen. Realno gledano prošla je skoro jedna decenija i Intel se nekako izvukao iz ”NetBurst pogibije”. NetBurst arhitektura bi gotovo mogla da se okarakteriše kao najveći promašaj u istoriji mikroprocesora, pa je srećom, konačno poslata u penziju i bez ustručavanja možemo da konstatujemo da svi njeni nedostaci koštali dosta upravo sam Intel. Koliko je bolna situacija bila po Chipzillu može da posvedoči i činjenica da je AMD K8 procesore u to vreme prodavao u dovoljnim količinama da je Intel prosto bio primoran da načini drastičan potez. I kako to uvek biva kada si u problemu, tako je i Intel uspeo da predstavi u najboljem svetlu dugo najavljivani Core 2 mikroprocesor koji ujedno i predstavlja njihov aktuelni proizvod koji još uvek nema adekvatnu konkurenciju, pogotovo u višim klasama.
Testiranje
Nova Core 2 armija procesora stigla nam je u visokoj i srednjoj tržišnoj izvedbi sa dva aktuelna tipa mikroprocesora zasnovanih na Conroe i Alendale jezgrima. Da u zanimljivoj priči postoji još zanimljivija može da posvedoči marketinški pritisak Intela koji je tako efikasno uspeo da od Pentium brenda stvori zaboravljenu priču i neverovatno brzo utemelji Core 2 brend kao polaznu osnovu svakog entuzijaste. Međutim, kako i pored visoke, zajedno sa srednjom klasom postoje mikro procesori niže klase, tako je i Intel u skorije vreme obezbedio ceo tržišni segment zasnovan na Core 2 arhitekturi . Počev od Celerona sa jednim jezgrom koga pored odlične oveklok margine karakteriše i niska cena pa sve do Extreme modela na test nam je stiglo osam trenutno aktuelnih procesora koje ćemo propustiti kroz našu test mašineriju.
Procesori na testu i test sistem
Matična ploča
ASUS P5E3 Deluxe – DDR3 (X38 čipset, 01 revizija)
Procesori
Intel Core 2 Extreme QX6850
Intel Core 2Extreme QX6700
Intel Core 2 Duo E6750
Intel Core 2 Duo E6550
Intel Core 2 duo E4500
Intel Pentium E2160
Intel Pentium E2140
Intel Celeron 420
Memorija
2 X 1 Gb OCZ Gold 1333 MHz
Grafička karta
ATi AMD HD 3870 – fabrički klokovi
Hard disk
WD Caviar 200Gb/WD2000JS, 7200rpm, 8MB
Opički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Coler Master Real Power Pro 1250W
Monitor
Belinea 2225 S1W – 22“
Ako možemo tako da kažemo, trenutno najzanimljivija družina Intel procesora našla se u redakciji, a možda je još samo Intel Core 2 Quad Q6600 nedostajao u čitavoj priči, mada smatramo da će i procesori o kojima ćete čitati u ovom tekstu biti dovoljan pokazatelj trenutnog tržišnog stanja. Za prikaz performansi koristili smo četiri baterije testova. Prva baterija podrazumeva SiSoft Sandra 2008 sintetičke testove usko povezane sa algoritmima koje računa isključivo procesor. Druga baterija testova oslanja se strogo na rendering i kompresiju, dok je treća i četvrta zadužena za prikaz 3D Mark-ova i može se reći najzanimljivijih igračkih naslova za testiranje procesora. Kako imamo četiri baterije testova tako smo iste provrteli dva puta, tj. na default i maksimalnom kloku postignutom na svom sopstvenom hladnjaku svakog od njih ponaosob. Ipak, poučeni iskustvom maksimalni napon svakog procesora nije smeo da pređe 1.4 V na “box” hlađenju, a u BIOS-u ASUS P5E3 Deluxe matične ploče ostavili smo da se automatski podesi klok naše 2 X 1 GB OCZ Gold 1333 MHz memorije.
Pri testu smo beležili napon i maksimalnu temperaturu pri radu Orthos-a ili Quad Prime programa u trajanju od jednog sata. Da bi procesor bio što više opterećen pored stres aplikacija koristili smo i CPU Test 3DMark06 programa u trajanju od četiri ponavljanja za ceo test. Moramo napomenuti da se dešavalo da na testu overklok-a jednog procesora ostanemo i po dva dana, jer iskustvo je pokazalo da stres programi mogu da se vrte i po pet-šest sati sve dok se istovremeno ne pokrene i kobni CPU Test FutureMark-ovog aktuelnog 3D benchmark programa. Procesore namerno nismo „mučili“ na dodatnim naponima niti smo koristili bolje kulere jer smo hteli da uočimo optimalne maksimume koji bi svaki iole napredniji korisnik mogao da postigne. Napomenućemo i to da preko 92% korisnika PC računara ne overklokuje ništa u svom sistemu, iako ovaj procenat verovatno ne odgovara posetiocima našeg sajta i foruma, zbog kojih smo i uradili ceo „overklok“ segment ovog uporednog testa.
Intel Celeron 420
Procesor Intel Celeron 420 spada u LGA775 bazirane procesore niže tržišne klase. U pakovanju svetlo plave boje smešten je procesor, zatim vazdušni hladnjak veoma malih dimenzija na kome se nalazi termalna pasta kao i propratni reklamni materijal sa uputstvom za što jednostavnije montiranje istog. Male dimenzije hladnjaka mogu da se opravdaju ne toliko velikim zagrevanjem ovog procesora, čemu može da posvedoči minimalna potrošnja pri punom opterećenju od mizernih 35 W. Kada se na malu potrošnju doda radni takt od samo 1600 MHz, ali samo jednog jezgra (Intel Celeron 420 poseduje samo jedno jezgro), kao i proizvodni proces u 65nm onda je jasno i svakako opravdano da za veći vazdušni hladnjak nije ni bilo potrebe.
U današnje vreme pored zagriženih „igrača“ ima i onih koji zarađuju novac uz pomoć svojih konfiguracija, a opet nisu toliko dubokog džepa. Jedan od takvih „zanata“ je i video kompresija kod koje pored što većeg broja jezgara, što većeg radnog učestalog takta procesora veliku ulogu igra i „keš“ memorija procesora. Naravno, naš Celeron ne spada u grupu procesora namenjenih za rendering, stoga mu ne možemo ni zameriti što poseduje samo 2 x 32 Kb L1 keša, kao i relativno malih 512 Kbytes L2 keša. FSB (Front Side Bus) na ovom modelu kuca radnim taktom od 800 MHz što važi za celu seriju Celeron 400 procesora. I pored toga što recimo Windows u 64-bitnoj izvedbi nije zaživeo u nekoj ozbiljnijoj meri (bar ne kada su kućni korisnici u pitanju), Intel nije odustajao od 64 bitnih instrukcija koje ovaj procesor dodatno stavljaju u povoljnu poziciju. Međutim, najbitniji adut ovog procesora jeste njegova arhitektura koja je zasnovana na famoznom Conroe jezgru čija tehnologija još uvek nema premca kada su performanse današnjih mikro procesora u pitanju. Shodno pomenutoj arhitekturi, primetne su neke kako stare tako i nove instrukcije od kojih je najbitnije napomenuti MMX, SSE, SSE2, SSE3, kao i SSSE3.
Overklokin margina gledano na konkurenciju u rangu svoje Intel braće nije nešto velika, ali ponavljamo samo ako se gleda iz ugla konačnog kloka, a ako se gleda iz ugla procentualnog poboljšanja onda prostora za diskusiju ima mnogo. Kako je povećavanje takta FSB-a neminovna stavka pri overkloku procesora tako i pomak sa 200 MHz na 375 MHz predstavlja apsolutno sjajan “skok”. Naime, naš primerak Intel Celeron 420 procesora sa testa uspeli smo da podignemo sa 1600 MHz na 3000 MHz, samim tim ostvarili smo skoro 88% overkloka na naponu daleko manjem od željenog, tj daleko manje od u startu predviđenih 1.4V. Maksimalna temperatura pri punom opterećenju nije prelazila 60 stepeni po Celzijusovoj skali, a ako se neko pita zašto nismo išli dalje i povećali napon još više, odgovor je jasan i tiče se famoznog CPU-FSB-WALL-a, koji jednostavno nije dozvoljavao veći FSB, gde smo bili primorani da spustimo napon procesora na najmanju moguću stabilnu vrednost koja je iznosila 1.328 V. Kada se sve sabere i oduzme, ovaj veoma jeftin procesor sa ne tolikom velikim radnim taktom može da se pretvori u dosta brži, a samim tim i efikasniji procesor.
Intel Pentium E2140
I pored toga što „Pentium“ brend dosta asocira na NetBurst arhitekturu, naš Intel Pentium E2140 zasnovan je na Conroe jezgru kao ultimativnoj tehnologiji koja vlada već nekih dobrih 18 meseci na tržištu. Pomenuti procesor stigao nam je u prepoznatljivo plavoj kutiji u kojoj se pored reklamnog materijala našao i obavezan vazdušni hladnjak izrađen u celini od aluminijuma. Zapreminski dosta veći hladnjak u poređenju na onim koji se dobija uz Intel Celeron 420, obezbedio je i bolje hlađenje. Svakako osnovna toplota dolazi i od dva jezgra koja pri punom opterećenju mogu da dostignu potrošnju od 65 W. I pored toga što potrošnja od 65W nije velika, dodatno se može smanjiti uz pomoć novih Intel tehnologija koja se nazivaju Enhanced Halt State (C1E) i Enhanced Intel SpeedStep (EIST) čijim uključenjem u BIOS-u matične ploče može da menja takt procesora zajedno sa naponom, a sve to u zavisnosti od opterećenja, što dodatno utiče na smanjenje potrošnje.
Radni takt ovog procesora iznosi 1600 MHz sa FSB-om od 800 MHz, baš kao i kog Celeron modela, ali kao što smo i naveli ovaj put sa dva jezgra. Kako se povećao broj jezgara tako se povećala i „keš“ memorija našeg Pentium procesora i ukupan L2 keš iznosi 2 MB, dok L1 iznosi standardnih 2 x 32 kbytes. Naravno na ovome će u većini slučajeva biti zahvalni razni vidovi kompresije, a sve to u poređenju na Celeron 420 procesor. Podrška u vidu instrukcije za 64-bitne sisteme nije izostala, ali isto tako prisutne su već standardne MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSSE3 instrukcije. Maksimalan napon koji proizvođač preporučuje kod ovog modela iznosi 1.35 V. Ali, kako smo naveli u test sistemu mi ćemo tu granicu ipak malo prekoračiti.
Ista priča koja važi za Intel Celeron 420 važi i za naš Pentium E2140 model. Naime, maksimalni FSB koji smo postigli na ovom procesoru iznosi 385 MHz i uz 8x množilac ostvarili smo 3078 MHz ukupnog radnog takta, što predstavlja “92,5% overkloka”, ali opet sa dosta manjim naponom od 1.4 V. Pri punom opterećenju uz 3078 MHz na svom “box” hladnjaku naš Pentium E2140 nije prelazio 63 stepena, što je svakako pohvalno, ali sve to uz napon od 1.368 V. Isti slučaj kao i kod Celeron modela ponovio se ovde jer kako smo naveli maksimalan stabilan FSB koji je mogao ovaj procesor da ostvari nije mogao da pređe pomenutih 385 MHz, stoga nije bilo potrebe za većim naponom. Sve u svemu dosta zavidan overklok rezultat za Pentium E2140, čija je overklok margina mogla da dostigne bezmalo 100%, tj. dvostruko viši takt od početnog.
Intel Pentium E2160
Osnovna i jedina razlika između Intel Pentium E2140 i Intel Pentium E2160 procesora jeste u radnom taktu koji kod E2160 modela iznosi 1800 MHz. Potpuno aluminijumski hladnjak kao i kratko uputstvo sa svim neophodnim podacima nisu izostali. Potrošnja procesora iznosi 65W, a i kod ovog modela prisutne su Enhanced Halt State (C1E) i Enhanced Intel SpeedStep (EIST) tehnologije zadužena za smanjenje potrošnje, a samim tim i zagrevanja procesora.
Kako smo i naveli radni takt E2160 modela iznosi 1800 MHz, što je posledica većeg množioca koji u ovom slučaju iznosi devet. FSB je ostao nepromenjen što važi za celu seriju Pentium procesora i fiksiran je na 800 MHz. Količina L2 keša iznosi 2 x 512 MB. Međutim razlika u proizvodnji ovog i E2140 modela je bila prisutna, naime E2140 procesor je iz serije koja poseduje stepping „2“ i reviziju „L2“, dok je kod E2160 modela priča malo drugačija i isti potiče iz novijih revizija gde je stepping označen sa „D“ a revizija sa M0. Kako nam bliski izvori govore revizija M0 trebalo bi da pokaže bolji overkloking potencijal kako u što većem FSB-u tako i u maksimalno postignutom overkloku. Podrška za operativne sisteme bliske 64 bitnim instrukcijama ostala je prisutna i kod ovog modela, kao i sve ostale tehnologije odnosno instrukcije koje je imao i E2140 model.
Overklok potencijal našeg E2160 modela pokazao se u najboljem svetlu kako smo to mogli i da očekujemo. Radna učestalost ovog procesora posle overkloka iznosila je čitavih 3358 MHz na naponu od 1.392 V. Da radosti nema kraja posvedočila je i provera, gde smo odlučili da izvučemo i maksimalni FSB na kome se ovaj procesor pokazao dodatno junački. Neverovatnih 412 MHz FSB-a obećavalo je do te mere da smo imali želju da odemo korak dalje i na naponu od 1.45 V izvukli smo 3500 MHz i to sve na fabričkom hlađenju, uz maksimalne temperature koje ne prelaze 78 stepeni Celzijusa. Vredi napomenuti i to da se zbog nove revizije, Pentium E2160 model manje zagrevao u poređenju sa prethodno opisanim E2140 primerkom sa testa, čemu može da posvedoči maksimalna temperatura koja na 3358 MHz kloku nije iznosila više od 58 C. Veoma povoljan utisak ostavio nas je krajnje zadovoljnim, overklok od neverovatnih 87% sa procesorom koji poseduje 9x množilac nije ni malo naivna cifra, kada se na to doda da sa boljim hlađenjem ovaj primerak može da izgura 100% overkloka, onda je jasno zašto smo još uvek pod utiscima.
Intel Core 2 Duo E4500
Prvi predstavnik svoje vrste je i E4500 model zasnovan “Conroe” jezgru i radnoj učestanosti od 2200 MHz sa nešto više keš memorije u poređenju na prethodna tri testirana modela. U kutiji svetlo plave boje smešten je procesor, standardan reklamni materijal sa uputstvom, kao i potpuno aluminijumski vazdušni hladnjak. Potrošnja ovog modela i pored veće količine L2 keša iznosi 65W. Tokom rada na default vrednostima zagrevanje se svodilo na minimum, što je na kraju i obećavalo uspešan overklok. Variranje takta procesora kako bi se smanjila potrošnja nije izostalo, a sve to uz pomoć već poznate nam tehnologije Enhanced Halt State (C1E) i Enhanced Intel SpeedStep (EIST).
Fabrički podešena vrednost ovog modela iznosi 2200 MHz, kao posledica 11x množioca i 800 MHz FSB-a. Količina L2 keša iznosi 2 MB što je duplo više u poređenju na Pentium seriju procesora zasnovanih na “Conroe” jezgru. Core stepping ovog modela je identičan onome na E2160 modelu i samo činjenično stanje nas je navodilo na to da je veoma uspešan overklok zagarantovan. Podrška za operativne sisteme kao što su Windows Vista X64 ili Windows XP X64 nije izostala jer je 64-bitna instrukcija postala standardna kod do sad svih testiranih modela, isto tako sve ostale bitne instrukcije bile su prisutne (MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSSE3).
Da jedan veliki udeo u overklok potencijalu ima „sreća“ može da posvedoči baš ovaj primerak. Naime, mnogo puta spominjani CPU-FSB-WALL postajao bi ograničavajući faktor i pojedini procesori i pored toga što za neki određeni klok nisu tražili mnogo napona i nisu se mnogo grejali, jednostavno ne mogu da pređu određenu granicu kada je radni taktu u pitanju – ma šta im radili. Na žalost taj slučaj nas je zadesio kod ovog modela! Naime, iako Core 2 Duo E4500 ima veliki množilac iz nepoznatog razloga nismo uspeli da pređemo granicu od 280 MHz za FSB, što je uslovilo maksimalnom kloku od 3089 MHz, bez obzira na napon koji smo mu servirali. Ne može se reći da je overklok od 40% mala, zanemarljiva ili “smešna” vrednost, jer je krajnji radni takt čak 3100 MHz, ali su naša očekivanja su bila za nijansu veća, i ostaje da razmislimo šta je moglo da se desi da smo dobili samo za nijansu bolji primerak.
Intel Core 2 Duo E6550
Jedan od prvih predstavnika „teškaša“ na ovom testu u dual core izvedbi je svakako E6550 model. U kutiji nešto tamnije boje u poređenju na prethodno testirane modele smešten je procesor, reklamni materijal sa uputstvom kao i sam vazdušni hladnjak izrađen od aluminijuma. Već standardno za procesore zasnovane na Conroe jezgru jeste i njihova potrošnja koja u dvojezgarnoj izvedbi iznosi očekivanih 65 W. Jedna od novih tehnologija koje nismo imali priliku da vidimo kod prethodno testiranih modela jeste i „Virtualization Technology“ uz čiju pomoć mogu da se koriste dodatni „virtuelni“ operativni sistem, a sve to primera radi na jednom desktop mašini. Naravno neizbežne Enhanced Halt State (C1E) i Enhanced Intel SpeedStep (EIST) tehnologije zadužene za smanjenje zagrevanja i potrošnje nisu izostale.
Intel Core 2 Duo E6550 procesor je jedan od prvih na ovom testu koji podržava 1333 MHz magistralu i impresivan takt od čitavih 2330 MHz. Da inovacijama nije kraj ovaj model poseduje 4 MB keš memorije što je trenutno maksimum za dvojezgarne sistemske procesore zasnovane na “Conroe” jezgru. Svakako, ovo su ujedno i glavni aduti ovog modela, na čemu će mu pre svega biti zahvalan onaj deo korisnika čija je osnovna životna delatnost kompresija ili rendering, ali i obrada fotografija, video materijala i sl. Pre nego što se pripremimo za overklok, bitno je napomenuti da je ovaj primerak zasnovan na Core stepping-u G0, za koji se zna da je “najraspoloženiji” za overklok u poređenju sa svim do sad testiranim. Kao inovativan predstavnik baziran na “Conroe” jezgru nije izostala ni 64-bitna instrukcija kao i niz drugih od kojih su najbitnije MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3.
Kako E6550 model poseduje sedam množilac tako je i manja verovatnoća za ostvarenjem većeg overkloka, jer za isti potreban je i velik FSB. No dobro, bilo kako bilo uspeli smo da izvučemo 467 MHz FSB-a što je prouzrokovalo klok procesora od 3263 MHz na naponu koji je iznosio tačno 1.392 V. Radoznalosti radi spustili smo množilac i utvrdili maksimalnu vrednost FSB-a i na opšte zaprepaštenje izvukli smo okruglo 535 MHz, na šta nas navodi misao šta bi bilo da smo koristili neko bolje vazdušno hlađenje. Naravno ni postignutih 40% ovekloka na vrednosti napona od 1.392 V nije za potceniti pogotovo ako znamo da je za tako nešto bilo potrebno čitavih 467 MHZ FSB-a.
Intel Core 2 Duo E6750
Drugi predstavnik na testu dual core “Conroe” arhitekture sa 1333 MHz magistralom jeste E6750 model. Pakovanje u kome se nalazi aluminijumski vazdušni hladnjak sa procesorom i reklamnim materijalom, ne razlikuje se od pakovanja E6550 modela. Ukupna potrošnja na fabričkim vrednostima procesora pri punom opterećenju može da dostigne 65 W, ali posredstvom već nekoliko puta spominjane Enhanced Halt State (C1E) i Enhanced Intel Speedstep (EIST) tehnologije potrošnja može drastično da se smanji. Podrška u vidu Virtualization Tehnologije nije izostala i prestavlja standard kod svih 1333 MHz baziranih modela izrađenih u 65 nm proizvodnom procesu.
Kao i što smo naveli E6750 model drugi je predstavnik na testu koji podržava 1333 MHz magistralu, ali ovaj put uz osam množilac što je ovom procesoru obezbedilo default radni takt od čitavih 2660 MHz. Uz ovako veliki radni takt implementirano je 4 MB L2 keša, što ponavljamo predstavlja super preduslov za recimo video montažu ili kompresiju raznih video materijala. Core stepping ovog modela je famozni “G0” i činjenica je da je sa ovim modelom dobar overklok zagarantovan. Ono što moramo da navedemo, a ipak je standard kod svih Core 2 predstavnika je i neizbežna podrška za 64-bitne sisteme, kao i standardan set instrukcija kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3.
Overklok margina od samo 29% nije nas razočarala jer sa istom uspeli smo da ostvario sjajnih 3425 MHz na naponu od 1.392 V. Ako na to dodamo da se pri datom overkloku, a opet pri punom opterećenju procesor veoma malo grejao, tačnije nije prelazio 60 C, onda je jasno o koliko dobrom primerku je reč. Svakako posle završetka testova odlučili smo da nađemo i maksimalan FSB na šest množiocu i postigli smo izuzetnih 511 MHz što dodatno ostavlja prostora za razmišljanje. Isto tako verujemo da bi i ovaj primerak svoje pravo lice pokazao tek na nekom dosta boljem hlađenju nego što je recimo ovo fabričko.
Intel Core 2 Extreme QX6700
Elitni predstavnici bazirani na “Kentsfield” jezgru spadaju u grupu „Extreme“ modela. Karakteristično za Extreme modele kao što je i ovaj naš QX6700 jeste crno pakovanje u kojem je smešten procesor sa uputstvom kao i aluminijumski vazdušni hladnjak sa bakarnom bazom. Pomenuti hladnjak dobio je na težini , međutim osnovni aduti su i nešto bolje termalne osobine, što smo mogli i da očekujemo s obzirom da QX6700 model poseduje četiri jezgra. Ukupna potrošnja na default kloku može da dostigne čitavih 130 W što na kraju i nije toliko pohvalno, ali kako i ovaj model poseduje Enhanced Halt State (C1E) i Enhanced Intel SpeedStep (EIST) tehnologije, tako je i potrošnja jednim delom umanjena. Pored pomenutih tehnologija prisutna je i Virtualization tehnologija.
Fabrička vrednost kloka QX6700 procesora iznosi 2660 MHz uz 1066 MHz magistralu, što će reći ovaj model poseduje deset množilac (kao i kod svih Extreme procesora može da se koristi i veći množilac on onog fabrički postavljenog). Međutim, glavni i osnovni aduti ovog modela nisu u njegovom maksimalnom kloku negu u broju jezgara sa kojima raspolaže. Sa svojih četiri jezgra i čitavih 8 MB L2 keša ovaj model odličan izbor za korisnike koji se bave CAD, CAM aplikacijama, modelingom, renderingom, obradom video materijala i DTP-om. Core stepping ovog jezgra nije G0, nego B3 tj. zadnji stepping pre nego što je izašao finalni G0. Karakteristično za pomenuti B3 stepping, a opet u poređenju sa G0 jeste i to da se procesori koji ga poseduju dosta greju, što ujedno i smanjuje konačnu overklok marginu. Neizbežno za instrukcije kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i EM64T jeste i to da nisu izostale.
Overklok margina ovog primerka trebalo bi je mala, kako zbog većeg otpuštanja toplote tako i zbog B3 core stepping-a koji kako smo naveli ne predstavlja najbolje rešenje za finalan overklok četvorojezgarnih procesora. Međutim, naša očekivanja nisu se ispunila, tačnije posle testova ostali smo i više nego zadovoljni. Maksimalan ostvaren overklok iznosio je 29% ili 3420 MHz, i to sa naponom koji je iznosio 1.384 V uz maksimalnu temperaturu koja nije prelazila 75 C. Ostvareni overklok nas je poprilično iznenadio, ali u jednu ruku isto smo mogli i da očekujemo s obzirom na to da se radilo o Extreme modelu na kome se nalaze posebno probrana jezgra iz sredine “vafera”.
Intel Core 2 Extreme QX6850
Drugi predstavnik elite na našem testu je upravo najbrži model izrađen u 65nm litografiji, tj. Core 2 Extreme QX6850. U prepoznatljivo crnoj kutiji u kojoj se pakuju svi Extreme modeli nalazi se procesor, potrebna podrška u vidu uputstva za što lakše montiranje vazdušnog hladnjaka, kao i sam kuler izrađen od aluminijuma sa bakarnom bazom. Ukupna potrošnja ovog modela nešto je manja od QX6700 i pored toga što QX6850 radi na dosta većem default kloku. Kada se na to doda Enhanced Halt State (C1E), Enhanced Intel Speedstep (EIST) tehnologija kao i Virtualization tehnologija onda je jasno da je reč o potpuno naprednom proizvodu.
Radni takt Core 2 Extreme QX6850 modela iznosi čitavih 3000 MHz uz množilac 9x (množilac je otključan pa se isti može pomerati i na veću vrednost ako za to imate potrebe), što će reći primarna vrednost FSB-a iznosi 1333 MHz. Pored veoma visokog početnog radnog “kloka” ovaj model poseduje čitavih 8 MB L2 keša, i samim tim ovaj procesor predstavlja najboljeg ujedno i najbržeg predstavnika u 65 nm klasi. Core stepping ovog modela je, kao što bi i sami mogli da predpostavite – G0, što dodatno može da nagovesti samo jedno, a to je odlična ovekloking margina. Set instrukcija je identičan onome kao kod QX6700 modela, tako su prisutne sve vitalno bine instrukcije kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i EM64T itd.
Moramo da napomenemo, ono što do sad nismo a to je da je teško, ali veoma teško oveklokovati jedan četvorojezgarni procesor na “box” hlađenju. Međutim pored iznenađenja koje nam je pripremio QX6700 model, još jedno neočekivano priredio nam je i QX6850 model. Naime, overklok margina od samo 21% ne bi trebala da predstavlja veliko ushićenje ako se posmatra iz ugla koji je naklonjen procentualnom pomaku, međutim ako se gleda na maksimalan postignut klok onda ne možemo da ostanemo ravnodušni. Čitavih 3609 MHz iznosi postignut klok, što je ubedljivo najveći koji smo postigli na ovom testu – sa standardnim kulerom i minimalno korigovanim naponima. Polazeći logikom zdravog razuma, ovakvi slučajevi su retki, ali samo i samo ako izuzmemo Extreme modele koji koriste probrana jezgra. No, dobro Core 2 Extreme QX6850 pokazao se u najboljem svetlu, što smo i mogli da očekujemo od najboljeg predstavnika u svim klasama Intel procesora izrađenih u 65nm.
Rezultati na default radnim učestanostima: Sintetički testovi
Rezultati na default radnim učestanostima: Aplikacijski testovi
Rezultati na default radnim učestanostima: 3DMark testovi
Rezultati na default radnim učestanostima: Igrački testovi
Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Sintetički testovi
Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Aplikacijski testovi
Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: 3DMark testovi
Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Igrački testovi
Zaključak
Kako to uvek biva na rastanku, tako je i žal za ovim fenomenalnim „mališanima“ bio prisutan kada je došao red da ih vratimo distributeru. Kako je čitava ponuda Intel Core 2 procesora u startu dobro osmišljena, a cene formirane na odgovarajući način, možemo reći da su u kategoriji isplativosti svi modeli ispunili očekivanja. Cifre koje smo postigli u overklok režimu su, kao što predpostavljate, date okvirno – svaki primerak se ponaša drugačije i na istim test sistemima, što pogotovo dolazi do izražaja kada se porede i različite platforme (matične ploče, napajanja, memorije, hlađenje). Intel Pentium E2160 spada u entry-level tržišni segment i pokazao se kao najbolji predstavnik svoje klase, jer već u startu nudi mnogo, bez obzira na naizgled nizak radni takt. Na našem testu je postigao čak 87% overkloka (tj. 3358 MHz), gde smo ubeđeni da bi tek uz bolje hlađenje tj. uz veći napon pokazao svoje pravo lice. U srednje teškoj kategoriji najviše nam se dopao Intel Core 2 Duo E6550 model, koji je već ozbiljniji procesor i bolje se snalazi u zahtevnijim aplikacijama. Našoj preporuci pomaže i njegov maksimalni “klok” od 3263 MHz, međutim kako ovaj procesor spada u grupu onih koji stižu sa “G0 Core Stepping”-om tako i za njega važi da uz bolje hlađenje i više napona koristi sve svoje potencijale.
Naravno u klasi najboljih, ako možemo da kažemo i najjačih pobedu je odneo Intel Core 2 Extreme QX6850 model, koji jeste, logično i najskuplji, ali koji zaista nudi najviše svim korisnicima (pogledajte default rezultate), a pogotovo velikoj većini koja ne spada u one koji se bave računarima, već na njima (“samo”) rade. Ljubitelje ekstremnih brzina će obradovati podatak da je ovaj procesor i pored svoja četiri jezgra ostvario najbolji overklok rezultat. Kao što smo i ranije navodili, a što u slučaju Core 2 Extreme četvorojezgarnog procesora verovatno i najviše važi, najveće iskorišćenje u overklok situacijama pokazalo bi se tek na nekom boljem hlađenju (kao što je i bio slučaj na testu vodenog hlađenja o kome smo već pisali) i naravno uz veće radne napone. Pa ipak, ne možemo reći da su i u ovom zaključku nepomenuti modeli bili bitno lošiji ili da nisu ispunili očekivanja, pa mi, kao i kompanija Intel, možemo da budemo u potpunosti zadovoljni, a na vama je da procenite koji model će u vašoj novoj mašini opravdati uloženi novac.
Intel procesore na test ustupio Asbis.
