Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Stanje na tržištu procesora definitivno nije uzbudljivo kao pre pola decenije ili malo više, pa to automatski implicira i situaciju gde se ovom temom daleko manje bavimo nego ranije. Početak tekuće godine bio je poslednji veoma značajan momenat kada su procesori u pitanju, gde je Intel tržištu predstavio Sandy Bridge generaciju zajedno sa LGA1155 platformom. Kao što sada već dobro znamo, start kompletne platforme nije bio baš uspešan, ali je to isključivo odgovornost greške u čipsetu. Sa druge strane, Sandy Bridge procesori su se pokazali u vrhunskoj formi, nudeći značajno bolje performanse u odnosu na LGA1156 varijante koje direktno nasleđuju na tržištu. Pored performansi, overkloking margina ja vrtoglavo povećana pa je tako takt od 4.5 GHz za većinu Sandy Bridge procesora totalno uobičajena stvar.
Kada se ove dve karakteristike sklope, naj Sandy Bridge modeli su u stanju da totalno oduvaju sa scene stare LGA1366 procesore koji po aktuelnoj nomenklaturi treba da predstavljaju top modele. Čak je u nekim situacijama ugrožen i Gulftown gde nije moguće adekvatno opteretiti sva jezgra koja su na raspolaganju. Kako Sandy Bridge procesori nisu žigosani nekom ekstremno visokom cenom, jasno je da je neki od ovih modela prva na spisku želja svih onih korisnika računara koji imaju konstantnu želju za većim CPU performansama. Ipak, kako se na tržištu nalazi veliki raspon modela, dosta lako dolazi do situacije kada kupcima nije baš najjasnije koji procesor je za koju platformu i koje su osnovne razlike između ponuđenih varijanti.
Sa druge strane barikade, gde je situacija daleko nezgodnija, nalazi se AMD koji već dugo priča o novoj generaciji procesora koji treba da vrati kompaniju bar na vidljiv domašaj nekadašnjih pozicija. Za to vreme, AMD rasteže originalnu Phenom i unapređenju Phenom II arhitekturu kao žvaku, pokušavajući na sve moguće načine da pronađe deo tržišta u kojem bi se lakše našli zainteresovani kupci. Upravo u toj želji, AMD je stvorio neverovatnu „kamaru“ različitih modela, gde se dotična razlika bazira na svim mogućim varijacijama radnog takta, broja jezgara i količine keš memorije. Tako kada bi izlistali kompletnu listu procesora baziranim na Phenom II arhitekturi koju AMD trenutno ima, ili je do skoro imao u ponudi, trebalo bi baš dosta prostora, a tabela bi bilo toliko masivna, da bi se malo ko tu stvarno snašao.
Upravo zbog dotične komplikovanosti ponude, može se reći da se kod kupaca donekle postiže i kontra efekat, gde su ljudi previše zbunjeni raznim oznakama koje nekima malo znače. Shodno ovoj kompletnoj situaciji i na Intel i na AMD strani, rešili smo da napravimo ovaj presek stanja kada su u pitanju procesori, da ponovo podsetimo na osnovne detalje i razlike, odnosno ukažemo na prednosti i mane određenih varijanti. Pored toga, ovaj trenutak deluje baš kao idealan za malu rekapitulaciju, jer nas veoma brzo očekuje dugo očekivana nova serija AMD procesora, a takođe nije mnogo daleko ni nova Intel platforma, naslednik high-end LGA1366, a to je LGA2011. Trenutnu AMD ponudu standardnih desktop procesora možemo podeliti na dve osnovne grupe, plus jednu specijalnu koja u realnosti i nije previše zastupljena na tržištu i kod krajnjih kupaca. Prve dve osnovne grupe čine procesori sa Phenom II oznakom, kao i svi njegovi derivati. Drugu grupu čine modeli sa Athlon II oznakom, gde opet postoji veliki broj varijanti po pitanju radnog takta, broja jezgara i keš memorije. Ona specijalna grupa se odnosi na Phenom II X6 procesore, dakle one sa čak šest jezgara, koji u ovom momentu predstavljaju sam vrh AMD ponude.
No, zbog nižeg radnog takta, Phenom II X6 1055T će u većini slučajeva biti sporiji od Phenom II X4 970 koji je za 20tak evra jeftiniji. , a samo „teška“ multitasking primena može da iskoristi mogućnosti Phenom II X6 procesora, što je u realnosti jedino rendering i video obrade. Opet, ovu su sfere primene kojima se dotični korisnici ozbiljnije bave, pa im cena procesora nije bitna kao performanse, a kada su performanse u pitanju, ima mnogo boljih rešenja od Phenom II X6 procesora. Dakle, ako izuzmemo iz priče varijantu sa šest jezgra, da vidimo šta trenutno ima u ponudi, odnosno šta smo mi izabrali kao materijal za testiranja koji treba da u najboljoj meri odslikava ono što AMD trenutno nudi.
Od Athlon II serije procesora, na repertoaru samo imali X2 265 varijantu, kao i X3 455 model. Naravno, postoji i Athlon II X4 opcija, ali je ona izostala iz veoma prostog razloga. Naime, najjeftiniji Athlon II X4 je 640 model (3 GHz) sa cenom od oko 80e, dok je Phenom II X4 840 model (3.2 GHz) sada dostupan takođe za oko 80 evra. Dakle, trenutni izbor Athlon II X4 varijante nema smisla, jer je tu Phenom II X4 840. Međutim, ako malo bolje pogledamo osnovnu razliku između Athlon II i Phenom II ponude, postaje jasno da je dotični Phenom II X4 840 u stvari Athlon II X4 na višem radnom taktu. Dakle, glavna razlika između Athlon II i Phenom II varijanti procesora je u posedovanju L3 keš memorije. Phenom II procesori imaju L3 keš, dok ga Athlon II modeli uopšte nemaju, pa je ovo ujedno i jedno od glavnih oruđa koje AMD koristi za stvaranje razlike između modela. Na žalost, Phenom II X4 840 unosi dodatnu zabunu, jer su prethodne Phenom II X4 verzije iz serije 800 imali 4MB L3 keša (od 6 MB koji su standardni), a sada ga 840 model nema.
Prelaskom na „prave“ Phenom II modele, dakle na one koji imaju L3 keš (i to svih 6 MB), na testu smo imali Phenom II X2 560 (3.3 GHz) kao predstavnike slabije klase, odnosno Phenom II X4 965BE (3.4 GHz) kao jednu od najpopularnijih opcija, i na kraju tu je Phenom II X4 980 (3.7 GHz) kao predstavnik trenutno najbržih Phenom II procesora. Interesantno da je AMD malo zapostavio Phenom II X3 seriju modela, gde je poslednji model predstavljen pre skoro dve godine. Tako trenutno nema Phenom II X3 modela koji rade na taktu preko 3 GHz, što ih u ovom momentu ne čini interesantnim za naše poređenje, jer su svi modeli birani da budu približnog radnog takta od 3.2 GHz pa na mali više od toga.Kada su Intel procesori u pitanju, stvar je za nijansu manje komplikovana, ali opet ne mnogo, upravo zbog činjenice da su Sandy Bridge procesori sa sobom doneli i novi procesorski soket. Tako LGA1155 i LGA1156 procesori nisu međusobno kompatibilni, što u praksi znači neophodnost različitih matičnih ploča. Ova činjenica među korisnicima nikako nije popularna, jer su u ovoj situaciji vlasnici LGA1156 procesora prinuđeni i na promenu matične ploče ukoliko žele prelaz na Sandy Bridge procesore. Upravo zbog ove bitne razlike su i nešto drugačije oznake između dve generacije procesora. Naravno, osnovna ponuda i dalje nosi oznake Core i3, Core i5 i Core i7, sa tim da su dodatne oznake one koje označavaju bitnu razliku. Dakle, kod Core i3 modela imamo 5XX (staro Clarksdale jezgro), odnosno Core i3-21XX koji su bazirani na Sandy Bridge jezgru.
Kod Core i5 serije i dalje su aktuelni modeli iz 7XX i 6XX serije (Lynnfield i Clarkdale jezgra) kada je u pitanju LGA1156 platforma, a glavna razlika je u količini L3 keš memorije gde 7XX modeli maju 8 MB, dok 6XX modeli imaju na raspolaganju 4 MB L3 keš memorije. Naravno, Sandy Bridge modeli nose takođe Core i5 oznaku, sa tim da nose i 2XXX sufiks koji označava koji je model u pitanju. Na kraju, imamo Core i7 modele bazirana na Bloomfield i Lynnfield varijantama, uz Gulftown sa šest jezgara. Opet, Sandy Bridge procesori nose dodatni 2XXX sufiks, sa tim da ovde postoji i „K“ varijanta koja označava otključani množilac. Upravo je ovo i jedina negativna stvar u celoj Sandy Bridge priči, jer je drastično promenjen način overklokovanja.
Kod LGA1155 platforme nema više overklokinga preko bazične magistrale (odnosno postoji, ali je to minimalno i stoga gotovo beznačajno), već se ono može vršiti samo preko promene množioca, naravno, ukoliko posedujete procesor kod kojeg je to omogućeno. Upravo ovo predstavlja „K“ oznaka gde je time označena mogućnost promene množioca i komotnog overklokinga do samih limita Sandy Bridge jezgra, koji su veoma visoki. Na žalost, kupci svih ostalih Sandy Bridge varijanti procesora neće moći da uživaju u blagodetima koje su ranije imali, a koje možemo nazvati „kupi najjeftiniji CPU, pa ga overklokuj do iznemoglosti“. Zbog ove činjenice, stariji Core i3 i Core i5 modeli nekim kupcima mogu biti interesantniji u ovom momentu, iako to automatski znači izbor ploče sa kojom se „ne može da dalje“.
LGA1156 ploče se mogu naći po povoljnoj ceni, pa je ovo i dalje varijanta koje se može uzeti u razmatranje, naročito ukoliko maksimalno balansirate budžet, a ipak želite Intel platformu. Cena je definitivno stvar koja nije na Intel strani, jer je Core i3 540 sa cenom od oko 80tak eura jedan od najjeftinijih modela o kojem se može razmišljati. Svi ostali modeli koji smo imali na testu, Core i5 650, Core i5 670, Core i7 870, Core i7 2600K i Core i7 975X koštaju dosta više, sa tim da je nekako najveći problem ova srednja kategorija. Tako u najvišoj klasi, Core i7 2600K košta oko 240 eura, sa tim da ovaj procesor apsolutno vredi uložen novac, sa obzirom na trenutno najmoćnije performanse koje nudi. Opet, tu je i stati Core i7 975 koji i dalje ima veoma visoku cenu, a po performansama u odnosu na 2600K varijantu tu cenu veoma teško može da opravda. Naravno, kako se ovo sve preslikava kroz rezultate, najbolje ćemo videti u tabelama.
Na ovoj i sledećoj strani možete pronaći rezultate koje ostvaruju procesori u zasebnim testovima. U suštini, dosta toga se može zaključiti na osnovu narednih grafikona…
Za sam kraj, ukoliko naši čitaoci više žele da na ovaj način porede rezultate, tu je i tabela sa istima (kliknite za uvećanje, JPG, 268 KB)
Kada su u pitanju čiste performanse, svi znaju da je tu Intel daleko ispred konkurencije, i tu se stvari nisu promenile ni posle nekoliko veoma dugih godina. U poređenju sa poslednje dve generacije Intel procesora, AMD sa Phenom II generacijom jednostavno nema dovoljno „naoružanja“ da se suprostavi arhitekturi koja je započela sa Nehalem serijom procesora. Tako se AMD posle „zlatnog“ Athlon 64 perioda nalazi dobrano u drugom planu, gde je šansa za privlačenja kupaca ostala samo kada je u pitanju cena. Upravo je element cene, ili još bolje, odnosa cene i performansi gotovo jedina karta na koju može da igra, i u tom smislu AMD je sa Phenom II serijom procesora definitivno uspeo da korisnicima ponudi sasvim korektna rešenja po veoma povoljnoj ceni.
Sa druge strane, Intel je ovom domenu možda i najslabiji, jer je za neki od Core procesora potrebno izdvojiti nešto veću sumu novca. Naravno, kada imate najbrže procesore, logično je da te performanse i naplaćujete. Međutim, upravo zbog cene Intel u nekim situacijama i ne deluje baš kao najbolji mogući „deal“, a ponekad ima i malih nelogičnosti između samih modela iz „plavog“ tabora. Ovo se najbolje vidi na poređenje Core i7 975 i Core i7 2600K procesora, gde je novi procesor gotovo uvek brži od starog Core i7, i to je ponekad čak i dosta brži. Tako dotični Core i7 975 košta i više nego tri puta u odnosu na Core i7 2600K, što naravno nema nikakve veze sa performansama koje se dobijaju u realnosti. Slična situacija i kada je u pitanju Core i7 870 koji je bio jedan od prvih modela za LGA1156 platformu, jer je ovaj procesor tek nešto oko 40tak eura jeftiniji u odnosu na Core i7 2600K, a performanse su primetno manje, naročito u situacijama gde se koristi novi set instrukcija koje stari Core i7 870 (Lynnfiedl jezgro) ne poseduje. Ako ovde dodamo i overkloking, gde je domet Sandy Bridge procesora opuštenih 4.5 GHz (blizu 5 GHz uz malo bolju opremu), naspram maksimalno 4 GHz za Core i7 975 i Core i7 870, definitivno je svima jasno da će ovi procesori koji su preostali na rafovima tu i ostati. Kako je Core i7 2600K ubedljivo najbrži, najbolje se overklokuje, a ima cenu oko prihvatljivih 250e, nema dileme koji procesor u ovom momentu predstavlja „Editors Choice“. Još kada se ovaj procesor uklopi sa nekom boljom Z68 pločom, dobija se platforma koja u ovom momentu predstavlja sam „vrh“ performansi. Interesantno je ovde pomenuti sam Z68 čipset koji je nedavno predstavljen, sa kojim je Intel omogućio kombinovanje „QuickSync“ instrukcija u GPU delu Sandy Bridge procesora. Sa ovim je dodatno povećana snaga Sandy Bridge modela, pa je šteta što na testu nismo imali više modela baziranim na ovom jezgru. Tako su svi ostali, jeftiniji, modeli „cenjeni“ malo jače nego što bi to možda bilo adekvatno performansama koje se dobijaju.
Dakle, Core i5 650 i 670 imaju približnu cenu (oko 150 eura), a pitanju su Clarkdale procesori sa dva jezgra. Ujedno su ovi i prvi modeli koji se mogu uporediti sa nekim od Phenom II procesora, ali samo uz pomoć taktike koju je AMD odavno počeo da koristi, a to je jednostavno ponuditi više jezgara za manje novca. Tako Core i5 650 i Phenom II X4 840 rade na istom radnom taktu od 3.2 GHz, ali je zahvaljujući tome što poseduje dva jezgra više, AMD procesor u stanju da se meri da Core i5 650. Naravno, klasične „single thread“ aplikacije daju veliku prednost Intel modelu, kao što se to može videti po, na primer, rezultatima u igrama. Međutim, kada je „multi thread“ aktivnost u pitanju, Phenom II X4 840 uspeva da ponudi bolje performanse, a po ceni koja je veoma blizu pa duplo manja u odnosu na Core i5 650. Slična situacija je i kada je u pitanju Core i3 540, gde je Athlon II X3 455 sa jezgrom više može biti solidan konkurent kada su u upotrebi „multithread“ aplikacije. Međutim, razlika u ceni ovde nije toliko drastična, jer Core i3 540 košta oko 85, dok je Athlon II X3 455 oko 50tak eura, pa već ovo može malo promeniti razmišljanje potencijalnih korisnika.
Ipak, ono što u mnogo većoj meri menja situaciju su overkloking kapaciteti Clarkdale procesora. Tako ovi procesori u saradnji sa adekvatnom matičnom pločom bez većih problema stižu do radnog takta koji je preko 4 GHz, sa nekim realnim limitom od 4.3 do 4.5 GHz u zavisnosti od kvaliteta sistema za hlađenje. Logično, na ovim brzinama performanse Core i3 540 i Core i5 650 drastično skaču i time izlaze iz dometa konkurentskih modela. Phenom II X4 840 i Athlon II X3 455 imaju realne overkloking domete oko 3.8 GHz, pa je jasno da overkloking deo priče menja situaciju u odnosu cene i performansi. Radne taktove preko 4 GHz mogu da dostignu samo najjači Phenom II X4 modeli, što je upravo slučaj sa 980 modelom koji može da dostigne takt od oko 4.2 GHz i na taj način se malo približi onim što mogu da dostignu Core procesori. Istina da je cena najjačih Phenom II X4 modela već dosta visoka, ali je ona opet manja od cene Core i5 650, pa tako u totalnom zbiru Phenom II X4 u jačoj varijanti predstavlja dobar izbor za sve koji sa malo „tanjim“ budžetom žele da sastave što brži računar.
Interesantno da razlika između AMD procesora sa L3 kešom i bez njega nije baš toliko drastična u proseku, pa samo igre i još neke aplikacije mogu na pravi način da iskoriste L3 keš. Za one koji da izvuku još nešto više za što manje novca, AMD procesori imaju još jednu kartu na koju se može igrati, a to je mogućnost otključavanja jezgara. Tako je moguće, na primer kupiti Phenom II X3 ili čak X2 procesor i na odgovarajućoj matičnoj ploči veoma jednostavno otključati jedno ili dva jezgra, i tako za manje novca dobiti „full“ Phenom II X4 procesor. Nsaravno, ovo nije uvek moguće i zavisi od primerka samog procesora, ali je u poslednje vreme sve više X2 ili X3 procesora kod kojih se mogu otključati jezgra. Ukoliko se pitate kako je ovo moguće, odgovor je veoma prost. AMD odavno primenjuje politiku „za jezgro više“, a u isto vreme želi da iskoristi svaki procesor koji izađe sa proizvodne trake.
Kako je moguće da određenom broju tih procesora jedan deo ne bude kompletno ispravan, kod njih se isključuje neispravan deo (jezgro ili L3 keš) i tako ti procesora postaju X2, X3 ili Athlon II varijante. Vremenom je proizvodni proces usavršen pa je sve manji procenat neispravnih primeraka. AMD u toj situaciji, da bi zadovoljio tržište sa X2 i X3 modelima, jednostavno mora da koristi kompletno ispravne X4 procesore, pa se tako javlja mogućnost otključavanja jezgara. Naravno, AMD bi mogao ovo da „reši“, ali kako želi na svaki mogući način da privuče kupce, jasno je zbog čega postoji i ova opcija za entuzijaste. Posmatrajući kompletnu situaciju oko procesora, ali i kompletnih platformi, definitivno nije lako izvesti finalne zaključke i preporuke. Glavni razlog za to je jednostavno veliki broj „promenljivih u jednačini“, te sve zavisi od ličnih afiniteta korisnika, šta konkretno želi, koliko novca ima na raspolaganju, da li i kakav „upgrade“ planira kasnije i tako dalje. Naravno, za one koji žele najbolje, odgovor je najprostoji, pa je Core i7 2600K već dobio „Editors Choice“ nagradu kao trenutno najoptimalnije CPU rešenje. Za sve ostale, priča je malo komplikovanija, čak i razlike između procesora svedemo na najosnovnije.
Benchmark Editor’s Choice Award: Intel Core i7 2600K
Pitanje platforme je definitivno nezgodno, jer u trenutnoj situaciji izbor bilo koje stare opcije automatski onemogućava „upgrade“ na noviju generaciju procesora. Kod Intel platforme ovo je definitivno slučaj, dok kod AMD-a nije još potpuno jasno, ali se čini da će ipak biti potrebna AM3+ matična ploča sa 9XX čipsetom. Međutim, ako već tražite jeftinije rešenje, celu situaciju možemo pogledati sa druge strane i reći da pitanje platforme možda i nije toliko bitno. Jednostavno, bilo koju opciju da odaberete, na raspolaganju ćete imati jače procesore za tu platformu pa tako neće biti nekih problema oko apgrejda. Istina, to neće biti najnoviji procesori, ali najnoviji procesori nikada nisu bili jeftina opcija. Na primer, Core i3 540 koji po našem mišljenju u ovom momentu predstavlja „Best Buy“ Intel varijantu uvek kasnije možete zameniti za neki jači LGA1156 procesor i time ubrzati svoj računar bez promene matične ploče. Sa druge strane, Athlon II X3 455 koji je trenutno AMD-ov „Best Buy“ uvek možete zameniti jačim Phenom II X4 procesorom, ili eventualno Phenom II X6 modelom. Ipak, ovakva nagrada može ići samo jednom procesoru, tako da je dobija Intelov model.
Benchmark Best Buy Award: Intel Core i3 540
Pored ova dva procesora, možemo preporučiti Core i5 650, odnosno Phenom II X4 840, koji takođe nude veoma dobar odnos cene i performansi. Samo direktno poređenje Intel i AMD procesora po odnosu cene i performansi je stvarno teško i direktno zavisi od potreba korisnika, pa taj odgovor jednostavno morate sami sebi pružiti.
Benchmark Highly Recommended Award: Intel Core i5 650
Ukoliko nemate neke veće multihtreading zahteve, Core i3 540 je bolja varijanta. Ovaj procesor ćete još i veoma lako overklokvati, makar i uz „auto overklokg“ opciju neke od matičnih ploča, pa će ova dva jezgra ostvarivati veoma dobre performanse. Sa druge strane, Athlon II X3 455 nema ni blizu sirove snage, ali ima jezgro više, što pravi razliku u multithread primenama. Ako vam se još „zalomi“ dobar primerak, možete i otključati jedno jezgro i tako dobiti X4 procesor, što je definitivno lep poklon.
Benchmark Highly Recommended Award: Phenom II X4 840
Na kraju balade, naoružajte se strpljenjem proučite rezultate i specifikacije. Odredite budžet i tačno procenite vaše potrebe, pa ćete na onda i dosta lako izabrati trenutno najoptimalnije CPU rešenje za vaš računar. Najbolji izbor ćete napraviti sami, a mi smo tu da vam pomognemo i ukažemo na parametre kojima se trebate voditi prilikom izbora, odnosno kupovine. Procesore za potrebe testiranja ustupio Asbis, kome se Benchmark posebno zahvaljuje na izlasku u susret! Matične ploče za potrebe testa ustupio ASUS.
